Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Nije tu.
Sledeći govornik je Zoran Antić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kamo sreće da smo o ovim zakonima razgovarali možda još pre jedno dve - tri godine, da je bilo malo više razumevanja u prethodnoj Vladi ili da smo imali vanredne parlamentarne izbore, mislim da bi stanje u javnim finansijama bilo znatno bolje i da možda ne bismo danas ni došli u situaciju da moramo da povećamo PDV, da bismo uspeli da one obaveze koje imamo iz budžeta prema različitim kategorijama građana ispunimo.
Dakle, nažalost, kod nas u Srbiji često lični politički interesi prevladaju neke šire društvene interese i jako često se gleda kratkoročno, a ne vidi se vizija jednog ekonomskog sistema, vizija jednog modela privrednog rasta koji generalno za sve nas treba da znači bolji život i perspektivu.
Okreni, obrni, dođosmo u situaciju da danas tek govorimo o ovim zakonima. Pre nego što par reči kažem o njima, želeo bih da kažem da je ova vlada sastavljena sa ciljem da se stvarno sprovedu jedne ozbiljne reforme, kakve nismo imali, nažalost, u prethodnom periodu, rekao bih u celom ovom periodu tranzicije, ili ako smo i imali neke reformske zakone oni se nisu sprovodili, tako da smo došli u situaciju da u nizu zakona imamo jako lošu implementaciju tih zakona i da su rezultati tih zakona po srpsku ekonomiju i po standard građana katastrofalni. Skoro smo imali podatak da je standard građana samo u prethodnih godinu dana opao za 30%. Sve je to trebalo preduprediti, ali, nažalost, nije bilo dovoljno političke volje. Kao što rekoh malopre, čini mi se da su politički interesi i želje da se izgura neki mandat od četiri godine mnogo bili jači nego interesi građana.
Dakle, mi smo opstanak ove vlade vezali za sprovođenje institucionalnih strukturnih reformi i što se SNS tiče sasvim sigurno, budite u to ubeđeni, istrajaćemo u tome. Svesni smo da su one kritike koje stižu od strane sadašnje opozicije na mestu kada je u pitanju činjenica da ove mere nisu dovoljne. Svesni smo da pred nama stoje jako ozbiljni rezovi i da te reforme koje moraju da budu sprovedene neće biti popularne za jedan deo građana. Ali, isto tako smo svesni da i građani Srbije od nas očekuju promene i da su i oni danas iz dana u dan sve svesniji u koliko teškoj situaciji su danas javne finansije, u koliko teškoj situaciji je naša ekonomija.
Prema tome, računamo na podršku, računamo na razumevanje građana, ali računamo i na hrabrost ove vlade, na hrabrost ljudi koji trebaju da Vladi predlože mere, pa Vlada nama kao Skupštini, jer mislim da je i ta politička hrabrost jedan veliki nedostatak u našem političkom životu, da smo jako često išli s nekim populističkim merama i da nismo imali dovoljno hrabrosti da ono što zamislimo izguramo do kraja.
Dakle, mere naravno imaju za cilj fiskalnu konsolidaciju i mislim da niko od govornika iz vlasti ili iz opozicije to nije osporio. Mere možda u ovih narednih par meseci neće imati tako veliki efekat, ali imaće efekat u narednim godinama i to je jako važno, jer mislim da, bar što se ove vlade tiče, odgovornost ove vlade ipak treba da krene sa budžetom od 2013. godine, da će kroz taj budžet da se vidi šta je to što je Vlada zacrtala kao neki svoj ekonomski program i u kom smislu misli da vodi javne finansije i na koji način misli da osmisli jedan novi model privrednog rasta, bez koga nema ozbiljnih prihoda u budžetu i nema jačanja prihodne strane budžeta. Bez toga, svesni smo svi, tonemo samo u veće siromaštvo, u veću nemaštinu, jednostavno vrši se kontrakcija ovih sredstava i ovih resursa koje imamo. Dolazimo u situaciju da imamo jednu neodrživu ekonomsku politiku na neki srednjoročni, a kamoli na dugoročni rok, o tome ne treba ni govoriti.
Meni je drago što, kada su u pitanju ove mere koje su trenutno na dnevnom redu, mogu da pohvalim da, bez obzira što ima onih nepopularnih koje se odnose na povećanje poreza, na povećanje PDV-a, imate izraženu brigu o preduzetnicima, o maloj privredi. Mislim da to ni gospoda iz opozicije nisu mogli da ospore. Dozvolićete mi da kao poslanik koji podržava ove mere kasnije pročitam par mera koje su nesumnjivo u korist male privrede, koje će nesumnjivo značiti očuvanju tih radnih mesta, a u prethodnom periodu, u prethodnim godinama imali smo gubitak radnih mesta, pre svega kada su u pitanju preduzetnici, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća. To opredeljenje Vlade za mene je izuzetno bitno.
Ono što je isto tako za pohvalu u merama koje imamo danas na dnevnom redu, to je činjenica da su one u dobroj meri životne, rekao bih. Mislim da je ministarstvo imalo jako puno sluha za sve one probleme koji su se u međuvremenu pojavili kada su u pitanju pojedini zakoni i mislim da je pokazalo dovoljno vizije za sve ono što nas očekuje i eventualno za jednu opasnost od produbljivanja ove krize koja već predugo traje i na našim prostorima, ali i šire, generalno međunarodna kriza ekonomije, međunarodna kriza finansija.
Želeo bih, kada je u pitanju porez za dodatnu vrednost, da izrazim i naše nezadovoljstvo što smo bili primorani da do toga dođemo. Svesni smo i onih loših implikacija koje nosi povećanje poreza dodatnu vrednost, ali nizom mera, bar kada je u pitanju, kao što malopre rekoh, preduzetništvo, mislim da su negativni efekti tog povećanja usporeni ili bitno umanjeni.
Važna stvar je istaći zbog građana Srbije da danas nema povećanja poreza na dodatnu vrednost kada je u pitanju hrana, a iz nekih zadnjih izveštaja Republičkog zavoda za statistiku mislim da negde blizu 50%, 45, 46 ili 47% prihoda porodica u Srbiji odlazi na hranu. Prema tome, mislim da je to bitna stvar u ovim merama i bitna poruka građanima Srbije, da će bar u tom delu biti zaštićeni od povećanja poreza na dodatnu vrednost.
Ono što je jako važno, to je da je na jedan bolji način regulisan i povraćaj poreza na dodatnu vrednost i da se ministarstvo i Vlada obavezala da nema kašnjenja u tom povraćaju, pa je čak i sebi nametnula neke kaznene kamate, što je jako pozitivno i retko se dešavalo kada je u pitanju poreski sistem, da država generalno sebe kažnjava. Mnogo češće je kažnjavala građane i kažnjavala je privredu kada su kasnili sa svojim obavezama prema državi. To je nešto što je pozitivno.
Što se tiče akciza, još jedna nepopularna mera, ali isto tako bila je neizbežna, jer porez na PDV i akcize su oslonac one prihodne strane u budžetu. U tom smislu, mislim da onaj deo koji se odnosi na povraćaj akcize kada su u pitanju taksisti, kada su u pitanju preduzetnici da je dobro osmišljen i da je za pohvalu, bar u tom delu.
Što se tiče poreza na prihode od kamata i dividendi mislim da je to u ovom trenutku verovatno jedna mera koja pogađa pre svega one imućnije građane i da u situaciji kada moramo da pokažemo mnogo veći stepen socijalne solidarnosti, među svima nama, da se nadam i očekujem da ćemo oko tih građana imati razumevanje za ovu meru.
Znači, sve one kritike opozicije koje smo mogli da čujemo u prethodnoj raspravi mislim da se odnose na to da su mere populističke, da su kratkoročne, da su nedovoljne, u najvećoj meri ne stoje. Znači efekti će biti vidljivi pre svega u budžetu za 2013. godinu, 2014. godinu. Populistički, mislim populistički u svakom slučaju nisu, mislim da je cilj da se zaštiti koliko je moguće standard pojedinih grupa građana, jer čemu populističke mere na početku mandata jedne vlade ako ih već imate, obično su u trećoj ili četvrtoj godini mandata. Mislim, prema tome, da ta tvrdnja ne stoji, a kao što malo pre rekoh da su nedovoljne. Svesni smo toga i mi i mislim da nas tek očekuje jedan ozbiljniji paket koji će samo nastaviti ovu intenciju sa kojom se krenulo.
Ipak, imamo veliki broj zakona, imamo činjenicu da je Vlada sastavljena pre mesec i po dana, i očekivati ozbiljne poreske reforme, sistemske reforme u tako kratkom roku bez jedne ozbiljne analize, mislim da bi bilo neodgovorno i da nije realno. Smatram da ova vlada ima jako malo prostora za grešku jer je grešaka u prethodnom periodu bilo jako puno, pa prema tome o svakoj meri koja se predlaže moraćemo ozbiljnije da porazmislimo, odnosno da vlada proceni efekte svake te mere, pa i mi poslanici da to mnogo ozbiljnije sagledamo. Siguran sam da ćemo u narednom periodu imati i više vremena da sve te mere sagledamo. Svestan sam da su sve ove izmene, ovi zakoni, ovi zakonski propisi došli veoma brzo ali kažem, mesec i po dana tek postoji Vlada, problemi su nagomilani i veliki i mislim da u tom smislu nismo mogli mnogo više ni da očekujemo.
Ono što bih kao pomoć malim i srednjim preduzećima, kao pomoć preduzetnicima, što je jako važno, još želeo da naglasim, uvećanje cenzusa i da pozdravim, to uvećanje cenzusa za ulazak u PDV sa četiri miliona na osam miliona. Porez na dodatnu vrednost po realizaciji mislim da će jako puno značiti malim i srednjim preduzećima i da imamo veliki broj preduzeća koja će zahvaljujući ovoj meri sačuvati likvidnost u nekom kraćem periodu, s obzirom da se predviđa period od šest meseci da ukoliko ne dođe do uplate PDV-a, odnosno realizacije da on mora biti uplaćen, da ta zaštitna mera jako puno znači ali i ostavlja prostor malim i srednjim preduzećima da poprave svoju likvidnost.
Što se tiče obaveze da PDV obveznici budu investitori kada je u pitanju građevinarstvo i ta oblast naše privrede, ne vidim šta je tu loše. Prepoznajem samo jedan predlog koji je mnogo jasniji koji će omogućiti Poreskoj upravi da ima bolju kontrolu i koji će sasvim sigurno popraviti stanje kada je u pitanju uplata PDV-a.
Povraćaj akciza, ukidanje fiskalnih kasa, isto tako je jedna mera koju svi pozdravljamo. Da li je u to vreme kada su uvođene, da li se išlo preširoko, možemo da procenjujemo i jedni, i drugi, i mi koji smo s jedne strane danas u vlasti, u tom trenutku smatrali smo da se možda ide preduboko sa tom merom ali je i situacija ekonomska bila znatno bolja i računali smo da ćemo kroz jednu poresku reformu koja je trebala da usledi bitno popraviti stanje kada je u pitanju siva ekonomija. Da je to u tom trenutku bila mera koja treba da spreči sivu ekonomiju.
Sada kada govorimo o sivoj ekonomiji, za pohvalu je i ovaj predlog Ministarstva i Vlade, dakle da imamo mogućnost da Poreska uprava kontroliše i one ne registrovane privredne subjekte ili da faktički i u tom smislu popravi situaciju jer je veliki broj privrednika nezadovoljan visinom sive ekonomije u današnjem društvu. Znači, ta mera sa jedne strane poprilično postupna ostavlja prostor svima onima koji nisu ne registrovani da u par narednih meseci izvrše registraciju. Mislim da je to dobro, da ne treba biti preoštar u ovoj situaciji i da smo svi na ivici neke socijalne izdržljivosti. Da je preduzetništvo u situaciji da ima jako malu zaradu i da sam put u sivu ekonomiju često i nije u želji da se prikriju neke poreske obaveze, već da preduzetnici nemaju drugo rešenje u ovom trenutku.
Što se tiče, uprošćavanja procedura, dosta toga imamo i u ovom zakonu, ali poreska procedura i najava ministra smatram da je za svaku pohvalu.
Povraćaj PDV-a poljoprivrednicima na ime je isto tako mera koju treba pozdraviti i to je stvar koja je iz prakse došla, i to razumevanje za probleme na onom mikro nivou, to je mislim jedan novi kvalitet koji nismo imali u prethodnoj vladi, gde se uvek govorilo o nekom makro nivou, gde se uvek išlo sa nekim velikim strategijama, sa nekim velikim rečima, a od svega toga oni ljudi koji su na terenu, oni ljudi koji privređuju često nisu imali osećaj da se o njima brine. Ako se nastavi u tom smislu, u tom pravcu, mislim da možemo svi skupa u Narodnoj skupštini podržati takvu intenciju Vlade.
Ukidanje taksa i naknada, znači tih nekih 138 parafiskalnih nameta, mislim da je za svaku pohvalu i činjenica da ćemo u nekom narednom periodu imati ujednačavanje tih taksa na nivou cele Republike i kontrolu od strane ministarstva, jer se to otrglo kontroli. Mislim da oko toga svi možemo da se složimo da imamo jako puno problema u lokalnim samoupravama. Nadam se da će Vlada o tome voditi računa jer nekih 30% sredstava iz javnih finansija dotiče lokalnu samoupravu, a svrsishodnost trošenja, način trošenja tih sredstava je jako često motivisan nekim političkim razlozima.
Sve u svemu ima dosta stvari koje u ovom trenutku treba pohvaliti kada su u pitanju ove mere. Kada je u pitanju rebalans budžeta, naravno govorićemo o svemu tome, one će u ovom trenutku imati značajan efekat i na stabilnost budžeta, ali mi prave efekte očekujemo u 2013. godini. U tom smislu smatram da svi mi poslanici možemo u suštini biti zadovoljni i da će Vlada imati razumevanja, ako ovako nastavi za sve one primedbe koje stižu iz privrede, od građana, u nekom narednom periodu, pa da ćemo eventualno neke propuste moći i da ispravimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Ono što je važno u ovoj diskusiji a razumljivo je, svejedno da li se izjašnjavaju poslanici kao pozicija ili opozicija, razumljivo je da postoji čitav niz primedbi i sve one u stvari konstatuju jedno, da je ovih 23 odnosno 24 zakona koji se menjaju u funkciji prvo rebalansa, dakle onog o čemu su svi složno govorili još pre dva meseca da mora hitno da se uradi. S druge strane da je ovo samo skup nužnih mera i konačno da nije moguće od strane jednog čoveka, jedne vlade, jedne Skupštine jednim potezom ispraviti sve ono što je u međuvremenu uočenu, svejedno da li je bilo donošeno sa dobrom namerom, sa lošom namerom, što je uočeno da šteti i budžetu i državi i građanima.
Meni lično, gospodine Dinkiću govori to da očito dve godine niste bili u vlasti, da za te dve godine niste obilazili partijske ćelije, već ste se viđali sa građanima, jer u ova 23 zakona koliko sam čuo, juče ste o svakom govorili po pet minuta. To je ispalo onda dva sata. Uspeli ste da vidite da različita iskrivljavanja, neozbiljnosti, neodgovornost, a ponekad i bahatost su učinili da čitavi slojevi građana su oštećeni različitim zakonskim merama. U ova 23 zakona u stvari s jedne strane se ispravljaju, pa će vam sigurno reći da sprovodite, i sprovodite, svoje izborna obećanja, ne samo vaša, već mnogih stranaka, ali s druge strane obezbeđujete i štednju za sredstva koja će biti neophodna.
Smo jednu rečenicu, dozvolite mi, pošto je u pitanju vremensko ograničenje. Ono što jeste važno, neko je juče rekao, ovo je samo prvi korak. Svima mora da bude jasno kada hoćete da sredite kuću i da biste samo počistili morate prvo da pomerite sve stvari, a onda ćete otkriti da su neke možda s razlogom kupljene, ali da nema razloga da ih čuvate, da neke u međuvremenu su se usmrdele, pa ne pomaže obično čišćenje. Ali, vrlo je važno da to bude samo prvi korak i da vidimo efekte i u rebalansu i u budžetu. To je ono što sam želeo danas da vam kažem. Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Zahvaljujem se. Pre nego što počnem, izvinite da li bih mogao da saznam koliko je preostalo vreme naše poslaničke grupe.

Imate 18 minuta.

Dame i gospodo, sadašnje stanje ekonomsko, političko u Srbiji jeste vrlo teško i vrlo bremenito i ne može se u ovom trenutku 2012. godine podsećati na nešto što je bilo pre 10 ili 12 godina ili više od toga i ne može se za ovako katastrofalno stanje u ekonomiji, u privredi, u politici optuživati neko ko je bio na vlasti pre desetak ili 15 godina.

Ljudi zaista teško žive i težina života nas tera da se ophodimo u rešavanju ovih problema i ove veoma teške situacije vrlo odgovorno i da za na trenutak na stranu stavimo sve one naše političke razlike, političke možda i sukobe koje smo imali prethodno, jer zaista je dogorelo do nokata i zaista se ovo stanje u Srbiji može nazvati vanrednom situacijom.

Pošto je leto i skoro je mnogo krajeva u Srbiji bilo opterećeno mnogim požarima zaista se stanje u ekonomiji Srbije može opisati kao zahvaćeno požarom. A, kada je požar prisutan onda ga treba hitno gasiti i svim mogućim sredstvima, najpametnije, najracionalnije kako se taj požar ne bi širio, kako ne bi devastirao sve oko sebe.

Zbog toga moram da kažem da sa ponosom ističem da je danas 2012. godine u Srbiji došlo do velikih promena, da je pre svega očigledno da su te promene u političkoj sferi urađene zahvaljujući snagama koje su danas u situaciji da slobodno pogledaju sve u oči i da prihvate ono što je pozitivno, bez obzira od koga taj pozitivni predlog poticao, da li se to radi o predlogu iz poziciji ili opozicije ili od nekog ko je možda u prethodnom periodu imao različite političke stavove od nas koji smo danas na vlasti.

Zato moram da kažem da je sadašnje stanje zaista u ekonomiji posledica jednog neoliberalnog kapitalističkog sistema koji je posle 2000. godine uveden u Srbiju i koji je za ovih 12 godina ostavio velike tragove, pre svega u toj privrednoj oblasti koji su mogli da se vide sada i koji su rezultirali danas situacijom kakva jeste da postoji velika rupa u budžetu. Znači, s jedne strane imali smo smanjenje prihoda koji će omogućiti finansiranje svih onih oblika potrošnje, koji su u međuvremenu uvedeni, a šta je sve to uvedeno ili kako je sve to što je uvedeno trebalo da potroši sve ono što nije stvoreno, pa samo što nije stvorena agencija za sve i svašta, ili ispitivanje uticaja kiselosti mleka na pubertet muve, i zbog svega toga došlo je do ovakvog stanja u kakvom se nalazimo svi, bez obzira da li smo iz vlasti ili iz opozicije.

Moram da kažem da sam zadovoljan što u ovom parlamentu vlada takva atmosfera koja je promenjena u odnosu na onu koja je vladala od 2000. godine, kada je bilo potrebno bičem dolaziti do govornice, kada je u velikom broju slučajeva sa mesta predsedavajućeg bila upućivano toliko prekora opoziciji da nije moglo ni da se čuje nikakvih kritičkih tonova prema radu Vlade, ili prema radu vlasti. Danas je to promenjeno. Danas je sasvim drugačija situacija.

Međutim, da danas ne pričamo kakvo je stanje bilo, već da kažemo kakvo jeste. Pošto je pomenuta malo pre i teška situacija u lokalnim samoupravama, na žalost postoje neki relikti onog političkog delovanja gde je još uvek DS, na žalost zajedno sa pojedinim članovima ili opštinskim odborima URS ili drugih na vlasti, u kojima recimo u lokalnim parlamentima imate samo minut i po ako ste slobodni odbornik da kažete šta imate o nekom predlogu odluke, zakona ili o nekoj tački dnevnog reda.

Recimo, kao što je to slučaj u Pirotu. Zahvaljujući SNS i onome što se desilo kao promena. U ovom parlamentu to nije slučaj i nadam se da će u celoj Srbiji, zaista doći vreme da se demokratski, na pravi način ophodimo prema realnim problemima u kojima se nalazimo.

Dakle, set ovih zakona dolazi upravo kako bi se sprečila ona negativna posledica sistema političkog, ekonomskog koji je od 2000. godine doveo Srbiju u ovakvo, vrlo teško stanje. Set ovih zakona iako se na prvi pogledi neki od aspekata, ili od delova ovih zakona mogu činiti nepopularnim, mora da bude u funkciji gašenja požara koji je zahvatio budžet Republike Srbije. Ovi zakoni jesu u funkciji omogućavanja nesmetanog funkcionisanja republičkih institucija.

Ali, mi iz Pokreta socijalista koji delujemo zajedno sa našim koalicionim partnerima iz SNS trudićemo se da ovo bude samo početak reformi koje će označiti zaista pokretanje Srbije sa mrtve tačke u koju je dovedena, opet moram da kažem, ne u prethodnom periodu od 40, 50 dana, već zahvaljujući tome što je stvoren sistem koji je na žalost, na čelu sa DS promovisao vrednosti neolibarnog kapitalizma, bez obzira na to što je DS prišla Socijalističkoj internacionali ili slovi za levičarsku partiju.

Nažalost, u Srbiji postoje pojedini politički subjekti koji, bez obzira na ovakvo objektivno teško stanje, i dalje zagovaraju primenu tih neoliberalnih sistema, koji ne shvataju da na taj način nećemo moći da idemo nigde, koji ne shvataju da je čak i u onim državama u kojima je neoliberalni kapitalistički sistem postojao mnogo duži period, nego što je kod nas. Odustalo se od tog sistema, ali postoje ljudi koji su nastavljači neoliberalne politike u funkciji stranog kapitala koji misle da će na taj način moći da deluju na političkoj sceni i moći da doprinose razvoju Srbije. Nažalost, od toga nema ništa. To su samo prazne priče koje ne stoje više ni u EU. To su samo priče koje mogu da služe za dnevno političke potrebe.

Kada u ovom parlamentu čujemo nekog ko se poziva na zaštitu interesa radnika, a taj isti neko je do juče bio glavni zagovornik ovakvog zakona o radu, istog zakona o privatizaciji, koji su dva glavna sistemska zakona koji su doveli do ovih problema koje danas imamo i do rupa u budžetu, nemojte se čuditi što moramo da pribegavamo čak i nepopularnim merama kakvih ima među ovim predloženim zakonima koji su danas na dnevnom redu, da bismo sve te posledice anulirali.

Teško žive ljudi u celoj Srbiji, ali je naročito teško ljudima na prostorima Kosova i Metohije. U ovom trenutku moramo obratiti pažnju da zaista tim ljudima na Kosovu i Metohiji treba pomoći maksimalno. Ovaj set zakona će imati i te kako krupne posledice i na njihov život, ali pre svega moram da istaknem da oni koji su se nakon osam godina drznuli da pozovu međunarodne faktore na zabranu posete pojedinca, pre svega direktora državne kancelarije, Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, da bude u prilici da poseti Srbe na Kosmetu, je vrlo negativan potez i zaista sa žaljenjem sam morao da slušam pozive koji su neodgovorni pojedinci iz pojedinih opozicionih partija, konkretno iz LDP, upućivali na tu temu. Igrom slučaja, isti takav poziv ili isti takav predlog je imao Bajram Redžepi, tako da se otkriva u čijoj su funkciji te izjave i zbog čega su se te izjave dešavale.

(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika da se vrati temi.)

Mi ćemo podržati ovaj set predloženih zakona da bi se, kao što sam istakao, požar ugasio.

Moram da odgovorim samo na nekoliko napomena koje su se čule u jučerašnjem danu, nisam bio u prilici da odgovorim na njih.

Pomenuta je Babušnica od jednog govornika sa primedbom da u ovom trenutku u Babušnici postoje vrlo loše ekonomske prilike, da lokalni funkcioneri primaju plate, a da su putevi puni rupa.

Podsećam da je i Babušnica deo Srbije i da deli sudbinu cele Srbije, da je u Babušnici bilo preko 7-8 jakih privrednih subjekata u kojima je radilo preko 2000 radnika, a danas ta ista Babušnica ima funkcionere lokalne samouprave kao što je imala i onda, ali nema te privredne subjekte koji su u međuvremenu propali.

Takođe moram da iskoristim priliku, pored napomene da ćemo apsolutno podržati ovakav zakona, iako ima nekih stvari koje će biti nepopularne, da uputim pitanje ministru oko ukidanju sopstvenih prihoda direktnim budžetskim korisnicima, pošto je bilo nekih pitanja iz sredine iz koje dolazim, iz Pirota - da li će iz tih tokova biti izuzete i srednje škole? Dakle, konkretno, da li će jedna srednja škola koja ima sopstvene prihode biti pod uticajem mera ukidanja sopstvenih prihoda direktnim budžetskim korisnicima? Hvala lepo.

Reč ima ministar Dinkić.

Samo da odgovorim. Ne, to se ne odnosi na obrazovanje, ni na fakultete, ni na škole, ni na zdravstvene institucije. Oni spadaju u tzv. indirektne korisnike.