Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.10.2012.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

23.10.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:25 do 18:10

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2012)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (23. 10. 2012)
  • Predlog zakona o amnestiji (načela) (2012)
  • Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (načela) (2012)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Poštovani narodni poslanici, pre nego što započnemo sednicu, želim da vam se izvinim zbog zakašnjenja, jer smo danas zbog zamene kartica morali da sačekamo da se završi taj proces.
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 170 narodnih poslanika.
    Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. Poslovnika Narodne skupštine.
    Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
    Reč ima narodni poslanik Siniša Kovačević. Izvolite.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Siniša Kovačević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala lepo.
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, postaviću dva pitanja. Dakle, postojala je dobra praksa od 2000. godine da Ministarstvo kulture premira određeni broj filmova da bi se oni lakše snimili i da bi tako na kulturnom mapi Srbije ostavili neki arhivski trag koji treba da svedoči o nekom vremenu. No, kako se sve stvari kod nas mogu, od najboljih namera, pretvoriti u nešto što je potpuno suprotno, postavljam pitanje ministru kulture da mi odgovori – koliko je filmova od 2000. godine premirano, a da nikada nije snimljeno?
    Verujem da ova pitanja iz kulture nisu preterano zanimljiva kao pitanja o asortimanu menze u Skupštini, ali bih voleo da mi se da odgovarajući prostor gospođo predsedavajuća.
    Dakle, koliko je filmova dobilo stipendije, a da nikad nije snimljeno, da nikada nije započeto ili da nikada nije završeno? Koji su to filmovi? O kom se iznosu radi i koji su to producenti? Da li će Ministarstvo kulture išta preduzeti da se ta sredstva vrate?
    Vrlo često je bio običaj da se ti Potenkinovi filmovi u formi lažnog prvog snimajućeg dana započnu, lupi se klapa, popije se viski, odigra rastur kolo a film se ne snimi nikada. To je prvo pitanje.
    Drugo pitanje je vezano za rad RTS. Ne znam iz kog razloga velika grupa narodnih poslanika voli da ga zove - Javni servis. Dakle, poznata je činjenica da je RTS u ogromnim dugovima, da jedva vezuje kraj sa krajem, da se honorari i plate ne isplaćuju u isto vreme. Radio televizija Srbije ima jedan ogroman kapital u nekoliko miliona reklamnih sekundi. Dragi prijatelji, to su one sekunde koje kao reklame vidite i primećujete pre dnevnika, posle dnevnika, pre serije, u toku serije, u poluvremenu raznih sportskih utakmica itd. Tu se radi o nekoliko miliona sekundi ako to podelite na prvi i drugi televizijski program.
    U isto vreme, naplata pretplate je spala na jedva 30%. Za razliku od Hrvatske gde je ta naplata preko 95%. Da li su Hrvati više skloni svojoj nacionalnoj televiziji, da li je više vole nego mi našu? Da li je hrvatski program znatno bolji od ovog našeg? Dakle, to su sve pitanja koja traže odgovor i koja su retorska. Moje osnovno pitanje – da li je tačno da se taj ogromni marketinški i finansijski potencijal unapred, po desetostruko ili višestruko manjoj ceni, prodaje odgovarajućim firmama, agencijama ili preduzećima? Ako je to tačno ko su vlasnici tih firmi? Da li je tačno da su to, u prvom redu, gospoda Đilas i Šafer? O kom se projektovanom profitu, odnosno o kom projektovanom gubitku radi i da li tu ima elemenata krivičnog dela?
    Duboko sam ubeđen da ukoliko bi tu vrstu naplate, kao što je to nekada radila pre pojave programskih ideja ovoga tipa, pre pojave kompjutera, televizija je na mastiljavu olovku sama naplaćivala i prodavala ove programe. Bojim se da se ovde radi o značajnim sredstvima, a naročito u trenutku kada je nacionalna televizija Srbije, rekao bih dragi prijatelji, pred gašenjem. Neću govoriti previše o tome koji je značaj nacionalne televizije, do koje mere ona treba da bude brana kiču i šundu koji nas preplavljuje sa svih strana, do koje mere je ona stub nosač nacionalne kulture.
    Još jedno retorsko pitanje za kraj, gde ćete vi to videti Mocartov rekvijem, gde ćete vi to videti novogodišnji Bečki koncert, gde ćete videti dobar film, dobar tok-šou program, dobru školsku, dobru dokumentarnu emisiju, ako ne na nacionalnoj televiziji. Na našoj, ne svakako, zato što nema koncept, nema ideju, nema stav, nema jasno vođenu repertoarsku misao.
    Prošli put sam govorio šta mislim o programu nacionalne televizije, ali se bojim da su ova sredstva o kojima govorim ogromna i da idu u ruke određenoj grupi ljudi koja se pri tom ponaša kao vlasnik tog prostora dozvoljavajući ili ne dozvoljavajući nekome da propagira svoje proizvode bilo da su oni političke prirode, bilo da se radi o paštetama. Hvala lepo.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.
    ...
    Liga socijaldemokrata Vojvodine

    Aleksandra Jerkov

    Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
    Postavljam pitanje Narodnoj skupštini - da li možda predsednik Narodne skupštine ima informaciju o tome da je mimo znanja Narodne skupštine promenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, s obzirom na to da je delegacija koja je boravila u Abu Dabiju pre nekoliko dana apsolutno mimo tog zakona i suprotno odredbama tog zakona ponudila tamošnjem šeiku 25 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, što ide direktno na štetu pre svega poljoprivrednika u našoj zemlji, s obzirom na to da se radi o očiglednom nepoštovanju zakona i ugledu naše zemlje kao zemlje u kojoj se poštuju zakoni i opšte uzev u kojoj postoji vladavina prava?
    Takođe, nameće se još jedno pitanje – da li mi to u Srbiji sada imamo dogovornu ekonomiju, s obzirom na to da je ovo klasičan primer upravo toga? Ako je iko u Republici Srbiji mogao da oseti opasnosti i ako je iko naučio šta je to dogovorna ekonomija, onda je to AP Vojvodina. Smatram da ovo treba najozbiljnije razmotriti i na ovo pitanje Narodna skupština mora dati odgovor.
    Naime, najvrednija vojvođanska imovina, vojvođanski "Naftagas", koji je pod imenom NIS poklonjen Ruskoj Federaciji za obećanje o Južnom toku, je otišao tako da jedino što imamo od tog čitavog famoznog sporazuma je poklanjanje NIS-a, a sada imamo situaciju da Mlađan Dinkić najavljuje i poklanja bez tendera 25 hiljada hektara zemljišta Ujedinjenim Arapskim Emiratima, opet u zamenu za obećanja o nekakvim budućim investicijama.
    Osim što na taj način Dinkić objašnjava šta misli o Vojvodini, u kojoj njegova stranka nije prešla cenzus, šta misli o vojvođanskim poljoprivrednicima, šta misli o preduzećima zainteresovanim za uzimanje u zakup tog zemljišta, Dinkić time pokazuje i šta misli o restituciji, s obzirom na to da je upravo zemljište koje je obećao predmet restitucije i da mnogi građani očekuju ishod tog spora.
    Naime, više je nego očigledno da Dinkić ne može da ustupa 25 hiljada hektara zemlje bez tendera zbog toga što je on tako odlučio i procenio da je tako najbolje. Ukoliko u ovome ipak uspe, nakon najvrednije vojvođanske kompanije "Naftagas" i najvrednijeg što Vojvodina ima, a to je poljoprivredno zemljište, da li možemo očekivati da u nekim narednim dogovorima, zahvaljujući svojoj slobodnoj proceni, Dinkić pokloni, recimo, Petrovaradinsku tvrđavu ili 25 hiljada građanki i građana AP Vojvodine?
    Pri tome, daleko od toga da Vojvodini ne trebaju investicije, daleko od toga da je poljoprivreda u sjajnom stanju i daleko od toga da Vojvodini ne treba svež kapital, ali dosadašnje iskustvo sa dogovornom ekonomijom, sa jedne strane, a sa druge strane, naravno, i učinak Mlađana Dinkića, teraju nas na oprez.
    Mlađan Dinkić, koji sada poklanja 25 hiljada hektara zemlje, najavljuje pravljenje novog JAT-a, a 2008. godine najavljivao je da će, ako privatizacija ove kompanije ne uspe, država finansirati njeno restruktuiranje i kupiti nove avione. Dva meseca kasnije rekao je da JAT neće dobiti ni dinara iz republičkog budžeta, a opet nekoliko meseci kasnije ova skupština je odobrila kredit od 10 miliona evra, što za investicije, što za socijalni program. Podelu akcija JAT-a je najavljivao 2010. godine, da bi odmah zatim rekao da od tih akcija možda neće biti ništa, tako da Ujedinjenim Arapskim Emiratima treba da bude jasno o kakvom se zapravo pregovaraču radi, treba da bude jasno da ono što im je ponuđeno je direktno u suprotnosti sa zakonima ove zemlje i Narodna skupština treba da zaštiti svoj integritet, svoje dostojanstvo i da ne dozvoli da ministri po slobodnom nahođenju krše zakone zbog toga što su u tom trenutku procenili da je najbolje.
    Dakle, moje pitanje je – da li je promenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da li će Skupština uraditi nešto povodom toga što se ne poštuje? Hvala.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Da odgovorim, pošto se zakoni menjaju u skupštinskoj proceduri, Narodna skupština nije dobila predlog o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
    Reč ima narodna poslanica Ranka Savić. Izvolite.
    ...

    Ranka Savić

    Liberalno demokratska partija
    Gospođo predsedavajuća, moje pitanje je upućeno ministru rada, ministru vojnom, gospodinu Vučiću, ali i ministru finansija. Naime, pitanje se odnosi na profesionalne vojnike, pripadnike profesionalne Vojske, koji po tumačenju sindikata nemaju pravo na naknadu za topli obrok i regres.
    Dok je postojalo redovno služenje vojnog roka, u kasarnama su postojale i menze, ali sa ukidanjem redovnog, a uvođenjem profesionalnog služenja vojnog roka, menze su ukinute. Sada postavljam pitanje – da li to znači da naša profesionalna Vojska treba da nosi sendviče ili da po prekidu vežbi ide u susedne prodavnice i kupuje npr. burek?
    Zašto se na profesionalne vojnike ne primenjuje član 118. Zakona o radu, po kome zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora? Ovo pitanje ne bih postavljala u Skupštini, jer sam ovo pitanje postavljala Ministarstvu rada, odnosno tražila sam tumačenje i njihovo mišljenje i na moje ogromno zaprepašćenje dobila odgovor da ću tumačenje zakona, odnosno ovog člana zakona dobiti tek po uplati takse u iznosu od 10.330 dinara.
    Mi smo prethodnih dana ili meseci puno govorili o taksama, o dobiti koju će ukidanjem taksi imati mala i srednja preduzeća, zato ministru finansija postavljam pitanje na visinu ove takse. Da li je ovo uopšte normalno, da jedna taksa na jedno mišljenje iznosi 10.330 dinara?
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.
    ...
    Zeleni Srbije

    Ivan Karić

    Demokratska stranka
    Uvažena predsedavajuća, imam nekoliko pitanja, a možda će moći da nam pomogne i ministar jednog trenutka, pošto je tu, ako ima želju da nam pomogne, naravno, i ako uopšte kolege poslanici imaju želju da nas saslušaju.
    Da li hidroelektrane "Brodarevo 1" i "Brodarevo 2" spadaju u red visokih brana? To je pitanje za ministarsku energetike. Da li se energija iz ovih elektrana smatra zelenom i da li su ovi projekti kandidovani kao CDM projekti? Ko se bavi energetikom zna šta su CDM projekti.
    Prvo pitanje je – da li se i zašto se sprovode istražne radnje prema pripadnicima Ekološkog udruženja "Brana" u Prijepolju? Zašto im se upada svako veče u kuće? Zašto im se kuće pretresaju? Zašto se ekološki aktivisti u 21. veku u Srbiji, zato što brane svoje pravo na životnu sredinu, prebijaju? Vidim da ministar nije apsolutno zainteresovan - hvala. Kako je moguće da jedna kompanija, ministar i dalje nije zainteresovan – hvala, tuži građane za raspirivanje nacionalne mržnje, a da u toj grupaciji u isto vreme budu i Bošnjaci i Romi i Srbi? Kako to mogu tri različite nacionalne zajednice u jednom ekološkom udruženju istog trenutka da šire nacionalnu mržnju? Izvinjavam se, ali gospodin ministar i dalje ne sluša.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Gospodine Kariću, samo da vas upozorim ministar uopšte nije u obavezi da prisustvuje ovom delu sednice, tako da vas molim da postavite pitanje bez opomene ministru.
    ...
    Zeleni Srbije

    Ivan Karić

    Demokratska stranka
    Nije ni u obavezi da priča kada poslanici govore, ili je u obavezi da priča kada drugi poslanik razgovara? Molim vas, objasnite mi to vi.
    Zašto batinaši upadaju i da li se vode istražne radnje prema članovima ekoloških organizacija "Brana" u Prijepolju? Zašto se svaki dan zovu u sud, u Užice, iako je pripadajući sud u Prijepolju? Da li imate nameru da napravite, ne znam zašto se vi osećate prozvani jer ja uopšte ne mislim na vašu poslaničku grupu, ima ovde drugih poslaničkih grupa koje se bave ovim pitanjem?
    Da li se u Srbiji poštuje Arhonska konvencija, da li postoji strateška procena uticaja na životnu sredinu i zašto sve te zakone ne poštuju? Zbog toga danas imamo i haos u zaštiti životne sredine jer ne postoje, jer zainteresovana javnost ne poziva se na javne rasprave, javne rasprave takoreći i ne postoje i zbog toga mi danas imamo haos i kada je reč o niklu, i kada je reč o nuklearnoj energiji, i kada je reč o ovakvim primerima za nekonsultovanje zainteresovane javnosti i ljudi koji žive u područjima koja su ekološki ugrožena. Nema niko pravo iz Beograda da donese odluku u ime građana Prijepolja i u ime građana Priboja. Ali, to nije najstrašnija stvar u ovoj priči, najstrašnija je stvar da se oni prebiraju, da se oni zastrašuju i da se protiv njih vode raznorazni postupci, sve u interesu jedne kompanije koja se tamo uopšte ne bavi obnovljivim izvorima energije, jer ovi projekti nisu zeleni i ne bave se obnovljivim izvorima energije. Hvala.