Narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvinite.
Milan Lapčević, pravo na repliku.

Kratko.
Gospodine, razumem da je možda logika ispravna da se očekuje ako se već primenjuje SSP da će pad prihoda carina biti očekivan i da nije najbolji metod da se carinskim propisima štiti proizvodnja, štiti domaće tržište kao jednostrana mera. Slušali smo te vaše priče od 2008. godine da će time da se podstiče domaća proizvodnja, da se otvaraju druga tržišta, da se pruža mogućnost da se izvozi, jer jedino izvoz, velika proizvodnja i izvoz mogu da supstituišu manjak prihoda od carina i da je to način kako da se stvara zdrava privreda.
Šta se desilo za ove četiri godine? Da li toga ima? Ako je direktan prihod od carina manji, da li je povećan izvoz, pa da o tom osnovu kažemo da smo nešto uradili? Paralelno sa padom prihoda od carina imamo pad izvoza i pad BDP. Direktna šteta od 2008. do 2012. godine, odnosno carinski prihodi su manji za 800 miliona evra u odnosu na period od 2005. do 2008. godine. Imamo 800 miliona manje u budžetu za četiri godine. Da ne pričamo o indirektnim gubicima. Od 2008. do 2012. godine BDP je pao sa 32 milijarde 668 miliona na 28 milijardi 643 miliona, za četiri milijarde evra je pao BDP za četiri godine.
Paralelno sa smanjenje carina smo trebali da jačamo našu privredu, da ona bude konkurentnija, da pravi veći izvoz i da raste BDP. Nama su pali i prihodi od carina. Ne štitimo domaću proizvodnju. Imamo pad izvoza i pad BDP. Sve je pad. Nema nigde rasta. To je poenta priče, da je dokument koji se primenjuje štetan, štetan u svakom smislu.

Vreme gospodine Lapčeviću. Hvala.
Gospodine Iliću izvolite.

Drago mi je da smo se složili oko toga da ne treba štititi domaću privredu visokim carinama i da na dugi rok to šteti, što se vidi i na našem primeru i činjenica da imamo loše pokazatelje u ekonomiji nema nikakve veze sa carinskom politikom i ovim o čemu danas razgovaramo. Svakako da treba naći rešenje da se privreda učini efikasnijom. Ta rešenja ne leže u carinskoj politici, posebno u onoj politici koja podrazumeva carinske barijere i zaštitu domaće proizvodnje, već leži u podsticajima, u nečemu što se zove izgradnja infrastrukture, stvaranja poslovnog ambijenat, smanjenje birokratske procedure. Upravo se u tom pravcu i kreću napori Vlade, ministarke Kalanović koja je u ovoj vladi zadužena za deo tog posla, mislim pre svega na izgradnju lokalne infrastrukture, puteva o kojima je ona govorila ne danas nego tokom svojih istupa, i seči, odnosno ukidanju parafiskalnih nameta i svega onoga oko čega smo imali prilike da ovde diskutujemo i da glasamo, i ono što će uslediti usvajanjem budžeta i paketom zakona, koji idu uz taj budžet, idu upravo u pravcu da se privreda osposobi, da se učini konkurentnijom i efikasnijom. Naravno da smo tek na početku tog puta, ali mi je drago da smo se složili oko toga da carine nisu način da se zaštiti domaća privreda, već upravo kroz ove mere koje sada preduzima Vlada i Ministarstvo finansija i ekonomije jesu način da postanemo konkurentni. Hvala.

Gospodine Lapčević, na osnovu čega se javljate? Da li vas je pomenuo? Izvolite.

Kratko ću. Nemam želju da sada širimo neku priču. Pomenuli ste da kroz ovaj set zakona treba da se omogući brži protok robe, smanjenje carinskih barijera, smanjenje birokratskih procedura itd. Jeste li bili skoro na nekom graničnom prelazu? Jeste videli kolike su kilometarske kolone kamiona? Da li je to brži protok robe? Mislim da nije.
Gospodin Đidić je bio direktor carina dugo. Da li je u pitanju Mađarska, da li je u pitanju Hrvatska, Bugarska, kilometarske kolone. Mislim da to nije izlaženje u susret bržem protoku robe i omogućavanje privrednicima da lakše posluju. Mislim da tu ima mnogo prostora za poboljšanje.
Imam još jedno pitanje. Imamo razne carinske ispostave širom Srbije. Kada uvozite automobil, u Subotici ćete da ga carinite na osnovicu npr. od 5.000 evra, a u Nišu, Leskovcu, Vranju će to biti tri puta više, po istom Carinskom zakonu. Kako je to moguće? Imate desetine hiljada automobila koji se uvoze polovni, koji se carine u Subotici i Šapcu npr. a u Nišu ili širom Srbije stotinak. Zašto? Zato što ljudi idu tamo gde će im carine biti manje. Jesu to propusti u carinskoj službi ili u Carinskom zakonu? Ako Carinski zakon treba da važi za sve i da budu osnovice za sve iste, onda tu nešto ne štima, ili se otvara prostor za korupciju. Nečega tu ima. To je valjda suština, da ta primena zakona bude jednaka prema svima i da omogući brži protok robe, mnogo kvalitetnije, mnogo jednostavnije procedure, a ne kilometarske kolone i drugačiji aršini od grada do grada.

Gospodine Iliću, izvolite.

Samo kratko, jedna rečenica. Opet se slažemo, kilometarske kolone ćemo izbeći onoga dana kada budemo ušli u EU i to je način. Naravno, nije problem u zakonu, slažem se, donekle je u primeni zakona. Pitanje organizacije rada u carinskoj službi i pratećim službama, stvaranje redova na granicama, efikasnost samog postupka jesu organizaciona pitanja, ne  moraju to uvek da budu loša zakonska rešenja. Svakako, upravo zato idemo ovim putem, da bismo izbegli tu vrstu maltretiranja i privrede i građana, da bismo ušli na jedno veliko tržište od 500 miliona ljudi, da bismo mogli da daleko efikasnije i bolje sarađujemo sa zemljama EU na koje smo svakako usmereni i kroz trgovinu, izvoz i uvoz. To su naši najvažniji partneri i upravo zato mi odemo ka EU.

Izvolite, samo se prijavite.

Samo, istine radi, da kažem. Tačno je da na graničnim prelazima postoje ponekad kolone kamiona koje čekaju da uđu u Republiku Srbiju, da bi izvršili carinske formalnosti, ali da ne ispadne da je to zbog Uprave carina. Na graničnim prelazima pored Ministarstva finansija, odnosno Uprave carina, zastupljeni su i Ministarstvo policije i Ministarstvo poljoprivrede i uglavnom zastoj bude zbog Ministarstva poljoprivrede, odnosno zbog fito-sanitarnih pregleda koje je neophodno izvršiti da bi kamioni mogli da idu dalje. Uvek kada se pomene granica, odmah se vezuje za carinu, za Upravu carina. Najmanji je problem sa Upravom carina, oni jako dobro i brzo obavljaju svoj posao.