Na taj način su se ispunili uslovi da Vlada i ovaj parlament danas zdušno, govorim o vladajućoj koaliciji, govore o volji da se amnestiraju lica osuđena za krivična dela.
Sa druge strane, ne treba zanemariti da ovim zakonom nisu izuzeta lica koja su izvršila krivična dela napad na službena lica, krivična dela ubistva i teška ubistva, čak ni krivična dela razbojništva. I oni su ovim zakonom obuhvaćeni amnestijom. Ako razmišljamo o humanosti prema ljudima koji se nalaze u zatvorima, a treba da razmišljamo i treba i prema njima da se odnosimo humano i da žive u humanim uslovima, da li treba da razmišljamo i o porodicama lica koja su ostala bez sinova ili kćeri, licima koja su ostala teški invalidi, da li treba da razmišljamo o službenim licima koja su preživela teške telesne povrede, koji su ubijeni, od lica koji zaslužuju kaznu koje vi danas velikodušno puštate na slobodu ili ćete ih vrlo skoro pustiti na slobodu prema ovom zakonu.
Cilj krivične sankcije jeste kažnjavanje i to se svakako uči već na prvoj godini pravnog fakulteta. Rudolf Jhering kaže između ostalog da cilj prava i ime prava zaslužuju samo one norme postavljene od društva koje iza sebe imaju prinudu ili pošto država poseduje monopol na prinudu. Profesor Kezler kaže da se smatra efikasna primena i da je ona bitno obeležje celine pravnog poretka, dok je za pravnu normu bitno da sadrži sankcije kao bitan normativni element. Sa druge strane, postoje i drugi teoretičari po svemu sudeći kojima su skloni predlagači ovog zakona i koji kažu i razvijaju stav da pravo nije bitno za organizovanu državu, nego prinuda kao spontana reakcija ljudi na kršenje pravnih pravila i društvenih vrednosti. Ovi teoretičari, među kojima je najpoznatiji Leon Digi u suštini zagovaraju i protivnici su postojanja države, već su za to da ljudi preko svojih moralnih normi uzmu stvari u svoje ruke.
Dakle, studenti prve godine prava uče šta to znači sankcija i šta znači primena sankcija u jednom društvu koje na neki način kao naše društvo dominira kršenjem pravnih normi i dominira porastom kriminaliteta.
Koju poruku dajemo ovim zakonom? Dajemo poruku potencijalnim učiniocima krivičnih dela da je društveno opravdano krasti, otimati, vršiti krivična dela, krivične delikte i da će oni jednog dana biti nekim zakonom o amnestiji amnestirani. Dajemo poruku ljudima koji su sada osuđeni za krivična dela i izdržavaju kazne da je društveno opravdano to što su činili krivična dela i da im se država na taj način odužuje time što ih pušta na slobodu.
Kakvu poruku dajemo licima koja su pretrpela posledice tih krivičnih dela, o tome sam već govorio. Kakva je ovo poruka policiji i policijskim organima? Kakva je ovo poruka policajcima koji svakodnevno na ulici štite građane od prestupnika?
Da li je to poruka njima da na slobodu puštamo 1.100 ljudi koji su osuđeni za krivična dela da bi oni sutra brinuli o njima i da bi stavili svoje živote u rizik da će ta lica biti ponovo oslobođena? Kakva je to poruka porodicama lica koji se brinu o bezbednosti nas, naših porodica i građana Srbije? Koja je to poruka žrtvama koje su bile, na neki način, žrtve krivičnih dela za ova lica koja su sada na izdržavanju kazne?
Na slobodi će se, ako se usvoji ovaj zakon, naći za pet, šest dana 1.100 lica osuđenih za razna krivična dela. Gospođa Malović je rekla neka od tih imena. Ne važi za plašljivog čoveka u svojoj sredini, međutim ne bih se usudio da nastavim sa nabrajanjem svih tih imena lica koja će se naći na slobodi u narednih šest, sedam dana. Radi se o veoma opasnim kriminalcima.
Kažete da je razlog za donošenje ovog zakona pomanjkanje kapaciteta i loši uslovi u zatvorima. Slažem se. Međutim, po tom principu bismo mogli da kažemo da i neke druge ustanove imaju veoma loše smeštajne kapacitete, da su uslovi u njima na granici čovečnosti. Iz stručnih razloga bio sam u poseti psihijatrijskoj bolnici u Kovinu, psihijatrijskoj bolnici u Vršcu i verujte mi da još uvek nosim traume iz tih poseta. To se ne bi moglo nazvati bolnicom, već sabirnim centrom. Tamo ljudi žive u veoma teškim uslovima, sa opasnošću da im krov, odnosno strop padne na glavu, sa vrlo lošim uslovima gde se u jednoj sobi nalazi po 30 do 40 štićenika. Da li bi nešto trebalo preduzeti i sa tim ustanovama? Šta bi trebalo da učinimo sa školama u kojima deca nemaju toalete? Da li bi te škole trebalo da zatvorimo i decu poslati kućama? Da li je to način da rešimo to pitanje? Da li je neko pomenuo standarde u zatvorskim ustanovama, da li samo tamo treba da popravimo standarde i da li prvo tamo treba da popravimo standarde, pa onda da se osvrnemo na sve ostale standarde kako naši ljudi žive?
Sa druge strane, gospodo iz vladajuće koalicije, niste konsultovali stručnu javnost, niste održali javne rasprave povodom ovog zakona. To se vidi, pisan je vrlo nestručno i teško ga je propratiti. Dao sam predlog amandmana, ali taj zakon je veoma teško popraviti.
Međutim, imamo jedan problem, nama je ugrožen tzv. beli šengen. U obrazloženju zakona se kaže da niste uskladili ovaj zakon sa evropskim zakonima jer u ovoj oblasti ne postoje zakoni sa kojima bi mogao da se usaglasi ovaj zakon. Međutim, kaže se i nešto drugo, ovaj zakon nije preveden ni na jedan od svetskih, odnosno evropskih jezika i da nije bilo ko konsultovan vezano za ovaj zakon. To znači da niste konsultovali ni eksperte, niti političke predstavnike EU. Znači li to, gospodo, da ćete i sa ovim zakonom ugroziti beli šengen, da ćete, kao što je Rumunija, omogućiti da lica iz zatvorskih ustanova, nemajući mogućnost da se socijalizuju u Srbiji, jer im to niste omogućili, idu trbuhom za kruhom, kako se to kaže, ili da nastave posao koji su započeli pre odlaska na odsluženje kazne zatvora? Možda ste trebali da konsultujete evropske partnere. Premijer juče reče da je ovo Vlada koja ima najbolje moguće odnose sa EU od nastanka Srbije pre dvesta godina.
Da li vi, gospodine Selakoviću, preuzimate na sebe odgovornost, pošto ste vi predlagač ovog zakona, da ukoliko lice koje se za šest, sedam dana nađe na slobodi i izvrši krivično delo, recimo, razbojništvo, ubistva ili neko drugo krivično delo? Vi ste predlagač ovog zakona zajedno sa Vladom. Preuzimate veliku odgovornost na sebe. Ovo je zakon koji je veoma ozbiljan. Ovo je zakon koji je društveno opasan iz više razloga. Smeškate se i pričate sa kolegama sa strane, a ne slušate šta govorim. Imali ste vrlo ozbiljnih kritika vezanih za ovaj zakon. Niste se osvrnuli na njih. Dakle, radi se o zakonu o opštoj amnestiji sa par izuzetaka. Puštate na slobodu lica koja su izvršila najteža krivična dela iz razloga što ste to obećali u predsedničkoj i parlamentarnoj kampanji. Veoma ozbiljnu odgovornost stavljate na sebe.
Na kraju, imajući u vidu težak položaj ljudi koji se nalaze u tim zatvorima, predložio sam amandman da se ovim zakonom obuhvate lica koja su prvi put osuđena na kaznu zatvora do tri meseca, da im se oprosti 50% kazne i da se sa 50% kazne oslobode lica koja su osuđena do šest meseci. Sve ostalo je, gospodo, veoma ozbiljan rizik. Ovo je jedan od zakona koji ste vi prvi stavili u proceduru, nemajući ideju šta dalje. Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je predložio naš poslanik Srđan Miković. Treći zakon koji je na dnevnom redu je predložila prethodna Vlada. Gde su vaši zakoni? Prvi zakon vam je bio o Narodnoj banci, kojim ste počeli partizaciju ove države…
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, molim vas.)
Završavam. Pozivam Vladu da povuče ovaj zakon iz procedure i da o ovom zakonu otvori javnu raspravu kako bi došli do rešenja kojim bi bili zadovoljni i građani, gde bi obezbedili sigurnost građana, a gde bi se na neki način stvorili bolji uslovi licima koja su na odsluženju kazne zatvora. Hvala.