Gospodine Đuriću, obavezan sam da poštujem Poslovnik i da se vodi rasprava o dnevnom redu, a ne da pretvorim ovu raspravu u političku tribinu. Prema tome, smatram da nisam povredio Poslovnik. Ako o tome treba da se izjašnjava Skupština, izjasnite se, nemam ništa protiv toga.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, strpljiv sam čovek i tolerantan, imam izuzetno poštovanje prema vama i prema vašoj funkciji, prema vašim godinama i prema vašem činu. Verovali ili ne, vratiću se na amandman.
Ovaj amandman mi se izuzetno dopada. Mislim da je malo tri i po milijarde, mislim da tu treba više novca. S obzirom da amandman ima jednu tehničku manjkavost, a ministar će se složiti, s obzirom da predlagač amandmana nije našao za shodno da pronađe sredstva u rashodnoj strani, koje će oduzeti da bi obezbedio ove tri i po milijarde, s toga mislim da svi zajedno razmislimo, ne znam koje su uopšte mogućnosti nadležnih odbora i šta se može ispraviti u ovom amandmanu, ali da svi debelo razmislimo o ovom amandmanu i da njega vredi usvajati.
Zašto? Prosečna starost stanovnika Srbije je 50 ili 51 godina. Prosečna starost penzionera, bojim se, nije puno veća. Vrlo je mala razlika između prosečne starosti penzionera i prosečne starosti jednog srpskog stanovnika, tako da je ovaj amandman veoma smislen.
Sada treba videti gde obezbediti ta sredstva. To je nešto za razmišljanje, da li je moguća ispravka amandmana? Nisam toliko verziran, ali predlažem ministru finansija da razmisli o sledećim stvarima. S obzirom da je ovo tri i po milijardi, mislim da to treba uvećati najmanje na pet milijardi, samo po jednoj stvari. Mislim da u buduće treba da oporezujemo ove bezobrazno bogate. Recimo, samo jedan tajkun u Srbiji, a navešću i primer Dragana Đilasa, čovek je milijarder. Ako ga oporezujemo sa 5%, dobićemo pet milijardi. Ovde nam treba samo tri i po. Samo treba videti gde treba uzeti. Predlažem da uzmemo od ovih bezobrazno bogatih i da damo siromašnima, da možemo da obnovimo naciju.
Moj drugi predlog je da je i tih pet milijardi malo, da treba to uvećati. Ali kako? Uvećati reformom penzijskog sistema. Znači, sve penzije iznad 50 hiljada, molim vas, to je u temi – gde da nabavimo novac i da ispoštujemo ovaj amandman. Predlažem da bude pet milijardi i da nabavimo još pet milijardi, tako što ćemo penzije limitirati na, recimo, 50 hiljada dinara i sve one iznose preko 50 hiljada dinara, gurnuti u fond…

Gospodine Rističeviću, molim vas da se i vi vratite na temu, ako niste završili. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, mislim da sam se sa dužnim poštovanjem odnosio i prema amandmanu i prema predlagaču. Predlagač je imao jednu manjkavost, tražio je sredstva od tri i po milijarde, nije znao na kojoj strani da obezbedi ta sredstva.
Predlažem da u buduće ovako smislen amandman preraste u budžetu u posebnu budžetsku stavku i da oporezujemo bezobrazno bogate i sve one čije su penzije u odnosu na one penzionere od 22 hiljade, bezobrazno velike. Na ta dva načina možemo da skupimo 10 milijardi i da pomognemo naciji da ne budemo više prosečno stari 50 godina, treći u svetu. Radi se samo o tome gde naći ta sredstva. To je moj predlog. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu?

Odustao sam, reagovali ste.

Gospodine Arsiću, da li je po amandmanu?(Da.)
Izvolite.
Izvinjavam se, po Poslovniku Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedavajući, zamoli ću vas da ne kršite više Poslovnik o radu. Sada ste prekršili član 107, dozvolivši narodnom poslaniku, gospodinu Rističeviću, po članu 107. iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica, uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Molim vas, ili da opomenete poslanika Rističevića ili, ukoliko ne prihvatite moj predlog, da se u Danu za glasanje izjasni Skupština da li ste povredili Poslovnik, zato što ga niste opomenuli, s obzirom da je spominjao predsednika DS i gradonačelnika Beograda u vrlo negativnom smislu.

Gospodine Milisavljeviću, na vreme sam upozorio Rističevića, Rističević se vratio na temu i smatram da nije povređen Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po amandmanu, Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da zbog rigoroznog vođenja sednice Skupštine moje izlaganje će biti malo opširnije o ovom amandmanu da se ne bi slučajno desilo da ne govorim o temi dnevnog reda.
Kao što je svima poznato, imamo dve vrste budžeta. Budžet Republike Srbije koji se puni iz poreza, carina i akciza, od poreza na prenos, upotrebu i nošenje dobara i raznih drugih poreskih davanja. Jedan deo tih poreskih davanja država se odriče u korist jedinica lokalne samouprave, a čitav budžet Republike Srbije funkcioniše po principu konsolidovanog računa.
Pošto ovaj amandman ima jednu određenu tehničku manjkavost, što je predložio, što ste svi uočili, moj kolega Babić, da se taj deo sredstava obezbedi uštedama prilikom sprovođenja suludih postupaka javnih nabavki. Zato što nije bitna samo ušteda od 25 ili 26 miliona evra. To je samo primarna posledica odustajanja od jedne takve javne nabavke. Postavljam pitanje – koliko će naših domaćih radnika raditi, u tom slučaju, za Grad Beograd, koliko će njihovih plata da bude, koliko će da bude doprinosa za zdravstveno osiguranje, koliko će da bude doprinosa za penzijsko osiguranje, koliko će da angažuju svojih proizvođača rezervnih delova da bi uvećali, proizveli nešto, koliko će uticati na rast BDP? Koju štetu država ima? Samo jednu, a to je da nema carine. Sve ovo drugo je više nego 10 puta veće nego što će država da izgubi na carini.
Upošljavanjem domaćih kapaciteta snižavate troškove proizvodnje, povećavate bruto dohodak i dajete za pravo našim domaćim preduzećima da imaju investicije, otvaraju nova radna mesta i na taj način podstiču privrednu delatnost. Nije samo u pitanju "Ikarbus", nego svi oni koji rade za njega da bi on mogao da proizvede autobus. O tome se radi. To je ta ideja bila. Ne samo da će se uštedama obezbediti sredstva za ove trudnice, nego će i sredstva u fondu biti mnogo veća nego što su sada. To je čista ekonomska logika. To nema nikakve veze sa napadom na čoveka, nego ima veze sa napadom na politiku koju određen čovek, odnosno javni funkcioner vodi.