Ne čudi me što nećete glasati za ovaj zakon kad vam je uobičajeno i dobro da postoji šumarina. Šumarina je najbolji primer necelishodnog uvođenja parafiskalnih nameta u srpskoj privredi. Ako uvedete neku naknadu u procentu od ukupnog prihoda svih preduzeća u Srbiji, nezavisno da li oni imaju ikakve veze sa tom delatnošću, kao što je šumarstvo, onda to govori samo da vas baš briga za te preduzetnike i za domaću privredu.
Da li je to malo ili mnogo, 0,025% od ukupnog prihoda, neka procene sami ljudi koji se bave preduzetništvom i koji vode kompanije. Naravno da to jeste veća suma za one koji imaju veće prihode, a manja za one koji imaju manje, ali je nepotrebno i necelishodno uvedena. Ali, imajući u vidu da takvih oblika ne postoji samo jedan, nego ih ima 200 i ne znam koliko parafiskalnih, to kada saberete mnogo malih dobijate milijardu i po evra na godišnjem nivou. Upravo su parafiskalni nameti uvođeni tako što su uvođeni jedan po jedan. Jedan mali ne čini veliki problem za privredu, međutim, kada se uvelo 200 i nešto, imate milijardu i po evra troška direktno za privredu i građane. Zato šumarinu, koju je uveo svojevremeno ministar Dragin u Zakonu o šumama, moramo sada da izbacimo i da generalno ukinemo princip da se bilo šta može uvoditi od taksi kao procenat od ukupnog prihoda ili takvih kategorija. Kao što sam već više puta pominjao, taksa treba da odgovara vrednosti naknade koju neko pruža onome kome je pruža.
Što se tiče podatka o mom eventualnom učešću i odgovornosti, ja sam odgovoran za jednu turističku naknadu koju sada ukidamo. Čak i ova taksa za privatizaciju je uvedena u doba još Ace Vlahovića, kada je on pravio taj zakon, i gospodina Cvetkovića koji mu je tada asistirao. Dakle, sve ove uglavnom naknade se odnose na administrativne takse Ministarstva finansija. Ja nisam šest godina bio ministar finansija u ovoj zemlji, od 2006. godine. Čak 85 tih naknada su predmet rada Ministarstva finansija, šest MUP, šest Ministarstva saobraćaja, a 10 su sudske takse, dakle, Ministarstvo pravde, 15 iz nadležnosti Ministarstva privrede i 15 iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. To je struktura ovih koje su republičke, plus postoje ove lokalne koje se takođe ukidaju, 12 lokalnih taksi i pet kombinovano republičko-lokalnih.
Pitali ste da li osećam odgovornost za težak položaj malih i srednjih preduzeća. Osećam i zato sam i prihvatio da sada budem ministar finansija i privrede, jer dok sam bio samo ministar privrede nisam mogao da dobijem razumevanje da ukinem ove takse silnih sistema, nisam imao razumevanje da giljotinu propisa koje je cela privreda tražila sprovedemo u praksi, zato što tada onaj ko je vodio Vladu nije imao snage da, bez obzira što se slagao sa time, to sprovede u praksu. U poreskoj upravi, u carini, u inspekcijama giljotina propisa, koja je odlična ideja koju sam vodio, nije mogla da se sprovede upravo zbog toga što nije postojala volja ljudi koji su vodili Vladu, da se to sprovede do kraja.
Poukidao sam mnoge nepotrebne procedure u resoru koji sam vodio, i troduplo prijavljivanje zaposlenih i odjavljivanje u Nacionalnoj službi zapošljavanja u Fondu zdravstvenog osiguranja i u penzionom fondu, to ne postoji više. Ukinuo sam razne nepotrebne procedure u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, vezano za spoljno-trgovinski promet, ali nisam mogao da ukidam neke stvari koje nisu bile u nadležnosti Ministarstva privrede, odnosno ekonomije, kako se tada zvalo ministarstvo. Zato sada i mogu nešto što sam oduvek želeo da uradim i u prošloj Vladi, a nisam imao podršku tadašnjeg partnera, sada to mogu da uradim sa pertnerima koji žele stvarne promene u Srbiji. Da li osećam odgovornost? Da, zato što nešto što je moglo da uradi pre više godina radi se tek sada, ali osećam i zadovoljstvo zato što konačno nešto što privreda traži već godinama mi smo krenuli da radimo.
Da li će ovo biti dovoljno što ćemo usvojiti na ovoj sednici? Neće, to sam rekao više puta. Nemam nameru da stanem, niti Vlada ima nameru da stane. Ovo je tek početak rada ove vlade. Radili smo 45 dana i ukidamo 138 taksi parafiskalnih nameta. Da li je to prašina u oči, što će privrednici imati 10 milijardi dinara manji namet, 100 miliona evra? Ne bih rekao. Mislim da to nije verovatno nešto što će im rešiti sve probleme, ali jeste jedan korak koji neko pre nas, a mogao je, u Ministarstvu finansija nije napravio. Da li je mali korak to što više nećemo imati prekomerno trošenje budžetskog novca kroz nekontrolisano trošenje iz sopstvenih prihoda? To jeste veliki korak.
Pitajte ako ne verujete nama i fiskalni savet, pitajte i MMF, pitajte sve eksterne ljude ukoliko ne želite da poverujete onome što govorim vezano za to. Uštedećemo 200 miliona evra po tom osnovu sledeće godine, jer su sopstveni prihodi direktnih budžetskih korisnika koje sada ukidamo 400 miliona evra. Pola od tih rashoda su bespotrebni, pola su potrebni. To je neka gruba procena. Po tom osnovu štedećemo na rashodnoj strani budžeta. Hvala.