Zahvaljujem.
Pažljivo sam saslušala sadržaj izlaganja i to je jedan lep govor, samo što nema nikakve veze ni samnom ni sa mojim pitanjem. Pošto je procedura kultura, a ja pažljivo slušam šta mi se govori kada mi se obraća onda neću štedeti nekoliko informacija koje valja podeliti, jer sve negde piše, samo sada svi čitamo.
Zakon koji pominjete nije ni u kakvoj vezi sa mojim pitanjem, Zakon o readmisiji. Zakon o readmisiji nije podnela ni jedna poslanička grupa. Podnela ga je Vlada, kao što smo svi mi ovde narodni poslanici. Niko ovde nije Vlada. Imate narodne poslanike koji podržavaju Vladu i narodne poslanike koji ne podržavaju Vladu. To su netačnosti u ophođenju uobičajene u Skupštini koja gradi svoje procedure i pažljivo slušajući vas čula sam samo jednu poruku – nemaš ti prava da pitaš. Vidite, to je rečenica koja ne može da se izgovori u Parlamentu. U Parlamentu svako ima pravo da pita. Na predlagaču je da li će da da odgovor. Na predlagaču je da kaže da li zna ili ne zna odgovor, ali svaki poslanik ima pravo da pita.
Moje pitanje je, još jedanputa, glasilo – da li će ovaj institut moći da koriste, čula sam od predstavnika predlagača da hoće, samo što zavisi kakva će biti procedura u sudu. To je potpuno nebitno za moje pitanje, niti se zakon bavi time šta će se desiti na sudu koji u vanparničnom postupku prihvata da lice traži upis u knjigu državljana, odnosno da traži sa dva svedoka ili na bilo koji drugi način dokaze o svom rođenju. Moje pitanje je bilo sasvim jasno i ni na koji način, ali ni na koji način, nije vezano za Zakon o readmisiji, jer se takvo lice iz mnogo različitih razloga može naći na teritoriji Srbije..
Što se tiče Zakona o readmisiji kada i ako budu izmene i dopune ovog zakona, koje će podneti nadam se Vlada ili poslanička grupa, onda možemo pričati o analizi primene Zakona o readmisiji. To su izveštaji koji su inače dostupni, tako da svima može biti dostupno da li je Zakon o readmisiji kao deo koji je bio posao i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da bi ušli u režim bez viza sa EU. Ako vi kritikujete taj zakon moguće je da vaša poslanička grupa ima nameru da ukida bezvizni režim. Moguće je. Biću protiv, odmah da vam kažem, jer to je posao poslanika da pročita i slušajući ono što vi pričate. Ako smatrate da taj Zakon o readmisiji nije dobar i da ga treba menjati, ukidati to znači da posledično ono zbog čega je Zakon o readmisiji donošen, a to je bezvizni režim sa zemljama EU, treba ukidati. Teško mogu da poverujem da je to slučaj, ali hajde dobro, sve je moguće.
Na kraju, želim sve nas da podsetim na težinu javno izgovorene reči. Od vas smo čuli dva puta da imate tačne podatke o tome koliko ljudi nema nikakva dokumenta tj. ni izvod iz MKR, a koliko ljudi ima izvod ali nema ličnu kartu. To je podatak koji je sada zvaničan jer je izrečen u Skupštini Srbije. To je podatak koji ja do trenutka dok mi niste saopštili nigde nisam mogla da nađem, da ima 6.000 ljudi bez izvoda iz MKR i da ima još 24.000 ljudi koji imaju izvod, a samo nemaju lične karte. To je podatak koji će moći koristi bilo ko jer je zvanično dat na sednici Narodne skupštine. Upravo zato vrlo pažljivo merim reči kojima se obraćam i predstavnicima predlagača i narodnim poslanicima i pažljivo pratim ono što su pravila i procedure u našim obavezama koje stoje u Poslovniku Narodne skupštine, jer procedura je kultura. Ta procedura podrazumeva da kada narodni poslanik iz bilo kojih razloga ima sumnju, nejasnoću, dvoumljenje oko rešenja o kojem se govori da on ima obavezu, a ne pravo da pita predstavnika predlagača za razjašnjenje. Ako je vaš odgovor da ja nemam pojma i da ne smem da pitam ili da zbog svog obrazovanja ne smem da postavljam pitanja iz neke oblasti onda imamo mnogo veći problem nego što je priroda rešenja koja je data izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.
Ne želim da verujem da je to ozbiljno izrečeno jer želim da verujem da mi svi ovde znamo šta je posao narodnog poslanika. Ovo što ja radim je posao narodnog poslanika. Hvala vam.
