Hvala.
Gospodine Kragoviću, ne bi bilo korektno da ja odgovaram šta sam sve uradio na zaštiti našeg nasleđa, pre svega ste to pitali, kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Za to meni nije trebalo ministarstvo, kao što znate. To šta sam ja radio i uradio, rezultati su vam pretpostavljam poznati, ali šta je Ministarstvo uradilo u međuvremenu samo u ovom periodu, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da su sve naše ustanove kulture, koje su nadležne, uspevale su da sarađuju sa drugim resorima, rezultati su vam poznati.
Prvo, posle pokušaja da se preimenuje naša baština, pre svega govorim o onoj koja je na listi UNESKO, uspeli smo zajedničkim naporima, dakle, ljudi iz naših ustanova kulture, predstavnici Nacionalnog saveta za UNESKO i Ministarstva spoljnih poslova, zajednički smo uspeli da zaustavimo, potom smo dobili potvrdu u ovom slučaju i ja lično i predsednik Tadić u razgovoru sa gospođom Bokovom, generalnom direktorkom UNESKO ovde u Beogradu.
Na mom sastanku četiri dana kasnije sa ministrom kulture Francuske, gospodinom Miteranom, dobio sam izvinjenje jer nije u direktnoj nadležnosti ovog ministarstva, kao što ni kod nas nije u direktnoj nadležnosti onih koji glasaju UNESKO delegacija, ali dobio sam pitanje, odgovor i garanciju da će definicija za koju se zalažemo svi zajedno kao država u kojoj živi narod jer, verovatno je bio lapsus, sigurno narod nije država, narod je malo širi pojam, dakle da će pod imenom pod kojim je, ne odnosi se samo, principijelno se zalažemo, ne govorimo samo o našoj baštini, pod imenom pod kojim na listu UNESKO uđe jedan spomenik, pod tim imenom mora da se vodi. Tu promene nema.
Prvo smo dobili garancije, a potom smo dobili, to znate verovatno, verujem da ste i vi zadovoljni, kao i svi oni kojima je zbilja stalo do očuvanja našeg nasleđa, podršku na najbolji mogući način. U prvom krugu je Srbija, prvi put jedna zemlja iz ovog regiona, izabrana u komitet UNESKO, tako da ćemo sada mi ne samo učestvovati u definisanju i zaštiti, već i u pravljenju lista i stavljanja na tantativni spisak budućih spomenika ne samo iz regiona nego iz celog sveta.
Svi koji ozbiljno prate ovu oblast znaju da je to kao kada biste dobili mogućnost da stalno igrate u osmini svetskog prvenstva u fudbalu, jer je mandat ovog komiteta daleko duži od mandata svake vlade, on je šest godina. Dakle, obezbedili smo, uslovno rečeno, jednu trajnu zaštitu ili barem jednu srednjoročnu garanciju da ćemo principe za koje smo se zalagali kao država i ne od juče i ne samo povodom Kosova i Metohije, moći i u buduće da zastupamo. To je sa stanovišta osnovnih rezultata.
Možda je mnogo lepše ono što smo uspeli kao rezultat, opet kažem, ministarstvo i ustanove kulture jer je moj stav od početka bio da je ključno od svih poslova, prioritet svih poslova Ministarstva kulture prvo zaštita i čuvanje nasleđa. Ako niste u stanju da sačuvate ono što ste nasledili, besmisleno je da očekujete da dobijete novac da uložite u nešto novo, pa i to ćete proćerdati. Dakle, moramo svi tome zajedno da se naučimo.
Prethodnih godina uspevali smo da predstavimo Srbiju kao zemlju fresaka. Ono što je nesporno, svetski priznata vrednost da predstavljamo u svetu kada smo u Firenci, u Bazilici Santa Kroče morali da produžimo zbog velikog interesovanja ovu izložbu u junu, dobili smo poziv da se prvo od strane stručnjaka italijanskih, a oni su najveći u oblasti konzervacije, znate koliko oni spomenika čuvaju. Dakle, dobili smo molbu da oni obiđu manastire u kojima se freske nalaze. Dogodilo se da su tom prilikom mnogi od njih promenili mišljenje o načinu na koji treba čuvati ovo nasleđe. Neki od njih su upravo iz Firence. Dobili smo mogućnost da sada organizujemo stalnu postavku. Kao što znate, 29. novembra sam otvorio tu stalnu postavku u Bazilici Santa Kroče, a tom prilikom smo dobili zvanično priznanje da su naše freske preteča renesanse u Italiji i da su upravo majstori koji su na njima radili očito prešli more, uticali pre svega na Đota. Dakle, obezbedili smo na najbolji mogući način da sada drugi brane našu baštinu. To je u najkraćem samo jedan segment onoga što je urađeno.
Moram da kažem, pošto smo rekli da je kultura, kultura je takođe i međusobno poštovanje. Nije izraz poštovanja da ja odgovaram za nešto što niti je moj resor niti iko od vas očekuje da je moja odgovornost. Time poštujem i vas, jer očekujem od glasača, ma koje stranke, da kada žele da saznaju da li ima hleba, ne idu da pitaju vulkanizera nego da odu da pitaju pekara. Sve mimo toga, kao što znate, jeste folklor, on jeste nematerijalno nasleđe, to sam rekao i gospođi Čomić kada je postavila na taj način slično pitanje, ali mislim da je neodgovorno prema biračima postavljati nenadležna pitanja. To znači da ne želite da dobijete odgovor. Ne mislim na vas lično, svakako, već načelno se to ne radi, time se samo zloupotrebljava institut poslaničkih pitanja za koja sam ponosan što sam ga uspostavio još 2006. godine Poslovnikom. Hvala vam.
