Za reč se prijavila Snežana Stojanović Plavšić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Kao ovlašćeni predstavnik URS želim vrlo kratko da prokomentarišem ovaj zakon. Pre toga bih želela da kažem da je za mene kao neko ko je u parlamentu dosta dugo ovo jedan od praznika parlamenta, jer imamo situaciju da je zakon predložen u Narodnoj skupštini, da ga predlaže narodni poslanik i da ga predlaže narodni poslanik koji je predstavnik opozicije. Mislim da je ovo veoma dobra praksa, odnosno početak prakse koji treba da bude primenjen i u budućnosti. Ako se dobro sećam, takvih primera je bilo jako malo u prošlosti, gotovo da ih nije bilo. Jako retka je bila situacija uopšte da poslanici predlažu zakon, tako da mislim da je ovo jako lep dan za parlament i da je zbog toga rasprava koja se danas ovde po ovom zakonu ovako mirna i kvalitetna.
Mislim da je to zaista dobra praksa u kojoj parlamentarci u jednom dijalogu razmenjuju mišljenja, raspravljaju o suštini zakona i ne bave se samo političkim floskulama, već se bave zaista onim što je od suštinskog značaja za život naših građana.
Sigurno je da postoje dobri razlozi da se ograniči upotreba ličnih podataka. Sigurno je da je pravo na privatnost jedno od osnovnih ljudskih prava, a kao deo prava na privatnost, svakako i pravo na poštovanje ograničenja koja se tiču podataka o ličnosti. To je nešto o čemu treba misliti u našoj zemlji, to nešto o čemu treba misliti pogotovo kada su u pitanju moderne tehnologije i to je nešto o čemu treba učiti i našu decu da misle kada mi kritično svoje podatke dele sa drugima ili kada neovlašćeno koriste tuđe podatke. To je jako čest slučaj na društvenim mrežama.
Zbog toga mislim da treba biti oprezan kada se unose izmene u Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Verujem da ovaj slučaj nije takav i da on u suštini ne narušava ovo pravo, niti ga ograničava u meri koja bi ugrozila privatnost lica, bar ne u onoj meri u kojoj je značajnija, da tako kažem, od dobiti koju ovaj zakon donosi.
On se pre svega odnosi na one koji su najugroženiji u našoj zemlji. Ovo sigurno jeste vreme kada o njima moramo posebno misliti. Želim da naglasim da nisu samo teška vremena ona u kojima treba misliti o najslabijima, o najugroženijima i najsiromašnijima. Čak i kada su vremena mnogo bolja, čak i kada država nije siromašna, ona ima obavezu i mora da misli o pravim najsiromašnijih i najugroženijih.
Nažalost, Srbija je zemlja koja ima veliki broj siromašnih. Ono što je posebno zabrinjavajuće je činjenica da u poslednjim godinama to siromaštvo prilično rapidno raste. Nakon 2006-2008. godine kada smo imali značajan pad u broju siromašnih u Srbiji, kada je on iznosio 6,8% ekstremno siromašnih, mi u 2010. godini imamo oko 14% ljudi koji žive ispod linije siromaštva. Bojim se da će novi podaci biti još lošiji i da će ta linija biti, odnosno da će broj onih koji padaju ispod te linije biti još veći.
Ono što posebno zabrinjava je to da su najugroženije kategorije među siromašnima opet oni najslabiji, a to znači deca ispod 13 godina starosti. To je nešto o čemu svi moramo ozbiljno misliti. Zbog toga je svaka izmena zakona i svaka mogućnost izmene koja doprinosi da se u većoj meri pomogne siromašnima, onima koji su posebno ugroženi siromaštvom, deci, starima, ljudima koji nemaju posao, samohranim roditeljima, osobama sa invaliditetom ili ostalim posebno osetljivim grupama u Srbiji, onda to sigurno jeste. Dakle, svaka takva inicijativa jeste za podršku i, da tako kažem, iziskuje nešto manju kritičnost nego kada su drugi zakonske odredbe u pitanju.
Skloni smo stoga da ovaj zakon podržimo i da omogućimo da humanitarne organizacije, posredstvom onih koji su već ovlašćeni da rukuju podacima o ličnosti, mogu ostvarivati svoju delatnost, odnosno mogu da prikupe veću količinu sredstava koja su neophodna za njihov rad.
Želim da kažem da nijedan zakon nije važniji od prava ljudi da žive dostojanstveno i u tom smislu mi jesmo ovde da te zakone menjamo onda kada je to potrebno. Mislim da je ovo jedna od takvih situacija i zato verujem da će veliki broj poslanika podržati ovaj zakon.
Samo ću vam kratko pročitati nešto što sam našla kada su donacije ili humanitarna pomoć u pitanju. To je jedan tekst u novinama koji govori o paradoksu toga da je nekada zakon iznad ljudskih potreba. Radi se o asfaltiranju ulica u jednom selu. Tekst ide ovako: "Nakon što je jedan od donatora asfaltirao nekoliko ulica, pijačni trg i groblje u tom mestu, na vrata onih koji su to radili, zakucali su gradski inspektori". Čovek kaže –"Nisam verovao da su obustavili asfaltiranje i rekli mi da nije dozvoljeno da izvodimo ovakvu vrstu radova. Oni su napravili zapisnik o delovima sela koji su asfaltirani i zabranili nam sanaciju puteva u naselju, kao i uvođenje vode u zdravstvenoj ambulanti, koju smo takođe planirali da priključimo na vodovodni sistem. Stanovnici će sada da gaze po blatu, ambulanta će da bude bez vode i neće raditi, i sve je to po zakonu, dok ljudi koji hoće da pomognu, rade protiv zakona. Zar to nije suludo, pita se dotični gospodin?"
Rekla bih da jeste, ne zato što prilikom donatorskih ili humanitarnih pomoći ne treba voditi računa o zakonima, sigurno da treba voditi, ne može se graditi bez dozvola, to je izvesno, ali gradske službe u ovakvim slučajevima moraju da budu mnogo fleksibilnije i rade zajedno sa onima koji su spremni da donatorsku, odnosno humanitarnu pomoć obezbede. U tom smislu verujem da i mi danas treba da pokažemo više fleksibilnosti i dobre volje i da ovu odredbu izmenimo tako da bude moguće da se humanitarna pomoć obezbedi u većoj meri onima kojima je ona potrebna.
Imajući u vidu da su brojne humanitarne organizacije od Jazasa do UNICEF-a podržale ovu inicijativu, verujem da će ona doprineti u velikoj meri da mi budemo zadovoljni što radimo na ovakav način, a da onima kojima je pomoć potrebna dobiju neophodnu pomoć za svoj dostojanstveni život i normalno funkcionisanje. Zbog toga će naša poslanička grupa podržati ovaj zakon i, kao što sam već rekla i još jednom ponavljam, sa nadom da ćemo i dalje uspešno raditi svi zajedno nezavisno od političkih opredeljenja na dobrobit građana Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima predstavnik predlagača Srđan Miković.

U svakom slučaju smatram da su korisne ove diskusije koje su bile tokom načelne rasprave. Delim mišljenje da ova cela materija u pogledu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti treba još jednom da bude razmatrana, odnosno da Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti bude pred ovom Narodnom skupštinom. Međutim, ovaj predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti išao je samo prema tome da se otvori mogućnost prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, samo u okviru toga i ništa van toga. Znači, upotrebljena formulacija je ona koja je upotrebljena od strane poverenika u dopisu koji je bio usmeren ka Ministarstvu pravde i ukoliko postoji nedorečenost u tom smislu o tome možemo da diskutujemo. U tom smislu sam išao da tu formulaciju upotrebim da ne bi bilo sporno.
Do danas sam imao određenu tremu i to veliku tremu kako će se moje koleginice i kolege odrediti prema predlogu zakona koji stiže ovde u proceduru i kako će se odrediti nadležni odbori koji su nadležni za pojedine oblasti rada Narodne skupštine. Upravo dve dileme su razvejane juče. Juče je bila sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji je jednoglasno odlučio da nema dileme u pogledu ustavnosti i saglasnosti sa pravnim sistemom ovog predloga zakona. Jedan kamen mi je pao sa srca.
Drugi odbor je bila sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu koji je matični odbor za oblast zaštite podataka o ličnosti. Na jučerašnjoj sednici koja je počela u 14,00 časova moje koleginice i kolege su mi dali za pravo i jednoglasno je podržan ovaj predlog zakona. Istina, bez amandmana, ali podržan je takav Predlog zakona kako je dat u predlogu.
Konačno, danas u 9,30 časova, pre početka sednice Narodne skupštine, održana je sednica Odbora za evropske integracije, čiji je zadatak da razmatra Predlog zakona i drugog opšteg akta sa stanovišta njihove prilagodljivosti propisima EU i Saveta Evrope i daje mišljenje o opravdanosti skraćenja postupka. Znači, Odbor za evropske integracije se jednoglasno odredio prema Predlogu zakona, da ovaj predlog zakona jeste u saglasnosti sa propisima EU i Saveta Evrope.
Tri filtera koja su bitna za Narodnu skupštinu, za odlučivanje Narodne skupštine, na tim odborima nije bilo dilema oko odlučivanja, jednoglasno je ovaj predlog zakona prošao. Sada ostaje na meni ovde i na vama da u plenumu se dogovorimo da li postoji mogućnost da dovoljan broj glasova dobijemo, da pomognemo onima, kao što je i Vladika Teodosije, juče i danas, sa prizrenskim bogoslovima skupljao 35 tona krompira za narodnu kuhinju, da upravo u tom pravcu idemo da pomognemo te kojima je pomoć najpotrebnija.
Upravo zbog toga ovde još jednom apelujem na uvažene koleginice iz DSS, gospođu Vojić Marković i gospođu Banović, pošto nema spora, bar pred odborima, u samom Predlogu zakona, da porazmisle o odustajanju podnetih amandmana, jer onda imamo sve nesporno za odlučivanje kada dođe dan za glasanje. Mislim da bez obzira na potrebu, što svako ovu stvar po pitanju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti treba razmatrati. Mnogi od nas su bili u situaciji, između ostalog, lično sam bila u situaciji u periodu od 15. decembra 1999. godine do 1. novembra 2000. godine sve privatne razgovore mi slušaju, ovoliki je dosije bio. Čista mi je savest, jer ti koji su slušali nisu mogli da nađu ništa što bi mogli da mi stave na teret. Istina, to ne treba da bude praksa, treba da bude omogućena zaštita podataka o ličnosti. Znači, da svako bude zaštićen, ali još jednom apelujem, ukoliko postoji dobra volja, da se još jednom porazmisli. Samo dva amandmana su u proceduri, a to su upravo vaši amandmani. Ukoliko bi danas doneli odluku o tome, znali bi da nam ostaje u danu za glasanje da se opredelimo prema Predlogu zakona koji je u startu dobio podršku sva tri nadležna odbora. Hvala.

Hvala.
Gospodine Jugoviću, vi ste se prijavili za reč, ali mi smo već došli do onog dela kada onaj ko nije iskoristio pravo iz člana 96...
(Aleksandar Jugović, s mesta: Zašto bih odustao?)
To je drugi deo diskusije. Pošto niste diskutovali u prvom delu, molim vas da odustanete sada od diskusije.
Reč ima gospođa Milica Vojić Marković, koristi ostatak vremena. Izvolite.

Samo sekund da razjasnite ovo, pošto na meni ne uzimate vreme, jer je očigledno smutnja šta se dešava.
(Predsedavajuća: Da vam razjasnim, vi sada govorite ...)
Govorim kao ovlašćeni predstavnik DSS.
(Predsedavajuća: Tako je, i koristite svoj drugi deo vremena. Gospodin Jugović se javio za reč pošto nije u prvom delu diskutovao, a ima pravo u skladu sa članom 96. da podeli to vreme na dva dela. Kako sad da mu dam reč? Prosto, mislim da nije u skladu sa Poslovnikom.)
U redu. Odgovoriću gospodinu Mikoviću, predlagaču, DSS neće biti prepreka za hitno donošenje ovog predloga zakona, pre svega zato što DSS nikada ni ne bi bila problem u takvoj hitnosti donošenja ovakvog zakona. Naši amandmani, to smo takođe razjasnili, su išli samo u tom pravcu da popravimo predlog, da se ne bi dešavale zloupotrebe, a taman posla da smo želeli da zaustavimo donošenje ovog zakona. Nemojte da računate na to da ćemo praviti smetnju. Hvala.

Hvala.
(Aleksandar Jugović, s mesta: Da li mogu da dobijem reč?)
Gospodine Jugoviću, da li ste me razumeli šta sam rekla? Dakle, u skladu sa članom 96. vašu diskusiju kao predsednik ili ovlašćeni predlagač poslaničke grupe imate pravo da podelite u dva dela. Taj deo sednice je već prošao i prešli smo na onaj drugi deo na kraju sednice, kada smo prešli listu govornika gde nije bilo prijavljenih za reč. Pitala sam da li ima neko ko nije iskoristio pravo iz prvog dela i vi ste se sada javili a niste bili prisutni na sednici do sada. Nemojte me dovoditi do toga da kršim Poslovnik, zaista ne mogu. Nemojte se ljutiti.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
(Aleksandar Jugović, s mesta: Poslovnik!)
Izvolite, gospodine Jugoviću.

Upravo član 96. stav 4. Poslovnika – predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe koji ima pravo da govori do 20 minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela.
Dakle, u prvom delu u načelnom pretresu iskorišćen je jedan deo vremena poslaničkog kluba SPO – DHSS i sada u drugom delu želim da dopunim izlaganje. Ukoliko mi to omogućite, to ću učiniti. Ukoliko smatrate kao potpredsednik parlamenta da nemam pravo na to, prekršiću Poslovnik time što ću se složiti sa vama.
Dobro, potpredsednice parlamenta, da bismo ubrzali rad parlamenta, iskoristiću to nekom drugom prilikom, pa ću reći ono što sam sada hteo da kažem. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da prekidam Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, i to radi održavanja nove sednice
Narodne skupštine, o čemu ste već obavešteni u sazivu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, koja je sazvana za sutra, odnosno u sredu 24. oktobra 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova.
Do ovoga je došlo zbog neodložne potrebe da Narodna skupština što hitnije razmotri i usvoji Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, koji se nalazi u predloženom dnevnom redu sutrašnje sednice.
Naime, imajući u vidu potrebu da se obezbedi nesmetano funkcionisanje privrede i bankarskog sistema Republike Srbije, kao i sprečavanje nastupanja značajne i neposredne štete za finansijski sistem i njegovu stabilnost, pa posledično tome moguće nastupanje negativnih posledica za privredu Republike Srbije, neophodno je da se ovaj predlog zakona u što hitnijem roku razmotri na sednici Narodne skupštine.
O nastavku prekinute sednice bićete blagovremeno obavešteni u smislu odredbe člana 101. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova. Hvala.