Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Suzana Spasojević i Vesna Stepić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova; Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede; Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave; prof. dr Zorane Mihajlovića, ministarke razvoja i zaštite životne sredine; Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; prof. Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave i Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, pozvala na sednicu da prisustvuje i Vlajko Senić i Ivica Kojić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede; Milisav Čogurić, Vojkan Simić, pomoćnici ministra pravde i državne uprave; Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, načelnik Sektora za vanredne situacije; dr Mirjana Filipović i dr Marko Grubišić, pomoćnici ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine; Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja; Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova; Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove i međunarodnu saradnju u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Nastavljamo rad zajedničkim načelnim pretresom o predlozima zakona iz tačaka 1. do 24. dnevnog reda, po prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodna poslanica Bojan Božić.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, bila sam vrlo iznenađena u jednom vrlo kratkom trenutku ovom objedinjenom raspravom o ovolikom broju zakona, ali samo zbog toga što je to doneto, odnosno što je sednica zakazana u pet do 12. Materijal smo dobili u pet do 12, a i što sam prolazeći kroz ove zakone, u jedno vrlo kratkom roku utvrdila suštinu o kojoj ću govoriti.

Pre svega, što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave smatram da je bar on zasluživao da ima jednu posebnu raspravu i da se o njemu govori na jedan drugačiji način, počevši od prvog člana u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave gde imamo navedeno da su izborni prihodi lokalne samouprave, između ostalog i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. Zaista bih zamolila našeg uvaženog poštovanog ministra da mi odmah posle, ako može odgovori zbog čega se ove dve stavke uopšte ne pominju u izmenama i dopunama zakona, kako je to već stajalo, odnosno kako to već postoji u ovom trenutno važećem Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Izuzetno je važno da ovi prihodi idu u budžet lokalne samouprave. U opštini Čajetina odakle ja dolazim to čini više od trećine budžeta i zaista su vrlo značajni prihodi.

U istom članu imamo i tačku koja se odnosi na samodoprinos. Zaista ne znam samodoprinos da li je uveden uopšte u nekoj opštini. Koliko ja znam nije, jer po trenutno važećem sistemu da se samodoprinos uvede tako što će se izglasati na referendumu. Tako što će na njega izaći 50% plus jedan građanin u toj zajednici. Prosto čini mi se da nije moguće, jer neće ljudi da izađu u iznosu od 50% na izbore, a kamo li da im se odbija neki deo sredstava od njihove plate. Tako da mislim da je to nepotrebno.

Što se tiče člana 3, on je vrlo korektan, uz neke sitne dorade, sve dok nisam videla amandman Vlade, gde stoji da će se u određenim lokalnim samoupravama moći podići firmarine, u stavovima 3 i 4, za velike privrednike i za firme, u stavu 4, ukoliko to resorno ministarstvo dozvoli. Zaista mislim da to nije u redu, ne znam zbog čega bi se uopšte radilo ako već sada ograničavamo i limitiramo firmarine, jer dolazimo u situaciju da se nastavlja ono što je radio i bivši režim, a to je da se računaju, gledaju i opredeljuju sredstva lokalnim samoupravama prema političkoj podobnosti odnosno nepodobnosti i mislim da sigurno ova Vlada ima šansi da ispravi i napravi otklon od ovog bivšeg režima.

Još jedna vrlo važna tačka u ovom zakonu jeste član 6 koji je potpuna nepoznanica. To su ustupljeni prihodi lokalnim samoupravama koji su u ovom delu potpuno nedefinisani u postojećem zakonu, sada trenutno važećem, znači, tačno su navedeni, precizirani svi ustupljeni prihodi lokalnim samoupravama. Međutim u ovom zakonu, odnosno izmenama i dopunama zakona, uopšte nije definisano. Zaista bih zamolila, mi smo uputili amandman na tu temu da se tačno definiše i preciziraju svi ovi ustupljeni prihodi lokalne samouprave, jer lokalna samouprava mora da zna na šta može da računa, koji su to prihodi. Čitav sistem se gradi od maljih delova ka većim, znači od opština, lokalnih samouprava prema velikom sistemu. Ako nam ne funkcionišu te lokalne samouprave ne može da funkcioniše ni država, to je sigurno, a kroz ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave to možemo sigurno da uradimo i možemo da promenimo. Kroz druge zakone, odnosno izmene i dopune zakona koji su ovde definisani može se videti jedna suština, neka sličnost u njima, a to je npr. u izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima. Vidimo da se ukida pet naknada koje mom pažljivom oku ne mogu promaći, išle su u opštinski budžet a sa druge strane podižemo porez na kapitalnu dobit sa 10% na 15%.

Znači, taj porez na plaćaju oni najbogatiji, to plaćaju svi slojevi društv, kada promeću određene nekretnine i slično. Opet imamo u Zakonu o vodama taj prihod od slivne vodne naknade, koja se u iznosu od 50% sliva u opštinski budžet i koristi se za uređenje vodotokova, koristi se za zaštitu od poplava i sada se ukida i ta naknada. Opet, sa druge strane, podiže se PDV i slično.

Kod nas, konkretno u Užičkom kraju, bile su poplave pre dve godine. Opština Čajetina nije dobila dinara iz budžeta. Sve smo sopstvenim sredstvima morali da finansiramo, svu štetu da saniramo, iz razloga jer smo bili politički nepodobni. Nadam se da se ova vlada neće tako ponašati i da neće biti politički podobnih, politički nepodobnih. Zato vas molim da budete vrlo pažljivi prilikom donošenja ovih zakona, odnosno prilikom prihvatanja i određenih amandmana.

Postoje još neke tačke oko ograničavanja firmarine itd. O tome ću nešto više govoriti kada budu bili amandmani. Ali, ono što je vrlo važno i to vidimo i u obrazloženju izmena i dopuna ovog Zakona, to je da se sve kompenzuje prihodima od poreza na zarade. Znači, taj porez jeste uvećan sa 40 na 80%, da ide u opštinski budžet i to je u redu, ali vrate se regionalni putevi na lokalne samouprave, a kaže – imate porez na zarade, pa možete to da kompenzujete. Dobro. Primarna zdravstvena zaštita je planirana da se vrati na lokalni nivo, a da, imate porez na zarade, možete time da kompenzujete. Jubilarne nagrade za prosvetu, koje se isplaćuju iz opštinskog budžeta, e pa da, imate porez na zarade, možete to da uradite.

Sada, neke takse koje više ne idu u opštinski budžet, ukidaju se. Da, sada možete to da kompenzujete porezom na zarade. To je očigledno neki magičan porez, pošto ja, koliko radim u lokalnoj samoupravi, i koliko znam, on bi morao jedno deset puta da se multiplikuje, da bi mi mogli sve ove namete koji se opštini sve više dodaju da isplatimo u odnosu na one prihode koje imamo.

Nezaposlenost je sve veća, prihodi su sve manji, da ne pričam da u manjim opštinama taj prihod na zarade, tu i verovatno nema puno zaposlenih i u princip, što se tiče tih manjih lokalnih samouprava, taj prihod nije nešto značajan. Ali, ovi o kojima sam prethodno pričala vrlo su značajni.

Samo još jednom da kažem. Znači, teret krize podnose male lokalne samouprave, mali gradovi i opštine i u tom pogledu privreda neće plaćati manje, plaćaće isto ili više, a imamo opet dodatna sredstva u republičkom budžetu. Opština mora da planira i investicije u zdravstvo u prosvetu, u policijske stanice u vatrogasne jedinice, jer je kriza, država ne može da na to utiče, ne može da daje sredstva, a opštine moraju same da se snalaze. Kada je požar, moramo da organizujemo dobro vatrogasne jedinice, moramo da ulažemo sredstva u izgradnju novih, u rekonstrukciju, u kupovinu vozila, u kupovinu opreme za zdravstvo, rekonstrukciju školskih objekata. Ako mislimo da nam građani ostanu u lokalnim samoupravama, u selimo, mi moramo da im ostavimo domove zdravlja, moramo da im ostavimo škole, moramo da radimo na tome.

Znači, samo vas molim, nemojte globiti lokalne samouprave. Vodite računa o tome, nemojte ih stavljati u još gori vazalni položaj. Hvala.

Hvala.
Ministar Dinkić. Izvolite.

Hvala.
Da bih precizirao odgovor na ovo pitanje, prvo da vam kažem, što se tiče promena ovog 1. člana, on je menjan samo zato da bi se uskladio pravni sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Dakle, svi ti prihodi koji su navedeni su bili do sada prihoda lokalnih samouprava i ostaju prihodi lokalnih samouprava, dakle, i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta i sve to što ste pročitali. Taj član je samo izmenjen da bi bio usklađen sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu, jer smo tu precizirali neke stvari vezano za takse i naknade. Dakle, to ostaju lokalni prihodi.
Šta se menja oko lokalnih prihoda? Ukidaju se firmarine za zanatske radnje, preduzetnike i mala preduzeća, ukida se taksa na isticanje reklame za njih i ukida se još jedan broj lokalnih, komunalnih taksi, od kojih se neke ne naplaćuju u svim gradovima ali ove dve se naplaćuju u svim gradovima i zato njih pominjem.
Procenili smo da će rasterećenje privrede po tom osnovu i zbog ograničavanja nekih firmarina za srednja i velika preduzeća biti negde oko četiri milijarde dinara. Ali, imajući u vidu da su prihodi lokalnih samouprava po osnovu 80% prenesenog poraza na zarade i transfera koji su uvećani u odnosu na prethodni period veći za 45 milijardi u odnosu na situaciju od pre godinu dana, smatrali smo da treba u ovom trenutku da idemo sa racionalnijim poreskim sistemom.
Moram da kažem da smo ukinuli 12 lokalnih taksi, pet kombinovano republičko-lokalnih, a čak 121 republičku. Dakle, najviše smo ukinuli repbličkih taksi, ne lokalnih.
Takođe se zalažem za sve ovo što ste vi rekli, za decentralizaciju i za jačanje lokalnih samouprava, ali se pokazalo u prvih nekoliko meseci ove godine, da li to zbog izborne kampanje, verovatno da, da su rashodi neki ili za zapošljavanje, plate i neki rashodi koji nisu vezani za kapitalne investicije, koji nisu vezani za razvoj opština, nabujali. Zbog toga želimo da u narednom periodu bolje kontrolišemo te vrste rashoda u lokalnim samoupravama, tako da smo izmenama Zakona o budžetskom sistemu stavili obavezu opština da pri usvajanju budžeta za narednu godinu moraju da traže saglasnost za broj zaposlenih, da se proveri da li je u skladu sa zakonom i masu plata. Te stvari želimo da kontrolišemo da ne bi došlo do prekomernog zapošljavanja administracije i generalno trošenja ovog novca koji je namenjen za razvoj opština, da tako kažem, opštinsku birokratiju, kakva god da je. Ne mora to biti samo opština, nego agencije, javna preduzeća, komunalna, u opštinama.
Takođe, u narednom periodu ćemo imati uvid i u subvencije koje se daju na lokalu. Neke su sigurno opravdane, neke možda i nisu. Ovo ostalo nećemo kontrolisati. Naravno, ne treba. Lokalne uprave treba samostalno da određuju šta će da grade, koje kapitalne investicije da imaju, ali što se tiče mase, zarada, generalno u državi, to Ministarstvo finansija mora da kontroliše.
Pitali ste – zašto smo dali mogućnost da se u nekim slučajevima naplati veća firmarina od one desetostruke? Zato što je to tražila Stalna konferencija gradova i opština. Na sastanku koji smo sa njima imali oni su rekli da postoje neke manje opštine koje bitno zavise od naplate firmarina od nekih velikih preduzeća, kao što su rudnici ili cementare. Rekli su da ukoliko bi se to ograničilo samo na desetostruki iznos, da bi oni izgubili značajnu masu prihoda. Znam da to nije pravo rešenje, ali smo prihvatili taj predlog Stalne konferencije gradova da u izuzetnim slučajevima možemo da damo saglasnost na naplatu firmarine i preko iznosa koji je desetostruki, ali to će biti izuzeci, ukoliko se zaista radi o nekoj maloj opštini koja nema drugih izvora prihoda, a trajno ćemo to pitanje rešiti kroz promenu Zakona o porezu na imovinu. Trajno rešenje je da se porez na imovinu za pravna lica obračunava na realnu poresku osnovicu, a ne na knjigovodstvenu vrednost, kao danas.
Danas porez na imovinu za pravna lica se ne naplaćuju ne način kako se to radi u drugim zemljama i tu je ono što treba da uradimo. Dakle, firmarina je bila na neki način zamena za taj porez na imovinu. Umesto firmarina, porez na imovinu treba da bude i ostaje ključni izvorni prihod lokalnih samouprava, ali ćemo taj zakon menjati u narednim mesecima, sa idejom da porez na imovinu za pravna lica upodobimo nekoj praksi, evropskoj, kako bi ta osnovica bila realna i kako bi onda preduzeća veće snage plaćala veći porez na imovinu, a samim tim ta sva sredstva od sto posto ostaju u lokalnim samoupravama.
Što se tiče održavanja puteva, znam da je preduzeće "Putevi Srbije" prenelo oko 4,5 hiljade kilometara raznih bivših regionalnih puteva. Prekategorizacijom oni su sada postali lokalni putevi. To je dodatni trošak za lokalne samouprave. Mi smo predvideli da pored redovnog transfera koji proističe iz ovog zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji ove godine iznosi 33 milijarde, a prema zakonu će sledeće godine biti 35,5 milijardi, da na ta sredstva u budžetu za narednu godinu dodamo još nekih pet milijardi dinara namenski za održavanje ovih puteva koji su preneti ove godine na lokalne samouprave, dakle, tih 4,5 hiljade kilometara, pri čemu ta sredstva nećemo davati direktno budžetima lokalnih samouprava, nego ćemo napraviti proceduru da se to namenski koristi upravo za održavanje tih puteva prema kilometru ili prema površini tih puteva u pojedinim opštinama, pri čemu sugerišem da bi manje opštine trebalo da se grupišu, jer nemaju sve ova preduzeća koja mogu da održavaju te puteve i da se napravi neka strategija kako to da se radi da bi se ti putevi održavali.
Naravno, alternativa je da se povećaju sredstva Putevima Srbije, pa da to oni održavaju. Mislim da je bolje da lokalne samouprave same to rade, ali da dobiju određena sredstva za to. Ima nekih puteva koji su nekada bili kategorisani kao regionalni i koji nisu godinama, pa čak ni decenijama održavani, jer kada imate jedno preduzeće, ono ne može da stigne u 170 opština, ili ne znam koliko ih već ima, da to radi kako treba. Bolje dati opštinama ta sredstva, ali će ona biti namenska i samo za to. Tako ćemo to definisati u zakonu, da Trezor Ministarstva finansija to prebacuje namenski za tu upotrebu i kontrolisaće se da ne može da ide za nešto drugo.

Reč ima Bojana Božanić. Izvolite.

Samo sam htela da se zahvalim na odgovoru i da kažem da mislim da je konačno krajnje vreme, ako nije već i prošlo, za sistemsko rešavanje problema, da se pozabavimo na jedan kvalitetan način a ne ad hok rešavanju problema lokalne samouprave. Upravo ono što ste rekli da koliko nameta, da opet u nekom delu vratimo i deo sredstava lokalnim samoupravama da bi one mogle da upravljaju i da bi ceo sistem mogao da funkcioniše. Tu nema neke filozofije, moramo ići ka decentralizaciji i ka jačanju uloge lokalne samouprave. Tu nema ništa da se izmisli ili nešto slično. Postoje savršeni sistemi koji funkcionišu u Evropi. Na primer, u Norveškoj, gde sam bila, to sve zaista odlično funkcioniše i ukoliko se neki zahtevi lokalne samouprave dobro obrazlože kod ministarstava i slično, to sve može da se realizuje.
Još jednom apelujem, nadam se da to tako neće biti ubuduće, da politička podobnost ne bude osnovni kriterijum za organizaciju za davanje sredstava lokalnim samoupravama i da se negde lokalnim samoupravama za izgradnju lokalnih puteva opredeli veliki deo sredstava za neke regionalne projekte zato što opštine nisu politički podobne, nisu u istoj političkoj partiji, kao što je to bio slučaj sa bivšim režimom u prethodnom periodu da nema nijedan dinar sredstava.
Takođe bih se osvrnula i na te transfere, gde je situacija sa transferima lokalnim samoupravama bila kriminalna, u najmanju ruku, u prethodnom periodu i sada je to promenjeno. U svakom slučaju, to je jedini način da se ti transferi regulišu, jeste zakon a ne uredba, kako je to ranije bilo i mislim da će, nadam se da će, po ovim vašim rečima, da će se ovo ubuduće promeniti. Ne treba stati na ovome, nego treba da radimo, a to znači da jačamo lokalnu samoupravu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, evidentno je da je Srbija danas u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji i zaista je potrebno da se prestane sa praksom da se problemi guraju pod tepih, već je potrebno suočiti se sa tim problemima i rešavati ih, ma kako to bolno bilo.
Imajući u vidu teške uslove u kojima privreda posluje, bilo je neophodno doneti niz mera koje će stvoriti povoljnu klimu za privređivanje, za dalja ulaganja, a samim tim i za zapošljavanje.
Predloženim zakonima se smanjuju troškovi privrede, što olakšava njeno poslovanje. Znatno se umanjuje, odnosno rasterećuju se zanatlije i mala i srednja preduzeća u kojima danas radi veliki broj ljudi. Na primer, od 1. oktobra zanatlije neće moći da plaćaju firmarinu i taksu za isticanje reklama, što će mnogima doneti u ovo vreme krize uštedu koju će moći da iskoristi ili za isplate zarada, ili za nova investiranja. Olakšice se očekuju i u poljoprivredi, što je veoma važno, jer je poljoprivreda ta koja može da zaposli veliki broj naših građana.
Danas je svako radno mesto, prvenstveno ono u privatnom sektoru, zlata vredno. Mi sa jedne strane moramo da stvorimo takvu povoljnu i konkurentnu klimu za dolazak velikih stranih investitora, a ne da nam se dogodi da investitor dođe u Srbiju sa željom da ovde otvori fabriku i zaposli naše ljude a suoči se sa velikom birokratijom i sa administracijom, jednostavno se okrene i pobegne glavom bez obzira. Sa druge strane, treba omogućiti našim zanatlijama i preduzetnicima da mogu uspešno da posluju, da proširuju svoju proizvodnju, zapošljavaju nove radnike.
Moramo da iznađemo način da motivišemo i podstaknemo mlade da započinju sopstveni posao, kao i one iz sive ekonomije da pređu u legalne tokove. Narodski rečeno, danas treba skinuti kapu svakom onom ko u Srbiji ima sopstveni privatni biznis i na taj način zarađuje za svoju porodicu. Oni plaćaju porez, plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, za penziono osiguranje, oni nisu u redu ispred centra za socijalni rad u potrazi za nekom vrstom pomoći. Naša je dužnost i obaveza da upravo takvima pomognemo da razviju i dalje svoj posao i da od njega mogu dobro i pristojno da žive, a ne da im se bukvalno sedne na grbaču i da im se oguli koža kojekakvim i različitim nametima.
Ovo ne govorim napamet, upravo ove mere koje je Vlada predložila su tražili i zanatlije i preduzetnici u Kovinu sa kojima sam puno puta razgovarala. Meni će biti zadovoljstvo da se nakon usvajanja ovih zakona ponovo susretnem sa njima i da im kažem da ih je neko čuo i uvažio njihove zahteve. Zato podržavam predložene mere i iskreno se nadam da je ovo dobar početak suočavanja sa realnošću i sistemskog rešavanja gorućih problema.
Nema tog problema koji ne može da se reši ako se radi vredno, hrabro i timski, a ova vlada je upravo tako krenula – i vredno, i hrabro, i timski. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ranka Savić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, govoriću o rebalansu budžeta, o merama iz seta zakona, sa jednog aspekta koji je možda malo drugačiji, ali ću govoriti sa aspekta onih koji su zaposleni u proizvodnji, dakle, u realnom sektoru. Govoriću o onima koji stvaraju novu vrednost, novi proizvod i od kojih se najviše očekuje da pune budžet.
Predviđenim rebalansom je Vlada po ko zna koji put pokazala da sva ona predizborna obećanja u koje smo doduše malo i verovali, su po principu – ludom radovanje, te da, pre svega, od racionalizacije zaposlenih u državnoj upravi nema ništa.
Sada neko može da postavi pitanje – zašto ja, koja po principu stvari treba da zastupam interese svih zaposlenih, govorim o potrebi racionalizacije zaposlenih u državnoj upravi i javnom sektoru? Ali da, govorim o tome jer jednostavno ne pristajem na kolektivno samoubistvo.
Naime, niko od 550 hiljada zaposlenih u javnom sektoru, od kojih državna administracija čini 4,5%, predviđenim merama i budžetom neće dobiti otkaz. Ne samo da neće dobiti otkaz, njima je poručeno, doduše uz izvinjenje, da im plata neće rasti po predviđenoj dinamici, nego da će rasti samo 2%. Mada su svi svesni da je to povećanje marketinški trik. Ako imate dvocifrenu inflaciju, ovo povećanje nema velikog značaja.
Moram po ko zna koji put, ma kako to možda nekome izgledalo populistički, ali zaista nije populistički, da podsetim da većina zaposlenih u proizvodnji živi na minimumu egzistencije. Postavljam pitanje – da li je 550 hiljada onih koji su izgubili posao 2008. godine od kada je počela ekonomska kriza, da li su oni manje važni za državu? Izgleda da jesu, jer to potvrđuje rebalans budžeta koji apsolutno neće dovesti do investicija u Srbiji, neće dovesti do otvaranja novih radnih mesta. Prema tome, sigurno je da su ovih 550 hiljada, ili milion onih nezaposlenih, građani drugog reda.
Najviše novih radnih mesta u prethodnom periodu je otvoreno upravo u agencijama, zavodima i direkcijama. Potpuno populistički. Sada Vlada i predlagač budžeta izlaze sa informacijom da niko ko je radio u agencijama neće ostati bez posla, nego da će oni biti premešteni na nova radna mesta. Doduše, neće imati onih stotine hiljada zarade kao do sada, ali sigurno te zarade neće biti zarade jednog radnika u "Jumku" ili u nekoj drugoj fabrici.
Sa ministrom Dinkićem, govoreći o "Sartidu", imala sam, hajde da je nazovem polemiku, gde je ministar Dinkić rekao da je za državu i budžet mnogo povoljnije da "Sartid" ne radi, a da radnici "Sartida" idu kućama i da čekaju bolje vreme za "Sartid", a da država iz budžeta isplaćuje zarade. Tom prilikom je pomenuta cifra od 60.000 dinara, proverila sam ta cifra nije 60.000 u smislu visine zarade, nego 25.000 dinara.
Ministre Dinkiću, imam jedan predlog, a to je da svi ovi koji su radili u agencijama, zavodima, direkcijama, a koji znamo kako su došli na ta svoja radna mesta, po principu zaposlenih u "Sartidu", isto odu kućama i da im država iz budžeta isplaćuje 25.000 dinara, jer se potpuno slažem i sa vama i sa Vladom. Mi moramo sprečiti otpuštanja. Sigurno nisam neko ko će da zagovara otpuštanja. Molim vas da mi na ovaj predlog odgovorite.
Što se tiče isplate 13 penzije, u svakom slučaju, po prirodi svog posla, ne mogu da budem protiv pomoći našem najugroženijem delu stanovništva, ali u svakom slučaju mogu da postavim pitanje – dokle ćemo mi socijalna davanja vršiti na ovaj način? Već duži vremenski period, radi se negde od pet, šest, sedam godina, postavljam pitanje socijalnih karata, socijalne karte pojedinca, socijalne karte porodice. Isplatićemo 13 penziju, potpuno sam sigurna, malom procentu naših najstarijih sugrađana, koji neće, koji ne zavređuju da dobiju 16.000 dinara jer imaju imovinu od koje ostvaruju određenu dobit. Pri tome, veliki broj najstarijih, koji imaju 15.001 dinar ostaće mimo ove pomoći, a ne možete da mi kažete da svi oni koji primaju 15.001 dinar su u boljoj ekonomskoj situaciji.
Na kraju, osvrnula bi se na ukidanje taksi. Pošto dolazim iz prakse, kako to volim da kažem, iz života, ovako pompezno najavljeno ukidanje taksi i rasterećenje privrede u praksi suštinski znači ukidanje jedne do dve takse po određenom preduzeću. U ostalom, u svim obraćanjima privrednika i hvaljenju ili nehvaljenju ukidanja taksi, govori se jedino o konkretnom rezultatu i pomoći od ovog ukidanja, a to su firmarine.
Ono što jedino vidim dobro u ukidanju taksi jeste činjenica da smo mi konačno na jednom mestu dobili popis svega onoga što smo plaćali svih ovih godina, a da nismo imali pojma da to uopšte postoji. Da je bilo ko pitao nekoga iz Vlade, iz vladajuće strukture pre, recimo, mesec dana, koje mi sve takse plaćamo, mislim da ne bi postojao ni jedan čovek koji bi mogao taksativno da nabroji koje sve takse i poreze plaćaju građani.
Od silne dobiti od ukidanja taksi, daću vam jedan lični primer, koji datira od petka. Naime, rođena sam u BiH, izvod iz MKR dobijam iz Bosne, još uvek. Taj izvod sam dobila bez jednog dinara nadoknade u roku od jednog dana, vrlo ekspeditivno. Onda sam otišla u moju državu, u moju opštinu Savski venac, i želela da overim izvod iz MKR. Ta overa izvoda iz MKR košta, republička administrativna taksa, 960 dinara. Znači, imam te uplatnice i opštinska taksa je 210 dinara. Dakle, za overu jednog lista papira, izvoda iz MKR, platila sam 1170 dinara.
O olakšicama koje smo mi dobili ukidanjem takse na držanje egzotičnih životinja, malo koga to dodiruje. Lično smatram da ta taksa nije trebala da bude ukinuta. Dakle, onaj ko želi u stanu da drži aligatora i pitona i može to sebi da priušti mora da plati taksu. Kao što smatram i da je ukidanje takse na splavove, takođe pogrešno. Ti koji imaju splavove uzimaju najlepši deo jednog grada. Oni trebaju da plate. U krajnjoj liniji pojačano je zagađivanje i prljanje. Takvi trebaju da plate te takse.
Dakle, svim predloženim merama i rebalansom budžeta, na moju veliku žalost, neće doći do poboljšanja položaja zaposlenih, neće doći do otvaranja novih radnih mesta. Po mom dubokom uverenju, ne da neće doći do otvaranja, doći će do zatvaranja, odnosno novih otpuštanja. Hvala.