Izvolite gospodine Pastor.

Samo dve rečenice da kažem, što se tiče razgovora u okviru institucija, po mom doživljaju stvari, institucija i Ministarstvo finansija, institucija i Pokrajinska vlada, predstavnici tih institucija su ministar finansija, predsednik Vlade. Ako oni sednu i razgovaraju, to nije privatni razgovor, to je razgovor u okvirima institucije sistema, a sve to ima smisla raditi, da bi se tražila i nalazila rešenja.
Druga stvar, kada kažete gde su otišli ti novci? Moram da vam kažem da na to ne znam dati odgovor, zbog toga što novci nisu stigli, jer oni nigde nisu otišli, jer nisu stigli. Upravo sada razgovaramo o tome, o tom pitanju.
Što se tiče ovog pitanja koje ste postavili, mi se javljamo sa ovom inicijativom zbog toga što želimo menjati zakon koji je u septembru mesecu ovde usvojen. Rekao sam u uvodnom obrazloženju, nismo mogli ranije, zbog toga što je krajem septembra taj zakon ovde usvojen .Krajem septembra je napravljena jedna druga situacija u odnosu na tumačenje i li doživljaj člana 184. stav 4. i iz tog razloga se javljamo sada.

 Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, SPS smatra da status Vojvodine treba da odrazi njene istorijsko-političke i ekonomsko-socijalne specifičnosti i potrebe u cilju poboljšanja i stvaranja optimalnog okvira za privredni, socijalni, kulturni razvoj AP Vojvodine, ali i stvaranja optimalnih uslova za razvoj celokupne Republike Srbije i svih njenih građana.
Upravo iz ovog stava, želim da kažem da mi jasno i čvrsto podržavamo i stav Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju autonomija Vojvodine i odnos Vlade Republike Srbije prema AP Vojvodini, koji je i sam premijer izneo u ekspozeu, a on ukratko glasi da će – Vlada Republike Srbije podržavati dostignuti nivo autonomije u Vojvodini, što u prethodnih tri ili četiri meseca od konstituisanja Vlade i čini, jer je i po samom uverenju predsednika Vlade premijera Dačića, autonomija u Srbiji, a ne protiv Srbije i da će se politika Vlade kretati u okvirima isključivo protivljenju i ukidanju autonomije Vojvodine, ali i pretnji bilo kakvom internacionalizacijom ili politizacijom pitanja autonomije Vojvodine.
Upravo zbog toga jesmo protiv svih radikalnih stavova desnice, u smislu ukidanja autonomije Vojvodine, koju vidimo i ovih dana kao neki signal ili pokret moguć u Vojvodini, jer to ne bi bio civilizacijski čin i ne bi na najbolji mogući način se mogle oslikati sve specifičnosti Vojvodine, kada su pitanju istorijska i kulturna nasleđa, višenacionalni sastav Vojvodine i zbog toga smo protiv takvih pokreta i takve politike.
Sa druge strane, svedoci smo i da u celoj priči, problem autonomije se ponekad pokušava i podvesti u dnevno političke teme, pozivima za nekom vrstom internacionalizacije, i u svemu tome određene političke stranke žele da se predstave kao ekskluzivni borci za tumačenja autonomije ili zaštita autonomija Vojvodine ili nečemu tome slično.
Mi smatramo da i takve teze, i takvi stavovi i takvi nastupi ne doprinose stabilnosti u Republici Srbiji, pogotovu u trenutku kada je Srbiji potrebna svakakva vrsta stabilnosti, pa i makro-ekonomska stabilnostu u uslovima velikih izazova, kada je u pitanju finansijska konsolidacija, borba protiv korupcije i kriminala, rešenje statusa KiM, pa i ako hoćete, evropske integracije.
Zbog toga i takav n ačin opšetnja, takvi stavovi, po mom i po dubokom ubeđenju SPS, debelo kompromituju ideju autonomije i samu suštinu autonomije Vojvodine.
SPS želi, a i svojim delovanjem u prethodnom periodu je zaista i dokazala da zna i da je aktivno radila na poboljšanju i negovanju autonomije Vojvodine i dobro je poznato da smo u prethodnom periodu podržali sve zakonske predloge koji su išli u pravcu konstituisanja autonomije Vojvodine i Zakon o javnoj svojini, pa čak i Statut Vojvodine.
Želim da kažem da ovog puta, SPS ne participira u Pokrajinskoj vladi, nema većinu, ne čini je i mi cenimo stav i odluku Skuptšine AP Vojvodine, ali takođe želim da podelim iskustvo svojih kolega iz Pokrajinske skupštine, da mislim da je bilo potrebno da više vremena se utroši u konsultacije prilikom usvajanja predloga zakona, odnosno o dopuni o Zakonu o budžetskom sistemu, jer koliko sam čuo od kolega, zvanične izjave idu u pravcu da su bukvalno sat vremena pre početka, saznalo se za dnevni red, i nekakva vrsta konsultacija, što meni i svima nama govori u tom smislu da nije na najbolji mogući način iskazana prava mera i mi ne možemo znati koji je konačni cilj i namera i Vlade i Skupštine AP Vojvodine, kada je u pitanju ovaj predlog o dopuni Zakona o budžetskom sistemu.
Ono što mi želimo da kažemo i što je stav SPS, želimo da se svi problemi, pa i pitanje autonomije i zakona rešavaju u institucijama Republike Srbije i mi smatramo da je zaista razumno i korak koji bi išao u smirivanju političkih tehzija i strasti, bio pre svega, usvajanje i donošenje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.
U tom smislu podržavamo sve najave, sve dogovore, razgovore, inicijativu u tom smislu, jer na taj način će se zaista finansiranje AP Vojvodine rešiti na najbolji mogući način i biti u prilici da se ostvari zaista suštinska autonomija i autonomija koja bi se u potpunosti uvela u institucije Republike Srbije.
Naravno, u tom smislu cenimo da je i ova rasprava danas i zahtev za ocenu ustavnosti, legitimni koraci, i mi smo stranka koja će svakako poštovani sve odluke institucija Republike Srbije, pa i Ustavnog suda i naravno pozivamo, u svakom slučaju, svi poštuju te odluke, jer one važe za sve.
Podržavamo ovu raspravu i danas i visoko cenim i stav uvaženog predsednika Skupštine AP Vojvodine, da je ovo jedan iskorak i napredak, jer i mi smo imali, s tim u vezi, priliku da danas čujemo i određene probleme koji su trenutno u AP Vojvodini. Podatke koje je izneo sam predsednik zaista treba da upute sve nas na jednu vrstu mobilnosti, u tom smislu se zahvaljujem na iznetim podacima, mada, kao poslanik iz Vojvodine i sam imam određena saznanja o problemima koji tište građane AP Vojvodine, ali želim da kažem ovom prilikom da su to teme o kojima zaista trebamo raspravljati, kada su u pitanju i škole, vodosnabdevanja, kanalizaciona mreža, ali i razvoj privrede Vojvodine.
Želim da vam kažem predsedniče da ćete u SPS u svakom trenutku imati konstruktivnog saradnika. U tom smislu, iako opoziciona stranka, za razliku od nekog prethodnog mandata u pokrajinskoj Skupštini, želimo da damo pun konstruktivan doprinos da se novci u Vojvodini i efikasnije i efektnije troše, a ubeđen sam da i kroz usvajanje zakona o finansiranju u nadležnosti AP Vojvodine da će ti rezultati biti vidljivi za sve građane AP Vojvodine.
Na kraju, što se tiče samog Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji ima svega jedan ili dva člana, kroz raspravu su ovde gotovo svi istakli stav, pa čak i opozicione stranke i stranke koje su, da kažem, naslonjene na birače iz Vojvodine, da Ustavom zaista nije dovoljno precizno definisana osnovica za obračun 7% budžeta AP Vojvodine. Ona je izmenama iz septembra precizno definisana, jasno određena, u smislu da su to rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda.
Ono što takođe jeste nedvosmisleno jasna činjenica, jeste da se na ovaj način obezbeđuju, na jedan način, veći prihodi u odnosu na prethodni budžet. Ali, ono što je najvažnije, ovom odredbom se eliminiše ta osnovna zamerka nepreciznosti definisanja osnovice, i ona je sada u ovom trenutku vrlo jasna.
S druge strane, radi se o poreskim prihodima koji su predvidljivi, koji su vrlo izdašni, uvažavajući u ovom trenutku fiskalnu konsolidaciju i makroekonomsko usklađivanje RS i vezane su i uopšte za kretanje privrednih tokova u Republici Srbiji i na taj način možemo reći da postoji određena solidarnost budžeta Republike Srbije, odnosno svih građana da dele u ovom smislu sudbinu budžeta Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Što se tiče stava poslaničkog kluba SPS, moram reći da mi u ovom trenutku zaista nemamo dovoljno uverljivih, niti novih argumenata, niti novih stavova, koji bi nas na nedvosmislen način ubedili da promenimo svoj stav koji smo imali krajem septembra ove godine. Zbog toga mi u svakom slučaju podržavamo stav Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Pre nego što nastavimo, molim narodne poslanike da budemo tiši i da omogućimo govornicima da govore.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Kolege poslanici, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, poslaničku klub Demokratske stranke će danas u raspravi, kao i u danu za glasanje podržati Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je republičkom parlamentu uputila Skupština AP Vojvodine.
Kao što je već rečeno, Zakon o budžetskom sistemu je menjan 28. septembra ove godine i tom prilikom rebalans budžeta za 2012, i to tako kada se radi AP Vojvodini, što je prekršen član 184. Ustava Republike Srbije kojim se eksplicitno navodi da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Nasuprot ovako jasno definisanoj imperativnoj ustavnoj odredbi, Vlada je tada usvojila rešenje i ovaj parlament, po kojem je osnovica za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine predstavljena kao samo rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda. Dakle, sužena je osnovica za utvrđivanje vojvođanskog budžeta i na potpuno voluntaristički način utvrđen obim budžeta za Vojvodinu.
Ovo zakonsko rešenje je proizvelo ne samo neustavno smanjenje obima budžeta Vojvodine, već i niz drugih problema, jer je, naime, nemoguće utvrditi iz kojih izvora i vrsta prihoda i primanja će se pojedini rashodi i izdaci finansirati, budući da se iz poreskih prihoda, kao što se zna, mogu finansirati ne samo rashodi, nego i izdaci, a oni kao što vidimo ne bi ulazili u obračun za osnovicu budžeta.
Pokušaj poslanika tada, u vreme septembarske rasprave, poslanika DS, ali i drugih stranaka, da amandmanima ispravimo ovakvo rešenje, nije uspelo, i zato je sasvim za nas iz DS logično što je Skupština AP Vojvodine uputila ovaj zakonski predlog u republički parlament, ali i kao što znamo povela postupak za preispitivanje ustavnosti pred Ustavnim sudom Republike Srbije.
Vlada je međutim odbila predlog vojvođanske Skupštine, navodeći kako Ustav Republike Srbije nije precizno definisao osnovicu na koju se primenjuje procenat. Smatramo da je to proizvoljno tumačenje Ustava, jer se tačno zna šta je budžet. Naime, sam zakon o budžetskom sistemu, budžet vrlo precizno definiše kao sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plana rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa kao a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja.
Dakle, nemamo nikakav problem da ne znamo šta je budžet ili da on u nekom zakonskom aktu nije precizno definisan. Čak iako bismo uvažili, na primer, argument da treba utvrditi neku precizniju osnovicu, zašto se menjala osnovica, to je pitanje iz prethodnog Zakona o budžetskom sistemu, mislim na zakonska rešenja koja su važila pre septembarskih izmena. Mogu se složiti čak i sa tezama koje su ovde iznete i da prethodno rešenje nije baš odgovaralo u punom smislu rešenju iz Ustava, ali je ono bilo povoljnije nego što ga imamo sada izmenama Zakona o finansijskom sistemu, koji je u septembru aktuelna Vlada ovde izdejstvovala.
Da bi to nepovoljno rešenje nekako pravdala, Vlada u mišljenju kojim odbija ovaj zakon vojvođanske Skupštine, navodi floskulu da postojeće rešenje obezbeđuje efikasno finansijsko planiranje i upravljanje javnim finansijama. Navodi se da se za osnovicu uzimaju samo poreski prihodi koji su redovni, tekući prihodi koji su predvidivi za duži vremenski period i sa stabilnom dinamikom procentualnog učešća u BDP.
Kaže se još da pouzdanost procenjivanja poreskih prihoda u srednjoročnom periodu omogućava realnije planiranje, kako republičkih, tako i pokrajinskih politika i projekata.
Iz ovakvog stava u mišljenju bi se zaključilo da republička Vlada više brine o interesima Vojvodine i Vojvođana, nego vojvođanska Skupština. Maltene da je vojvođanska Skupština u ovom predlogu zakonu ponudila neko lošije rešenje. Maltene se odriče načina finansiranja iz poreskih prihoda. Naravno, to nije tačno. Po običaju, aktuelna Vlada voli da polemiše oko nečega što nije sporno ili što niko nije doveo u pitanje. Upravo ovaj deo objašnjenja tako izgleda.
Dakle, ponoviću još jednom, vojvođanska Skupština predlaže da se kao osnovica za vojvođanski budžet uzmu prihodi, ali i primanja od nefinansijske imovine, što uključuje poreske prihode za koje se zalaže republička Vlada.
Međutim, u mišljenju Vlada opet odgovara na predlog koji niko nije dao kada komentariše predlog vojvođanske Skupštine, da u osnovicu uđu i primanja od nefinansijske imovine. Naime, Vlada govori o neporeskim prihodima, o prihodima iz sudskih taksi i prihodima indirektnih korisnika i podučava kako su to prihodi namenskog karaktera, te da su to često prihodi jednokratne i diskrecione prirode, da je njihova procena vrlo nepouzdana, kao da je neko tražio ovim predlogom zakona koji je pred nama da to uđe u osnovicu za vojvođanski budžet.
Stvarno je čudan manir Vlade, da daje odgovore na pitanja koja niko ne postavlja i odbacuje predloge koji joj nisu dostavljeni. Da li se radi o aroganciji? Da li to znači da se ne čitaju predloženi zakoni ili se na neozbiljan način odnosi Vlada prema predlagačima zakonskih inicijativa? Stvarno je teško odlučiti. Svako neka tumači kako mu je zgodno. U svakom slučaju, mislim da će se ovaj manir Vlade njoj samoj vratiti kao bumerang.
S druge strane, brine i što je svaki novi predlog Vlade lošije rešenje od već postojećih zakonskih rešenja koje smo imali. Parlament se ovih dana kritikuje da malo radi, ali bih rekla, ako će da proizvodi sve lošija zakonska rešenja, da možda to i nije velika šteta što se ne radi u mandatu nove Vlade, kao što se to radilo u prethodnih četiri godine.
Želim da ponovim da pre zakona u budžetskom sistemu u septembru ove godine, kao osnovica za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine uzeti su prihodi, ali i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Nakon septembarskih izmena je dalje smanjen obim finansiranja Vojvodine i sveden samo na poreske prihode.
Poslanici DS se protive ovakvim rešenjima, jer ona, ne samo da su neustavna, već izazivaju ozbiljne ekonomske i političke posledice i u Vojvodini, ali i u Srbiji i deo su, rekla bih, barem ovo što pratimo od kada imamo nov saziv parlamenta i novu Vladu, kontinuiranog ekonomskog slabljenja Pokrajine od strane aktuelne Vlade. Smatramo da deklarativno podržavanje dostignute autonomije Vojvodine, s jedne strane, malopre je jedan kolega citirao da su ovakvi stavovi bili prisutni u ekspozeu premijera, a s druge strane imamo donošenje zakonskih rešenja koja objektivno ugrožavaju ekonomski položaj Vojvodine, nužno proizvodi političke implikacije.
Takođe moram da primetim i da na ovom primeru vidimo da je ministar finansija potpuno napustio svoju omiljenu političku mantru o decentralizaciji Srbije, dovodeći do apsurda celu tu ideju neviđenom fiskalnom centralizacijom.
Nadamo se da Vlada i ministar finansija nisu pribegli ovim rešenjima zbog činjenice da pokrajinsku vlast čine stranke koje ne učestvuju u republičkoj Vladi i da se na ovaj način ne kažnjavaju građani Vojvodine koji se drugačije politički opredeljuju. Da bismo izbegli takva tumačenja, ovako loših po Vojvodinu i građane Vojvodine, mi u poslaničkom klubu DS smatramo da je dobro rešenje da se sistemski uredi finansiranje Vojvodine, odnosno da se usvoji zakon o finansiranju i da se tako izbegne svaka politizacija i, ono što je još gore, politikanstvo.
Tu se slažem sa gospodinom Pastorom, nama su potrebne rasprave, institucionalna rešenja, jer predstavljamo građane koji su nam dali poverenje da vodimo Vojvodinu i unapređujemo život njenih građana. Neki iz ovog parlamenta nemaju te obaveze. Vojvođani im nisu dali ni glasa, nemaju nijedan mandat u Vojvodini i možda se oni zato ovako neodgovorno odnose i prema Vojvodini i prema interesima građana Vojvodine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar-Miljević, po Poslovniku. Izvolite.

Izvinjavam se, samo jedna mala replika na koleginicinu diskusiju.
Kada govorimo o decentralizaciji, podsetila bih da je ovaj parlament usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i da time lokalne samouprave dobijaju više sredstava.
Isto tako bih podsetila da je jedna od glavnih zamerki MMF i Fiskalnog saveta …

Gospođo Miljević, moram da vas prekinem. Nisam čula da vas je gospođa Lučić pomenula uopšte, niti vašu poslaničku grupu.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da u Srbiji možemo sve da prihvatimo i da se dogovorimo, ali kada je u pitanju novac, to nekako teže ide ovde kod nas.
Koliko sam mogao, slušao sam diskusije svojih prethodnika, ovlašćenog predstavnika, predlagača i mislim da neke stvari moraju da se po malo raščiste.
Šta je u suštini budžet? Iz kog dela se sastoji? Budžet se sastoji od prihodne i od rashodne strane. Prihodna strana se sastoji od budžetskih prihoda, onih prihoda koji su realni i sastoji se od budžetskog deficita, koji se na sledeći način definiše. Definiše se prodajom nefinansijske imovine, definiše se kreditima i definiše se prodajom imovine Republike Srbije. To je prihodna strana budžeta.
Razumem predlagača u jednom delu, da bi finansirao svoje izvorne nadležnosti AP traži da mu pripadne jedan deo, kako ste definisali, jer nefinansijska imovina su samo državne obveznice, odnosno hartije od vrednosti. Ne znam kako bi se tumačilo, da li je kredit finansijski ili nefinansijski, ali je prihodna strana budžeta.
Postavlja se pitanje kako bi se finansirala Republika u današnjem trenutku sa ovakvim deficitom koji imamo? Iz budžeta Republike Srbije, osim finansiranja nadležnosti AP Vojvodine, imamo transferna sredstva i za finansiranje jedinica lokalnih samouprava. Čak i kada bi ova Vlada prihvatila ovaj predlog zakona, čak i kada bi ova skupština izglasala ovaj predlog zakona ovakav kakav jeste, sutradan mogu isto pitanje da postave jedinice lokalnih samouprava, jer i one postoje i imaju određenu autonomiju. Onda bismo ušli u jednu priču koja nema kraja i ne bismo nikako mogli da odmaknemo od toga šta i kako definisati budžetom Republike Srbije.
Šta se još iz budžeta Republike Srbije finansira? Osim kapitalnih izdataka, finansira se i Fond zdravstvene zaštite u iznosu od 320 milijardi dinara, finansira se penzioni fond u iznosu od 280 milijardi dinara, finansira se vojska, finansira se policija, finansira se zdravstvena zaštita, finansira se prosveta. Kada pogledate šta se sve finansira, dovodi se u pitanje da li je to samo na teritoriji Republike Srbije, bez pokrajine, ili sve zajedno. Mislim da, po sadašnjem Zakonu o budžetu i Predlogu zakona o budžetu, finansira se celokupna teritorija Republike Srbije. To jeste stvar o kojoj treba da se razgovara.
Posao AP Vojvodine jeste da finansije svoje izvorne nadležnosti i nadležnosti koje su prenete i poverene od strane Republike Srbije. Potpuno se slažem da Republika Srbija ima obavezu da za ostvarivanje tih nadležnosti mora da obezbedi sredstva, ali isto tako i Republika Srbija mora, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, da brine o svim građanima koji žive na teritoriji Republike Srbije i da finansira uslove pod kojima treba da se razvijaju i opštine i gradovi van teritorije glavnog grada, koji ima poseban zakon, i teritorije AP Vojvodine. Mi sada ulazimo u tu jednu priču.
Ako se pogleda naš budžet za ovu godinu, on je u iznosu od 220 ili 240 milijardi dinara u deficitu. Ako se pogleda budžet za narednu godinu, odnosno Predlog zakona o budžetu, on treba da bude u nekom deficitu od 122 milijarde dinara. Sada se postavlja pitanje – ako prihvatimo ove izmene i dopune Zakona, ako država ne emituje hartije od vrednosti, nego podiže kredite, hoće li taj deficit da uđe u prihodnu stranu budžeta Republike Srbije i da deo tih sredstava bude preusmeren na AP Vojvodinu.
U tome je problem. Ako ste već hteli da se ograničite na nefinansijsku imovinu, zašto nije napisano u Predlogu zakona – nefinansijska imovina i krediti koje podiže Republika Srbija? Onda ne bismo imali dilemu, a ovako imamo. Ovako možemo da dođemo u jednu situaciju da damo devet milijardi dinara više, pričam hipotetički, da iduće godine obezbedimo devet milijardi i 630 miliona dinara za novo zaduživanje Republike Srbije, da bismo opet sa prihodne strane budžeta finansirali AP.
Baš zbog svih ovih nedorečenosti, nekih realnih, što mogu da kažem da pripada svim građanima Republike Srbije, jer se ta prihodna strana budžeta iz realnih izvora finansiranja, a realni izvori finansiranja su poreska davanja. To je odraz naše ekonomske snage, naše ekonomske moći, našeg stanja u državi i samo na taj način to može da bude osnovica za finansiranje poverenih i prenetih nadležnosti, kako jedinicama lokalnih samouprava, tako i AP Vojvodini.
Da ostavimo, verovatno, ono što je po meni već prilično ružno, jer evo već danas predsednik pokrajinske Vlade najavljuje ocenu ustavnosti Zakona o budžetu. To nije klima u kojoj može da se razgovara, pogotovo što ni ovaj zakon, o njemu se Skupština Srbije još nije izjašnjavala, a zakon o budžetu za 2013. godinu tek sada se nalazi u proceduri. Koliko sam razumeo ovlašćenog predstavnika predlagača, mene interesuje da li je 52 milijarde dinara, koje su predviđene Zakonom o budžetu za 2012. godinu, prosleđene AP Vojvodini? Ako do sad niste u protekle četiri godine dobijali taj novac, onda se dovodi u pitanje zašto smo mi donosili Zakon o budžetu za 2012. godinu ako vam taj novac nije prosleđen, barem srazmerno onom delu u kom trenutku se nalazi, u vremenskom okviru. Znači, po nekom vremenskom okviru do sada je trebalo da vam bude isporučeno, odnosno prebačeno oko 47 milijardi.
Koliko je meni poznato, to je bio Zakon o budžetu gospodina Mirka Cvetkovića, a koliko je meni poznato, Predlogom zakona o budžetu AP Vojvodina za 2013. godinu treba da dobije 58 milijardi dinara, što svakako, morate se složiti, nije malo. Možda nije dovoljno. Danas u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, nikome novca nije dovoljno, ali je to naša realnost i mogućnost u kojoj se nalazimo.
Zbog svih ovih nedorečenosti i jedne prilično loše atmosfere prilikom donošenja ovog zakona i pitanja zašto do sada AP Vojvodina, a moram da se složimo da je vladajuća struktura u AP Vojvodini vrlo slična onoj vladajućoj strukturi koja je bila pre četiri godine, nije uputila Skupštini koja je izglasala Mirka Cvetkovića za premijera jedan isti ovakav predlog zakona, nego sada kada se nalazimo na dva različita nivoa vlasti, u dve različite političke opcije, sada imam utisak da predstavnici Vlade AP Vojvodine žele da stvore sliku da Srbija Vojvodini nije majka, nego je maćeha, što nikako ne može da bude tačno i da je, čini mi se, veći cilj obezbediti političku popularnost u Vojvodini, pri tom ne mislim na vas, mislim na predstavnike Vlade, na predsednika Vlade AP Vojvodine, stvoriti određene političke poene sa jednom takvom pričom, pogotovo što se vidi iz medija da se najavljuje već i ocena ustavnosti i Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Republike Srbije.
Najviše zbog situacije u kojoj se dana Srbija nalazi, zbog ranije prakse koju nismo mi ustanovili, nego je ustanovila prethodna Vlada, SNS u Danu za glasanje neće podržati ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu.