PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 08.02.2012.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

08.02.2012

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 16:20

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom u popodnevnom delu sednice. Pre nego što pređemo na otvaranje 2. tačke dnevnog reda, saglasno članu 90. i člana 97.  Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo sa radom nastaviti i posle 18,00 časova, ukoliko to bude zahtevao tempo i ritam rasprave koji budemo otvorili po 2. tački dnevnog reda.

Druga tačka dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA, sa ispravkom.

Primili ste Predlog odluke sa ispravkom koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč. Na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika, prijave za reč sa imenima narodnih poslanika koji žele da učestvuju u pretresu se primaju do otvaranja tačke dnevnog reda u načelu.

Obaveštavam vas da po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Đorđe Milićević – poslaničku grupu SPS, narodni poslanik Aleksandar Martinović – poslanička grupa SRS.

Ukoliko još neko od poslaničkih grupa odluči da neko od članova poslaničkih grupa predstavlja grupu tokom 2. tačke dnevnog reda današnje sednice, molim da nas o tome obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.

Na osnovu člana 201 stav 2. Poslovnika, otvaram pretres o Predlogu odluke o izboru zamenika javnih tužilaca sa ispravkom.

Pitam, da li predstavnici predlagača Majda Rakić i Zorica Stojšić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, žele reč?

Ako da, molim da se prijavite u sistem. Izvolite.

Zorica Stojšić

Poštovani narodni poslanici, Državno veće tužilaca je u skladu sa odredbama člana 78. i 79. Zakona o javnom tužilaštvu oglasilo izbor za zamenike javnih tužilaca u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 88/2011 i dnevnom listu "Politika" od 24. novembra 2011. godine.

Saglasno članu 80. Zakona o javnom tužilaštvu i članu 29. stav 2. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, Veće je pribavilo podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata.

Podaci i mišljenje su pribavljeni od organa i organizacija u kojima su kandidati radili u pravnoj struci. Po pribavljenim mišljenjima, Komisija Državnog veća tužilaca je, na osnovu člana 30. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, obavila razgovor sa kandidatima, nakon čega je razmotrila svaku pojedinačnu prijavu, imajući u vidu svu priloženu i prikupljenu dokumentaciju, kao i dato mišljenje, na osnovu čega je Državnom veću tužilaca dat predlog o podnošenju predloga za izbor kandidata na javno-tužilačku funkciju Državnom veću tužilaca, a saglasno članu 82. Zakona o Javnom tužilaštvu.

Imajući u vidu napred navedeno, Državno veće tužilaca je nakon razmatranja sprovedenih izbornih radnji i prikupljene dokumentacije u postupku glasanja, saglasno članu 33. i 35. Poslovnika, donelo odluku o podnošenju predloga Narodnoj skupštini Republike Srbije za izbor zamenika javnih tužioca na osnovu člana 82. Zakona o Javnom tužilaštvu i člana 34. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, budući da su navedeni kandidati u najvećem stepenu ispunili zakonom i Poslovnikom predviđene uslove.

U skladu sa navedenim, Državno veće tužilaca predlaže sledeće kandidate. Za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom i Javnom tužilaštvu u Beogradu, Đorđević Vladimira, rođenog 9.3.1976. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 2003. godine, a pravosudni ispit je položio 23.4.2008. godine. Radio je kao advokatski pripravnik u Beogradu. Od 2008. godine je radio samostalno kao advokat do 2010. godine, kada počinje sa radom kao viši savetnik u Republičkom javnom tužilaštvu, na mestu šefa Kabineta Republičkog javnog tužioca. Govori engleski i italijanski jezik. Njegov rad u Republičkom javnom tužilaštvu je ocenjen kao stručan i odgovoran, pri čemu je pokazao visok nivo profesionalnosti i sposobnosti.

Drugi kandidat, Marković Miodrag, rođen je 7.2.1977. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 2000. godine. Pravosudni ispit položio je 2004. godine. Od 2001. godine radio je u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao tužilački pripravnik, a od 2004. godine kao tužilački pomoćnik. Radio je i kao tužilački pomoćnik u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Od 2010. godine je raspoređen u Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu na mesto tužilačkog pomoćnika, gde je njegov rad ocenjen najvišim ocenama. Trenutno je zaposlen u Pravosudnoj akademiji kao polaznik obuke prve generacije, gde je njegovo učešće u obukama posebno pohvaljeno. Veoma je zainteresovan za usavršavanje u struci. Prisustvovao je brojnim seminarima, obukama, što ga čini stručnim i osposobljenim za vršenje dužnosti zamenika javnog tužioca.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju predlaže se kandidat Mihajlović Branislava, rođena 18.03.1975. godine u Vranju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Prištini 2000. godine. Pravosudni ispit je položila 2003. godine. Nakon diplomiranja radila je u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vranju sve do 2009. godine, a od 2010. godine zaposlena je u Zdravstvenom centru u Vranju i iste godine upisuje se u imenik Advokatske komore Niš i bavi se advokaturom. Prisustvovala je velikom broju seminara, stručno i profesionalno se obučavala.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu Ostojić Vesna, rođena 25.08.1979. godine u Kragujevcu. Pravni fakultet u Kragujevcu završila je 2003. godine, pravosudni ispit položila je 2006. godine. Radila je u opštinskom sudu u Rekovcu kao pripravnik, a zatim kao tužilački pomoćnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Od 2006. godine raspoređena je na rad u Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, a zatim od 2010. godine radi kao sekretar Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu. Tokom rada u tužilaštvu pohađala je više stručnih seminara, objavljivala je radove profesionalno i kvalitetno obavljala sve postavljene zadatke.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Rakić Miroslav, rođen 30.06.1976. godine u Novom Sadu. Pravni fakultet završio u Novom Sadu 2002. godine, pravosudni ispit položio 2005. godine. Radio je kao advokat od 2003. godine, zatim kao pripravnik u Okružnoj javnom tužilaštvu u Novom Sadu od 2003. do 2005. godine. Nakon toga, kao tužilački pomoćnik, prvo u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, odnosno Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu do 2011. godine, nakon čega prelazi u Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu. Učestvovao je na više seminara iz oblasti krivičnog prava, autor je nekoliko radova. Na radnom mestu tužilačkog pomoćnika ocenjen je ocenom – naročito se ističe. Ispoljio je stručno znanje, analitičko mišljenje, odgovornost i spremnost da usvaja nova znanja.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, Simić-Pajić Milena, rođena 11.02.1974. godine u Šapcu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1999. godine, pravosudni ispit položila 2004. godine. Pripravnički staž obavljala je u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu od 2000. do 2005. godine. Od 2005. godine do 01.03.2007. godine radila je u Opštinskom sudu u Šapcu kao sudijski pomoćnik. Od 2007. godine radi u Opštinskom javnom tužilaštvu u Šapcu na mestu tužilačkom pomoćnika. Od 2010. godine u Osnovnom tužilaštvu u Šapcu kao tužilački pomoćnik. Kao tužilački pomoćnik stručno je obrađivala predmete, obučavala se i usavršavala je svoje znanje. Njen dosadašnji rad ocenjen je najvišim ocenama.

Prstojević Bojan rođen 09.04.1979. godine u Šapcu. Pravni fakultet završio je 2004. godine u Beogradu. Pravosudni ispit položio 02.04.2008. godine. Volontirao je u Okružnom sudu u Šapcu 2004. godine, nakon toga radio kao pripravnik u Opštinskom sudu u Šapcu, nakon čega se zaposlio u RZZO gde radi od 2011. godine, kada zasniva radni odnos u Osnovnom sudu u Šapcu kao sudijski pomoćnik. U dosadašnjem radu i angažovanju pokazuje dobre rezultate rada, visok stepen odgovornosti i sposobnosti za obavljanje složenih poslova. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pitam da li želi reč izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić? (Ne.)

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija je od 2000. godine država pod starateljstvom, političkim i pravnim, EU i SAD, a to je naročito došlo do izražaja nakon 2008. godine, kada je reč o reformi srpskog pravosuđa. Da ne bi bilo nikakve dileme, ja ću, kao predstavnicima državnog veća tužilaca, da vam pročitam jedan dokument iz kojeg će vam biti potpuno jasno, i vama i građanima Srbije, koje su to političke snage koje kreiraju pravosudni sistem u Republici Srbiji.

Dakle, ovo je dokument Evropskog parlamenta. Nosi datum 12. januar 2012. godine, Strazbur, Evropski parlament, plenarno zasedanje, broj dokumenta B7-000/2012, predlagač Odbor za spoljne poslove. Ovaj dokument ima ukupno 34 tačke. Deseta, 11. i 34. tačka su naročito zanimljive. U tački 10. se kaže: "Primećuje se da je proces reforme pravosuđa i tužilaštva urađen kako bi se povećala efikasnost i kako bi se smanjio broj nerešenih slučajeva. Primećuje se da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se obezbedila nezavisnost i profesionalizam u ova dva sektora, izražava se zabrinutost zbog nedostataka u žalbenim procesima koji su pokrenule neizabrane sudije i tužioci, uključujući i kršenje procedura i standarda. Poziva se da se proces završi na transparentan način i bez ikakvih spoljnih pritisaka na Visoki savet sudstva."

Pod tačkom 11: "Izražava se ozbiljna zabrinutost zbog ponovne zloupotrebe člana 359. krivičnog zakona o zloupotrebi službenog položaja, poziva sve nadležne da započnu postupak izmene krivičnog zakona, kako bi bio usklađen sa evropskim standardima i da se odmah prekine sa podizanjem optužnica za zloupotrebu službenog položaja kojima se podriva poverenje u vladavinu prava u državi."

Tačka 34. je naročito skandalozna i kaže: "Predsednik Evropskog parlamenta će ovu rezoluciju proslediti savetu, komisiji, kao i Vladi Srbije i Narodnoj skupštini."

Dakle, da ne bi bilo nikakve zabune, sve ovo što se dešava, sav ovaj politički eksperiment nazvan reforma pravosuđa smišljen je van Republike Srbije, a i ovo što se dešava ovih dana, vezano za korigovanje reforme pravosuđa, dešava se pod pritiskom EU, o čemu svedoči, između ostalog, i ovaj dokument koga sam maločas pročitao. Ne samo da se u Republici Srbiji pravosuđe kreira po instrukcijama iz Brisela i Vašingtona, u Republici Srbiji se pišu zakoni po instrukcijama EU i SAD.

Želim da podsetim ove uvažene dame iz Državnog veća tužilaca da je Republika Srbija verovatno jedina država u Evropi koja toliko često menja oblast krivičnog materijalnog prava i krivičnog procesnog prava. Sumnjam da iko ozbiljan u Srbiji zna koji krivični zakonik važi i koji zakonik o krivičnom postupku važi. Od 2000. godine ti zakoni se toliko često menjaju, da je Srbija verovatno rekorder u Evropskim, možda i u svetskim razmerama. Ako sam išta naučio na pravnom fakultetu, to je da se u zakonodavnu reformu krivičnog prava ulazi strpljivo, nakon što su podrobno proučene sve činjenice koje se odnose na reformu tog pravosuđa, nakon što je konsultovana stručna javnost. Dakle, vrlo oprezno i vrlo retko. U Srbiji svake godine se po nekoliko puta menja Zakon o krivičnom postupku, krivični zakonik, a kao što vidite i krivična dela se u Republici Srbiji ukidaju ne zato što tako hoće parlament, ne zato što tako hoće Vlada, nego zato što je tako neko smislio u EU. Doduše, možda neko pokušava iz EU da spase ljude koji sada vode Srbiju, da ukinu krivično delo zloupotrebe službenog položaja, da sutra mnogi koji bi trebalo da odgovaraju zbog tog krivičnog dela ne bi bili krivično odgovorni.

Kakav je nonsens napravljen u ovoj pravosudnoj reformi? Podsetiću vas na primer sudije Blagoja Jakšića, kada je taj čovek biran za člana Visokog saveta sudstva, onda je bilo kao i danas, uspešan pravnik, dobar student, veliko radno iskustvo, 2006. godine proglašen za najboljeg sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu, nakon što je BIA, kako smo iz medija saznali, obavestila nadležne organe da je taj čovek navodno uticao na falsifikovanje nekih ugovora Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici 2000. godine, on je stavljen u pritvor i taj pritvor traje već pet meseci.

Mi još uvek ne znamo da li je taj čovek zaista kriv ili nije. Formalno je član Visokog saveta sudstva. Nalazi se u pritvoru. Nekada su njegove kolege za njega tvrdile da je najbolji mogući član Visokog saveta sudstva. Sada svi od tog čoveka peru ruke. Inače, optužen je za, ako se ne varam, krivično delo organizovanog kriminala. To krivično delo 2000. godine u našem Krivičnom zakoniku nije ni postojalo.

Ono što je takođe zanimljivo, kada je reč konkretno o državnom tužilaštvu, odnosno o tužiocima u Republici Srbiji, ono što sam takođe naučio kao student pravnog fakulteta, to je da tužilaštvo reaguje onda kada do tužilaštva dopre glas da je izvršeno neko krivično delo. Dakle, čak u formalnom smislu nije neophodno ni da se podnosi krivična prijava. Dovoljno je, dakle, da javni tužilac sazna na bilo koji način da je došlo do izvršenja krivičnog dela i on je dužan da reaguje.

Podsetiću vas na nekoliko slučajeva vrlo teških krivičnih dela gde javni tužioci u Republici Srbiji nisu reagovali, a bili su dužni da reaguju. Pre svega tužioci su bili dužni da reaguju na različite izjave ljudi koji vode Republiku Srbiju i pojedinih šefova partija u Srbiji, vezano za sudbinu KiM. Ne moram da vas podsećam da je predsednik Republike u više navrata iznosio stavove o načinu rešavanja pitanja KiM, koje je bilo direktno suprotno Ustavu Republike Srbije. Sama izjava visokih državnih funkcionera ponavljana mnogo puta u domaćem, u Republici Srbiji, u inostranstvu, pred domaćom i inostranom javnošću, da navodno misija Euleksa treba da bude statusno neutralna, da rešenje treba da bude statusno neutralno. Izvinite, to je suprotno Ustavu Republike Srbije.

Za SRS je potpuno jasno da je status KiM rešen Ustavom Republike Srbije koji propisuje da je KiM, kao i Autonomna pokrajina Vojvodina, sastavni deo Republike Srbije. Kako onda može bilo ko od državnih funkcionera da kaže – mi se zalažemo za to da neka međunarodna misija bude statusno neutralna? Ne može da bude statusno neutralna jer je pitanje statusa rešeno Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244. Onda ste imali izjave da odnosi Srbije i KiM treba da se urede po principu Savezne Republike Nemačke i Demokratske Narodne Republike Nemačke, po principima koji su postojali do 1990. godine kada su se dve Nemačke ujedinile.

Onda ste imali izjavu Borisa Tadića da treba uspostaviti dvojni suverenitet na KiM, srpski i albanski. Onda ste konačno došli do nekog famoznog plana u četiri tačke, koji je predsednik Republike izložio predstavniku Hilari Klinton, američke državne sekretarke i nakon toga je ona telefonski pozvala Borisa Tadića i navodno rekla da će SAD ozbiljno da uzmu u razmatranje plan u četiri tačke. Taj plan od četiri tačke nikakve veze nema sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244. Državno tužilaštvo se o tome nije izjašnjavalo, a u pitanju su vitalna nacionalna dobra, kao što su sloboda, državna suverenost i teritorijalni integritet.

Dalje, Državno tužilaštvo ćuti već dve godine na jednu brutalnu laž koja je izrečena od strane Tomislava Nikolića, a to je da je navodno Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala naručio da se taj isti Tomislav Nikolić likvidira preko jednog od članova zemunskog klana, Miloša Simovića. Zašto Državno tužilaštvo ne reaguje? Ko to hoće da ubije Tomislava Nikolića? Dokazano je da je čovek lagao, kao i mnogo puta do tada. Državno tužilaštvo ćuti. Kako je moguće?

Juče se desio slučaj da su navodno dva člana zemunskog klana htela da pobegnu iz specijalnog zatvora u Beogradu. Jedan od njih je Željko Milovanović, koji je u Hrvatskoj osuđen na 40 godina zbog ubistva Ive Puhanića. Inače, prijatelj je Joce Amsterdama, takođe optuženog za ubistvo Ive Puhanića i Nike Franića u Zagrebu. Za tog istog Jocu Amsterdama imali ste izjavu vašeg bivšeg kolege Vladimira Cvijana, da on u stvari za SNS nije nikakav mafijaš, nego uspešan privrednik koji će sutra, ako mu to država naredi, da pravi mostove po Beogradu i po Srbiji.

Kakve su veze i da li je Državno veće tužilaca došlo na ideju da ispita veze Tomislava Nikolića, Joce Amsterdama, Miloša Simovića, ubistva u Zagrebu, ubistva Zorana Đinđića? Dakle, ima li to neke veze jedno sa drugim? Kako to da neko ko je optužen za ubistvo u stvari nije kriminalac i mafijaš, nego je uspešan privrednik? Državno tužilaštvo se o tome ne izjašnjava.

Dalje, ne znam da li ste obavešteni da je pre nekoliko dana Republička direkcija za imovinu dala saglasnost da pojedine nekretnine u Novom Sadu postanu vlasništvo AP Vojvodine. Između ostalog, tu vam je i sudska zgrada u Novom Sadu koja se nalazi u ulici Sutjeska. Tu vam je i zgrada Vlade AP Vojvodine, koja se nalazi na Bulevaru Mihaila Pupina. Između ostalog, u tim nekretninama, odnosno u tom spisku nekretnina nalazi se i odeljenje Srpske akademije nauka u Novom Sadu, Srpske akademije nauka i umetnosti.

Šta iz ovog proizilazi? To davanje saglasnosti da to sada postane vojvođanska autonomija je potpuno suprotno važećim propisima u Republici Srbiji i to je takođe krivično delo. Ali, šta se krije iza svega ovoga? Neko hoće da kaže – da, to je bila navodna vojvođanska imovina i ranije, pa je onda zla i pokvarena država Srbija to uzela sebi, a mi to sada vraćamo onome kome je oduvek i pripadalo. To nije tako. Dakle, ta zgrada gde se sada nalazi Vlada AP Vojvodine, to Novosađani znaju, to zna i gospođa Gordana Čomić, se kolokvijalnim jezikom naziva banovina, zgrada banovine. Zašto? Zato što je tu nekada bilo sedište Dunavske banovine pre Drugog svetskog rata, a ta Dunavska banovina se protezala od Novog Sada pa sve do Kragujevca. Ta Dunavska banovina blage veze nije imala sa AP Vojvodinom i sa nekakvom vladom AP Vojvodine. Kako sada odjedanput to treba da bude navodno vojvođanska imovina?

Šta se krije iza činjenice da je Republička direkcija za imovinu dala saglasnost da zgrada suda u Novom Sadu postane takođe vojvođanska imovina? Kriju se zahtevi Nenada Čanka i raznih drugih autonomaških snaga u Vojvodini, da Vojvodina treba između ostalog da dobije i sudsku vlast. Sad smo vam dali zgradu, a uskoro ćemo vam dati i formalnu vlast. Šta se krije iza činjenice da je oduzeta državi Srbiji imovina nad zgradom u kojoj se nalazi odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu? Krije se ono što smo već videli u Hrvatskoj, ono što smo već videli u Crnoj Gori i ono što se sada na naše oči dešava u Vojvodini. Pre svakog otcepljenja i pre svakih sukoba, kada je u pitanju rušenje državnog jedinstva, onda se pribegava formiranju nekakvih fantomskih akademija nauka i umetnosti. Najpre je u Zagrebu Jugoslovenska akademija …
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, molim vas da argumentaciju na bilo koji način dovedete u vezu sa bilo kojim od predloženih kandidata u okviru tačke dnevnog reda o izboru zamenika javnih tužilaca, sa bilo kojim. Četrnaest minuta niste ni jednom rečju dotakli temu dnevnog reda. Pažljivo vas slušam, očekujući da dovedete bilo šta u vezu sa temom dnevnog reda, pa vas molim da preostalo vreme bude u okviru poštovanja Poslovnika Narodne skupštine. Vaša obaveza je da govorite o temi dnevnog reda.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem se, gospođo Čomić.

Dakle, šta se krije iza ove namere da se izvrši deložacija odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu i da se ta nekretnina ustupi na korišćenje …
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, nisam vas podsetila na odredbu Poslovnika da je ne poštujete, nego da vas podsetim da je poštujete, jer sam u obavezi da vam izreknem opomenu. Tako da vas molim o temi dnevnog reda, bilo kog od zamenika dovedite u vezu sa vašom argumentacijom i pokažimo da zajedno poštujemo Poslovnik Narodne skupštine.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Tako je, gospođo Čomić, na dnevnom redu su izbori kandidata za zamenike javnih tužilaca. Dakle, ovi ljudi se biraju na funkciju zamenika javnih tužilaca. Ja govorim o evidentnim problemima i propustima u radu javno-tužilačkog aparata u Republici Srbiji. Sve ovo što govorim i te kako ima veze sa tačkom dnevnog reda.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, da ima veze, ne bih vas prekidala. Dakle, 14 minuta ste govorili van teme dnevnog reda.

Tačka dnevnog reda je Izbor zamenika javnih tužilaca i molim vas da ukoliko ste i to smetnuli s uma, da ili osporite kandidature ili da govorite u prilog kandidatima ili argumentacijiu koju ste do sada sa nama podelili povežete sa bilo kojim od kandidata koji su naša tema dnevnog reda.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Vaša namera je očigledna. Dakle, vi ste sada očekivali verovatno da će poslanici SRS da ospu artiljerijsku paljbu…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, očekujem od poslanika SRS da poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine i ne vidim razloga da to ne uradite u sledećih šest minuta, koliko vam je na raspolaganju.)

Gospođo Čomić, dajem sve od sebe, ali vi me uporno prekidate.

Dakle, vrlo rado ću da dovedem u vezu jedno sa drugim samo kada bih imao priliku da u kontinuitetu govorim. Jako mi je teško da govorim kada me cepkate na svakih pet sekundi.

Dakle, vi ste verovatno očekivali da će sada poslanici SRS, kada kažem vi, ne mislim vi lično, nego verovatno vladajuća koalicija, da ospu artiljerijsku paljbu po ovim kandidatima za zamenike javnih tužilaca. Mi nemamo potrebu to da radimo.

Iz biografija većine od njih se vidi da su to zaista, pre svega mladi ljudi, ne verujem da iko od njih uspeo nešto mnogo da se kompromituje ni na političkom ni na profesionalnom planu i kao čovek hoću da verujem da svi ti ljudi zaslužuju da budu zamenici javnih tužilaca. Bilo bi jako ružno da komentarišem bilo šta iz njihovog profesionalnog i ličnog života kada ne raspolažem bilo kakvim argumentima protiv bilo kog od ovih ljudi koji bi ga eventualno diskvalifikovali da ne budu zamenici javnih tužilaca.

Ali, ovde se ne radi o raspravi adpersona, ovde se radi o tome da će svi ovi ljudi jednoga dana verovatno doći na funkciju zamenika javnih tužilaca u jednom sistemu, gde funkcija javnog tužilaštva kao državnog organa ne funkcioniše. Dakle, sada svim ovim kandidatima, prosto hoću da skrenem pažnju na činjenicu sa kojim problemima će oni biti suočeni sutra kada budu bili izabrani za zamenike javnih tužilaca, da im kažem šta ih sve čeka i da oni koji su ih predložili na ove odgovorne državne funkcije i nisu saopštili sve činjenice, nisu im rekli za sve ove stvari koje se sada dešavaju na teritoriji AP Vojvodine, nisu im do kraja …