Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, uz napomenu da imate na raspolaganju šest minuta i 30 sekundi.

Zahvaljujem.

Hteo bih da krenem od onog dela što je ovih dana javnost tretirala kao ključne faktore kojima se planirao ovaj predlog rebalansa budžeta i, kako bih rekao, politička opozicija stavljala u prvi plan, plašeći građane Srbije da je ovaj deo budžeta o kojem može da se izjašnjava ova nova Vlada, nešto što će naneti dodatne probleme građanima Srbije. delimično je to tačno zato što je ovaj budžet tuđi rukopis, tuđa matrica, tuđa svest i tuđa inteligencije i način ponašanja i evidentno pokazuje da sve ovo što se dešavalo u ovom periodu za ovih devet meseci iz kojih izlazimo ovih dana ne može da se popravi tako lako. Može da se sagleda situacija, može da se sanira što je neophodno, da se reaguje na socijalnu komponentu i na taj način da se dočeka kraj godine sa što manjim negativnim efektima i naravno da se maksimalno izbegne ono što se zove propast srpske privrede, odnosno bankrot.

Sve mere koje su u ovom trenutku predložene su koncipirale jedno ponašanje da se sanira maksimalno stanje u određenim oblastima kako je to moguće, ali moram da kaže da, pored ovoga što piše u ovim propisima ili što je predlog rebalansa budžeta, postoje brojni faktori koji će uticati na različita ponašanja koja su se do sada manifestovala u javnosti. Ta bahatost u potrošnji, nenamensko trošenje sredstava, zloupotrebe u ponašanju određenih nosilaca javnih funkcija, zloupotrebe ministarstava u političke svrhe služile su pre svega za političku agitaciju, a ne za ono za šta su obrazovana od strane države ili Zakonom o ministarstvima, za šta im je bila određena namena.

Redefinisanjem brojnih ovih fiskalnih i u platnom prometu ponašanja koja su do sada remetila regularnost prometa će pomoći da se smiri nivo loše potrošnje, odnosno da se novac više ne troši na gluposti, da se sva sredstva i svi resursi koji u ovom trenutku postoje, upotrebe u ono što im je neophodno, a u ovom trenutku to je trebalo sanirati ekonomiju i voditi računa posebno o socijalnoj komponenti do kraja godine.

Rekao bih nekoliko rečenica oko ocena fiskalnog saveta. Prvo se krenulo sa oštrim ocenama prema ovom predlogu. Mislim da su do juče maksimalno sniženi tonovi i da je došlo do nekog zajedničkog stava kako to treba da izgleda u ovom trenutku, da se sagleda situacija, da se vidi da je stanje izuzetno teško i da se predvide mere kako ići u pravcu oporavka.

Zajednička je ocena da vreme za oporavak nije malo, da će rast deficita biti i u narednoj godini, ali da ovim merama koje će verovatne tek biti produkovane kroz mesec dana predlogom budžeta za 2013. godinu, tek tada će se moći videti nagoveštaji ili ozbiljnost fiskalnih zahvata koji će biti u narednoj godini motori snižavanja deficita, poboljšavanje fiskalne discipline i, pre svega, da budžet raspolaže realnim prihodima, da se smanji nivo zaduženja putem loših kredita. Moram da kažem da su pre svega rezultati posete predsednika Srbije Rusiji i prvog potpredsednika Vlade Nemačkoj upravo doprineli tome da možemo da očekujemo da u narednoj godini iz tih izvora i tih kredita koji će biti dosta jeftini za Srbiju u ovom trenutku i iz Nemačke onaj investicioni zahvat koji se očekuje u narednim godinama pomoći da i srpska privreda dobije više posla, a da se zaštiti onaj ključni deo gde se snižava obim kamata, jer vidljivo je da sada u rebalansu je predviđen rast kamata, da budžetom nisu bile predviđene i zarade za 12 mesec, ni za rudnike Resava, niti za železnicu celu itd. Sve se to sada našlo u ovom kolaču.

Novinari su pominjali 13. penziju. Ne bih rekao da je to 13. penzija, radi se o nečemu drugom. Mislim da se radi o jednom delu socijalne karte da se pomogne našim penzionerima u naredna 3-4 meseca, pre svega da im se jednostavno poboljšaju materijalni uslovi da dočekaju kraj godine u normalnim okolnostima. Više bih govorio da je to jedan socijalni momenat nego što bih govorio da je to 13. penzija, jer ona ne postoji ni u pravu niti je predviđena zakonom, a kamoli da treba zloupotrebljavati termin.

To sam hteo da kažem u vezi Fiskalnog saveta. Na kraju bih rekao samo jednu stvar. Postoji jedna apsolutna saglasnost da se mora smanjivati taj deficit u narednim godinama. On će rasti, ali ukoliko se suprotstavi parametrima koji će povećavati prihode, oni će držati ravnotežu do trenutka kada će početi njihov pad. Šta je uzrokovalo ovaj rast? Njega je uzrokovalo više faktora. Nije on nastao samo političkom kampanjom u ovoj godini kada su se maksimalno trošila sredstva za …

Vreme, molim vas.

Evo još par rečenica samo. Potreba političkih predstavnika DS je da kroz trošenje javnih sredstava ukažu koliko su lepi građanima, ali to nije pomoglo. Suština je da sada imamo taj obim deficita sa kojim moramo da se borimo do kraja godine. Ovo je tema koja zahteva jako puno vremena i praktično je nemoguće u 5-6 minuta mnogo toga reći, ali biće prilike u drugim tačkama dnevnog reda govoriti više na tu temu. Zahvaljujem se.

Obaveštenje o produženju današnjeg rada. Poštovani narodni poslanici saglasno članu 87. st. 2 i 3 Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština prema planiranom tempu rada završi ovu sednicu pre početka perioda redovnog zasedanja.
Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Oliver Dulić.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas je na dnevnom redu set od velikog broja zakona ali ću se ja osvrnuti na one zakone koji se tiču zaštite životne sredine, odnosno tiču se ukidanja agencija koje su formirane za vreme rada prethodne vlade, kao i ukidanju jedne izuzetno važne institucije koja je formirana za vreme Vlade Vojislava Koštunice.
Kao prvo, mislim da činite veliku grešku i nepravdu prema zaštiti životne sredine koja će ostaviti užasno teške posledice i ugroziti i ono malo što je učinjeno da bi jedna važna evropska politika zaživela u Srbiji na visokom nivou, postala sastavni deo našeg političkog sistema i donela rezultate koje osećaju generacije koje dolaze.
Zaštita životne sredine, tu se potpuno slažem sa koleginicom Vojić, danas nije popularna jer ona košta, ona je investicija u budućnost. Danas svako vodi računa o trenutnoj teškoj ekonomskoj situaciji i nikako da se dese vremena u kojima se tvrdi da nije vreme za inovacije, za modernizaciju, za uspostavljanje evropskog sistema poslovanja i upravljanja određenim institucijama. Uvek stradaju one investicije i one politike koje su najudaljenije percepciji važnosti običnog građanina.
Mi smo u protekle četiri godine, donošenjem seta ekoloških zakona, uspeli da zaštitu životne sredine postavimo na pravo mesto. O tome su u svojim izveštajima govorili međunarodne i domaće institucije i stručna javnost. Meni je drago što sam bio na čelu Ministarstva koje je svake godine u izveštaju Evropske komisije imalo izuzetno pozitivnu ocenu kada je u pitanju postavljanje evropskih standarda u ovoj oblasti. Kada smo sprovodili politike po preporukama EU, uvodili smo institucije koje su bile u potpunosti paralelne institucijama koje postoje u EU i koje postoje u svakoj zemlji EU. Svaka agencija koja je formirana ima svoju instituciju u Briselu sa kojom komunicira, svaka od tih institucija je formirana u skladu sa zakonom koji je takođe u skladu sa zakonom koji postoji u EU i predstavlja deo "aki kominuter" i svaka od tih institucija je usvojila sve ono što su standardi koje treba uspostaviti u ovoj zemlji.
Moje ključno pitanje Vladi danas jeste da li ste se konsultovali sa Briselom, kome mi svakako težimo i opredeljenje je i ove vlade da ova zemlja treba da ide u EU, kada ste ukinuli tako važne institucije kao što je Agencija za hemikalije ili Agencija za jonizujuće zračenje? Pri tom, znate da nijednog čoveka svakako nećete otpustiti i da neće doći ni do kakve uštede ili minimalne uštede kada je u pitanju ukidanje ove dve institucije. To su važna regulatorna tela, ona mogu da funkcionišu u okviru Ministarstva i funkcionisala su do njihovog formiranja. Povratak nazad je korak nazad u našem putu ka EU.
Najviše bih se zadržao na Fondu za životnu sredinu. Ovih dana paralelno sa pokušajem da se legalizuje nešto što bih ja nazvao nenamenskim trošenjem sredstava u budućnosti, traje i pokušaj da se ukidanje Fonda opravda potpuno ružnim i neistinitim argumentima.
Danas sam želeo da sa vama podelim neke informacije koje su apsolutno tačne i možete da ih nađete u svim poslovnim knjigama kada je u pitanju Fond za zaštitu životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine je formiran 2006. godine. On nije direktno budžetska institucija, sredstva Fonda ne dolaze iz budžeta Republike Srbije, nego ima svoje sopstvene prihode koji se pune po principu zagađivač plaća, odnosno korisnik plaća, što znači da Fond pune zagađivači koji svake godine moraju da uplate određena sredstva koja se vraćaju u razvoj i zaštitu životne sredine.
Drugi ključni prihod je bio prihod od ekoloških taksi. Postoji još nekoliko linija prihoda koje su se ticale eksploatacije prirodnih resursa. Sve u svemu, Fond je punio svoj budžet isključivo od onih koji zagađuju životnu sredinu i bio je obavezan da taj budžet troši za reparaciju, za podizanje, za unapređenje zaštite životne sredine.
Fond je godišnje prihodovao negde od oko pet milijardi dinara, što u sistemu države kada pričamo o budžetu koji je negde između 800, 900 milijardi dinara, kada se uzme konsolidovani budžet on je mnogo veći i predstavlja jednu jako malu sumu. Kada danas govorite o tome da je način na koji je Fond raspoređivao određena sredstva doveo do toga da nema za plate i za penzije, vi gospodine Dinkiću ne govorite istinu. Sredstva Fonda nikada nisu mogla da budu korišćena za plate i penzije. Da su korišćena na bilo koji način, osim za zaštitu životne sredine, to bi bilo kršenje zakona.
Vi ste u jednoj gledanoj emisiji izrekli nekoliko neistina a najveća neistina jeste da je 80% sredstava Fonda potrošeno na bilbord. Zbog toga sam hteo da podelim informaciju u javnosti na koji način su trošena sredstva Fonda za zaštitu životne sredine.
Uzeo sam 2011. godinu, to je poslednja godina koja je bila cela. Fond je imao prihod od oko 5,1 milijardu dinara. 1,1 milijarda dinara utrošena je za podsticaj i kredite za tretman otpada ili upodobljavanje privrede, poslovanje privrede novim ekološkim standardima. Za komunalno opremanje namenska vozila i zbrinjavanje opasnog otpada utrošeno je 340 miliona dinara, za sanaciju deponija i izgradnju regionalnih deponija utrošeno je 700 miliona dinara, za izgradnju reciklažnih dvorišta širom Srbije utrošeno je 700 miliona dinara, za zaštitu vazduha i monitoring kvaliteta vazduha utrošeno je 280 miliona dinara, za zaštitu voda u 2011. godini utrošeno je 160 miliona dinara, za uklanjanje divljih deponija i rekultivaciju postojećih utrošeno je 680 miliona dinara, za zaštitu prirode i projekte unapređenja prirode utrošeno je 150 miliona dinara, za postavljanje solarnih kolektora i toplotnih pumpi u državnim institucijama, zarad energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije utrošeno je 200 miliona dinara.
Za finansiranje stručnih i naučnih kuća, podrška univerzitetima, utrošeno je 90 miliona dinara. Za rad nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine utrošeno je 68 miliona dinara i za vrlo važan projekat podizanja svesti i edukacije stanovništva o zaštiti životne sredine rezervisano je 80 miliona dinara u 2011. godini, a realizovano je 65% projekata.
Kada se sve ovo sabere, dolazimo do toga da je na poslove izgradnje infrastrukture zaštite životne sredine, deponija, reciklažnih centara, nabavku komunalne opreme, ugrađivanja filtera koji treba da prečišćavaju zagađeni vazduh, za investicije u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnja kolektorskih kanalizacionih mreža, zaštitu prirode, unapređenje prirode i mnogo drugog, utrošeno 97,8% sredstava fonda. Samo 2,2% sredstava fonda u 2011. godini, gospodine Dinkiću, utrošeno je za edukaciju, podizanje svesti javnosti, informisanje javnosti o važnosti životne sredine i rad nevladinih organizacija.
Ono što jeste problem i što danas u opštoj histeriji u medijima, u kojoj je neophodno prikazati da svi koji su bivši su kriminalci i lopovi, a svi ovi koji su novi su došli da se sa tim obračunaju, se uzimaju primeri ova 2,2%. Oni se vade bez ikakvog reda, bez ikakvog konteksta, bez ikakve ideje i ulaska u analizu zbog čega je podržavana neka nevladina organizacija ili zbog čega se radilo na izuzetno projektima problematizovanja životne sredine i od toga se pravi podsmeh i sprdnja u javnosti, pokušavajući da se prikaže da su sigurno sve te pare koje su potrošene otišle u nečije džepove, otišle za korumpiranje medija, za promocije političkih stranaka, bez ijednog argumenta, bez uvida u tačno stanje i bez davanja bilo kakve alternative, npr. finansiranju rada vrlo važnog segmenta kao što su nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine u budućnosti.
Tako smo danas čuli podsmehe zbog čega je npr. podržan projekat solarnih punjača, a podsetiću vas, to je projekat naših klinaca, jedne grupe mladih ljudi, koji su u Briselu osvojili jednu od najvažnijih nagrada za istraživačke delatnosti i država je odlučila da im pomogne tako što će to što su oni izmislili i što je dobilo nagradu u Briselu, što ćemo im omogućiti da to postave u Srbiji. To je bio projekat koji smo radili zajedno sa gradom Beogradom. Ponosan sam što smo mi tim ljudima omogućili da oni ostvare taj projekat. Danas ga vi izvlačite i kažete – zašto se ovo finansiralo? Finansiralo se zato što je država morala da pomaže i takve stvari.
Da ne pričamo o sprdnji sa Udruženjem za menopauzu. Mi smo morali da uradimo jednu ozbiljnu studiju uticaja zagađenja životne sredine na ljudsko zdravlje. Kao zemlja, mi imamo užasno veliki problem neplodnih brakova. Neplodni brakovi, odnosno prerane menopauze kod žena, kao glavni uzrok neplodnih brakova, kao i problemi sa sterilnošću muškaraca, su po svim studijama uglavnom izazvani zagađenjem životne sredine. Mi moramo da znamo odakle ta zagađenja dolaze. Moramo da znamo gde su problemi i na koji način da ih saniramo. U toj studiji učestvuju najveći stručnjaci ove zemlje. Ona je dvogodišnji projekat koji je trebao ministarstvu da pomogne da nađe načina da osmisli politiku kako se to više ne bi dešavalo.
Dakle, mi smo se sa svim poslovima bavili temeljno, sistematično, sa nadom da će ta politika jednog dana da proizvede zdraviju životnu sredinu i bolje zdravlje našeg stanovništva. Ako ste hteli da ukinete fond, to ste mogli da uradite na jedan elegantan način. Meni je jasna potreba i moram da kažem da je postojala intencija da se fond ukine i za vreme Vlade u kojoj sam ja učestvovao, ali smo uspeli da sprečimo da se to desi.
Ako ste hteli da novac koji se prikuplja od ekoloških taksi, od zagađenja, ubacite u budžet i preraspoređujete na druge troškove, to ste mogli da uradite bez ove sramne kampanje u kojoj jednu dobru politiku, koja je bila izuzetno uspešna, koja je značajno unapredila sve ono što se ticalo životne sredine, zgazite i da potrete bez bilo kakvog razloga. Nije postojao nijedan razlog da napadate jednu dobru politiku da bi fond ugasili. Mogli ste to da uradite prosto zakonom. Mi bismo se, naravno, bunili. To biste uradili do kraja. Mislim da je to loše.
Ono što bih od vas tražio jeste obećanje koje treba da date ovde pred narodnim poslanicima i pred našim građanima. Životna sredina zaslužuje da bude finansirana. Ona mora biti finansirana. U Srbiji moraju da nastave da se grade deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Srbiji trebaju reciklažni centri, Srbiji treba industrija reciklaže. Srbiji trebaju zaštićena prirodna dobra. Srbiji treba spas od ogromnih zagađenja koja su svuda oko nas. Da bi se to desilo, za to moraju da se obezbede finansije.
Ako ćete mi danas, gospodine Dinkiću, obećati da će Ministarstvo životne sredine imati isti budžet kao što je imalo za vreme ove vlade kroz fond, da ćete omogućiti da se tih pet milijardi dinara troši za zaštitu životne sredine, u srazmeri u kojoj god ministarstvo bude želelo, onda ću da kažem – u redu, nema nikakvih problema, napravili ste dobar posao, čestitam na tome. Ono što se plašim jeste da se to neće desiti. Imam iskustva, svi smo imali iskustva, koji smo učestvovali u radu prethodne Vlade, kako izgleda pregovor oko budžeta. Kada krene da se pregovara budžet, uvek postoje prioriteti i uvek postoji nešto što je najvažnije. Životna sredina, ponavljam, obično nikome nije važna. Naravno, mnogo je važnije da se ima za plate, penzije, socijalna davanja, vojsku, policiju, pa dolazi zdravstvo, pa dolazi obrazovanje. Životna sredina je uvek tamo u ćošku mala, koja treba da prihvati da je sve ovo prioritet i važno. Plašim se da ćemo na ovaj način u potpunosti da ugazimo sve ono što je bio pokušaj da se i životna sredina doživi kao zdravstvo i kao obrazovanje.
Moram da kažem, zameram što danas ljudi koji su došli posle nas u ministarstvo uživaju u činjenici da se njima ukida jedan od najvažnijih instrumenata za sprovođenje politike. Nisam čuo ministarku zdravlja da kritikuje što je njen prethodnik gradio bolnice, domove zdravlja. Ne čujem da neko iz obrazovanja ima bilo kakvu kritiku zbog toga što je prethodnik gradio škole i bolnice, ali čujem da današnje ministarstvo ima nešto protiv toga što smo mi gradili reciklažne centre i deponije i velikodušno prihvata da ta sredstva, umesto da se grčevito bore da ostanu u životnoj sredini, odu u taj tamni vilajet koji se zove republički budžet, pa je onda pitanje koliko će uspeti da ispregovara da se to vrati.
Izneli ste, gospodine Dinkiću, i neke optužbe koje su u najmanju ruku nekorektne. Vi ste rekli da je sigurno bilo nenamenskog trošenja sredstava. Rekli ste da je tu verovatno bilo i nekih zloupotreba. Mislim da ste zaboravili vrlo brzo kako izgleda biti medijski šikaniran, izložen jednim generalnim ostrakizmom.
Vi danas gledate i počeli ste da učestvujete u jednoj kriminalizaciji svih ljudi koji su juče sedeli sa vama. Vrlo dobro znate, vi ste tome bili izloženi i znate kakav je to osećaj, kada vam svako osporava ne samo vašu politiku. Osporavanje politike je u redu. Danas sedimo ovde u parlamentu i o tome debatujemo. Kada vas osporavaju moralno, ljudski, pretvaraju u kriminalca. I vi ste tome bili izloženi. Ne razumem zašto vi morate sada da učestvujete u tome i zbog čega morate da iznosite tako teške optužbe, a da pri tom nemate nijedan argument.
Slažem se da postoje organi koji treba da ispitaju poslovanje svake institucije. Unapred se radujem tome. Ako je bilo zloupotreba, pa neka se dokažu i neka ljudi koji su zloupotrebama učestvovali plate u skladu sa zakonom, pa makar to bilo i u fondu, ministarstvu, gde god. Slažem se sa tim, ali nemojte da etiketirate i da učestvujete u etiketiranju koje danas traje u medijima, koje je ovog puta okrenuto prema meni, a ko zna, možda će sutra biti okrenuto i prema vama, jer jednog dana možete se vi opet vratiti u opoziciju. U stvari, vi nikada niste bili u opoziciji, ali ćete možda jednog dana i kao vlast biti na meti tih istih napada.
Danas ovde čujem citate da je Oliver Dulić zadužio ovu zemlju 50 miliona evra, iz jednog medija, koji o tome što piše svakako ništa ne zna. Onda se navodi da sam zadužio zemlju tako što smo u fondu ostavili potpisane i nerealizovane ugovore za sledeće projekte. Energetska efikasnost od 1,1 milijarde. Da, mi smo oblagali državne ustanove i zgrade po svim gradovima Srbije tokom ove godine. To je bio jedan od najboljih projekata koji smo sproveli. Za dva meseca su sve lokalne samouprave privukle te projekte, i škole, bolnice, domovi zdravlja i vrtići su postali energetski efikasni. Imaju uštede energije sa jedne strane. Sa druge strane su obnovili svoje fasade i postale su lepe. Sjajan projekat. Jesam li to gradio sebi, da me neko optuži da sam ja zadužio ovu zemlju sa tim?
Isto je bilo i sa pitanjima izgradnje reciklažnih centara. Onda se postavlja pitanje – zašto, gde su reciklažni centri? Grade se, jer u ovoj zemlji ne može da se uradi bilo šta preko noći. Za uspostavljanje normalne politike, za izgradnju ekološke infrastrukture su potrebne godine. Ne može da se uradi sve preko noći, ali se gradi u ovom trenutku, pa sam ja onda zadužio zemlju zbog toga što je, nažalost, fond morao da uplaćuje sredstva u dva projekta u kojima smo, gospodine Dinkiću, zajedno učestvovali.
Jedna je pomoć građevini i Fond je morao da da sredstva za pomoć građevini zbog toga što su nastale obaveze, a vaše Ministarstvo nije ispunilo obavezu koju smo imali zajednički kada smo osmišljavali projekat pomoći građevine, a to je da se nađu sredstva komercijalnih banaka, da bi se popunio onaj deo koji predstavlja obavezu Vlade. Vaše Ministarstvo nije uradilo taj posao, pa je iz Fonda zaštite životne sredine to moralo da bude finansirano. Isto kao i drugi projekat, i to je moja velika greška. Užasno mi je sada teško zbog toga što sam uopšte prihvatio da se iz Fonda zaštite životne sredine, kao privremena mera u vanrednim okolnostima, izdvoje određena sredstva za subvencionisanje stambenih kredita. To su stvari koje smo mi uradili i to je greška u 2012. godini.
Vi ćete sada, na osnovu te greške, Fond da ukinete i sva sredstva ćete preusmeriti u budžet Republike Srbije. Nažalost, životnoj sredini se neće vratiti sredstva koja su neophodna i propašće mnogi projekti koji su započeti. Imam poruku za novo Ministarstvo - raskinite sve ugovore koji vam se ne sviđaju. To je vaše pravo. Mi smo vodili politiku koju smo smatrali da treba - određeni procenat ukupnog poslovanja Fonda usmeravati u obrazovanje ovog inače neobrazovanog naroda kada je u pitanju zaštita životne sredine. Nemojte to da radite, nemojte da finansirate i doviđenja. Ali, ono što su ključni projekti koji podrazumevaju izgradnju infrastrukture, to mora da se završi, to ovoj zemlji treba.
Da zaključim, mislim da činite veliku grešku. Mislim da će životna sredina nakon ovih odluka svako pretrpeti određene posledice. Mislim da će to imati svakako i uticaja na izveštaj koji će doći od institucija koje u ovoj zemlji prate stanje životne sredine i mislim da ćemo jednog dana, a nadam se vrlo brzo, opet sedeti ovde i raspravljati i da će Ministarstvo imati potrebu da ponovo definiše koliko sredstava u ovoj zemlji treba da se potroši na životu sredinu, jer je ona važna. Ona je važna za ovu zemlju, ona je važna za buduće generacije, ona je važna za zdravlje našeg stanovništva. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Postavili ste pitanje – zašto sve ekološke takse koje ostaju u sistemu i treba da se naplaćuju zagađivačima, neće više biti prihod Fonda za zaštitu životne sredine, nego opšti prihod budžeta Republike Srbije? Zato što, a poslanica Demokratske stranke Srbije je to ispravno rekla, je ovaj Fond osnovan sa dobrom namerom krajem 2006. godine i za vreme vašeg mandata je njegova misija potpuno preokrenuta na drugu stranu - van evropskih normi, van ekologije, već za političke svrhe i političku promociju.
Izneću podatke na osnovu kojih sam odlučio, zajedno sa ministarkom Mihajlović, da ukinemo Fond za zaštitu životne sredine, jer smo se uverili da pod političkim pritiskom koji je postojao u vaše doba on nije vršio funkciju zaštite životne sredine. Samo je to razlog. Mi hoćemo da štitimo ekologiju. Ostaju sve ekološke takse, ali u pravim programima za zaštitu životne sredine.
Šta je bilo pogrešno kod vas? Ako nisam u pravu, vi mi objasnite. Prvo pitanje – ovaj fond je ove godine prihodovao negde oko tri milijarde dinara, a ukupno, gašenjem fonda su potpisani ugovori za pet milijardi i 800 miliona dinara, što znači da sredstva iz prethodnih godina nisu potrošena. Ako nisu potrošena, šta to znači? Da li ste imali neke ekološke projekte, pa ih niste izvodili? Da li zaista nema potrebe da se ta sredstva troše za zaštitu životne sredine, nego višak sredstava je prenet u ovu godinu? Da se zaista brinulo o životnoj sredini, valjda bi svaki dinar koji je naplaćivan od zagađivanja životne sredine, od tih taksi, bio potrošen za zaštitu životne sredine.
Guše se u dimu ljudi u mnogim gradovima. Zašto niste davali taj novac u te projekte? Zašto nisu izgrađene te silne deponije o kojima pričate? Kažite javnosti koliko je realno izgrađeno deponija tim sredstvima za vreme vašeg mandata? Oni koji to prate kažu da je to svega nekoliko, a da je bilo planirano i govoreno je stalno u javnosti da će biti oko 20 i nešto. Gde su te deponije, ako je samo par deponija izgrađeno?
Da li je normalno da se milijarda i skoro sto miliona dinara, to je preko 10 miliona evra, da se da za subvencionisanje onih koji uvezu 140 tona akumulatora i 13 tona otpadnih guma da bi dobili podsticajna sredstva i zbrinuli taj otpad i na nekim skladištima, od kojih je najveći broj pravljen u Subotici? Ponavljam, 140 tona akumulatora i 13 tona otpadnih guma je uvezeno iz inostranstva i ti ljudi koji su uvezli su podigli subvenciju iz Fonda za zaštitu životne sredine da zbrinu te akumulatore i te stare gume po svojim privatnim placevima koji su bili, igrom slučaja ili ne, uglavnom na teritoriji Vojvodine i, pre svega, u Subotici.
Prosto, moramo da razjasnimo zašto je to činjeno. To nije otpad koji je prikupljen u Srbiji. Hajde da razumem i to, mada nema nikakvog smisla. Treba se plaćati reciklirana stvar, a ne zbrinjavanje otpada. Ako se nešto reciklira, to treba stimulisati i to platiti. Ovo nema nikakvog smisla. Nisam stručnjak za zaštitu životne sredine, ali kao ekonomista znam da ovo nije.
Drugo, treba se zabraniti zagađivačima da ovakve stvari mogu da odlažu negde bez kazni. Treba uvesti stroge novčane kazne. Ovde je princip pogrešan, jer oni koji su govorili da su potrebne promene sistemskih zakona su u pravu.
Slušao sam ovo što ste vi govorili i moram ovde da iskoristim priliku da kažem da ste u pravu vezano za ove stvari oko nuklearne sigurnosti, oko plata. Posle ove vaše diskusije sam počeo da razmišljam kako da tu stvar otklonimo. To nema veze sa Fondom za zaštitu životne sredine, nego sa Agencijom za jonizujuća zračenja i sa nuklearnim objektima Srbije. Verovatno ćemo intervenisati na tu temu, pošto mislim da je vaša diskusija zaista bila i primerena, i dobronamerna i ima puno smisla.
S druge strane, da se vratim na Fond za zaštitu životne sredine – 600.000 evra je plaćeno za plakate i bilborde u akciji "Očistio Srbiju". Oko 600.000 evra samo jednom dnevnom listu je dato za oglašavanje. Oni koji znaju koliko košta jedna kampanja na televiziji, znaju da za 600.000 evra možete u najskupljim terminima da se reklamirate skoro dva meseca. To je ozbiljan novac za kampanje, a za dnevne listove, nenormalan novac. Znači, ko god da je bio u pitanju, nije uopšte bitno koji je dnevni list ovde, ovde nije kriv dnevni list koji je primio to, nego vi koji ste to dali, umesto da ste taj novac dali za neke svrhe koje zaista štite životnu sredinu. Zato to kažem.
Za sajt ste dali 30.000 evra, za Agenciju sto. Pazite, 18. maja 2012. godine, posle parlamentarnih izbora, vi potpisujete ugovor od tri miliona dinara za uslugu - korporativne komunikacije i kreiranje imidža Fonda. Da li to ima smisla? Da li je to odgovorno? Da li to ima veze sa zaštitom životne sredine? Kreirate imidž fonda posle održavanja izbora kada se uopšte ne zna. Kako je uopšte moguće da bilo ko, u međuvremenu, dok je tehnička vlada potpisuje tolike ugovore?
Za šta ste još trošili taj novac? Još par stvari, pa ću ići ovamo. Rekli ste sami za podršku građevinskoj industriji. To nema nikakvog smisla. Ako može da se preusmeri novac za zaštitu životne sredine za pomoć građevinskoj industriji, to znači da se ne troši za namenu za koju je Fond osnovan.
Kako da verujemo da će se taj fond u budućnosti ponašati u skladu sa Zakonom kojim je i osnovan? Bolje onda da te ekološke takse budu opšti prihod budžeta, a da se kroz programe za zaštitu životne sredine, pa da pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije i pred Vladom se ide sa konkretnim programima. Naravno da će biti programa za zaštitu životne sredine, ali pravi programi, a ne ovi koji nemaju nikakve veze sa ekologijom.
Kada je DRI ustanovila konflikt interesa kod vas lično i kada ste izgubili pravo potpisa kao predsednik Upravnog odbora tog fonda, onda ste ovlastili vašeg državnog sekretara, Nemanju Komazeca, da vrši taj posao. Doveli ste onda Žarka Vojnića, rođaka tog istog Nemanje Komazeca, kao vašeg internog revizora, kako bi navodno interno pregledao da li se ove stvari rade u skladu sa propisima, što je čist sukob interesa.
Potpisivali ste ugovore koji nemaju nikakve veze sa zaštitom životne sredine, ne samo za ove banalne stvari o kojima je koleginica poslanica govorila, već i za usluge održavanja opravke motornih vozila. Oko 10 miliona dinara ste platili za održavanje opravki vozila iz Ministarstva, sa ugradnjom originalnih rezervnih delova.
Plaćali ste opravku i održavanje klima uređaja za potrebe ministarstva iz Fonda za zaštitu životne sredine, usluge održavanja Geološkog informacionog sistema koji nema nikakve veze sa Fondom za zaštitu životne sredine, održavanje računarske opreme i uređaja za neprekidno napajanje za potrebe ministarstva. Kancelarijski materijal ste kupovali za ministarstvo novcem koji je namenjen zaštiti životne sredine. Kakve veze imaju nameštaj, stolice, stolovi sa otklanjanja posledica zagađivanja životne sredine? Plaćali ste praćenje štampanih elektronskih medija za potrebe ministarstva, milion i po dinara takođe iz ovog fonda ste plaćali računarsku opremu, usluge štampanja ste plaćali preko ovog fonda za ministarstvo.
Dakle, kao da ste imali pomoćni budžet ministarstva u tome. To je problem. Ne može ministarstvo da koristi kvazi budžetska sredstva za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, jer onda varate poslanike, varate i Vladu kada idete sa jednom cifrom, a potrošite više za namenu koju vam Skupština nije odredila. Ako vam je Skupština odredila da iz tog fonda štitite životnu sredinu i da otklanjate posledice zagađenja, pa to je trebalo za to koristiti. Zbog nenamenskog korišćenja sredstava Vlada je odlučila da ukine taj fond. Ne želimo da dođemo u situaciju da u budućnosti razmišljamo da li će neko da se ponaša neodgovorno, kao što ste se vi ponašali, ili će biti odgovoran. To ne znači da neće biti programa. Programi moraju biti javni. Da li je javnost znala za ove akumulatore i gume? Čisto sumnjam. Saznao sam za ovaj izveštaj kada smo pravili analizu šta da racionalizujemo.
Mora da se kompletno trošenje budžetskih sredstava učini dostupnim javnosti. U Zakonu o budžetskom sistemu smo predvideli objavljivanje na sajtu, obavezno, svih podataka koji se odnose na trošenje državnog novca. Na ovaj način dolazimo do toga da ispada da bez obzira što se ljudi, koji se brinu za zaštitu životne sredine i bave ekologijom godinama, žale da nema dovoljno novca. Ispada da je bilo novca više nego što je moglo da se potroši, pa je prenošen i trošen za one svrhe propagande, kampanje. Ovo za podsticanje uvoza polovnih akumulatora i guma u iznosu od 10 miliona evra ne znam kako da nazovem. To nisu mala sredstva. To nije zaštita životne sredine kako je mi vidimo i kako je ova vlada vidi. Zato smo ukinuli Fond za zaštitu životne sredine i branićemo i štititi životnu sredinu na način kako se to radi u Evropi. Nije dovoljno pozvati se na evropski standard, pa ga zloupotrebiti. Time se suštinski derogiraju evropske vrednosti za koje smo se svi zajedno zalagali. Niko nije protiv zaštite životne sredine, ali da se radi na pravi način. Hvala.

Reč ima Milica Vojić Marković, replika, dva minuta.

Hvala gospodine predsedavajući. Saslušala sam ovaj lament koji je zvučao – otišao sam sa vlasti, nije mi lako. Verujem da vam nije lako, mediji su puni skandala koje ste napravili. Da li ste ih napravili, ne znam, jer se pojavljuju neka različita tumačenja koliki nam je javni dug, pa različita tumačenja koliki ste dug vi ostavili. To ćemo saznati verovatno ukoliko institucije budu radile svoj posao.

Vratila bih se na stručni deo. Pominjete da ste ulagali u zaštitu voda. To nije nadležnost vašeg ministarstva. Zaštita voda nije bila vaša nadležnost. Zaštita javnog zdravlja takođe nije bila vaša nadležnost. Imali smo ministarstva koja su se tim bavila. Razumem da ste vi želeli da pomognete, da ste imali dobru nameru, ali ste zato napravili magareću uslugu da se jedna institucija, koja je vrlo značajna za ekologiju Srbije, dovede do toga da se ukida. Ponovo molim, razmotrite druge mogućnosti, jer ako neko pravi krivično delo onda za to da odgovara, ali institucija nije kriva za to.

Ono što moram da vam kažem oko tog javnog zdravlja. Bilo bi zanimljivo da ste recimo decu u Zajači pomogli, pa da se vidi zbog čega su ona stradala, zbog čega su ona bolesna, pa da sada imamo rezultate tog istraživanja i da o tome pričamo. Nemamo ništa od toga. Ostaćete, nažalost, upamćeni po tome što ste mnogo hteli, mnogo želeli, mnogo pričali, a uradili ste kontra onog što ste pričali. Ono što je moja konstatacija, kada ste navodili cifre i koje se cifre ovde spominju, kada je u pitanju zaštita životne sredine, u zaštiti životne sredine je bilo novca iako se priča da nije bilo. Novac je nažalost otišao neznano gde.

Nadam se da ćemo jednoga dana znati gde je otišao i nadam se da ćemo to uložiti tamo gde mu je mesto, jer nije vam bilo mesto da budete predsednik upravnog odbora ovog fonda, nije vam bilo mesto. Bivši ministar zaštite životne sredine Aleksandar Popović koji je i te kako uložio svoje znanje da osnuje ovaj fond, nikada mu ne bi palo na pamet da bude predsednik upravnog odbora. Tim što ste bili predsednik upravnog odbora napravili ste i fondu i sebi ovo što danas pričamo. Hvala.