Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, gospođa Verica Kalanović želi reč? (Da.)

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan važan zakon sa kojim počinjemo Šestu sednicu redovnog zasedanja Narodne skupštine. Radi se o zakonu koji je, tačnije o Predlogu zakona, a koji definiše izmene i dopune carinskog zakona koji je, da vas podsetim, usvojen 2010. godine. Znači, u periodu od 2010. godine do danas, došlo je do izmene određenih zakona i propisa i bilo je neophodno da u skladu sa izmenjenim okolnostima i zakonima i uslovima poslovanja dođe do izmena i dopuna ovog izuzetno važnog zakona.
Šta su osnovni ciljevi ovog zakona o izmenama i dopunama? Osnovni ciljevi su najpre efikasnije planiranje i upravljanje javnim finansijama i bolja kontrola trošenja novčanih sredstva, a već u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji je usvojen pre nešto više od mesec dana u Narodnoj skupštini.
Drugi cilj je, naravno, olakšavanje poslovanja privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije, kako sa stanovišta određenih promena u obračunavanju kamate za carinski dug, tako i u prilagođavanju standarda i propisima sa standardima EU.
Kada govorimo o novom carinskom zakonu o izmenama i dopunama postojećeg, tri su ključna razloga zbog čega predlažemo ove izmene.
Prvi je sigurno usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda kojim se uređuje odredba člana 3. stava 1. i ova odluka je vezana na obračun kamate za carinski dug koji nije plaćen u roku.
Da vas podsetim, radi se o obračunu kamate isto i na način kako je definisano Zakonom o poreskom postupku i administraciji, na isti način, na koji se plaćaju kamate, ako imamo dugovanja prema državi, vezana za neplaćene poreze i doprinose, na isti način koji imamo ako imamo međusobna dugovanja koja će biti detaljnije uređena zakonom u narednom periodu.
U sadašnjem Predlogu zakona, u Carinskom zakonu, do dana današnjeg, važio je način obračuna kamate komfornom metodom.
Ustavni zakon je doneo odluku da dođe do promene i nove izmene i dopune u skladu sa usaglašavanjem, u vezi sa ovom odlukom, promenile su odgovarajući član.
Drugi deo vezan je za usaglašavanje sa Zakonom o budžetskom sistemu koji predviđa da nema prihoda od strane uprave carina, da su svi prihodi vezani za Trezor Republike Srbije i određeni članovi koji su predviđali uplatu i naknade troškova koje su prihodi uprave carina, eliminišu takvu mogućnost i vezuju se za Trezor Republike Srbije.
Treća stvar koja je takođe važna jeste da izmene i dopune postojećeg zakona, usaglašavaju sa odredbama propisa EU u dve oblasti.
Jedan je da se smanjuju rokovi čuvanja carinskih i drugih isprava i rokovi za obaveštavanje dužnika o dugu sa pet na tri godine.
Na ovaj način obezbeđuje se veća pravna sigurnost privrednih subjekata. Privredni subjekti se oslobađaju obaveze dugotrajnog čuvanja podataka o komercijalnim transakcijama i pitanje je zašto je ovo važno.
S jedne strane, na jedan način, pospešuje se efikasnost rada uprave carina koja će svoje carinske kontrole umesto datih mogućnosti da to radi u pet godina, uraditi za tri godine, a sa druge strane, omogućava se veća pravna sigurnost i lagodnost u poslovanju i privrednih subjekata u pravcu podizanja poslovnog ambijenta i poboljšanja poslovne klime rada u Srbiji.
Na kraju, usaglašavanje sa propisima EU vezano je i za definisanje metoda za analizu i kontrolu uzoraka. U ovom trenutku postoje analize i kontrole, ali ne po tačno definisanoj metodologiji, a u narednom periodu sa podzakonskim aktima biće definisan način utvrđivanja kvaliteta proizvoda koji se utvrđuju, koji su prisutni u Republici Srbiji, a potiču van teritorije Republike Srbije, čija je proizvodnja van teritorije Republike Srbije. Definisaće se, sa jedne strane, kontrola kvaliteta, metodologija, a sa druge strane, utvrdiće se i koje su sve laboratorije u stanju da tu kontrolu vrše.
Na ovaj način, obezbeđuje se i predvidljivost u radu carinskih organa i zbog toga što, pored unapred zadatih nivoa kvaliteta proizvoda, znaće se i tačno na koji način će se te metode utvrđivati.
Mi smatramo da je ovaj zakon izuzetno važan, međutim, smatramo i da je donošenje ovakvog zakona bilo neophodno, zbog toga što u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije, usaglašavanje u različitim oblastima.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje ovaj predlog podržite. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Uvaženi predsedniče, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas u  Srbiji imamo praktično u primeni jedan Carinski zakon koji je usvojen 2010. godine o čemu je govorila ministarka, ali isto tako i dalje je u upotrebi, odnosno deo zakona iz 2003. godine i to deo zakona od člana 252. do 329, a koji reguliše nadležnosti i organizaciju uprave carina, rad zaposlenih u upravi carina, zapošljavanje, premeštanje, unapređenje službenika uprave carina i još neke druge stvari.
Mislim da je došlo vreme da donesemo jedan novi zakon, zakon o carinskoj službi koji bi na sveobuhvatan način regulisao prethodno navedenu materiju, pogotovu što je od prethodnog zakona koji se primenjuje u ovom delu, prošlo više od deset godina, a nastupile su nove činjenice i nove okolnosti.
Samo ću da vas podsetim da je prethodno Ministarstvo finansija uradilo Zakon o carinskoj službi i prosledilo ga Vladi, a Vlada ga na žalost, nije prosledila u skupštinsku proceduru, tako da taj zakon još uvek stoji u Vladi.
Predlažem ministarki Kalanović da prenese ministru i ljudima iz Miministarstva finansija da ili taj zakon, ili novi zakon koji će oni uraditi, svejedno je, što pre dospe u skupštinsku proceduru, kako bismo zaokružili rad uprave carina Republike Srbije. Mislim da to nije više ni težak posao, jer osnova postoji i samo treba malo truda uraditi i zakon proslediti Skupštini, a mi ćemo ga ovde, posle rasprave, pretpostavljam usvojiti.
Što se tiče izmena koje su danas predložene, tu ima dobrih rešenja koje ćemo podržati, ali ima i nekih loših rešenja, po meni, koje nećemo podržati i na koje smo podneli amandmane. U zavisnosti od toga da li ćete prihvatiti naše amandmane, poslanici DS će glasati za ili protiv tog zakona. Dakle, videćemo kako ćete reagovati na naše amandmane.
Kada govorimo o dobrim stvarima, prvo hoću da kažem da je jako dobra stvar, naravno, proizilazi iz odluke Ustavnog suda, o kojoj ste govorili, a to je da se kamata na carinski dug više ne obračunava komfornom metodom, što će reći, obračunavanje kamate na kamatu. Mislim da je to loše i da je ovo jedan korak napred. Kažem, opet, usaglašavanje sa Ustavnim sudom, ali sve jedno je, Ministarstvo je brzo reagovalo, tako da je to dobra odluka. Pre svega je dobro rešenje za privrednike koji su imali puno pritužbi u prethodnom periodu na takav način obračuna kamate. Mislim da Vlada i Skupština treba da učine sve da u današnjim teškim uslovima privređivanja što više olakšamo ljudima koji privređuju njihovo poslovanje. Jedan od načina jeste ovaj.
Podsetiću vas da je i prethodna Vlada puno toga uradila da bi olakšala privrednicima oko carinskog postupka, oko carinjenja roba, oko njihovog poslovanja. Isto tako smo puno toga učinili i da službenici Uprave carina dobiju bolje uslove za rad. Podsetiću vas da smo u prethodne četiri godine otvorili četiri velika carinska kompleksa – u Šapcu, u Užicu, u Kraljevu i u Kruševcu, koji su zaista moderni, gde privrednici mnogo brže i efikasnije završavaju svoj posao. Nadam se da će i ova vlada nastaviti u tom smeru da radi.
Moram da kažem da su pre otvaranja tih carinskih kompleksa, privrednici koji su dolazili da bi završili carinske poslove, morali za ulazak na tzv. carinski terminal da plaćaju 700 do 3.000 dinara po kamionu, što je predstavljalo veliki izdatak za njih. Postojali su stalni prigovori. Izgradnjom ovih kompleksa u tim gradovima mi smo taj problem rešili i tamo se više ne plaća ulazak na carinski terminal, kao i u mnogim drugim gradovima.
Podsetiću vas i da se na graničnim prelazima Preševo i Horgoš takođe plaćao ulazak na carinski terminal. To smo uspeli da eliminišemo . Na taj način smo olakšali puno našim privrednicima. Kada govorimo o graničnim prelazima, podsetiću vas da su u prethodnom periodu izgrađeni i rekonstruisani granični prelazi prema Republici Makedoniji, prema Republici Srpskoj, prema Crnoj Gori i da su ti granični prelazi sada moderni, ali nismo uspeli da završimo sve. Nadam se da će nova Vlada završiti ono što je započeto.
Podsetiću vas da je sa EU postignut dogovor da 10 miliona evra izdvoji EU za 2013. godinu radi izgradnje tri granična prelaza, a to su Vatin, Gostun i Kotroman. Kotroman je već počeo da se radi. Gostun je jako loš prelaz. Sa ovim novcem će i to postati moderan prelaz. Jedina obaveza Republike Srbije jeste da obezbedi 10% od ovih 10 miliona, to je milion dinara.
Šteta što nije ministar Dinkić tu, ali nadam se da je imao to u vidu kada je radio predlog budžeta za 2013. godinu i da su ta sredstva ušla u budžet, da bismo mogli da iskoristimo ovih 10 miliona evra i da sa ova tri granična prelaza zaokružimo sve granične prelaze Republike Srbije, koji će biti moderni, koji neće predstavljati, kao što su nekada predstavljali, ruglo. Kada čovek dođe u Republiku Srbiju, prvo se sretne sa graničnim prelazom koji je loš. Posle izgradnje ova tri granična prelaza to više neće biti slučaj. Kompletni granični prelazi će biti moderni i novi.
Dobra odluka, dobro rešenje u novom zakonu o kojem ste govorili jeste da Uprava carina više neće imati sopstvene prihode. To podržavam i mislim da nijedan organ ne treba da ima sopstvene prihode, nego da sav novac koji se ubira ide u budžet Republike Srbije, a odatle da se distribuira tamo kome je potreban.
Do sada je Uprava carina od carinskih prekršaja i prodaje zaplenjene robe imala 10%. Sada više to neće imati, to je prihod Republike Srbije.
Molim vas da povedete računa da ima troškova oko prodaje robe, čuvanja i skladištenja robe i da taj trošak bude pokriven iz budžeta, da se ne desi situacija da ne možemo da završimo poslove koji su jako dobri.
Kad već oko toga govorim, moram da kažem da smo to uradili sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odnosno poreske prekršaje smo vratili u nadležnost poreske uprave. Mislim da treba razmisliti i to treba preneti ministru Dinkiću, da i carinske prekršaje vratimo Upravi carina.
Zašto ovo kažem? Zato što je vreme pokazalo da sudovi za prekršaje ne rade na odgovarajući način i nisu efikasni prilikom rešavanja carinskih prekršaja, pa imamo sada situaciju da puno zaplenjene robe stoji, ne može da se proda, jer nemamo pravosnažno rešenje. Dakle, može se prodati tek kada dobijemo pravosnažno rešenje. Vrednost te robe svakog dana pada. Dakle, ako imate automobil koji stoji na parkingu pet godina ili tri godine, dok se sve to završi, njegova vrednost će višestruko biti manja. To je očigledno gubitak za budžet Republike Srbije. Stoga predlažem da razmislite da se to vrati u nadležnost Uprave carina, jer je Uprava carina to mnogo efikasnije i brže radila i na taj način smo brže punili budžet Republike Srbije.
Dakle, to su neke dobre stvari iz ovog zakona, koje ćemo mi podržati. To nije sporno. Mislim da sam bio dužan da kažem to.
Ono sa čime se ne slažemo i što mislimo da u ovom momentu nije dobro rešenje, to je smanjenje čuvanja carinske dokumentacije sa pet na tri godine, odnosno obaveštavanje dužnika o dugu, takođe sa pet na tri godine.
Rekli ste da će to ubrzati rad carinskih organa, a ja mislim obrnuto. Mislim da Uprava carine još nije sposobna, još kadrovski nije osposobljena i tehnički da bi mogla da završi taj posao za tri godine. Zbog toga predlažemo da taj period ostane pet godina.
Moguće su razne zloupotrebe oko toga i moguće je da budžet Republike Srbije pretrpi ogromne štete. Dakle, sav taj postupak kada dođe do nekog spornog predmeta, prikupljanje dokumentacije, traje jako dugo, jer moramo konsultovati i zemlje iz kojih roba dolazi, moramo konsultovati druge organe. Ne ide to tako brzo. Moguće je da dođemo u poziciju da budžet bude oštećen za više miliona evra.
Da bi lakše shvatili, navešću jedan primer. Recimo, moguće je da prilikom uvoza robe uvoznik tarifira ili predloži tarifu na jedan tarifni broj, da Uprava carina u prvom momentu to prihvati, a kasnije da se ispostavi da to nije bila dobra tarifa, već da je neka druga tarifa, a razlika može da bude i 10% po jednom predmetu. Dakle, kada sve to saberete i oduzmete, imali smo primer u praksi, recimo, šteta bude i dva miliona evra. Dakle, kada se obračuna prava stopa carine, umesto po pet posto, recimo, ona treba da bude obračunata po 15% i onda se dođe do višemilionskih iznosa direktne štete za budžet.
Mislim i ponavljam da u ovom momentu Uprava carina nije sposobna da završi taj posao za tri godine, što zbog svojih manjkavosti, ali više zbog procesa koji traju prilikom prikupljanja dokumentacije.
Predlažemo da u ovom momentu, ne za stalno, ostane i dalje pet godina, dok se ne steknu uslovi da bude tri godine. Dakle, nismo mi protiv toga da se smanji rok, one argumente koje ste izneli prihvatam, ali u ovom momentu ne postoje uslovi za tako nešto. Biće velika šteta ukoliko se to prihvati, pogotovo znajući ljude koji znaju da su rokovi kraći, pa će pokušavati i verovatno da zloupotrebe na štetu budžeta Republike Srbije.
Dakle, podneli smo amandmane na ova dva člana sa predlogom da ostane pet godina. Ukoliko prihvatite, mi ćemo glasati za ovaj zakon. Ukoliko ne prihvatite, naravno da ne možemo glasati za ovaj zakon.
Ima još jedna nelogičnost u zakonu. Čini mi se da je to više tehnička greška i tehnička stvar. Možda nije, ali hoću da kažem to je član 7. gde se kaže da Uprava carina organizuje obuku i polaganje posebnog stručnog ispita, a prihodi ostvareni po ovom osnovu pripadaju Upravi carina. Vi ste predložili da se to promeni, da se taj stav 4. promeni i da glasi – posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina. Ovo je dobro i dobro je što se briše da prihodi ostvareni po ovom osnovu pripadaju Upravi carina. To je u kontekstu onog što sam govorio i onih 10%, ali nije dobro da se briše da Uprava carina organizuje i obuku i polaganje posebnog stručnog ispita. Mislim da to treba da ostane u zakonu, jer Uprava carina treba da organizuje obuku i polaganje stručnog ispita.
Dakle, ova rečenica - Uprava carina organizuje i obuku i polaganje posebnog stručnog ispita, tačka, a posle toga da dođe ovaj stav koji ste vi predložili, pogotovo što se u članu 21. kaže – za organizovanje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita ili za polaganje tog ispita, odnosno da carinski organ naplaćuje naknade ili zahtev za naknadu troškova za pružanje posebnih usluga i to za organizovanje i obuke za polaganje posebnog stručnog ispita i za polaganje ispita. Iz ovog člana se vidi da je Uprava carina nadležna da to radi, ali nije jasno precizirano kao u članu 7. Zato predlažem da ostavite ovu rečenicu da Uprava carina organizuje i obuku i polaganje posebnog stručnog ispita. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Kalanović, u vašem uvodnom izlaganju ste rekli da su glavni razlozi zbog čega se pribegava izmeni i dopuni carinskog zakona i da treba da se usaglasi ovaj zakon sa zakonodavstvom EU, kao da kada se donosio prethodni zakon 2010. godine nisu važila ista pravila. Godine 2010. je donet novi Zakon o carinskom poslovanju. Tada smo u raspravi, poslanici DSS, upozoravali na neke njegove nelogičnosti i naročito obratili pažnju na to da ne sme da stoji u zakonu da će se dužnicima koji ne plate dug prema carini obračunavati kamata po komfornoj metodi i da je to protivustavna kategorija i da će neko jednog dana potegnuti to pitanje pred Ustavnim sudom i praktično oboriti tu odluku.
Glavni suštinski razlog zbog čega se menja ovaj zakon jeste upravo taj koji smo predviđali pre dve godine i tražili od vas tada i pisali amandmane da se takav zakon ne usvoji u tom obliku, već da se promeni i da ne stoji da se dug obračunava po komfornoj metodi. Oni koji posluju sa carinom su pribegli traženju tumačenja Ustavnog suda ove odluke i Ustavni sud je jula 2012. godine doneo odluku da član zakona koji definiše obračun kamate po komfornoj metodi je protivustavan i da treba zbog toga da bude promenjen.
Od 12. jula ove godine do 13. novembra je prošlo četiri meseca. Vlada je imala dovoljno vremena posle formiranja da pripremi sve moguće uslove, da promeni zakon, da ga uputi u skupštinsku proceduru, ali i da pripremi sve tehničke uslove za primenu ovog zakona, odnosno ovog člana, suštinska dva člana zbog kojih se i menja čitav zakon, čl. 8. i 12. koji kažu da će se ubuduće kamata obračunavati po metodi prostog interesnog računa, a ne po komfornoj metodi. Imajući u vidu razloge koje ste naveli u obrazloženju zbog čega se menja zakon, nije jasno kako se došlo do člana 14. u kome se kaže da će zakon stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", osim odredaba 8. i 12. koje se primenjuju od 1. januara 2013. godine.
Onda se postavlja pitanje – zašto smo uopšte menjali čitav zakon i šta onda znači odluka Ustavnog suda od jula meseca ove godine, ako će primena da bude tek od 1. januara 2013. godine? Pravdanja, pretpostavljam da će biti, da je nemoguće da se to primeni od dana donošenja zakona ili da nije moglo ranije, su zaista birokratska objašnjenja. I tada smo upozoravali da će ukoliko dođe do tužbi, a sigurno će doći do tužbi od strane oštećenih kojima je obračunavana kamata po ovoj komfornoj metodi, te kazne i tu štetu će pretrpeti budžet Republike Srbije, odnosno svi poreski obveznici.
Sada se postavlja logično pitanje – ako je to tako, ko će snositi odgovornost za ovakve propuste? Kako je moguće da se pre dve godine priča o štetnosti određenih članova tog zakona, upozoravamo, pišemo amandmane, svi ostaju nemi na tu našu priču, zakon se prosto izglasa, a vi sada sedite u novoj Vladi i kažete da su nastupili novi uslovi zbog kojih treba da bude promenjen i da sada mi usaglašavamo sa zakonodavstvom EU i sa odlukama Ustavnog suda? Zakonodavstvo EU je bilo i pre dve godine isto kao što je danas. Dakle, moglo je to i tada da se uradi, ako je to razlog. Drugo, isto smo vas upozoravali da je to protivustavna kategorija i da ne smete da usvajate zakon sa takvim odredbama. Ignorisali ste. Sada usvajamo izmene i dopune zakona.
Dakle, jedno potpuno odsustvo odgovornosti u radu, odgovornosti u predlaganju zakona, odgovornosti i prihvatanja jedne zdrave rasprave u Skupštini Srbije od strane narodnih poslanika koji rade svoj posao odgovorno i koji upozoravaju, čija je uloga da razmatrajući određene zakone, upozoravaju ili daju neka bolja rešenja.
Na stranu priče o tome kolika je šteta naneta budžetu Republike Srbije, odnosno kolika će biti naneta zbog odluke Ustavnog suda da je ovo protivustavno i zbog toga što će oni koji su oštećeni tužiti državu Srbiju i tražiti nadoknadu štete. Vi ste toga svesni, a pored toga što ste svesni da je ta šteta nastala i da ćemo biti tuženi, stavljate u članu 14. da će primena zakona, bez obzira što je odluka Ustavnog suda bila još pre šest meseci, nastupiti tek 1. januara 2013. Dajete im dodatno, s jedne strane, radite opet protivzakonitu stvar, protivustavnu. Obračunavaće se od dana usvajanja zakona, za neki dan, do kraja godine opet po komfornoj metodi kamata, i opet pružate mogućnost onima kojima će tako biti obračunata kamata da tuže državu Srbiju.
Opet se postavlja pitanje odgovornosti zbog čega se tako radi. Znam da je budžet Republike Srbije u nezavidnoj situaciji, da je punjenje relativno slabo, odnosno da su troškovi mnogo veći, da je deficit velik i da je svaki prihod u budžetu bitan i potreban, ali ako dolazimo do punjenja budžeta na osnovu primene nezakonitih odredbi određenih zakona, onda mislim da to nije način i da će to biti veća dara nego mera, da ćemo napraviti veću štetu budžetu Republike Srbije nego korist, jer pre ili kasnije će to morati da dođe na naplatu.
Uzeo sam i analizirao koliki su prihodi od carina. Dakle, u principu carina svake zemlje služi za razne stvari, ali osnovni cilj postojanja carina jeste da zaštiti domaću proizvodnju, da zaštiti domaće tržište i potrošače, da pegla određene cene u regionu, ali služi i kao značajni instrument za punjenje budžeta određene države. U skladu sa time sam pregledao budžete Republike Srbije od 2004. godine do današnjeg dana i došao do sledećeg zaključka.
Prihod u budžetu Republike Srbije po osnovu carina je u 2004. godini bio 33 milijarde dinara, ili oko 460 miliona evra. U 2005. godini je to bilo 475 miliona evra, u 2006. godini je bilo 680 miliona, u 2007. godini je bilo 680 miliona, u 2008. godini čak 760 miliona evra. Od 2009. godine, prihod po osnovu carina pada prvo na 540 miliona, pa u rebalansu na 500 miliona evra. U 2010. godini je prihod po osnovu carina bio 420 miliona evra, u 2011. godini 400 miliona evra, a u 2012. godini prihod po osnovu carina u republičkom budžetu će biti jedva 300 miliona evra.
Zašto kažem jedva? Zato što su cifre daleko ispod onih koje su bile pre četiri godine i daleko ispod onih koji budžet Republike Srbije može da prihoduje, da oni koji vode državu i oni koji predlažu zakone, zaista razmišljaju domaćinski i razmišljaju, pre svega, interesno i o interesima ove države, a ne o interesima onih sa kojima želimo da se, navodno, usklađujemo.
Par prihoda u republičkom budžetu od carina od 2009. godine pa nadalje je direktno prouzrokovan jednostranom primenom SSP, po kojima je država Srbija krenula da ukida carine za određene vrste proizvoda, podeljene u tri grupacije – od onih koje su klasifikovane kao osetljive, do onih sa vrlo visokom osetljivošću, sa grejs period od godinu, dve, tri ili pet, tako da će praktično 2013. godine, ogroman spisak proizvoda koje Srbija uvozi biti bez carina, čime smo direktno pomogli stranoj konkurenciji da uđe na domaće tržište, koja je daleko jača, moćnija i bogatija, pomogli multinacionalne kompanije da svoje domaće tržište, ma koliko ono bilo veliko ili malo za njih i direktno uticali na pad prihoda u budžetu Republike Srbije.
Pored evidentne štete koja se meri u stotinama miliona evra, doduše, biću iskren, jedan deo pada prihoda od carina jeste prouzrokovan i svetskom ekonomskom krizom i opštim padom uvoza, ali je nemoguće da od 2008. godine, kada smo imali 760 miliona evra prihoda od carina, prihodi od carina padnu na 300 miliona evra za četiri godine. Može da se razume da možda jedna četvrtina, koliko i jeste pad uvoza, da je prouzrokovana time, ali je ostatak direktna šteta od primene SSP i ukidanja carina na mnoge proizvode.
Te cifre se kreću, reda i veličine, od 300 do 400 miliona evra direktne štete, koju Republika Srbija ima od primene SSP, zbog bezglave politike – Evropa nema alternativu.
Šta smo time dobili? Dobili smo otvoreno evropsko tržište, koje smo imali i od 2000. godine, a na koje nismo mogli da izađemo iz više razloga. Prvo, zato što nismo konkurenti i naša privreda i industrija ne mogu da podmire potrebe čak ni domaćeg tržišta u određenim granama, a kamoli da izveze nešto. Drugo, zato što su standardi za izlazak na to tržište daleko strožija i podrazumevaju ogromno investiranje da bi se to postiglo, što ova država niti daje, niti domaća privreda može da izdrži. Treća stvar, što, na kraju krajeva, nemamo tako jaku domaću privredu i industriju koja može da proizvede dovoljno proizvoda da izađe na strano tržište.
Korist praktično nemamo nikakvu, a imamo ogromnu štetu – prvu, u padu prihoda, a drugu, mnogo veću indirektnu u potpunom ubijanju domaće privrede i industrije. Time što smo otvorili granice i što nismo zaštitili domaće proizvođače, imamo štetu u stotinama hiljada zatvorenih radnih mesta, tako da je broj zaposlenih od 2008. godine do dana današnjeg, znate i sami, porastao za nekoliko stotina hiljada radnika.
Broj zaposlenih u 2008, 2007, 2006. godini, kako god hoćete, bio je oko dva miliona a danas se on kreće ispod milion i 700 hiljada. U takvim uslovima, pad industrijske proizvodnje od 2008. godine nadalje je bio konstantan svake godine, od 3%
do 5%, pa se nekada kretao i više. Prognoza za ovu godinu je da će industrijska proizvodnja pasti za 4% u odnosu na prethodnu godinu. Prethodna je bila manja u odnosu na onu prethodnu.
Iz svega ovoga se jasno vidi da je potpuno nerezonska primena SSP, koja direktno nanosi štetu državi Srbiji, direktno nanosi štetu građanima ove države, tako što onaj manjak prihoda koje je bio projektovan i koji je uvek bio od carina, građani Srbije moraju da podmire na drugi način – da li povećanje akciza na akcizne proizvode, da li povećanjem određenih poreza, ali, u svakom slučaju, budžet Republike Srbije mora da se popuni onoliko koliko je potrebno za potrošnju. Ako nema od carina, ako smo pustili da strana roba ulazi bez carine na domaće tržište i da ne bude oporezovana, odnosno ocarinjena, onda građani moraju kroz akcize da popune taj manjak u budžetu.
Višestruka je šteta naneta građanima ove države od strane prethodne Vlade. Nažalost, i ova Vlada nastavlja, izgleda, istim putem, da Evropa nema alternativu i da će učiniti sve, makar i na sopstvenu štetu, da budemo neki pridruženi član, možda za 50 godina, iako od toga u ovom trenutku sigurno nemamo koristi, a tada ćemo videti da li ćemo je imati.
Mislim da funkcionisanje vlasti na ovaj način ne vodi ničemu. Odredbe ovog zakona su u ovom članu 12. koji sam malopre napomenuo, opet protiv ustavne i štetne po naš budžet, štetne po poreske obveznike. Napisali smo amandman na član 12. i tražićemo od vas da ga prihvatite, da primena zakona krene odmah po usvajanju, da ne bismo dalje pravili štete i građanima koji uvoze robu pa im se obračunava kamata po ovom zakonu, ali i indirektne štete koje će nastati kasnije u budžetu Republike Srbije po osnovu traženja nadoknade štete za neprimenu zakona, ovako kako je trebalo da bude posle odluke Ustavnog suda. Toliko za sada. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko Kalanović, predložene izmene Zakone koje su danas na dnevnom redu su i neophodne, i nužne i logične. Naime, odlukom Ustavnog suda je potpuno jasno da je ova izmena koja se tiče načina obračuna kamate na carinski dug neustavna i u tom smislu je ovaj zakon morao da pretrpi izmene.
Ministarka Kalanović je obrazložila i ostale izmene koje se tiču i usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu, dakle, ukidanja tzv. diskrecionih prihoda Upravi carina, što smatram da je zaista dobro rešenje i sve ostale izmene. Po meni, moglo se čuti iz prethodnih diskusija, ima tu i solidnih predloga, a možda treba razmisliti o predlogu gospodina Đidića, da se Upravi carina vrati drugostepeni postupak zbog efikasnosti. U ovom trenutku nemam uvid u kapacitete i mogućnosti, pretpostavljam da Uprava carina, shodno onome što je urađeno u Poreskoj upravi, ima kapacitete i to je stvar o kojoj svakako treba razmisliti.
Ono što želim da kažem ovom prilikom jeste da smisao postojanja carine nije, na prvom mestu, radi ostvarivanja prihoda u budžetu Republike Srbije. Naravno da carine nisu pravi način da se zaštiti domaća proizvodnja. One samo mogu ograničeno delovati na takvu vrstu zaštite, mnogo efikasnije stvoriti uslove za jačanje konkurentnosti domaćeg preduzeća i privrede, a ne štititi ih carinama. Ukoliko se domaća ekonomija štiti isključivo carinama, ona postaje sve nekonkurentnija i, kako odmiče vreme, sve manje šanse da istupi na neka treća tržišta, odnosno da ide ka izvozu. U tom smislu se ta jedna trka potpuno gubi.
Carinska politika i poreska politika su ključne politike za ukupan ekonomski sistem i ukupnu fiskalnu politiku.
Imajući u vidu na našu težnju da se priključimo EU i da smo u tom procesu već. Spomenuti sporazum podrazumeva to što se dešava, da prihodi od carina opadaju, da se carinske barijere polako smanjuju što će omogućiti i našoj privredi uprkos svim teškoćama da radi na konkurentnosti i da stvara šanse da izlazi na druga tržišta.
Nešto o čemu svakako treba razmišljati u perspektivi, imajući u vidu da se to dešava u većini zemalja EU, u nekima se već i desilo, u onim zemljama koje su postale članice EU u zadnjih nekoliko zadnjih godina i onima koje su kandidati, jeste da se značaj i uloga prihoda od carine, same carinske službe smanjuje, relativizuje i usmerava ka određenim drugim ciljevima. Šta hoću da kažem? Formiranje EU, ukidanje carinskih barijera i smisao i značaj carinske službe se promenio. Prihodi koji se ostvaruju u carinskoj službi su sve manji i mnoge zemlje su pribegle nekim organizacionim merama, drugačijim rešenjima u odnosu na klasičnu carinsku službu. Sve je više funkcija koje se odnose na zaštitu od nedozvoljene trgovine, kao što je trgovina drogom, terorizam, trgovina ljudima. Dakle, usmerava se smisao carinske službe da zajedno sa MUP se okreće ka drugim funkcijama, a sve manje je izražen taj fiskalni značaj.
U nekim zemljama je došlo do pripajanja carinske službe poreskoj administraciji, što je takođe rešenje o kome treba razmišljati u smislu smanjenja uloga i značaja prihoda od carine i tim novim funkcijama koje se pridodaju carinskoj službi. Naime, neke zemlje EU već imaju objedinjene ove službe i razlozi za to leže možda u činjenici da danas Uprava carina ubira i naplaćuje sav PDV prilikom uvoza robe, a on nije mali. On je u nekim godinama i više od polovine ukupnog PDV u zemlji, pa se stvara kontradiktornost koja se odnosi na to da carina naplaćuje jedan prihod koji je, da kažem, nadležnost poreske administracije. Možda bi u perspektivi objedinjavanje ove dve funkcije dovelo do smanjenja troškova. Ne predlažem da se to radi odmah, ali to je jedna ideja i moguće rešenje o kome treba razmišljati u perspektivi sa ciljem da se ove dve i važne povezane službe učine efikasnijim, da se smanje zajednički troškovi i da se ostvare zajednički potencijali dve važne i značajne institucije, kao što su poreska administracija i carinska administracija.
Još jednom ponavljam, jedan značajan broj zemalja je objedinio ove dve službe. Još jednom želim da kažem i to da ne treba žaliti za smanjenim prihodima koji su, slažem se sa kolegom, posledica i smanjenog obima trgovanja, smanjenog uvoza i posledica ekonomske krize. Moramo da se suočimo sa tim da domaću privredu moramo da suočimo sa konkurencijom. Tu treba biti oprezan i obazriv i postepeno spuštati barijere i preduzimati mere da se na drugačiji način privreda zaštiti i učini efikasnijom.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa URS podržati ove izmene zakona koje su zaista neophodne i koje označavaju samo usaglašavanje sa tim okolnostima koje su se desile, usaglašavanje sa nekim zakonima koji su u međuvremenu doneti. U danu za glasanje ćemo podržati ove izmene zakona. Hvala.

Narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvinite.
Milan Lapčević, pravo na repliku.

Kratko.
Gospodine, razumem da je možda logika ispravna da se očekuje ako se već primenjuje SSP da će pad prihoda carina biti očekivan i da nije najbolji metod da se carinskim propisima štiti proizvodnja, štiti domaće tržište kao jednostrana mera. Slušali smo te vaše priče od 2008. godine da će time da se podstiče domaća proizvodnja, da se otvaraju druga tržišta, da se pruža mogućnost da se izvozi, jer jedino izvoz, velika proizvodnja i izvoz mogu da supstituišu manjak prihoda od carina i da je to način kako da se stvara zdrava privreda.
Šta se desilo za ove četiri godine? Da li toga ima? Ako je direktan prihod od carina manji, da li je povećan izvoz, pa da o tom osnovu kažemo da smo nešto uradili? Paralelno sa padom prihoda od carina imamo pad izvoza i pad BDP. Direktna šteta od 2008. do 2012. godine, odnosno carinski prihodi su manji za 800 miliona evra u odnosu na period od 2005. do 2008. godine. Imamo 800 miliona manje u budžetu za četiri godine. Da ne pričamo o indirektnim gubicima. Od 2008. do 2012. godine BDP je pao sa 32 milijarde 668 miliona na 28 milijardi 643 miliona, za četiri milijarde evra je pao BDP za četiri godine.
Paralelno sa smanjenje carina smo trebali da jačamo našu privredu, da ona bude konkurentnija, da pravi veći izvoz i da raste BDP. Nama su pali i prihodi od carina. Ne štitimo domaću proizvodnju. Imamo pad izvoza i pad BDP. Sve je pad. Nema nigde rasta. To je poenta priče, da je dokument koji se primenjuje štetan, štetan u svakom smislu.