Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dakle, ni jednog trenutka niko od nas nije osporio pravo parlamentarne većine da ima većinu u svim odborima. Dakle, ne znam zašto je bilo potrebno ovo sada posebno citirati, jer mi mislimo da je osnovni duh parlamentarizma da onaj koji ima parlamentarnu većinu ima mogućnost da radi i da vodi politiku, odnosno zastupa politiku onu koju je ta parlamentarna većina opredelila. Dakle, ne razumem zašto je to nedemokratično i zašto to sada nama prebacujete, jer mi to nismo ni pomenuli. Dakle, mi apsolutno ne sporimo pravo većine da ima većinu u svim odborima.

Ono što je bilo problematično za nas jeste - mi smo spremni da vam damo ovo ili ono. Dakle, ne radi se o tome da je neko spreman, postoje pravila. Ako se vama ta pravila ne dopadaju, vi ih menjajte, pa neka većina nema većinu u odborima ako mislite da je to demokratija, ali ja mislim da nije. I dalje smatram da parlamentarna većina mora imati u svim odborima većinu i da srazmerno broju poslanika treba da budu zastupljeni u svim odborima kao što smo i dobili kvote i nikome ovde nama ništa nije dao. Nama su tačno na osnovu broja poslanika koje imamo odredili koliko članova kog odbora imamo.

Ono što je bila praksa do sada i što verujemo da će ostati praksa jeste da opozicija takođe ima pravo na mesto predsednika i zamenika predsednika odbora, kao i pravo da postoji šest potpredsedničkih mesta.

Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković?

Ne postoji ta vrsta dovitljivosti i glume demokratije koja može da zavara građane da ste zaista za demokratiju i da zaista niste prigovorili našoj dobroj nameri da opoziciji prepustimo stvarno i na rukovođenju jedan deo odbora.

Čemu služi pravo da neko ima predsednika odbora iz opozicije ako vi to pravo poništavate ovakvom odredbom? Nećemo da glumimo demokratiju, hoćemo da ona stvarno postoji. Sve vaše argumentacije ovde su suviše i više se neću javljati za reč.

Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, Demokratska stranka Srbije. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, nas iz DSS teško da zanimaju rasprave među onima koji su činili jučerašnju vlast i iznose sav svoj prljav veš ovde pred građane Srbije. Jednako tako, iako nismo indiferentni, ali teško da bih dao primat i raspravama onih koji su uzbuđeni zbog gubitka pozicija kao rezultatom ovih prošlih izbora, pa ne bih baš voleo ni da delim neka velika ushićenja sa onima koji će preuzeti odgovornost vršenja vlasti u sledećem periodu.

Dakle, ovde doživljavamo parlament kao zakonodavnu instituciju i kao mesto na kome se razgovara o politici i vodi politika. U tom duhu i u tom smislu mi posmatramo funkcionisanje parlamenta.

Prethodno, nešto o samoj politici. Ovi izbori koji su za nama i ovo što je danas posledica tih izbora praktično na određeni način ili delimično zadovoljavaju interese svih onih građana u Srbiji koji su istinski želeli promene. Kažem delimično zbog toga što mislim da ni oni nisu baš očekivali ovakvu konstelaciju kakvu danas imamo, ali ona je očigledno bila posledica mogućeg u datom trenutku. Zašto to kažem? Zbog toga što je politika koju je DSS ponudila građanima i u koju je dobar deo građana Srbije poverovao sa razlogom, ali očigledno u ne dovoljnom broju, jer nas ima 21 od 250, to je politika alternativnog puta koji se razlikuje od Danginog scenarija, koji se razlikuje od onoga što se zove da put u EU nema alterantive, koja je zasnovana na racionalnosti, na racioekonomskoj logici i na racionalnoj političkoj logici. Nažalost, taj neki kolektivizam ili duh zajedništva na principima koji u sebi nose izmaglicu i nejasne stvari, očigledno kaska za političkom realnošću same evropske stvarnosti, pa i EU kao izuzetno bitnog faktora na političkoj sceni, na političkoj mapi sveta. Sama EU mora proći kroz mukotrpan proces reformi. Procesi koji se tamo odigravaju, koji se odigravaju na širem planu, o čemu je i šef poslaničkog kluba DSS, prof Slobodan Samardžić, govorio, kada je reč o uvođenju ponovo multipolarnosti u svetski poredak, dakle, nešto što definitivno iz korena menja i političku stvarnost u Srbiji. Nažalost, to svi odmah ne vide, ali baš zbog toga razgovor na ovu temu će predstojati i imaćemo prilike da o tome i u ovom zdanju, nadam se, govorimo u narednom periodu i imaćemo prilike da ubeđujemo jedni druge.

Dakle,  kada je reč o tome, to je nešto što je dalo fizionomiju skupštinske većine u ovom trenutku. Mi toj skupštinskoj većini ne pripadamo iz tog čisto formalnog razloga.

Nećemo glasati za ponuđenog kandidata za predsednika Narodne skupštine, ali jednako tako nećemo biti ni protiv da bi upravo definisali svoju poziciju. To mi takođe daje za pravo da kandidatu za predsednika Narodne skupštine uputi nekoliko reči, tako što ću prosto izneti šta je ono što mi iz DSS mislimo da treba da bude i kako bi, po nama, trebalo urediti vođenje parlamenta. To je prosto nemoguće učiniti a da se ne osvrnemo na sve manjkavosti onoga kako je parlament vođen i kako su uređivani odnosi u parlamentarnom životu za poslednje četiri godine.

Iscrpeli smo nekoliko značajnih promena Poslovnika u protekle četiri godine, čiji je cilj bio ne da se ubrza rad parlamenta, ne da se jednostavno procesi u parlamentu odigravaju jednostavno i brzo, naravno, na brzini se postiglo, nego je cilj bio  da se spreči opoziciono delovanje i da se spreči ona osnovna stvar koju svaki parlament u svetu karakteriše, a to je debata. Pod jedan, mi u parlamentu nismo imali debatu. Debata je bila potpuno suspednuta. Kako se to činilo? To se delimično činilo izmenama Poslovnika, a delimično je to činjeno ili je u većoj meri činjeno proizvoljnim tumačenjem Poslovnika od strane predsedavajućeg, jer u ono vreme, podsetiću, iako je predsednik parlamenta bila Slavica Đukić Dejanović, fizionomiju političke volje oličavala je DS, pa i način na koji je vođen parlament ili tumačen od strane predsednice parlamenta, praktično je provođen kroz političku fizionomiju koju je oličavala potpredsednica tadašnjeg saziva parlamenta, koja potiče iz redova DS. Dakle, to je ta fizionomija. Zato danas neću pričati o liku i delu budućeg predsednika parlamenta, jer mislim da nismo toliko naivni da verujemo da je način rada parlamenta određen pre svega ličnošću onoga ko to čini. Svakako, ličnost mora biti dobro izabrana. Svakako to mora biti neko ko ima određenog ugleda pre svega u svojoj političkoj stranci, u sredini odakle potiče, da bi mogao da nosi ovu značajnu funkciju, ali se tu pre svega radi o političkoj volji skupštinske većine koja, pre svega, stoji iza izbora predsednika parlamenta. Mislim da je u to vreme volja parlamentarne većine bila ovakva kakvu sam opisao.

Iskreno se nadam i želim da volja novoformirane parlamentarne većine bude drugačija, da bude onakva kakvom je uglavnom opisao predlagač budućeg predsednika parlamenta, Aleksandar Vučić. Ako je 70% istina od onoga što je on ovde rekao, mi imamo razloga da budemo donekle zadovoljni. Iskreno se nadamo da će to biti sprovedeno i u praksi. To pre svega znači promenu spornih odredaba Poslovnika, znači promenu načina ophođenja između svih nas, promenu shvatanja suštine političke debate i govora u parlamentu, jer mi smo zakonodavno telo, nismo produžena administrativna ruka nekog drugog, nego imamo svoju autonomnu volju. Mi kada govorimo o zakonu nije smisao našeg govora da se držimo tehničkih normi govora, pravila govorenja, nego je smisao u tome da iznesemo svoj politički sud. Ako je meni potrebno 10 minuta rasprave da svoj politički sud iznesem tako što ću prvo da prepričam Andersenovu banku, a nakon toga iznesem poentu, molim da mi se to omogući. Ako u tome grešim, ako je moj stav pogrešan, onda će građani Srbije o tome dati sud o meni kao poslaniku koji predstavljam i o mojoj političkoj stranci, koja je odlučila da mi dopusti takvo ponašanje, ali nemojmo da radimo stvari kao što je ranije rađeno, da ukalupljujemo poslanike i izabrane predstavnike građana u jedan administrativni kalup, u jednu mašinu ili da predsednik parlamenta bude produžena ruka svojih pomagača, administrativnih pomagača koji sede oko njega i koji treba da mu objasne šta i kako da radi.

Ako postoje norme u Poslovniku, koje ukazuju na diskreciono ponašanje predsedavajućeg, to treba u najširem smislu shvatiti, a ne restriktivno i na način kako je to bilo tumačeno od strane prethodne vladajuće većine. Ako u Ustavu Srbije, a valjda smo se obavezali na poštovanje tog ustava, imamo odredbu koja kaže da postoji inicijativa građana, ako građani imaju zakonodavnu inicijativu, ako svaki narodni poslanik ima zakonodavnu inicijativu, obaveza vladajuće većine koja se samo reflektuje kroz izbor predsedavajućeg, odnosno predsednika, treba da omogući tim građanima koje predstavljaju narodni poslanici, ili tim građanima koji daju neposredno zakonodavnu inicijativu, da se ta inicijativa nađe na dnevnom redu. Preko 25 zakonskih predloga je DSS podnela, većinu iz ekonomskih oblasti u prethodnom sazivu parlamenta, ni jedna nije ugledala svetlo dana u ovom plenumu. Zašto? Zato što neko nije imao interes da se o stvarima raspravlja. Ako vladajuća većina bude smogla snage da ovu manjkavost ispravi, onda smo zaista napravili veliki pomak. Onda bih možda mogao i da kažem da mi je žao ako danas neću glasati za one koji budu zaista taj pomak napravili.

Mi ne pripadamo vladajućoj većini, jer je očigledno neko u vladajućoj koaliciji imao dobar razlog da napravi određenu distancu između jedne politike za koju se DSS zalagala i onoga što je nađeno to kompromisno rešenje između onih koji danas čine vladajuću većinu. Ali, to je stvar vladajuće većine. Mi zbog toga nismo ni kivni, nemamo razloga. Naša obaveza je da svoj racionalni, pre svega na ekonomiji zasnovan stav, na ekonomskoj logici i na logici zaštite državnih interesa i državnosti, obrazlažemo. Mi ćemo to činiti i ubuduće s nadom da će racionalnost i savremenost u političkom poimanju kretanja države preovladati tokom sledeće četiri godine.

Svakako, želim onima koji budu izabrani na svoje funkcije uspeh u radu, želim im da se drže slova Ustava i želim im da razvijaju duh tolerancije u ovom parlamentu, a mi ćemo im, ako je do toga, svakako pomoći. Hvala.

Hvala.

Prijavio se za reč Jovan Palalić, DSS.

Gospodo narodni poslanici, svakako je prilika kada se bira novi predsednik Narodne skupštine da postoje očekivanja da dođe do promena i da dođe do kvalitativne razlike u radu u odnosu na prethodni period. Mi ovde govorimo o onome što građani očekuju. Građani, naravno, očekuju da budu ponosni Narodnom skupštinom i očekuju da se promeni kako uloga Narodne skupštine, tako i način rada.

Kada govorimo o promeni uloge Narodne skupštine, mislim na njenu promenu u odnosima sa drugim organima vlasti, jer priznaćete da mi moramo konačno, kako je ovde neko rekao, da utvrdimo da u Srbiji na osnovu Ustava postoji parlamentarna demokratija i da je Narodna skupština vrlo važan organ, najviši zakonodavni organ vlasti. Prema tome, Narodna skupština mora da promeni svoju ulogu prema izvršnoj vlasti, mora da promeni svoju ulogu prema zakonodavnoj vlasti i mora da promeni svoju ulogu prema javnosti.

Ne bih se mogao složiti sa velikim brojem poslanika, koji su ovde govorili, da je prethodni period rada Narodne skupštine obeležio kvalitet, obeležila atmosfera tolerantnosti i obeležila jedna pozicija tzv. nezavisnog ili samostalnog organa kakav treba da bude Narodna skupština u odnosu na izvršne organe vlasti.

Kada je u pitanju uloga, koristim priliku da ovde uvaženom kolegi Stefanoviću upravo ukažem na probleme koje verujem da će on nakon današnjeg dana, kada bude izabran, prevazići kako ne bismo došli u situaciju da Narodna skupština, najviši zakonodavni organ vlasti krši Ustav Republike Srbije. Mi smo u prethodne četiri godine svedoci da je Narodna skupština pod pritiskom vladajuće većine, Vlade Republike Srbije, predsednika Republike, donosila u Narodnoj skupštini neustavne zakone, neustavne odluke, neustavne projekte koji sada padaju pred Ustavnim sudom Republike Srbije. Da li mi možemo da se ponosimo takvom Narodnom skupštinom koja je to činila? Da vas podsetim, tada je DSS govorila da nije u skladu sa Ustavom Zakon o nadležnosti AP Vojvodine, da nije u skladu sa Ustavom Statut AP Vojvodine, da nije u skladu sa Ustavom reforma pravosuđa. Ovde je bila buka, optuživali su nas da kočimo autonomiju, da kočimo reforme pravosuđa, da bi sada Ustavni sud Republike Srbije nama dao za pravo.

Gospodine Stefanoviću, očekujemo da Narodna skupština neće da donosi zakonodavne akte koji su suprotni Ustavu, da će da bude zaštitnik Ustava i da neće biti neko ko će prihvatiti da pod pritiskom politike Vlade Republike Srbije ovde donosi akte na osnovu kojih bismo mi sutra crveneli pred građanima Republike Srbije i koji bi bili obarani pred Ustavnim sudom.

Kada je u pitanju uloga Narodne skupštine, moram da vas podsetim da je ova narodna skupština pod pritiskom Vlade Republike Srbije sprečavala da se raspravlja o najvažnijim državnim pitanjima. Samo dva puta posle velikih kriza, posle velikih pritisaka opozicije, građana, javnosti narodna skupština je raspravljala o najvažnijem pitanju KiM. To je posle mišljenja Međunarodnog suda pravde propala politika tadašnje vladajuće većine pred najvećom sudskom institucijom i kada je separatistička grupa Hašima Tačija napala Srbe na severu Kosova. Oni su odugovlačili, ali je prosto takav bio pritisak da se moralo raspravljati. Sve inicijative koje je DSS i druge opozicione partije nikada nisu našle svetlo dana u Narodnoj skupštini. Bežalo se po raznim ćoškovima, tzv. kriptom politikom došli smo tu gde smo došli kada je u pitanju politika i pozicija Republike Srbije prema KiM.

Nikada nismo raspravljali o evropskim integracijama. Danas slušamo da je to jedan pravac koji Srbija neće napustiti. Mi se danas suočavamo sa ogromnom promenom u svetu o kojoj su moje kolege govorile. Mi smo optuživali i govorili da je Slobodan Milošević prespavao potrese Berlinskog zida i da je zato Srbija trpela posledice i da je on ostao u prošlosti. Neki su prespavali potrese na ulici 2008. godine kada više ništa nije bilo isto, kada se svet promenio. Ti koji su to prespavali, sada su u prošlosti. Ne sagledavaju probleme sa kojima se suočava EU i sve ono što ide dalje. Da ne govorim o ucenama i pritiscima od strane EU upravo u tom procesu evrointegracija bile prema Srbiji. Moramo o tome da razgovaramo da li je to ispravan put. Verujem da će predsednik parlamenta i nova skupština omogućiti poslanicima da pred građanima Srbije rasprave o opravdanosti evropskih integracija.

Kada je u pitanju način rada, moje kolege su o tome dosta govorile. Moram da istaknem da ono što je bio način, manir u rukovođenju Narodnom skupštinom, zaista bio korak nazad u odnosu na dostignute standarde do 2008. godine. Do 2008. godine smo zajednički utvrđivali državnu politiku po pitanju KiM, usaglašavali najvažnije državne stavove. Bila je omogućena maksimalna rasprava, velika tolerantnost u tumačenju Poslovnika. Ovde smo bili svedoci da kada je god opozicioni poslanik napadnut od predstavnika ministra u diskusiji, tražio repliku, bio mu je isključen mikrofon. Diskreciono prave predsedavajućeg – ne dam ti pravo na repliku. Nismo mogli da polemišemo sa ministrima ovde. Ako neko ima strpljenja da pogleda stenograme, videće kakva je bila atmosfera u Narodnoj skupštini.

Verujem da će kolega Stefanović to promeniti i da će ovo biti Dom otvorene rasprave o svim pitanjima bez obzira da li se ona sviđaju trenutnoj vladajućoj većini ili ne. Građani Srbije, koji su glasali za sve nas ovde, treba da znaju koji su naši stavovi ovde i kako se utvrđuje državna politika. Verujem da će ministri, predsednik Vlade, često boraviti u Narodnoj skupštini i da će oni biti, takođe ukoliko krše Poslovnik, ukoliko budu arogantni prema narodnim poslanicima, od strane predsedavajućeg rukovodstva skupštine kritikovani i da će oni biti ti kojima će biti više uskraćeno pravo da ovde polemišu, nego što će biti dozvoljeno i proširena sloboda poslanicima da ih kritikuju, da ih napadaju.

Prema tome, uvaženi kolega Stefanoviću, očekujemo promene, očekujemo bolji rad u narednom periodu. Verujem da će ono vreme, koje je obeležilo 2004. do 2012. godine u parlamentarizmu Republike Srbije, više nikada neće ponoviti i da ćemo u narednom periodu svi zajedno ovde, prvenstveno oko najvažnijih državnih pitanja, dogovarati, postizati kompromis i da će građani videti da Srbija nije u toj meri posvađana i podeljena i da može da se dogovori oko najvažnijih državnih pitanja. Pogledajte druge zemlje, mogu imati velike razlike između partija, ali kada su u pitanju državni interesi, osnovni problemi, ono što najviše tišti državu i građane, znaju da se dogovore. Imamo velika očekivanja od obećanja da će se usaglašavati politika prema KiM u Narodnoj skupštini, da će se razgovarati o evropskim integracijama i da ćemo biti u prilici da o svemu tome zajednički dogovaramo. Hvala.