Dakle, mi pokušavamo, kako rekoste i kako sam ja rekao, u teškim okolnostima dobijemo najviše što je moguće za zemlju. Tu postoji sad u ovim tehničkim pregovorima nekoliko stvari koje su interesantne. Ne bih o tome govorio pred celokupnom srpskom javnošću. Nemam problem da ostanem po završetku ove sednice da vam to kažem. Ali, vašeg ću predsednika svakako sa tim upoznati, kao što ćemo upoznati sve predsednike, svih stranaka ukoliko pokažu zainteresovanost za to, dokle su stigli ti tehnički razgovori, šta je u pitanju, ko, šta, kako dobija, ko, šta, kako gubi. Šta je to gde su nam ruke vezane, ali želim jednu stvar da vam kažem koja je čini mi se potpuno precizna i želim da je znate.
Dakle, na prvu pomisao da ne prihvatimo sporazume o kojima je razgovarano u Briselu i da kažemo da ne možemo da prihvatimo ono što je prethodna Vlada prihvatila, na svakom mestu u Evropi i svetu, tačnije u zapadnoj Evropi, dakle, od Amerike do zapadne Evrope nam je rečeno – vi niste kredibilan partner i ni o čemu više nećemo da razgovaramo, jer to znači da vi niste država, jer prethodna Vlada, ova Vlada ili neka buduća Vlada, za nas je svejedno.
Dakle, na svakom nivou, iz kabineta svakog komesara je stigao takav odgovor, iz kabineta predstavnika svake zemlje, članice EU je stigao takav odgovor, iz SAD je stigao takav odgovor, iz svake zemlje zapadne hemisfere je stigao takav odgovor. Dakle, pošto sam to čuo i ne mislim od vas i vaše stranke već od nekih drugih koji su govorili – ako je to tako loše, pa što onda to prihvatate, pošto to nije obaveza. Evo, sad vam kažem, razgovarao sam sa najvišim predstavnicima EU i baš sam o tome razgovarao i dobio sam takav odgovor. Dakle, doći će ovde ljudi i može te da ih pitate, svi su dali isti odgovor.
Sad se postavlja pitanje – možemo li mi sebi to da priuštimo ili ne možemo? Možemo li mi to sebi da dozvolimo ili ne? To je jedini razlog zašto mi danas ulazimo u sve, jer mislimo da je dobijanje datuma, ne zato što imamo idolatrijski ili dogmatski odnos prema tome, za nas važan iz mnogo razloga. Zato što će otvoriti zemlju za nove investitore. Zato što će to biti znak velikom delu čovečanstva da smo pravno uređena zemlja u kojoj mogu da posluju iz koje mogu da izvuku profit, u kojoj mogu da rade ono što se u takvim zemljama radi.
Dakle, to je ono što je za nas važno. Da li volimo sve što mora da se uradi? Ne, upravu ste kada kažete da je to pravo mučenje. Pravo, pravcato mučenje. Sad da naričemo nad sopstvenim sudbinama, neko će da kaže – hajde, sklonite se odatle i upravu bi bio. Dakle, mi moramo da preduzmemo ono što mislimo da je najmanje loše, kao što ste rekli u ovom trenutku. Da li ćemo se u svemu usaglasiti? Uveren sam da nećemo, nije ni neophodno, jedino vas molim da tu vrstu korektnog odnosa, korektnog opozicionog odnosa sačuvate jer je važan za zemlju zbog teškog trenutka u kojem se nalazimo.
Nismo slučajno danas pozivali na jedinstvo zato što nam se sve srušilo kao kula od karata. Ne krivicom ni predsednika Republike, ni Vlade Republike Srbije, niti bilo koga od vas. Srušilo nam se zbog loše politike, decenijske, ili ako hoćete više decenijske, nije važno. Sad je sve nekako došlo na naplatu. Da li ćemo uspeti da se iz toga izvučemo, da li ćemo uspeti da ustanemo, to ostaje na nama.
Hoću da još jedanput ponovim svoje saglasje u jednoj važnoj stvari, a to je da mi ne budemo ničije izdržavano lice već da gradimo naše kapacitete, naše fabrike, naše proizvodne pogone. Da mi možemo da budemo neko ko će moći da živi bez pomoći sa strane. Na žalost u ovom trenutku u mnogome zavisimo i od razgovora, od podrške međunarodnih faktora, a siguran sam i ne plašim se to da kažem da to nije krivica ove Vlade Republike Srbije, već da je ta vrsta zavisnosti stvarana više godina i da nam neće biti potrebno samo godinu ili dve, već duži period da pre svega ekonomski možemo da se sačuvamo, da možemo da opstanemo i da možemo da napredujemo. Hvala vam još jedanput.