Dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava bi danas sasvim drugačije izgleda, bar što se tiče DS, da predstavnik predlagača nije diskusiju usmerio, po mom dubokom uverenju u potpuno pogrešnom pravcu, dajući joj potpuno pogrešan ton.
Ono o čemu smo mi danas hteli da raspravljamo jeste, duboko verujući u važnost institucije parlamenta, o tome na koji način vladajuća većina, koja je sada potpuno očigledna, jasna, vidi budućnost, po meni, najvažnije institucije u višestranačkoj parlamentarnoj demokratiji. Ni jednu jedinu reč o tome, zapravo, nismo čuli.
Možda smo mogli da čujemo i nešto o samom kandidatu, ali u uvodnoj reči predstavnik predlagača je pričao o svemu drugome, samo ne o kandidatu. Naravno, uvek se postavlja pitanje, ako nemate šta afirmativno da kažete o onome što hoćete da uradite, sa onim koga predlažete da će biti na čelu te institucije koja to treba da uradi, već se samo osvrćete na nešto što su ocene, koje vreme nije dokazalo, ali je politička kampanja dobro poslužila za to, kakva je ideja i zašto je taj predlog nešto o čemu vredi raspravljati ili se prosto radi samo o tome da postoji parlamentarna većina i da ona to može da izglasa.
Ono u šta duboko verujem jeste da smo mi u proteklom periodu napravili jedan ozbiljan iskorak u reformi institucije parlamenta, koji ovu instituciju i po oceni Evropske komisije pretvorio u najozbiljnijeg partnera evropskih integracije, sa jedne strane, i sa druge strane u ozbiljnu demokratsku instituciju.
Verujem da ako to ocenjuju oni koji nas najstrožije ocenjuju u svemu, a ocenjivaće i buduću vladu, i budući parlament, verujem da sve zlonamerne i politički neutemeljene optužbe na to, kako je ovaj parlament radio u prethodnom periodu, samim tim bivaju demantovane, jer ono što su oni ocenili, zaista, strogo gledajući, šta radimo i kako to radimo, verujem da je najbolja ocena onoga što je stvarno urađeno.
Ono o čemu smo mi hteli da razgovaramo, i zašto smo uzeli učešće u ovoj raspravi, jeste bila ideja da ćemo pričati o tome kako buduća vladajuća većina vidi ovaj parlament u narednom periodu, šta je ono što želi da unapredi u ovoj instituciji, šta je ono što želi da poboljša, kako da ostvari ideju o tome da parlament bude istovremeno što je i njegova ustavna uloga, zakonodavno telo, ali istovremeno predstavničko telo, kao i telo koje kontroliše izvršnu vlast. To smo očekivali od predstavnika predlagača, nažalost, čuli smo samo da oni imaju dobru volju, kao da za to ne postoje akti koji to definišu, da nas puste da i opozicija učestvuje u radu odbora.
Dakle, postoje pravila, možete ih menjati, naravno ako imate većinu, ali ta pravila uspostavljena su upravo zbog toga da bi svaki predstavnik građana, koji iza sebe ima određeni broj ljudi, mogao u ovom parlamentu da predstavlja volju onih građana koji su za njega glasali, da predstavlja onu specifičnost, da predstavlja onaj deo zemlje iz koje dolazi i interese onih čije interese zastupa u ovom parlamentu. Da ne bi ostalo da građani misle da je nečija dobra volja ovde u pitanju, želim da kažem da postoji pravilo, to pravilo definisano je Poslovnikom o radu Narodne skupštine i Zakonom o Narodnoj skupštini, koji je da podsetim doneo prethodni saziv parlamenta, gde smo mi činili većinu, smatrajući da donošenjem Zakona o Narodnoj skupštini zapravo utemeljujemo reformski proces jedne važne institucije na najbolji mogući način i toj instituciji dajemo značaj koji treba da ima.
Naravno, kada su reforme u pitanju uvek možete ocenjivati da li se dovoljno odmaklo i pitanje je da li to merite time odakle se pošlo, ili time gde želite da stignete. Ako merimo time odakle se pošlo, onda mogu da kažem da smo napravili ogroman iskorak. Ako merimo po tome gde treba da stignemo, parlamentarna većina i mi kao opozicija, imaćemo još veliki posao da uradimo kako bismo dostigli onaj cilj, koji mislim da treba da bude zajednički cilj.
Kada neko kaže da je ideja bila da se smanji broj potpredsednika zbog troškova, onda pokazuje da ili ne zna da to nema troškova, jer da se potpredsednici biraju iz redova poslanika, ili pokazuje nespremnost, odnosno pokazuje spremnost da suzi prava onih koji predstavljaju parlamentarnu manjinu u ovom sazivu.
Podsetila bih građana radi, i onih koji ovde sede i misle da će biti velikodušni time što će ostaviti šest potpredsednika, da je u prethodnom sazivu parlamentarna većina, u kojoj je Demokratska stranka bila vodeća, imala četiri potpredsednika iz opozicije, četiri i samo dva iz vladajuće većine.
Želim da podsetim one koji ili ne znaju, ili bi hteli da postanu velikodušni, prenebregavajući činjenicu da postoji neko vreme i neki dokazi o tome šta se dešavalo u prethodnom periodu, da je prethodna parlamentarna većina imala približan broj predsednika odbora koliko i opozicija. Sada ću samo da podsetim, da ne bi bilo da pričam napamet, da su najvažniji odbori imali predsednika iz redova opozicije. Istina je, tada je većina iz Napredne stranke bila u Srpskoj radikalnoj stranci, pa ću ja nažalost morati da govorim da su to predstavnici Srpske radikalne stranke, iako neki sada od njih sada jesu u Srpskoj naprednoj stranci, pa je tako na čelu Administrativnog odbora bio Tomislav Nikolić, kao predstavnik Srpske radikalne stranke, pa je na čelu Odbora za finansije bio Krasić, kao predstavnik Srpske radikalne stranke, pa je na čelu Odbora za poljoprivredu, za zdravstvo, za Kosovo i Metohiju, za nauku su bili predstavnici opozicije.
Dakle, ako se sada neko misli da redukuje ono što je rezultat prethodnog rada parlamenta, onda ne sme da se predstavlja kao neko ko je široke ruke. Ako poštujemo samo ono što je nasleđeno kao parlamentarna praksa, koja je ustanovljena u prethodnom periodu, mislim da mi nećemo tada imati nikakvih problema, jer će se poštovati ono što smatramo da je sama suština parlamentarizma, a to je da opozicija time što daje predsednike određenih važnih odbora zapravo dobija šansu da u većoj meri učestvuje u kontroli onoga što je izvršna vlast.
Zaista, hoću da verujem da niko neće imati ideju da se predstavlja kao neko ko je široke ruke, već kao neko ko poštuje pravila, ko poštuje postignuti nivo odnosa u samoj instituciji, i ono što hoću da verujem da predsednika koga predlažete, za koga nažalost niste mnogo toga rekli, pa mi ne možemo da polemišemo o onome što su njegove kvalifikacije, ostaje nam samo da verujemo vama na reč, da vi znate da je on najbolji i vi ćete ga zato izabrati. Ono što mi želimo jeste da on zaista bude najbolji, jer mislimo da je u interesu svih građana, koje mi predstavljamo ovde, da bude najbolji, ali u onom smislu u kom će nastaviti proces, odnosno biti neko ko će biti na čelu institucije koja će nastaviti proces reformi ove institucije, uspostavljanja ove institucije, kao najvažnije institucije u parlamentarnoj demokratiji. Iskreno verujemo da ćete ono što je dostignuti nivo demokratičnosti unutar ovog parlamenta nastaviti da gradite, ne zato što ste velikodušni, već zato što i sami verujete u važnost ove institucije.
Još nešto da kažem, činjenica je da se ovde i predstavnik predlagača, ali i predstavnici drugih stranaka, koje su podržale ovaj predlog, uglavnom bavile Demokratskom strankom. Mislim da to najpre treba da zabrine građane Srbije, a ne Demokratsku stranku.
Vreme je najbolji sudija i ono će proceniti kakva je uloga, kakve su zasluge i krivice bile svakoga od nas. Institucije su te koje će utvrditi odgovornost svakoga ko je učestvovao u vlasti. Ali ono što je dokaz nepostojanja ideje i razlog da građani brinu jeste, da kada se predlaže kandidat za predsednika Skupštine, argumentacija nije vizija institucije na čije čelo treba da dođe, već je jedan iskrivljeni politički demagoški osvrt na prošlost koju, ako želite baš da idemo do detalja, Zakon o nacionalnim savetima doneo je, gospodine, prethodni saziv u kome smo mi bili većina. Tu gde vi danas sedite, oni nisu glasali za taj zakon