Zahvaljujem se gospodinu Vučiću na pitanju koje donekle predstavlja mogu reći i deo dokaznog materijala te iste krivične prijave pred Tužilaštvom za organizovani kriminal.
Sa druge strane, pošto ću postaviti još jedno pitanje, moram pre svega da naglasim da je DHSS od momenta svog postojanja uvek bila zagovornik borbe protiv kriminala i korupcije, tako da ćemo i ovako najavljenu borbu, sa kojom se već otpočelo, uvek rado podržati.
Moje sledeće pitanje takođe je upućeno gospodinu Aleksandru Vučiću – kada će se ispitati druga pljačka veka zvana "Nacionalna štedionica", o čijim kriminalnim aktivnostima je javnosti takođe predočavala DHSS, o čijim kriminalnim aktivnostima je predočavao pokojni dr Vladan Batić i koji je zbog iznošenja istine o svim kriminalnim aktivnostima "Nacionalne štedionice" bio prisilno pritvoren, odveden prisilno u Centralni zatvor, bez donošenja i bez uručivanja rešenja o četvoročasovnom zadržavanju, iz koje je prethodno izveden Mališa Jeftović, onaj čuveni ubica trogodišnjeg deteta i u tu istu ćeliju stavljen Vladan Batić da bi se dodatno ponizio, koji je kasnije, takođe neću navesti, da je zbog neosnovanog lišenja slobode na ime naknade nematerijalne štete dobio toliko mizernu sumu da je neću ni izgovoriti?
Takođe me interesuje, budući da je gospodin Vučić to najavio, kada će se pokrenuti ispitivanje svega onoga što je činjeno oko "Nacionalne štedionice"?

Hvala.
Izvolite, gospodine Vučiću.

"Nacionalna štedionica" je jedan od onih predmeta o kojima sam govorio. To je sve što mogu da vam kažem. Nema više detalja o kojima bih  mogao da govorim. To je sve.
Želim da vam kažem pošto je to verovatno usmereno na priču – tu je ovaj ili onaj krivac, pa zato neću ići do kraja, želim da vam kažem da su članovi Vlade, za koje bi neko pomislio da bi želeli da se zaštite, insistirali na tome da se sve sprovede do kraja da bi sve bilo potpuno jasno i transparentno za svakoga u našoj državi. Hvala.

Hvala.
Izvolite, gospođo Batić.

Zahvaljujem gospodinu Vučiću na odgovoru. Znamo ko su ti članovi Vlade koji su tražili da se ispita "Nacionalna štedionica".
Neću govoriti o prvostepenoj presudi koja je izrečena Haradinaju, ali budući da sam čula, a čini mi se da sam sasvim dobro zapamtila da je gospodin Vučić rekao da će predstavljati našu zemlju i da će reći svoj stav o Haškom tribunalu, ne bi bilo zgoreg da u ime DHSS i tom prilikom možete to i vi da upotrebite, da je Vladan Batić bio jedini ministar pravde koji je na preko 40.000 stranica materijalnog dokaza Haškom tribunalu odneo i predao upravo protiv Ramuša Haradinaja i čelnika OVK. Možete to da pitate, kao što možete da pitate i za 30.000 stranica isto dokaznog materijala, koji je isto Vladan Batić odneo protiv Tačija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Prvi potredsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste, gospodine Vučiću, u jednom trenutku pominjali sina. Vrlo cenim što ste rekli da vam je najvažnije u ovoj trenutku kako će buduće generacije gledati na ono što se u Srbiji danas dešava, kako ćemo se izboriti sa nekim problemima iz prošlosti, kakve će biti posledice u našem društvu različitih stvari koje su nam se dešavale, koje se danas na neki način ili u ovim trenucima završavaju. Pretpostavljam da ste tu mislili na efekte presuda ili presude Haškog tribunala i na sve ono što nas očekuje u narednim nedeljama kada je u pitanju rešavanje kosovskog pitanja.
Kažem, taj vaš stav cenim, ali moram da vas upozorim na nešto što se paralelno sa onim što vi govorite dešava u ovom društvu. To je atmosfera koja ne ide za onim ili ne ide u onom pravcu koji vi danas ovde na neki način promovišete. Čak deo pitanja koji dolazi iz ove sale, pa i poslanika vaše poslaničke grupe, mislim da je potpuno suprotan od toga.
Vi ste u jednom trenutku rekli da ste predložili veće iznose pomoći haškim optuženicima da biste naišli na osude nekih političkih partija. Ne razumem zašto neke političke partije misle da se haška nepravda ispravlja ili neka buduća haška pravda jača tako što bismo mi posebno pomagali ili pokušavali da se preko svake mere, na silu ako hoćete, izborimo za oslobađajuće presude onih koji su pripadnici našeg naroda, a optuženi ili osuđeni u Hagu. Mislim da to nije suština pravde.
Vi ste govorili, svi smo o tome govorili pre nekoliko nedelja kada je izrečena oslobađajuća presuda u slučaju Markač – Gotovina, da se tu radi o žrtvama, o ljudima koji su stradali u "Oluji" i neposredno nakon nje. Oni neće imati nikakvu posebnu korist ako neko iz Srbije ko je pred Haškim tribunalom bude oslobođen ili mu bude ublažena kazna. Njima je potrebna neka druga vrsta satisfakcije.
Moje pitanje bi uvek bilo – da li ova Vlada nešto čini da ojača recimo naš sud za ratne zločine, naše Tužilaštvo za ratne zločine? Koliko će otići dalje ili napred u svom interesovanju za neke od postupaka koji se vode recimo u ovom trenutku u Hrvatskoj? Bio sam šokiran koliko je malo interesovanje u domaćoj javnosti, recimo, za taj slučaj "Kerestinec", sada za slučaj "Novska". To su ključni slučajevi, a ne da ovde isterujemo pravdu na nivou Milana Milutinovića i nekoga sa hrvatske strane.
Meni je svaki zločinac jednak, svaki onaj koga Haški tribunal osudi ili oslobodi, poštujem u smislu pravne odluke, ali me pre svega zanima situacija u moj zemlji. U ovom trenutku imate na sajtovima ozbiljnih medijskih kuća u ovoj zemlji organizovane pozive na linč nekih društvenih ili političkih organizacija, konkretno "Dveri". To imam pred sobom u ovom trenutku. Oni kažu da najavljuju, da počinju da prave spisak haških zločinaca, odnosno spisak odgovornih državljana Srbije u slučaju "haška izdaja" i da će ga predočiti javnosti narednih dana.
Nisam siguran da ni vi ni ja, ni bilo ko u ovoj sali, želi da živi u takvoj zemlji. Onda neće biti sreće ni za one koji su bili žrtve ratova na srpskoj ili na bilo kojoj strani, ali i za nas koji, nadam se, zajedno pokušavamo da izgradimo bolju budućnost, bez obzira da li za svoju decu ili za neke druge generacije. To je suština moje današnje intervencije.

Hvala.
Gospodine Vučiću, izvolite.

U većini onoga što ste rekli, ili sa najvećim delom onoga što ste izgovorili, mogu da se saglasim. Ima nekoliko stvari koje bih dodatno da objasnim i eventualno neslaganje. Nisam rekao da je bilo potrebno da se da više novca, nego sam rekao – šta god da je bilo ko predložio, da bi uvek u Srbiji bilo takvo stanje u kojem ne bismo postigli saglasje, ne bismo postigli jedinstvo.
Ponavljam još nešto, čuo sam od prijatelja i onda sam o tome dugo razmišljao, valjda sam pod tim utiskom, razmislite ljudi, sve građane Srbije molim, a koja je to stvar koja nama treba da se dogodi da bismo svi bili zadovoljni? Nema je.
Zašto mislim da je bilo važno da vodimo računa o tome? Bilo je važno, ne zbog njihovih pojedinačnih sudbina, već zbog toga što su neki od tih ljudi koji su gonjeni pred Haškim tribunalom, ili koje danas gone pred Haškim tribunalom su bili predsednici država, predsednici parlamenata, glavnokomandujeće vojske i to je ostavljalo dugoročne posledice za našu državu. Nije bila u pitanju njihova lična sudbina. Zato je, između ostalog, obaveza države da brine i o ličnim sudbinama, ali je obaveza države, pre svega, da vodi računa o sebi, o svom opstanku i o svom napretku.
Imam još jedno psihološko obrazloženje i objašnjenje zašto kod nas niko ne zna gde su Varivode, šta se dogodilo porodici Zec, šta se dogodilo mnogim drugima? To je zato što mi Srbi negde uvek volimo velike teme. Uvek volimo najveće teme i svetske probleme da rešavamo.
Zato sam i danas apelovao da se bavimo običnim ljudima, da se bavimo njihovim problemima, da vidimo koliko možemo da pomognemo Srbima iz Hrvatske na ostvarivanju njihovih imovinskih prava, koliko možemo da pomognemo u tome da se ljudi vrate na svoja ognjišta, koji hoće da ostvare materijalnu naknadu za sve ono što su izgubili.
Kada govorim o budućnosti, zaista mislim da nam je potrebno mnogo toga da promenimo u onome što nazivamo "majn set" ili kako god hoćete, da ljudima pokažemo da smo razumeli poruke, pa makar time pogazili deo onoga što smo radili i govorili u životu. Sa time nemam problem, i svoju grešku da priznam, ni da se izvinim za bilo šta što sam loše počinio, ali to isto očekujem od drugih. Mislim da je veoma važno da gledamo u budućnost i da razmišljamo – šta će neka naša reakcija da nam uradi za budućnost?
Imaćemo tu sednicu Saveta bezbednosti, da li će biti 4, 5, 6. nije ni važno, i sve ćemo mi njima lepo da skrešemo u brk. Pitam vas – a sedmog, osmog? Mali je efekat. Zato nisam neko ko je zaluđenik, koji će da dobije posle toga zato što im je to skresao u brk, već da vidimo – izvinite, šta radimo tog sedmog, šta radimo osmog i šta ćemo posle toga, kako da obezbedimo više posla i kako da obezbedimo bolji život?
U tom smislu, očekujem i od vas takvu vrstu pomoći, ali i mi ćemo i dalje sebe morati da menjamo. To očekujemo i od svih drugih i to očekujemo od ljudi u Sribji koji treba da znaju da nam ništa s neba neće pasti, da ne možemo da budu izdržavana država i da nismo zaslužili da, ako ne radimo dovoljno i ako ne radimo više, da živimo mnogo bolje.
To što imamo najniže plate u regionu je rezultat, tačno je, nesposobne Vlade. Mi mislimo bivše, neki misle ne znam koje, a nije ni važno, ali rezultati rada svih nas. Ukoliko to budemo uspeli da promenimo, mislim da će rezultati u budućnosti biti drugačiji.
Inače, apsolutno sam saglasan da, što se tiče Tužilaštva za ratne zločine, ono što mislim da je veoma važno to je da im se niko ne meša u posao, da ih niko ne zaustavlja da gone zločince koji pripadaju našem narodu, ali ih niko ne zaustavlja da gone zločince, ili osumnjičene, ili okrivljene koji pripadaju nekim drugim narodima. Mislim da je to važna tekovina na koju možemo da budemo zaista posebni pred svima u Evropi i svetu. O tome, izvinite, mislim da se prilično razlikujemo od mnogih u regionu, iako vidim da i neki u regionu u tom pogledu dobrano napreduju. Hvala vam najlepše.

Gospodine Đuriću, izvolite.