U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Predrag Marković predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi, koji je podneo Narodnoj skupštini 10. oktobra 2012. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 28, protiv – niko, uzdržanih – jedan, nije glasalo – 125, od ukupno 154 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Neđo Jovanović predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2012. godine.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – jedan, nije glasalo – 141, od ukupno 153 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, “Volksbank” a.d. Beograd, Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, Societe generale banka Srbija a.d. Beograd, UniCredit bank Srbija a.d. Beograd, Amsterdam Trade Bank Netherlands i Deutsche bank AG London po zaduženju Javnog preduzeća “Srbijagas” Novi Sad, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. oktobra 2012. godine.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 124, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 30, od ukupno 154 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Veroljub Arsić, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i članova 170. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (AD Železnice Srbije: Rehabilitacija pruga) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat unapređenja vodnih snaga sistema u Subotici) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima; zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Statut Agencije za energetiku Republike Srbije.

Da li narodni poslanik Veroljub Arsić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 od ukupno 153 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno 154 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, u celini.

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o amnestiji, koji je podnela Vlada;

2. Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je podneo narodni poslanik Srđan Miković;

3. Predlog zakona o upravljanju migracijama, koji je podnela Vlada;

4. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je podnela Vlada;

5. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (AD Železnice Srbije: Rehabilitacija pruga) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;

6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat unapređenja vodnih snaga sistema u Subotici) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;

7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike, koji je podnela Vlada;

8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, koji je podnela Vlada;

9. Predlog odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine;

10. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Statut Agencije za energetiku Republike Srbije, koji je podneo Odbor za industriju Narodne skupštine;

11. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, “Volksbank” a.d. Beograd, Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, Societe generale banka Srbija a.d. Beograd, UniCredit bank Srbija a.d. Beograd, Amsterdam Trade Bank Netherlands i Deutsche bank AG London po zaduženju Javnog preduzeća “Srbijagas” Novi Sad, koji je podnela Vlada.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O AMNESTIJI

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka – jedan sat, šesnaest minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta; poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 16 minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; poslanička grupa Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta; poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju narodni poslanici: Snežana Malović – poslaničku grupu DS; Đorđe Milićević – poslaničku grupu SPS, Predrag Marković – poslaničku grupu URS; Bojan Đurić – poslaničku grupu LDP, Meho Omerović – poslaničku grupu SDPS i Olena Papuga – poslaničku grupu LSV.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o amnestiji.

Da li predstavnik predlagača Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, želi reč? (Da.)

Reč ima predstavnik predlagača. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku rasprave u načelu dam nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o amnestiji, koji je predložila vlada Republike Srbije, a koji je pripremilo Ministarstvo pravde i državne uprave.
Amnestija predstavlja jedan od instituta krivičnog prava koji je opšte usvojen i koga predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva. Po svojoj pravnoj prirodi amnestija je akt političke volje organa državne vlasti.
Prema odredbi člana 99. stav 1. tačka 12) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština daje amnestiju za krivična dela.
Prema odredbi člana 109. Krivičnog zakonika, amnestija je akt kojim se poimenično neodređenim licima, čiji je krug utvrđen aktom amnestije, daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje izrečena kazna blažom kaznom, daje rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osobe.
Predlogom zakona o amnestiji daje se delimično ili potpuno oslobođenje od izvršenja kazne zatvora licima koja su pravosnažno osuđena za krivična dela propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe.
Amnestija se primenjuje na lica koja se na dan stupanja ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili koja još nisu stupila na izdržavanje kazne, kao i za lica koja su osuđena za krivična dela u Republici Srbiji, a u inostranstvu izdržavaju kaznu zatvora za ta krivična dela.
Predloženim zakonom o amnestiji menja se situacija osuđenih lica iz razloga što su se, pre svega, izmenile društvene i ekonomske prilike.
Podsetio bih da je opšta amnestija poslednji put data u februaru mesecu 2001. godine. Imajući u vidu da su usvojeni novi propisi koji sadrže međunarodne standarde u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i položaja osuđenih lica na izdržavanju kazne zatvora, potrebno je da u cilju poboljšanja osuđenih lica se usvoji predloženi zakon o amnestiji.
Ovim zakonom biće obuhvaćeno oko 3600 lica od ukupno 8000 osuđenih lica. To znači da će 1100 osuđenih lica u ovom trenutku biti otpušteno, a efekat stupanja na snagu ovog zakona doveo bi do neposrednog smanjenja budžetskih troškova za oko 127 miliona dinara. Ako govorimo o ukupnom dugoročnom finansijskom efektu, on iznosi smanjenje budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara.
Treba napomenuti da su kapaciteti naše Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u ovom trenutku 7500 lica, a da se u njima na izdržavanju kazne, dakle, osuđenih lica, lica u pritvoru, prekršajnih prestupnika nalazi u ovom trenutku 11375.
Osvrnuo bih se na pojedina rešenja, koja sadrži Predlog zakona. Članom 1. Predloga zakona, predviđa se oslobađanje od izvršenja 25% od izrečene kazne zatvora, licima koja su pravosnažno osuđena, na kaznu zatvora na dan stupanja na snagu zakona.
Pored toga, utvrđeno je potpuno oslobođenje od izvršenja kazne zatvora za lica koja su prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, za lica kojima je izrečena kazna zatvora i trajanju od tri do šest meseci, kazna zatvora umanjuje se za 50%.
Član 2. Predloga zakona predviđa izuzimanje od amnestije. Od amnestije su izuzeta lica koja su osuđena za najteže oblike teških krivičnih dela kaznom zatvora od 30-40 godina, za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, krivična dela protiv polne slobode, težih oblika krivičnog dela nasilja u porodici, težeg oblika neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga, krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i krivična dela davanja i primanja mita. Kao i za lica osuđena za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.
Pored toga, amnestija se ne primenjuje ni na lica koja su više od tri puta pravosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
Izuzetak kod primene amnestije se iz razloga humanosti ne odnosi na osuđena lica koja su navršila 70 godina života, a koja se oslobađaju od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora.
Članom 3. Predloga zakona predviđa se oslobođenje od izvršenja jedinstvene kazne za 25% prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivična dela izvršena u sticaju, a koja su obuhvaćena amnestijom.
Član 4. Predloga zakona propisuje da se amnestija ne odnosi na lica za koja je naređeno izdavanje poternice, zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora ili bekstva, a članom 5. Predloga zakona se utvrđuje da se ova amnestija ne odnosi ni na lica koja izdržavaju kaznu zatvora po presudama za krivična dela po kojima je doneta odluka o smanjenju kazne zatvora po ranije važećim zakonima o amnestiji.
Članovi od 6. do 9. Predloga zakona su procesne odredbe koje sadrži svaki zakon o amnestiji, a kojima se propisuje nadležnost sudova, postupak za donošenje rešenja o primeni amnestije, puštanje na slobodu lica na koja se amnestija odnosi, ako se to lice nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora, postupak po žalbi na rešenje o primeni amnestije, kao i shodnu primenu Zakona o krivičnom postupku i postupku amnestije.
Na kraju, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave, u načelu i pojedinostima, predloženi zakon biti usvojen. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS gospodin Vladimir Cvijan.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Uvažena predsedavajuća, kolege poslanici i poslanice, pre svega potrebno je imati u vidu da ovakav vladin predlog zakona o amnestiji predstavlja jedan krajnje iznuđen potez.
Nesporno je i ne može se pobiti činjenica da su zatvori u našoj zemlji pretrpani, kao i činjenicu da ne možemo prenebregnuti da državni budžet nema dovoljno sredstava kako bi se povećao broj zatvorskih mesta, što bi u krajnjoj liniji značilo izgradnju novih zatvora, što je čini mi se ovoj zemlji jako potrebno.
Neću ulaziti u analizu samog zakona, budući da je to ministar Selaković učinio pročitajući nam njegov predlog, ali osvrnuću se na pravne posledice koje ovakav predlog zakona nosi.
U prvom redu najpre mislim na pravne posledice ovog zakona. Lica koja se po ovom zakonu oslobađaju od kazne, to ne znači da se ona izuzimaju i da im se umanjuju bilo kakve vrste obaveze. Dakle, amnestija faktički menja situaciju osuđenika i to je nesporno, ali sve druge obaveze kao što je npr. obaveza naknade štete, ostaju na snazi. Takva lica će ukoliko ponovo učine krivično delo, smatrati da su ranije osuđena na onu kaznu zatvora iz presude, a ne na onu koju su faktički izdržali usled amnestije.
Ono što je prihvatljivo, i ono što je dobra strana ovog predloga zakona ogleda se u njenim ekonomskim posledicama, budući da je zasigurno da se ovakvim vladinim predlogom zakona stvaraju uštede u državnom budžetu.
Sa druge strane svrha kažnjavanja uvek jeste dvojaka. Prvo, da se na osuđenika deluje da buduće ne čini krivična dela, a druga jeste da se na druga lica utiče da ne čine krivična dela. Međutim, činjenica je da je svaki pojedinac individua za sebe i da smo svi mi različiti i da će zatvor na nekog uticati na jedan način, a na nekog na drugi način. Mnogo je onih lica na koja on uopšte neće uticati, nezavisno od toga na koju zatvorsku kaznu su osuđena.
Kao što sam spomenula, naši zatvori jesu pretrpani. Uslovi u kojima osuđenici izdržavaju kazne ni malo ne odgovaraju onim uslovima koji su predviđeni u zemljama koje pripadaju EU.
Takođe, u našim zatvorima je jako malo prostora za bilo kakvu edukaciju i svedoci smo da zatvor umesto vaspitne ustanove postaje jedan vid ustanove za obuku kriminalaca, na žalost u velikoj meri. To govori o tome da zatvor, često i ako je kazna zatvora nužna, da on sam po sebi ne predstavlja najbolje rešenje.
Ono što se takođe može spočitati o Predlogu zakona jesu one posledice koje nastaju po pravosuđu. Amnestijom se faktički menjaju sudske odluke, ali time šaljete i određenu poruku sudovima da blaže sude. Tako se postavlja jedno logičko pitanje – zašto bi jedan sudija sledeće godine osudio nekog učinioca koji je počinio lakše krivično delo za koje mu može izreći kaznu zatvora od tri meseca, ukoliko ove godine bude neki drugi učinilac osuđen za isto krivično delo, bude pušten iz zatvora. Onda onaj koji je ove godine osuđen će imati bolji položaj od onoga kome će se suditi sledeće godine. I onaj koji je sada na izdržavanju kazne se zapravo nalazi u pogodnijem položaju od onog koji će na izdržavanje kazne biti poslat tek naredne godine i to će sigurno uticati i menjati sudsku praksu, jer će sudovi suditi blaže kako bi se postigla neka prividna ravnopravnost.
Zato amnestija mora da bude predmet jedne pažljive procene. Nisam sigurna da je Vlada kao predlagač ovog zakona sagledala sve one posledice. Srbija jeste svedok i mi smo svi svedoci da ovde vlada jedna potpuno blaga kaznena politika, jer da nije tako vladajuća koalicija, koja izražava spremnost i zagovornik je borbe protiv korupcije i kriminala, ali trebala bi da procesuira one kriminalce koji u njenim redovima sede, a neki se odazivaju i na reč ministar.
Time je moguće da se ovakvim Predlogom zakona, delikventi ili prestupnici motivišu. O tome da veoma veliki broj krivičnih dela nikada ne bude rasvetljen i da počinioci ne budu kažnjeni, o tome neću uopšte ni da govorim, ali sve to govori o neefikasnosti našeg sistema, kako pravosudnog tako i policijskog.
Sa druge strane sudovi i sudije u sudskom postupku su već ispitivali kolika kazna treba da bude izrečena pojedinom optuženom licu i to ispitivanje uvek ide dvostruko od strane prvostepenog pa od strane drugostepenog suda. Poznato je da sudovi u obzir uzimaju i sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti kao što su da li je neko već bio osuđivan, koliko je nešto povređeno, u kakvo je situaciji delo izvršeno i kako se optuženi ponašao u toku samog postupka u smislu da li je bežao ili nije, da li je bila raspisana poternica ili nije.
To sve govori samo u prilog tome da se zapravo amnestijom uvek arbitrira nad sudskim odlukama, a izvršna vlast amnestijom menja sudske odluke, a one su i treba uvek da budu predmet brižljivog razmatranja.
Iz svih tih razloga, zapravo, amnestija, kao jedna opšta mera, upravo treba da bude izuzetna mera kao predmet brižljive procene. Iz tih razloga smatram da ovakav Vladin predlog zakona predstavlja iznuđen potez, ma koliko on bio potreban. Svakako je da nije najbolji.
Ono što je meni lično sporno jeste da se mnoge kazne koje su predviđene u našoj zemlji uopšte ne primenjuju. Tako, recimo, u Srbiji jako se slabo koristi mogućnost društveno-korisnog rada, koji smatram da bi bilo mnogo pametnije primenjivati umesto jedne opšte, po ovom predlogu zakona kolektivne amnestije i tim zapravo, primenom kazna kao što je društveno-koristan rad naterati osuđenike upravo lakših krivičnih dela da rade ono što je korisno i po društvo i po državu i da zakonska rešenja upravo treba da idu u tom cilju.
Ukoliko Republika Srbija ima deficit u budžetu, a ima ga, onda je sigurno da veliki broj osuđenika u našoj zemlji mogu da naprave uštedu ukoliko bi se, recimo, zakonima motivisali da npr. u jednoj čisto državnoj ustanovi recimo uređuju i čiste obale i priobalja reka, rade druge poslove za koje država inače odvaja izuzetno značajna sredstva, i o tome znamo svi, samo ćutimo, a zauzvrat im se ukoliko takve poslove zaista obave, treba omogućiti da se kazna smanji.
Nije dovoljno samo, nažalost, amnestirati veliki broj zatvorenika. Potrebno je supstituisati kaznu, jer svaki predlog zakona i ukoliko on bude usvojen i postane zakon, zakon treba da šalje i određenu poruku građanima, a to je – ukoliko radite nešto korisno po državu i po samo društvo, onda možda možete izaći iz zatvora ranije, a čini mi se da sa ovakvim Vladinim Predlogom zakona o amnestiji to nije slučaj. Hvala.

Hvala.
Izvinjavam se, ispustila sam da pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Sledeći reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo dočekali smo tri meseca praktično posle formiranja Vlade koja je na početku svog mandata, makar u javnim nastupima, u onome što politički najavljuje, vrlo orijentisana na pitanja prava, pravde, postupaka, pritvora i zatvora, da i vi dođete pred ovaj parlament. Zbog toga ću ono što sam nameravao da govorim o samom Predlogu zakona o amnestiji delimično proširiti, na sve ono što se dešava poslednjih meseci u zemlji, na sve reforme i promene koje najavljuju u našem pravnom i pravosudnom sistemu i na sve posledice takvog postupanja.
Vaše obrazloženje ovde danas je bilo, kako bih rekao, prilično ste se držali teksta koji je ponuđen kao formalno obrazloženje zakona. U jednom trenutku ste pomenuli da je vaš osnovni, da tako kažem, politički ili društveni motiv koji ste iskoristili za predlaganje ovakvog zakona to što su se u međuvremenu promenile neke društvene okolnosti, to što su se sistemi izvršenja sankcija i van ove zemlje menjali, ali ste olako prešli preko toga i zapravo suštinu obrazloženja Predloga zakona koji treba, kako je koleginica Batić ispravno primetila, da suštinski promeni veliki broj sudskih odluka koje su donete u prethodnim godinama, sveli na pitanje prenatrpanosti zakona sa jedne strane i sa druge strane, ušteda koja će se ostvariti eventualnim usvajanjem ovog zakona. Ne sporim da su uštede važne i ne sporim da su zatvori u Srbiji prenatrpani i da su uslovi izvršenja zatvorski, odnosno krivičnih sankcija apsolutno nedopustivi i da oni nisu u skladu sa prihvaćenim međunarodnim,
posebno evropskim standardima i da ova zemlja ima ozbiljne probleme ne samo u svom unutrašnjem poretku, nego i pred međunarodnim organima, zbog toga pre svega i pred komitetima Saveta Evrope i jednim delom pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Ušteda koja je, koliko sam shvatio, u smislu trenutne štednje budžetskih sredstava negde oko milion ili nešto malo više od milion evra jeste značajna za ovu zemlju, ali to ne može da bude suština ovog zakona. Liberalno-demokratska partija neće glasati za Predlog zakona o amnestiji zbog toga što mislimo da ovo nije sistemsko rešenje, da je još jedan u nizu ad hok pokušaja da se neki legitimni politički ciljevi ostvare na nedopustivo površan način, da će implikacije ovog zakona u javnosti biti loše, da će one biti štetne ne samo po vas, vaše ministarstvo i Vladu, nego generalno po pravni poredak, da ćete za dan ili dva u medijima pre svega imati priču sa mnogo osnova o pojedinačnim karakterističnim slučajevima ljudi ili osuđenika koji će na osnovu ovog zakona biti oslobođeni, odnosno pušteni na slobodu, a da priča o pravoj reformi našeg pravnog pravosudnog sistema, ustanova za izvršenje sankcija, o tome čemu služi zatvor kod nas, čemu služi pritvor kod nas, čemu služi krivični postupak, čemu služe garancije u krivičnom postupku, da će one ostati na margini i da ćemo se njih ponovo setiti u nekom trenutku kada vi ili gospodin Vučić spektakularno najavi neko hapšenje.
Ovo je vrlo važno pitanje. Liberalno-demokratska partija nije neposredno zainteresovana za ono što se poslednjih nekoliko meseci dešava, ali molim vas da mi odgovorite na pitanje – da li vi imate utisak da su gotovo do besmisla dovedeni instituti krivično-procesnog prava, Zakonika o krivičnom postupku, da danas 95% ljudi u ovoj zemlji, zahvaljujući pre svega političarima koji to govore, misle da je pritvor obavezna mera, da je pritvor nužan u krivičnom postupku, da je pritvor zapravo kazna a ne mera obezbeđenja prisustva onoga protiv koga se postupak vodi ili mera koja omogućava da se taj postupak nesmetano vodi itd.
Ne kažem da je takva praksa predstavljanja pritvora počela od vas. Ona je na neki način karakteristika, deo tradicije u Srbiji. U Srbiji manje-više svako misli da lice koje nije zadržano u pritvoru ili je u nekom trenutku pušteno iz pritvora, da je oslobođeno, da je završilo, da tako slobodnije kažem, političku ili neku drugu kombinaciju, da nikada neće biti osuđeno itd. Zbog čega o ovome govorim? Vaš državni sekretar, sudija ili bivši sudija Nikolić, je juče govorio o nedopustivoj situaciji. Mislim da ću tačno ponoviti tu formulaciju, da je nedopustivo da postoji toliki broj višegodišnjih pritvora koji se na kraju završavaju oslobađajućom presudom. Teorijski nemam šta da prigovorim toj izjavi. Praktično imam mnogo toga. U sistemu koji postoji u Srbiji to će biti shvaćeno kao poruka sudijama da mnogo više osuđujućih presuda donose u takvim postupcima, a ne opomena sistemu da bude mnogo opreznija kada određuje pritvor. Zbog čega mi je strepnja dublja od nade? Zbog onoga što se dešava proteklih nekoliko nedelja.
Vi ste imali alarmiranje javnosti do neslućenih razmera, recimo u slučaju Dulića, a onda ste imali još veću konsternaciju u situaciji kada su legalni, legitimni organi ove države postupili onako kako predviđa zakon, kako predviđa Zakonik o krivičnom postupku, neki drugi zakoni, procenili da se postupak može nesmetano voditi i lice u pitanju pustili, odnosno omogućili mu da eventualni nastavak postupka ne čeka u pritvoru.
Nećete me ubediti da i sami nemate utisak da je time naneta šteta, da je time izvršena neka vrsta pritiska na pravosuđe i da je time dodatno podignuta lestvica da u svakom eventualnom sledećem sličnom slučaju javnost ili sa velikom sumnjom gleda u postupke, pogotovo za postupke korupcije i organizovanog kriminala koji se pokreću, da u njima traže političke motive, a da u odlukama sudova i drugih organa takođe vide neku vrstu ili političke odluke ili nespremnosti, kako se obično kaže, da se isprati ta politička volja o kojoj vi toliko često govorite.
Vi ste u čitavoj toj situaciji poslednjih nekoliko nedelja ili poslednjih nekoliko meseci, mislim, svojom voljom ostali na margini događaja ili ste držali dalje od onih događaja koji su bili najatraktivniji. Prećutali ste tu situaciju kada je praktično izvršen otvoren napad na tužilačke organe, osim što ste u jednom trenutku i sami izrekli vrlo negativne ocene o radu tužilaštva u Srbiji i na taj način poslali jednu poruku koja je vrlo opasna za ovu zemlju i koja u velikoj meri obesmišljava ne samo napore koje ulažete kroz ovaj zakon, nego kroz čitav paket zakona koje očigledno pripremate. Vi ste, koliko sam video, pokrenuli jednu zanimljivu i hvale vrednu akciju da nacrte zakona ili prve radne verzije zakona stavljate na veb stranice svog ministarstva, da ih otvarate za komentare građana i da te komentare u dobroj meri prihvatate.
Ne znam da li ste to radili za ovaj zakon? Možda bi bilo dobro da ste ostali dosledni do kraja, pa da pitate građane, ili makar one koji su se posebno zainteresovali za to šta misle o činjenici da će nekoliko hiljada ljudi biti vrlo brzo oslobođeno. S druge strane, vrlo je zanimljivo gledati kakvi su komentari na te zakone.
Vi nemate utisak javnosti, ili ambiciju javnosti da se modernizuje naš sistem, da se sistem krivičnih dela drugačije postavi i da se u jednom delu i sistem krivičnih sankcija drugačije postavi, da mnogo više imamo društveno korisnog rada o kome se govorilo, da ona klasična, stroga kazna zatvora koja se najčešće doživljava kao potreba robije, da njen obim bude smanjivan itd.
Vi imate toliko uznemirenu javnost i očekivanja, da tako kažem, surovog isterivanja pravde, da se ovde u jednom trenutku pojavila inicijativa, praktično, za ponovno uvođenje smrtne kazne u znaš postupak. Kada se tako nešto desi, za to su delimično odgovorni profesori ili nastavnici pravnih fakulteta za ono što misle i rade njihovi studenti, ali mnogo više političari koji takvu atmosferu kreiraju u javnosti.
Ono o čemu sam takođe nameravao da govorim jednim delom je i neka vrsta drugih utisaka koje vi kao ministar ostavljate u javnosti. Govorite o uređenju pravnog sistema, o modernizaciji našeg krivičnog zakonodavstva, govorite o prevenciji, govorite o potrebi da se svi oni koji su eventualno odgovorni za neka krivična dela u zakonitom i poštenom postupku kazne.
Pre nekoliko dana, ministre, bio sam šokiran kada sam video izveštaj sa proslave desetogodišnjice rada udruženja"Nomokanon" na Pravnom fakultetu. Šokiran sam bio kada sam shvatio da se na početku tog skupa čitalo vaše pozdravno pismo, da ste govorili o tome da čestitate jubilej udruženja "Nomokanon", da želite uspeh u daljem radu, da izražavate žaljenje što niste mogli da prisustvujete usled neodložnih obaveza.
To bi sve bilo sjajno da taj skup nije imao i svoj nastavak, da na tom skupu kao jedan od uglednih zvanica nije govorio advokat Petronijević, da on nije prenosio pozdravne poruke lica koja je optuženo za najteža krivična dela, Radovana Karadžića, iz Haškog tribunala, da on nije govorio pred studentima, mnogim profesorima Pravnog fakulteta, nekim sudijama Ustavnog suda o tome kako gospodin Karadžić koji je, još jednom da ponovim, optužen za vrlo teška krivična dela, za krivična dela za koja vi ne dozvoljavate amnestiju po ovom zakonu koji danas predlažete, da je izrazio želju da se uskoro pojavi i sam na tribinama "Nomokanona", da su govorili predstavnici ambasada Rusije i Belorusije, koji su govorili o tome da je u ovoj zemlji vrlo teško naći patriotska ili nacionalno osvešćena udruženja studenata itd.
Kada postupate i kada predlažete ovakve zakone, ako hoćete, kada u tim godinama preuzimate ovakvu dužnost, onda strogo morate da vodite računa kakvu poruku šaljete svojim postupanjima.
Ono što se dešavalo pre dana kada ste preuzeli ministarsku funkciju je vaša privatna stvar. Od kraja jula ove godine sve što radite ima neki efekat. Ima efekat i na neke ljude koji su možda zbog takvih izjava u prošlosti nekih drugih političara, ili preteranog razumevanja za patriotsko isterivanje pravde, došli pred sud i bili osuđeni, a sada će po ovom zakonu biti oslobođeni.
Kada sebe dovedete u taj kontekst, očekujte da će javnost biti posebno zainteresovana, da će posebno pratiti koja će lica biti oslobođena na osnovu ovog zakona, i da ćete onda danima imati priče u javnosti o pojedinačnim slučajevima koji su proteklim godinama ne samo izazivala pažnju javnosti, nego su nanosila i veliku štetu u ovoj zemlji. Ne govorim samo u materijalnom smislu, kao u slučaju gospodina Kovačevića, nego mnogo više u smislu ugleda i pozicije ove zemlje, svega onoga što hoćete da promovišete ili ističete kada tvrdite da želite da se Srbija što pre evropeizuje i postane deo porodice modernih evropskih naroda. Hvala.

 Hvala.
Gospođo Milekić, zamolila bih vas pošto ste se prijavili u ovom delu diskusije, pretpostavljam slučajno, da se isključite.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o amnestiji, zakon koji poznaju mnoga savremena zakonodavstva, kako u Evropi tako i u svetu, i poznato je da se u mnogim zemljama u određenim razmacima donose ovakvi zakoni od strane najviših zakonodavnih tela tih zemalja, na koji način se ili umanjuje vremensko izdržavanje kazni određenim licima koja su osuđena, ili se oslobađaju neka lica koja treba da stupe, ili neposredno pre toga stupila na izdržavanje kazne.
Ovaj zakon o amnestiji je opšti pravni akt i odnosi se na sva lica koja se u ovom trenutku nalaze na izdržavanju kazne, ili su osuđena i čekaju da odu izdržavanje kazne. Tačno su taksativno nabrojana u članovima ovog zakona na koga se to odnosi.
Zamerke koje se upućuju ili su već upućene o ovom predlogu zakona da će pod njegov udar doći i neka lica, pa se pominju i neka imena poznata široj javnosti iz ovih ili onih razloga, ne može da bude manjkavost, odnosno ne može da bude razlog da ovaj zakon ne bude usvoje u ovom zakonodavnom telu.
Ovaj zakon se ne odnosi na pojedinačne slučajeve, već se odnosi na sve osuđenike koji su, kao što sam rekao, na izdržavanju kazne ili se spremaju da odu na izdržavanje kazne, a potpadaju pod članove 1, 2, 3. itd. ovog zakona.
Ovaj zakon je po svim standardima Evrope i predstavlja i akt milosrđa Vlade, a ne samo izraz i političku volju ove države prema onim licima koja su u jednom određenom životnom dobu našli u takvoj situaciji da su se ogrešili o određene zakone i zbog toga što su se ogrešili o zakone, bili osuđeni na određene vremenske kazne. To nije razlog da ova država prema tim licima ne bude milosrdna i da im to omogući na taj način što će ih ili osloboditi izdržavanja kazne ili im smanjiti za određeni procenat vremensko izdržavanje kazne, da im pruži priliku da što pre se vrate u društvo, da što pre nađu sebe i da shvate da su u određenom trenutku pogrešili i da je zakon morao, od strane nadležnih sudova, da bude primenjen na njih.
Primedbe i kritike da će ova primena zakona uticati na određene sudove opšte nadležnosti da budu blaži u izricanju kazni ne stoji. Sve sudije moraju profesionalno da rade svoj posao, da primenjuju zakon na osnovu relevantnih dokaza koja nadležna tužilaštva stave pred sud, pred pojedinca ili pred veće i da, ocenjujući i procenjujući sve ono što se bude kazalo i iskazalo na suđenju, da odrede određenu meru.
Prema tome, ako ovo bude razlog da sudije budu, da kažem, uslovno bolećivi prema učiniocima određenih krivičnih dela, onda mi kao društvo ne znamo gde idemo, tako bih rekao. Siguran sam da će veliki deo javnosti, ne samo stručne nego i druge, prihvatiti ovaj zakon o amnestiji sa velikim zadovoljstvom i na ovaj način je i Vlada i nadležno Ministarstvo pravde pokazalo da zna i da hoće da pomogne i onim ljudima koji su određenom trenutku svoje slabosti ili nekom drugom trenutku došli pod udar određenih zakona i bili osuđeni na izdržavanje kazne.
Sa druge strane, činjenica jeste da je u ovom trenutku pretrpanost u srpskim zatvorima, da ima mnogo više osuđenika na izdržavanju kazne nego što ima mesta. Da bi svi imali određene uslove koje savremeno društvo mora da pruža i onim licima koja su se ogrešila o zakon… Vidimo da će država na ovaj način uštedeti oko 800 miliona dinara. Zar treba Srbija u ovom ekonomskom trenutku u kome se nalazi da zažmuri i lako baci 800 miliona dinara koji mogu da budu upotrebljeni za mnoge druge svrhe?
Napraviću jedan izlet i da vam kažem da sam prošao Srbiju uzduž i popreko, da vidite dame i gospodo, vi koji kritikujete ovaj zakon o amnestiji, u kakvim su uslovim u pojedinim osnovnim školama u ruralnim sredinama toaleti, u kakvim uslovima u pojedinim bolnicama ljudi dočekuju poslednje trenutke svog života. Pametnije je da ovih 800 miliona dinara, koje ćemo uštedeti bez obzira na sve kritike, usmerimo tamo i popravimo uslove života i rada i kod dece i kod onih najtežih bolesnika.
Prema tome, ta činjenica ne treba da bude zanemarljiva. Ne treba da bude zanemarljiva ni činjenica da će 1100 lica koja su osuđena stupanjem na snagu ovog zakona biti oslobođena daljeg izdržavanja kazne, a da će negde oko 2500 osuđenika steći pravo na smanjenje kazne.
Iz svih ovih i drugih razloga, o kojima bih mogao da pričam dugo, ali ne bih da oduzimamo vreme, poslanička grupa JS će glasati i za zakon u načelu i za zakon u celini posle diskusije o amandmanima, a siguran sam da će i naši koalicioni partneri SPS i PUPS, sa kojima je JS izašla na izbore u maju ove godine, takođe podržati ovaj zakon, jer smatramo da treba pružiti još jednu šansu svima kojima su iz bilo kojih razloga došli pod udar zakona.
Sa druge strane, i time završavam, ovde je tačno određeno na koje osuđenike se ne odnosi primena zakona o amnestiji i to je dobro. Svi smo čitali zakon i zna se koji osuđenici ne mogu doći pod udar zakona, odnosno pod primenu zakona o amnestiji i za njih amnestija ne važi. Amnestija u najvećem broju slučajeva važi za one ljude koji su, kažem, iz bilo kojih razloga došli pod udar zakona i nalaze se na izdržavanju kazne. Prema tim ljudima i prema njihovim porodicima ova vlada, ovo ministarstvo, ova skupštinska većina je pokazala i pokazaće milosrđe i pokazaće da želi da im pruži još jednu šansu, da mogu da budu aktivni učesnici stvaranja i izgradnje novog društva u Srbiji. Iz tog razloga još jednom kažem da će poslanička grupa JS glasati za zakon u načelu i u pojedinostima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, priznajem da sam malo zatečen akcentovanjem u obrazlaganju, odnosno korektnim iznošenjem onoga što je poslato poslanicima bez dodatnih objašnjenja i delom diskusija jer svi znamo da je amnestija izraz političke volje. Ali, u ovom slučaju ne političke volje shvaćene kao stranačke volje vođenja politike već vođenja političke volje za pun način sprovođenja kaznene i rehabilitacione politike koji je naprosto ugrožen i akcenat je u tom smislu ekonomski, ne u smislu koliko će država novca uštedeti. Nije ovo prva stvar na kojoj se štedi. Biće obrnuto, te vas molim da u ovakvim situacijama novac ne pominjemo.
Važno je da objasnimo jedni drugima zašto se sada kada se jedan iznuđen tehnički zakon, to je ovaj zakon od 10 tačaka, sa samo dve vrste 25 i 55% amnestiranja, donosi, zašto nije moguće olako preći u političkim diskusijama? Potpuno razumem sve kolege koje su diskutovale i potrebu da se proširi tema, pa je moguće reći – jeste, zakoni su prebukirani, ali hajde dobro ajmo na važnije. Nije moguće da lica stupe na izdržavanje kazne. Jeste da EU godinama uporno sa stanovišta različitih organa i organizacija apeluje i na humanost i na nesvrsishodnost sadašnjih stanja i na nemogućnosti sprovođenja pravih odluka, pa makar i onih za koje nisu neophodni zakoni na koje je gospođa Batić, čini mi se, ukazala kao moguća alternativna rešenja, koja su u stvari u nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, nemogućnost sprovođenja svega toga je i suštinski dodatna nehumanost ovog društva, pa hajde preko svega toga da pređemo.
Moja zamerka se odnosi što i vi niste, politički imam razumevanja, svima nama rekli kakvi su to podaci. Sa njima sam se suočio 2006. godine i tada samo zbog političke lukrativnosti u decembru, potrebe da se izvuče korist ako za nešto niste trenutno, Skupština nije prihvatila da na apele koji su stizali sa svih strana međunarodne zajednice donese jedan krajnje jednostavan tehnički zakon o amnestiji, o amnestiji ali po pravilu, ako ne postoje jaki razlozi, da za njega glasaju svi, jer ne postoji bolji izraz nego jedini koji je nadležan za amnestiranje, a to je Narodna skupština, da ona ako je moguće jednoglasno ovakve tehničke akte donese i kod nas često ne razumeju građani da je Skupština jedina ovlašćena za amnestiju, za opšti akt, a za akte pomilovanja je opet zadužena samo jedna institucija, institucija predsednika Republike. Ali, i u jednom i u drugom slučaju postupak predlaganja, sprovođenja ne ide niti prema izvršnoj vlasti, najmanje prema Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Ide prema sudu i polovina članova ovog zakona govori o tome.
Vratimo se na ono najvažnije. Izneli ste neke podatke. Pretpostavljam da ste iz preuzeli od neke službe i ti podaci kažu da za kapacitete od 7.500 osuđenika imamo sada lica koja izdržavaju kaznu od oko 11.000. Nadam se da sam tačno približno parafrazirao. Dakle, to ne znači da je to ravnomerno raspoređeno. Ne znači da postoje sobe ili ćelije, ili kako god ko zamišlja, za sedam osoba a da u njima boravi 11 osoba. Ne, to znači da čitav niz lica na koje se ne odnosi zatvorska kazna, nego i način služenja te kazne pod specifičnim uslovima u punom kapacitetu zauzimaju ono što se zove kapacitet, a u još gorem položaju, i zato je koleginica Batić to istakla, zato ne samo da nema rehabilitacionu funkciju, ne da nema funkciju resocijalizacije izdržavanja zatvorske kazne, nego zatvori postaju mesto dodatne kriminalizacije često osoba koje su za mala krivična dela, ali zbog nemogućnosti adekvatnog smeštaja izložena toj vrsti okruženja.
Recimo građanima nešto još važnije – da li stvarno ovakvom matematikom u jednoj sobi boravi po 30 osuđenika?
Ne, nego kako to biva jedno je papir, a jedno je stvarnost, različiti zavodi, različite uprave, različiti pojedinci nalaze različite načine da tako nemoguću situaciju reše, a u stvari nije istina da se neprestano sva ta osuđena lica nalaze na odsluženju, nego često je to mesto korupcije, to je onda mesto gubljenja svakog poverenja u pravni sistem. Često se ta lica na različite načine puštaju za vikend, mnogo više puta nego što je predviđeno, kreću se, a da o tome ne postoje nikakvi dokazi, u okruženju koje toga nije svesno.
Ovakvim tehničkim zakonom, kolega Đurić je u pravu, sigurno će u javnosti biti čitav niz pojedinačnih primera na koje se jedan opšti akt donosi. To je sastavni deo. To je ono što je vidljivo, ali ključno je da se ovakvim iznuđenim aktom stvori makar preduslov da izdržavanje zatvorskih kazni, opet govorim samo za ona lica na koja se ovaj zakon odnosi, mislim da su građani toga svesni, dakle, nikakva teška krivična dela, nikakva lica koja su po treći put osuđena, nije tog tipa, dakle, da se stvori preduslov da zatvori ne budu mesto kriminalizacije.
Inače, šta mislite u kom položaju su oni ljudi koji su izvršili malo krivično delo i adekvatno prema zakonu za to kažnjeni i u svrhu socijalizacije i rehabilitacije kada se vrate u društvo sa ovom vrstom iskustva, društvo koje i nevine građane, neosuđivane, u tom smislu samo nevine jer kako se kaže – niko nije nevin, sem kad spava, niti ima posla, niti ima humanosti, niti ima pravde. Naravno da su oni u iskušenju da primene ono što su naučili prethodnih godina, sa jedne strane, a sa druge strane, zbilja pokazujemo nespremnost da se suočimo sa činjenicom da ekonomski deo, a to je da nema dovoljno zatvora, da nema dovoljno obučenih službenika, nisu dovoljno plaćeni, ne postoji dovoljna kontrola, nisu dovoljno razdvojeni osuđenici po kategorijama, ne idu osuđena lica na izdržavanje kazne u trenucima kada je to, ako tako mogu da kažem, pitanje morala i postojanja smisla ovih sankcija.
Ništa od svega toga se ne radi zato što mi nismo makli prstom da makar jedan preduslov otklonimo, a to je da stvorimo makar ove minimalne ekonomske uslove i minimalnu pravnu osnovu. Ovaj iznuđeni akt nije ništa više od toga, ali vas molim da kada se odlučujemo za glasanje, a svakako da će za ovaj preduslov glasati i poslanici URS i pretpostavljam, sem kada postoji pojedinačan razlog za koji će se, mislim da se neko već izjasnio, najveći broj poslanika, nezavisno, nema ovde politike, mislim da će ovaj tehnički preduslov biti uspostavljen donošenjem ovog zakona.
Molimo vas da pažljivo čujete sve primedbe koje su u žaru diskusije iznošene od prethodnih kolega, jer ovakav zakon niti je sistemski, niti je osnova, on je samo jedno malo cizeliranje i stvaranje prostora da se sistemskim zakonima koje bi ova skupština donela i njihovim adekvatnim izvršenjem stanje u ovoj oblasti popravilo. Hvala.