Hvala, gospodine predsedniče.
Prosto ne mogu da dozvolim da nešto o čemu sam i ja danas govorila u raspravi u načelu i nešto što sam imala prilike da čujem i sada u diskusijama ostane bez odgovora.
Zaista me ne čudi što stranka koja je stožerna stranka ove koalicije stalno prebacuje bivšem režimu kako je donosio pogrešne zakone i kako je u stvari doveo sve u problem, od ekonomije do kulture i autorskih prava, ali bih podsetila svoje bivše koalicione partnere da je DS u prethodnom mandatu imala nešto oko 60 poslanika, 62 – 63, da smo sa većinom od 126 odnosno 128 usvajali sve zakone, pa i ovaj Zakon o autorskim i srodnim pravima i da smo bili vrlo ponosni na to što smo i za taj, kao i za mnoge druge zakone, dobili pozitivno mišljenje i pohvale Evropske komisije.
Takođe, podsetila bih i na to da je, zbog tog stalnog pozivanja da je DS izgubila izbore, DS bila po broju glasova i po broju ostvarenih mandata druga na izborima. Naši koalicioni partneri su samo promenili stranu i odabrali neke druge partnere. Ništa im ne zameram, naprotiv, to je njihovo legitimno pravo, kao što smo i mi imali pravo da biramo svoje koalicione partnere. Ali, sada govoriti da je za sve to bila odgovorna samo jedna stranka koalicije u onoj parlamentarnoj većini koja je donosila ove zakone, prosto mislim da nije pošteno i nije pravedno, a ako hoćete nije ni moralno.
Kada je reč o samom zakonu, imali smo prilike da čujemo, između ostalog, da je prethodni zakon uneo, ovaj važeći zakon iz 2009. godine, nered i haos koji će ovim izmenama i dopunama biti ispravljen, jer će sada svi autori imati tačno evidentirano koliko će iznositi nadoknade za njihova autorska prava. Stvarno ne mogu da shvatim kako će to da se desi, kada smo sada tek umesto svih onih pojedinačnih strukovnih organizacija utvrdili da će jedna vršiti objedinjenu naplatu i ne vidim kako će autori i dalje moći da kontrolišu korišćenje njihovih autorskih prava, osim da se i dalje poštuju odredbe važećeg Zakona o autorskim pravima.
Opet da ne bude zabune, pokušala sam jutros da objasnim da ukidanje nadoknade za zanatske radnje dovodi u zabludu mnoge. Ovde se ponavlja po pedeseti put da je reč o malim zanatskim radnjama, što prosto nije tačno. Autorska naknada se ukida za sve zanatske radnje i upravo sam o tome govorila. Treba da zaštitimo te male, te obućare, te za opravku računske opreme i ne znam šta. Postoje načini i postoje modeli da to uradimo.
Mi ovim zakonom upravo štitimo one koji ne pripadaju toj kategoriji malih zanatskih radnji, malih radnji po gradovima i mestima siromašne Srbije, nego upravo štitimo one koji zaista mogu to i treba to da plate. U tom smislu sam govorila o potrebi kategorizacije i o mogućnosti da se izvrši neka vrsta drugačije raspodele obaveza u odnosu na one koji zaista nemaju dovoljno prihoda, ni dovoljno ekonomskih mogućnosti da to izvrše. Da ne bude zablude, ne odnosi se samo na male zanatske radnje. To je čist populizam i demagogija. Ukidamo svima. Šta ćemo sa onim velikim, luksuznim modnim salonima za pedikir, za manikir, solarijumi itd? To se i na njih odnosi. Prema tome, mislim da možemo da nađemo rešenje da se upravo ovi o kojima smo govorili drugačije tretiraju.
Još jedna stvar. S obzirom da sam govorila o predizbornim obećanjima koja se ovim zakonom ostvaruju, naravno da je svakoj stranci važno da ostvaruje svoja predizborna obećanja, ali kada uđete u proceduru donošenja pojedinih zakona, vi ste u odnosu na svoja predizborna obećanja dužni da konsultujete i struku i strukovna udruženja, da konsultujete i propise EU i Ustav Republike Srbije i postoji pravni sistem Republike Srbije, pa da onda kažete – dobro, dao sam ta predizborna obećanja, ali da vidim da li je to sada sve u skladu, a ne da u svim tim razgovorima kažete – ovo mora biti ukinuto. Šta onda mi ovde radimo? Fingiramo demokratiju, učestvujemo u raspravi, a u stvari zakon je već donet.
Dakle, pozdravljam svako nastojanje da se ostvare predizborna obećanja, ali kroz predloge zakona koji će biti u potpunosti usklađeni sa pravnim sistemom zemlje, sa međunarodnim pravnim sistemom i sa mišljenjem struke. Hvala.

Hvala.
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres o predlogu zakona.
Izvinjavam se, gospodin Obradović je želeo reč. Izvolite.

Hvala.
Pre svega bih želeo u ime Vlade Republike Srbije da se zahvalim svim kolegama koji su učestvovali u raspravi u ovom zakonu i da kažem da je, po mom skromnom sudu, suviše veliki značaj pridodat formulaciji predizborna obećanja, jer da nema predizbornih obećanja, ne bi bilo ni postizbornih rešenja. Sve stranke koje učestvuju u političkom životu u izbornim aktivnostima govore građanima šta će učiniti za njih, a posle toga u zavisnosti od strukture Vlade i koalicione većine jedno ili više obećanja se mogu ili ne mogu ispuniti ili čekaju neko drugo vreme da bi bila ispunjena.
Rekao sam na početku današnjeg izlaganja i opet ću ponoviti, jeste ovo bio jedan od stavova koje su naše kolege iz URS promovisali u izbornoj kampanji, ali ovaj predlog predstavlja predlog Vlade, jednoglasno je usvojen na Vladi i kao takav danas je pred vama.
U odnosu na ono što je bio predmet rasprave danas, moram da kažem nekoliko reči. Danas je razgovarano i o tome šta nije predmet ovog zakona, šta bi trebao biti i šta bi mogao biti. Mi smo spremni da razgovaramo i sa predlagačima i tih stavova, da vidimo šta je moguće učiniti, pošto, koliko sam mogao razumeti je najavljena inicijativa za podnošenje zakona koji bi tretirao i ta pitanja. Spremni smo da razgovaramo i da vidimo da li se to može rešiti.
Drugo, u raspravi koja je vođena, objektivno jedan značajan set pitanja skinut je sa dnevnog reda argumentima poslanika koji su učestvovali u ovoj raspravi. Mislim da je to dobro.
Treće, ono što je za mene važno, nadam se da ste se uverili da je želja Vlade da stvori zakon koji je primenjiv, koji će voditi računa i o privatnom interesu i o javnom interesu. Javni interes je kao kategorija nešto što je apsolutno u proteklim godinama ostalo iza nas, kao da ne postoji. Svi pričamo o partijskom interesu i govorimo o ličnom interesu, privatnom interesu, a javni interes je kategorija koja je ostala iza nas, a ona suštinski interesuje najveći krug građana.
Predložena rešenja su takva zato što je u protekle tri godine od donošenja zakona, znači da znate, a to sam rekao gospodinu Markoviću, svaki zakon je najbolji kada se usvaja, a kad počne da se primenjuje, onda se vidi da li je stvarno toliko dobar koliko predlagač govori ili ima i određenih praznina koje praksa pokaže, odnosno koje se u praksi pokažu. Mi smo neka rešenja predložili zato što jednostavno u praksi postojeća rešenja nisu funkcionisala. Ako se sećate, kada smo ranije razgovarali o ovom zakonu, videli smo da ne postoji, pod znacima navoda – dovoljno dobra volja svih učesnika ili onih koji su evidentirani u ovom zakonu da se dogovore.
Neko je upravo govorio o tome – a šta ako se ne dogovore? Bilo bi logično da se dogovore, ali pošto smo mi takvi kakvi jesmo, imamo mentalitet takav kakav imamo, a živimo ovde gde jesmo, onda se suočavamo i sa situacijom da to što je za neke druge logično, za nas ispada nelogično, kad neće ili ne mogu ili ne žele da postignu dogovor.
Vi ste videli da mi nismo predvideli komisiju, iz prostog razloga što je praksa pokazala da rad komisije nije bio kvalitetan, da Komisija za autorska i srodna prava nije ispunila nijedan od zahteva kojim se obrazlagalo njeno osnivanje. Očekivalo se da izbalansira te suprotstavljene interese, privatni interes, javni interes, da obezbedi ravnotežu između privatnog i javnog interesa, što nije učinila. Zatim je kasnila sa propisanim rokovima i to po više meseci. Odluke koje su bile donošene, bile su u značajnom delu neobrazložene, pa ih, naravno, kao takve, nije bilo moguće ni pobijati u drugostepenom postupku. Često se dešavalo da i naknade koje je Komisija potvrdila, da su naplaćivane u umanjenim iznosima. Čak su nudile i plaćanje u ratama, što govori da u tome nisu bile ni pravične, ni primerene ekonomskim mogućnostima.
Iz tog razloga mi nismo mogli u Vladi rad Komisije oceniti pozitivnim i iz tog razloga smo i smatrali da je rešenje da Zavod za intelektualnu svojinu preuzme deo tih poslova, da će to raditi stručnije, efikasnije, sa manje troškova po kolektiv organizacije i da će rešavati pitanja koja ima u sadržaju zakona, i to kada ne bude postignut sporazum između kolektiva organizacija i reprezentativnih udruženja.
Naravno, odluka Zavoda mora biti doneta u propisanom roku, a propuštanje roka je sankcionisano mogućnošću ulaganja pravnog leka zbog ćutanja administracije, te odluka mora biti obrazložena i podobna je za osporavanje u drugostepenom postupku. Ovo navodim samo kao jedan od primera, da bi videli da smo razmišljali kako zakon da unapredimo.
Želim da vam kažem oko naknade, pošto sam video da neki poslanici su podneli amandmane i nema razloga da ne budu prihvaćeni, vezano je za visinu plaćanja muzičkog dinara u ugostiteljskim objektima. Naravno da nije ista površina i slično. Kolege iz finansija su nam izračunale da, primera radi, u objektima u kojima ima hiljadu metara poslovnog prostora, sadašnji iznos, primera radi, iznosi 14.000, a novi bi bio 21.000. Od onih 3.000, sadašnji iznosi 32.000, novi bi bio 64.000. Na 5.000, sadašnji iznos je 51.000 dinara mesečno, novi iznos bi bio 106.000. Znači, to je gradacija, da ne budu izjednačeni oni koji koriste mali ili veći prostor.
Na kraju, ono što sam ponovio danas i prilikom obrazlaganja sadržaja izmena i dopuna ovog zakona, mi smo razgovarali sa predstavnicima Evropske komisije i to ja nisam pred vama skrivao. Naprotiv, rekao sam da smo razgovarali. Rekao sam i da je bilo reprezentativnih udruženja. Ono što vam nisam rekao, da su predlozi nekih udruženja stigli još juna meseca ove godine, ali su bile krajnje opšteg karaktera, bez bilo čega pojedinačno. Zanimljivo je da se najveći broj inicijativa javilo u vreme kada se saznalo da se ide sa izmenama i dopunama ovog zakona, a predmet je otvoren, kako bih rekao, skoro godinu dana i više. Znači, izgleda da kod nas dok se otprilike ne stvori situacija da morate da reagujete, vi ne želite da reagujete. Naravno, onda je uvek kriv predlagač.
Svako dobro rešenje koje bude dostavljeno, Vlada je spremna da prihvati. Ali, da bude obrazloženo, da bude utemeljeno i da bude u duhu koncepta koji zakon predlaže. Kao što sam vam pomenuo primer rada komisije, ništa ne znači komisija sama po sebi i to što mi govorimo da je ona regulatorno telo kada nije, kada ne ispunjava uslove koje smo postavili. Onda nešto nije kako treba.
Mi ćemo biti u situaciji i da amandmane koje su podneli narodni poslanici ili koje Odbor prihvati, zašto da ne – prihvatimo. Mislim da to nije slabost predlagača, naprotiv, mislim da je to jedan kvalitet jer izlazimo u susret rešenjima koja mogu unaprediti zakon i poboljšati njegov sadržaj i rešiti još po neko otvoreno pitanje. Razgovaraćemo o ovom zakonu i u danu kada zakon bude u pojedinostima.
U svakom slučaju, ne sumnjam uopšte da postoji dobra volja svih poslanika da se donese dobar zakon i potpuno sam ubeđen da će zakon biti usvojen u Danu za glasanje. Hvala vam.