Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanje broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutni najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Donka Banović, Branko Ružić, Dijana Vukomanović, Ivica Tončev, Srđan Spasojević, Milorad Stošić, Čedomir Protić, Slobodan Veličković i Maja Gojković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i dr Sulejmana Ugljanina ministra bez portfelja, pozvao da sednici prisustvuju i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i poljoprivrede, Predrag Aleksić, načelnik Odeljenja za carinski sistem u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Miodrag Đidić, Olgica Batić, Enis Imamović, Milan Lapčević, Miroslav Petković i Dejan Mihajlov.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnog sredstava, kao mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Olgica Batić je 13. novembra 2012. godine, pisanim putem, povukla amandmane koje je podnela na čl. 2a, 2b, 2v. i 4a.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika, odbacio kao nepotpune amandmane narodnog poslanika Olgice Batić, da se posle člana 4. dodaju novi članovi 4a i 4b, sa ispravkom i narodnog poslanika Enisa Imamovića da se posle člana 4. doda novi član 4a.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na same amandmane, dozvolite mi da u vaše i svoje ime svim pravoslavnim vernicima čestitam Aranđelovdan.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Đidić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi ministre Dinkiću, kolege narodni poslanici, stavom 4. člana 7. dosadašnjeg Carinskog zakona bio je predviđen da obuku i polaganja stručnog ispita organizuje Uprava carina. Taj stav 4. je promenjen Predlogom zakona, tako da sada glasi – posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina. Ova izmena je dobra, ali ova izmena na neki način dezavuiše Upravu carina, jer ne stoji da Uprava carina organizuje obuku i polaganje stručnog ispita, a mi smo mišljenja da to treba da stoji u zakonu i da se jasno zna ko može da organizuje obuku i ko može da organizuje polaganje posebnog stručnog ispita, posebno što se izmenama u članu 21. kaže da carinski organ naplaćuje naknadu i zahteva nadoknadu troškova za pružanje posebnih usluga i to za organizovanje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za polaganje tog ispita. Logičnim tumačenjem dolazimo do toga da Uprava carina organizuje polaganje stručnog ispita i obuku, ali tome stoji i mislim da ne trebamo da se bavimo tumačenjem tamo gde ne moramo, a ovde mislim da ne moramo.
Mislim da bi ove promene trebale da glase da Uprava carine organizuje obuku i polaganje stručnog ispita, a posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina. Ne menjamo ovo što je predložila Vlada, ali samo dopunjujemo i mislim da je to dobro rešenje, da upotpunjujemo zakon i mislim da ministar treba ovo da prihvati. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman kolege Đidića, pre svega što je on išao ka pojašnjenju i poboljšanju ovog predloga izmene i dopune zakona. U svakom slučaju je trebao da popravi ovaj predlog zakona sa jedne strane, a sa druge strane nam se čini da imamo po malo utisak da na amandmane narodnih poslanika iz opozicije Vlada ne gleda kao na amandmane koji idu na to da poprave zakone i na konstruktivan način doprinesu radu Narodne skupštine, već kao na amandmane opozicije koje treba apriori odbiti. Imamo veoma malo broj slučajeva da su amandmani opozicije, makar DS, prihvaćeni.
Sa druge strane, predsedavajući, iskoristio bih priliku da vas pitam zbog čega smo za četiri amandmana ovde već dva dana, zbog čega juče nije bilo predstavnika Vlade u Skupštini, iako su se nalazili po hodnicima, neke smo od njih sretali, i zbog čega trošimo novac građana Srbije, a zalažete se za racionalizaciju, zbog čega ne organizujemo rad Narodne skupštine da on bude i transparentan i da znamo zbog čega trošimo vreme i novac uzaludno sedeći u poslaničkim klupama umesto da sedimo u sali i raspravljamo o zakonima? Hvala.

Hvala.
Dobićete odgovor na to pitanje, samo što znate da u toku rasprave o amandmanima možete raspravljati o sadržaju teksta amandmana i da postavljanjem takvog pitanja i sami kršite Poslovnik.
Apsolutno se slažem sa vama da očekujem uvek značajni pristup predstavnika Vlade, kao što je to danas, a u trenucima kada iz bilo kog razloga nemamo mogućnost da predstavnik Vlade bude prisutan nisam spreman da vodimo raspravu o ovako važnim temama bez predstavnika predlagača koji bi mogao da da odgovore na sva vaša pitanja. To je suština zbog čega juče nismo mogli da imamo sednicu na vreme.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman sa ispravkama podnela je narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkama od 13. i 14 novembra 2012. godine, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, a o ispravci amandmana od 15. novembra 2012. godine, Odbor se nije izjasnio.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Đidić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)

Članom 3. izmena Carinskog zakona predviđeno je da se rok od  pet godina za čuvanje carinske dokumentacije smanji na tri godine. Ovo smanjenje, odnosno smanjenje čuvanja, nije samo smanjenje čuvanja carinske dokumentacije, nego znači da se skraćuje i rok za kontrolu carinske dokumentacije.
Mislim da to u ovom momentu nije dobro, jer Uprava carina u ovom momentu nema kadrovskih, pre svega, tehničkih mogućnosti za brzo vršenje kontrole, s obzirom na broj privrednih subjekata koji se bave spoljno-trgovinskim poslovanjem i preti velika opasnost da budžet Republike Srbije bude znatno oštećen.
U načelnoj raspravi sam govorio o jednom primeru oko tarifiranja robe, a sada ću izneti još jedan bolji primer gde se jasno vidi kako može biti oštećen budžet Republike Srbije. Naime, imamo pojavu u praksi da se pojavljuju lažne fakture, da u fakturama stoji jedan iznos uvezene robe, a u stvari je taj iznos mnogo veći. Da bi se to utvrdilo potrebno je određeno vreme, odnosno potrebno je da dođe do razmene informacija i dokumentacije sa drugim carinskim administracijama.
Imali smo prilike da u ovom parlamentu usvojimo Sporazum o carinskoj saradnji sa Republikom Gruzijom pre desetak dana, kao i pre par dana Sporazum o graničnoj kontroli sa Republikom Mađarskom, ali postoji veliki broj zemalja sa kojima nemamo takav sporazum što znatno otežava tu razmenu dokumentacije, a bez te razmene dokumentacije ne možemo utvrditi ispravno činjenično stanje i na osnovu toga donositi odluke.
Imamo dosta slučajeva da građani Srbije osnivaju firme u drugim evropskim državama, da njih koriste za uvoz robe, pre svega tekstilne, iz Kine. Tu se pojavljuje veliki problem, jer su cene jako niske i mislim da nisu prave. Da bi se utvrdila prava cena, ogroman je postupak, moramo prvo sa tom zemljom odakle dolazi roba da stupimo u kontakt, pa onda i sa kineskom carinskom administracijom. To iziskuje puno vremena. Na ovaj način budžet Republike Srbije je višestruko oštećen, pre svega za smanjenu carinu, ali isto tako ova roba zna da završi na ilegalnom tržištu, pa država bude oštećena i za neplaćeni porez na dodatu vrednost.
Dakle, rok od tri godine, mislim da u ovom momentu nije primeren, jer ne možemo sve ove poslove završiti u tom roku. Nažalost, mnogi se nalaze u sivoj zoni i koriste svaku mogućnost da oštete budžet Republike Srbije. Umesto da zakonskim predlozima smanjujemo mogućnost zloupotreba, čini mi se da na ovaj način, baš ovakvim zakonskim predlozima, ohrabrujemo one koji su na ivici legalnog poslovanja da pređu u ilegalno poslovanje i da na taj način nanesu štetu budžetu Republike Srbije.
Sa jedne strane, borimo se za svaki dinar, jer znamo kakvo je stanje u državnom budžetu, a sa druge strane, ovakvim zakonskim propisima stimulišemo one koji se nalaze na ivici zakona da pređu na drugu stranu, da ilegalno posluju i nanose štetu budžetu Republike Srbije, ali i sebi.
Stoga, mislim da ovaj rok, odnosno ovaj član treba brisati. Treba ostaviti rok od pet godina dok se ne steknu uslovi da taj rok bude tri godine. Ne kažem da ne treba da idemo ka rešenjima koja su u većini zemalja EU, ali treba da se steknu uslovi da to možemo da primenimo u praksi u Srbiji, a da nema štete po državu Srbiju. Dakle, još jednom mislim da ovaj amandman treba prihvatiti zbog građana Srbije koji i onako žive u jako teškoj finansijskoj situaciji.
Razgovarao sam sa jednim carinikom koji je carinik od završetka fakulteta pa do današnjih dana, skoro 40 godina. On mi je rekao jednu stvar koju ću podeliti sa vama, a vi ćete sami prosuditi da li je taj čovek u pravu. Čovek mi je rekao da niko u Srbiji nije mogao da se obogati preko noći, a toga imamo u praksi od devedesetih godina pa do dana današnjeg, ko nije oštetio državu bilo putem poreza ili putem carine, svejedno je. Da li je taj čovek u pravu? Prosudite sami.

Hvala.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Đidić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike SrbijeRepublike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvolite.

Ovo što sam rekao za ovaj član važi i za ovaj član. Ovde se rok za obaveštavanje dužnika sa pet godina smanjuje na tri. Takođe, mislim da nije momenat da se to radi i da sami sebi ne skačemo u usta. Zašto bismo skratili rok da nekoga obavestimo da je dužan državi? Mislim da ne postoji za to ni jedan jedini razlog. Ne bih da iznosim argumente koje sam već izneo.
Iskoristiću priliku, pošto ministar nije bio u načelnoj raspravi, da iznesem jedan predlog koji sam izneo u načelnoj raspravi. Iznosim ga sada zato što su ga neke poslaničke grupe takođe prihvatile. To je gospodine ministre da razmislite da ono što smo uradili u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji gde smo poreski, prekršajni postupak vratili Poreskoj upravi, da razmislite da carinski prekršaj vratite Upravi carina i Ministarstvu finansija. Praksa je pokazala da su to oni mnogo bolje radili, nego što rade prekršajni sudovi.
Opet je oštećen budžet Republike Srbije, jer zaplenjena roba u carinskim postupcima stoji na lagerima. Njena vrednost svakog dana opada. Neko je postavio pitanje – da li Uprava carina i Ministarstvo finansija imaju kapacitete da to rade? Tvrdim da imaju, jer su to radili vrlo uspešno do pre dve godine i ne vidim razlog da sada to ne mogu da rade. Prekršajni sudovi su pokazali da nemaju kapacitete da ove poslove rade na pravi način. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Slažem se sa vama. Uradićemo to. To je predmet jednog drugog zakona. To je zakon o carinskoj službi koji je urađen u nacrtu i sledeće godine ćemo ga usvojiti i uraditi isto što smo uradili kod Poreske uprave. Dakle, umesto da to rade prekršajni sudovi, što je jako neefikasno, da radi carina. Slažem  se sa vama.