Naravno, kada sam govorio od odgovornosti, nisam mislio na vašu odgovornost, nego na odgovornost svih nas.
Budžet se odnosi na sve građane Republike Srbije, iako biste danas pitali jednu nezaposlenu trudnicu, da li vi smatrate da ste vi neko ko treba da dobije socijalnu pomoć od ove države u odnosu na trudnicu koja radi, koja prima 65% zarade, pa znate šta? Ona bi rekla – pa naravno da sam ja prioritet.
Ovde se radi, kada pominjemo odgovornost, samo o prioritetima i redosledu dešavanja određenih problema u društvu. Zaista mislim da je potpuno nesporno, mogu da dam predlog ministru koji bi pozdravilo najmanje dva miliona ljudi u ovoj zemlji, da udvostruči penzije, najlakše je to reći. Zaista imam argumentaciju, jer penzioneri žive zaista teško u ovoj zemlji, nedovoljno je da plate lekove, ali da li bi taj moj predlog bio realan i da li je on odgovoran da udvostruči plate i pripadnicima MUP, vojsci, zdravstvu? Zaista, ja to mogu da kažem i mogu da potkrepim, argumentujem, u potpunosti da je to opravdano, da je čak i to dvostruko uvećanje plate nedovoljno za život. To uopšte nije teško da se kaže.
Zaista, ako imamo iole odgovornosti u odnosu na situaciju koja je u zemlji, na prezaduženost, na potrebu da smanjimo budžetski deficit u tom smislu, govorim o odgovornosti. Najlakše je prebaciti te dugove, pa iz čega da se isplaćuju te stvari? Na buduće generacije. Pa ako dobro mislimo toj deci, hajde da prestanemo da ih opterećujemo danas, kada oni budu dospeli u poziciju da rade i otplaćuju te dugove. Hajde da im smanjimo taj teret.