Hvala ministru.
Prelazimo na sledeće tačke dnevnog reda. (14, 15. i 16.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tač. 14, 15. i 16. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i prof. dr Slavice Đukić-Dejanović, ministarke zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i: Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Zorica Pavlović, pomoćnik ministra u Ministarstvu zdravlja i Aleksandar Kocić, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede – Upravni za javni dug.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 14, 15. i 16. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Da li predstavnik predlagača, ministarka Slavica Đukić-Dejanović želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada u Zakon treba staviti elementarna ljudska prava, pravo na život i zaštitu zdravlja, to je uvek teško, posebno kada izvesnim izmenama i dopunama treba da regulišete ovako delikatnu materiju, ali naša realnost je takva da zaista, evo čak u sklopu tzv. finansijskog seta zakona razgovaramo i o ovim sadržajima koji su više nego delikatni, a tiču se  svih nas kao potencijalnih pacijenata, svih naših bolesnika zdravstvenog sistema, a u vezi su sa sledećim činjenicama. Produžetak ljudskog veka koji se odnosi i na građane Srbije, sa jedne strane, činjenica da savremene tehnologije na planu dijagnostike tretmana, rehabilitacije zdravstvenih aktivnosti su sve složenije, kvalitetnije i na drugoj strani, finansijski potencijal između onoga što jeste potreba zdravstvenog sistema u našoj zemlji i finansije koje bukvalno znače 250 evra po glavi stanovnika za svakog građanina su u velikom diskoraku.
Zakon, kada donosimo, a o tome smo na Odboru za zdravlje i porodicu u višesatnoj raspravi zaista govorili i vrlo konkretno i zbog toga ću ja danas sadržaj svesti samo na par informacija vezanih za sadržaj zakona.
Dakle, kada donosimo zakone iz ove oblasti, obavezno je da se trudimo da ne uskratimo postojeća prava na zdravstvenu zaštitu, naprotiv da ih proširimo.
Ono što u predlogu zakona koji pred vama stoji, to je da jesmo dali predlog da se proširi pravo na imunizaciju za sva lica, i ona koja nemaju osiguranje, koja nisu osigurana, pravo na preventivne preglede, tzv. skrininge i pravo na zdravstvenu zaštitu svih osoba koji su samohrani roditelji dece do sedam godina.
Naravno, u sklopu finansijske realnosti koja je ovakva kakva je i činjenice da sam kada sam postala ministar mogla da konstatujem dosta tužne parametre, da je 13,5 milijardi duga zdravstvenih ustanova prema dobavljačima lekova, sanitetskog materijala, jedna realnost i činjenica da ćemo u narednu budžetsku godinu i period ući sa deficitom koji će onemogućiti i dostignut nivo zdravstvene zaštite, koristim priliku da izrazim zahvalnost članovima Vlade što su prioritet teme da o svemu ovome vrlo otvoreno razgovaramo i pokušamo da zajednički nađemo rešenja prihvatili kao zaista realni prioritet.
Ocena Vlade Republike Srbije je da tih 13,5 milijardi zapravo prihvati kao javni dug, ali je istovremeno i zahtev koji je postavljen ne samo pred ovo ministarstvo nego pred građane Srbije da takvih dugova više nema.
Dosta je bilo razgovora na Odboru za zdravlje o tome otkud tako veliki dug i šta planiramo sa njim da učinimo? Direktori zdravstvenih ustanova govore o tome da su na ime neugovorenih obaveza, a da bi obezbedili nekada minimum, a nekada optimum zdravstvene zaštite, morali da ulaze u takve relacije i potpuno je jasno da ima organa u ovoj zemlji, institucija koje treba da ocene opravdanost tog duga.
Činjenica da mi zapravo ne možemo dalje praviti te dugove nas je naterala da ova dva komplementarna zakona, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju izmenimo tako da obezbedimo izvesne uštede, a da to koliko god je moguće ne ide na štetu korisnika usluga zdravstvenog osiguranja.
U tom smislu ocenili smo da je potrebno da sve institucije rade svoj posao u skladu sa poverenim obavezama od države ka pojedinim institucijama.
Najpre smo konstatovali da je potrebno da Institut za javno zdravlje analizira zdravstvene potrebe, pravi odgovarajuće planove i potreba u zdravstvu i kadrova, da ih dostavlja odgovarajućim subjektima, drugim rečima, da se ne bavi obezbeđivanjem egzistencije uposlenih, nego da se bavi društveno poverenim poslovima od države i da stoga treba da bude budžetska institucija.
Pored toga ocenili smo da sam proces javnih nabavki koji se često percipira kao izvor korupcije, treba da bude realnost i kada su u pitanju potrebe u zdravstvu. U tom smislu, ustanove čiji je osnivač Vlada Republike Srbije treba po predlogu ovog zakona da se zapravo snabdeva na način centralizovanim javnim nabavkama, odnosno da postoji jedno telo, jedna služba.
Naš predlog je bio da to bude Uprava pri ministarstvu kojoj bi Institut za javno zdravlje dostavljao program, ali ima i drugačijih zamišljanja, pa ćemo kroz raspravu sa vama videti da li to treba da bude nezavisno telo ili ove poslove treba poveriti Fondu ili nekoj trećoj instituciji i sve vaše dobronamerne komentare, sugestije u formi amandmana ću najozbiljnije analizirati i predlagati Vladi da popravimo tekst zakona u ovom delu.
Takođe mislimo da su liste lekova koje su često problematične sa aspekta analize, da li te liste lekova zaista zadovoljavaju potrebe druge strane, koliko su upodobljene realnim finansijskim okvirima, koji je put dolaska nekog leka do liste i da li je on kvalitetan, da to treba menjati na način da struka ima svoje mesto, a u sklopu finansijskih mogućnosti.
Predložili smo formiranje stručnih komisija, koje će svoje sugestije u vezi sa spiskom lekova koje treba da budu na tim listama, a koje obezbeđuje RZZO, koji će uvažavati te stavove i na taj način će se formirati lista lekova.
Takođe, mislimo da struka i zapravo zdravstveni nivo koji u ovom momentu Srbija ima treba da realno popravi neke kapacitet na planu bolje saradnje tri institucije RZZO, Ministarstvo zdravlja i Instituta za javno zdravlje, odnosno, kada bi se primenili postojeći zakon, bez ikakvih izmena, a da svako funkcioniše u skladu sa predviđenim poslovima, kada bi bilo nešto više discipline, mislim da bi zdravstvo po svakog građanina moglo da bude na višem nivou.
Biću potpuno spremna da u interaktivnom odnosu učestvujem sa vama u radu na ovoj sednici i kažem, zbog činjenice da su predstavnici praktično svih poslaničkih grupa imali više nego aktivno učešće na Odboru za zdravlje, da smo na sednici koja je trajala nekoliko sati zaista analizirali i pojedinačno svaki segment predloženih zakona.
Neću sada okupirati vašu pažnju dalje, ali ću biti tu da aktivno učestvujem u radu.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.

Uvažena gospođo ministre zdravlja, šta reći, vaša trenutna pozicija, gospođo Slavice Đukić Dejanović, uopšte nije zahvalna i verovatno je vrlo teško i dozvolite mi da u narednih nekoliko minuta iznesem stav SVM, a vezano za ova tri predloga.
Uglavnom ću govoriti o predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, malo o javnom dugu i u okviru svog vremena ću govoriti o konkretnim problemima zdravstvenih ustanova iz tri opštine.
Čuli smo u vašem uvodnom izlaganju i to je jedan od osnovnih ciljeva ovih predloga da se ugroženim kategorijama građana obezbedi zdravstvena zaštita, da se proširi krug lica koja imaju ovo pravo i to verovatno svi podržavamo pa i SVM.
Želela bih da naglasim pozitivne izmene da su samohrani roditelji koji imaju decu do sedam godina starosti, čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa zakonom, da će od sada ostvarivati zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda.
Naravno da je logično pored ovih osnovnih ciljeva, a cilj je da se nekako stvori ili uspostavi, ako je to moguće, zdravstveni sistem koji je finansijski održiv što nije lako.
Ono o čemu bih želela da govorim, što je svakako pozitivno, je da Savez vojvođanskih Mađara podržava decentralizaciju, pa i decentralizaciju na polju zdravstvene zaštite, i vi o tome niste govorili u svom uvodnom izlaganju, ali mogli smo da čitamo u obrazloženju, što možda za neke nije jasno da se zapravo ovim predlogom predlaže, odnosno daje ovlašćenje autonomnoj pokrajini, opštini, odnosno gradu, da mogu da obezbede uslove za bolju kadrovsku obezbeđenost zdravstvenih ustanova, čiji su osnivači, do normativa, odnosno standarda koji su propisani zakonom i za koje jednostavno, zbog trenutnog nedostatka finansijskih sredstava u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, ne postoje sredstva.
Pored ovog, do normativa i do standarda, daju se ovlašćenja autonomnoj pokrajini, opštini, odnosno gradu, da može da obezbedi sredstva za zapošljavanje većeg broja zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, čiji je osnivač, od onog broja koji je utvrđen kao minimum standardima propisanim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao i da obezbedi sredstva za prostor, opremu, lekove, medicinska sredstva, koja su veća od propisanih standarda.
Ovde se postavlja pitanje, da li će za navedene namene u budžetima autonomne pokrajine, gradova, odnosno opština, moći da se obezbede sredstva? Pitanje je da li će biti dovoljno novca, jer ovo sa stanovišta decentralizacije, davanje nadležnosti je super, samo je pitanje da li će oni imati para za ovo? Ova ovlašćenja imaju smisla jedino ako, znači, kako gradovi, opštine, tako i AP Vojvodina, može da obezbedi sredstva u svom budžetu.
Nadam se da će to biti moguće, ali ja sam pokušala da se konsultujem sa pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, ljudima koji tamo rade finansije. Njima nije jasno šta će sve biti njihov zadatak. Ukoliko se uvedu centralizovane javne nabavke, da li će se osloboditi iznos sredstava koji su oni ulagali u nešto veće i da li će iz toga imati dovoljan iznos novca da plaćaju sve ove nove nadležnosti i kako će to moći i lokalne samouprave da izvedu? Ostaje da vidimo.
Negativne stvari, koje moram da kažem, ne toliko negativne, znam da to nema veze sa vama lično i ono što ste i vi rekli u svom uvodnom izlaganju je da, izdavanje za zdravstvo iz bruto nacionalnog dohotka u RS je jedno od najnižih izdvajanja u Evropi, što je strašno.
Ono što ne razumem, je da, ovo sada kažem radi javnosti ne radi narodnih poslanika, svi mi to znamo, kada mi dobijemo predlog zakona, u obrazloženju imamo i deo – procene finansijskih sredstava potrebne za sprovođenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ovde se procenjuje da je neophodan iznos sredstava, nebitno kolika su to sredstva, samo taj koji je potreban za upravu za centralizovane javne nabavke, odnosno sredstva za potrebe rada zaposlenih, drugih materijalnih troškova za obavljanje ove uprave. Znači, ja mislim da se trebalo razmišljati o većem novcu za lokalne samouprave, za autonomnu pokrajinu, itd, jer ne znam kako će oni uspeti da izvršavaju ove svoje nadležnosti.
Naravno da se Savez vojvođanskih Mađara slaže da zdravstvena zaštita, koja je garantovana kao pravo, Zakonom o zdravstvenom osiguranju ne može da se ostvari, jednostavno je nemoguće ostvariti zdravstvenu zaštitu bez obezbeđivanja lekova i medicinskih sredstava. Kao što smo čuli, zdravstvene ustanove nemaju dovoljne izvore finansiranja, kojima bi izmirile ogromne dugove prema dobavljačima lekovima, veledrogerija. Naravno, nekako nam je jasan i ovaj treći predlog zakona, koji predviđa način i dinamiku izmirivanja ovih obaveza, samo je, kako da kažem, 13 milijardi zaista ogroman iznos.
Kao što sam spomenula, dozvolite mi da u okviru ove teme iskoristim prisustvo ministra zdravlja da izložim neke od osnovnih problema na polju zdravstva opštine Senta, Kanjiža i Bačka Topola. Krenuću od opštinske bolnice Senta, koja je osnovana kao međuopštinska bolnica na teritoriji severno-banatskog okruga, ona zapravo pokriva stanovništvo opštine Senta, Ada Čoka i Novi Kneževac, ali i u njoj se delimično leče i građani Kanjiže, Bečeja i Bačke Topole. Ovo je izuzetno značajno zato što ka opštinskoj bolnici Senta gravitiraju pacijenti, čak oko 100.000, znači region od oko 100.000 stanovnika.
U ovoj opštoj bolnici, vi ste čini mi se spomenuli pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe. U ovoj opštoj bolnici, prema ovom pravilniku je broj operacija po lekaru značajno iznad republičkog proseka, što znači da lekari u Senti rade mnogo više nego što je propisano u normativima, jednostavno zato što ih je malo i ovde postoje, nažalost, što je verovatno problem svuda, jedan hroničan nedostatak kadrova i taj problem se samo iz godine u godinu pogoršavao.
Naime, ova institucija, opšta bolnica Senta, ima najmanji broj ugovorenih zaposlenih po jednoj postaji, na celoj teritoriji AP Vojvodine. U pojedinim službama je nedostatak kadrova toliki, da jednostavno utiče na izvršenje planiranog broja usluga. Ne može da se organizuje kontinuirani rad, čekanje usluga, naravno, uvek izaziva ogromno nezadovoljstvo onima kojima su usluge najpotrebnije, pacijenata.
Ljudima iz lokalne samouprave u Senti nije jasno da li će oni dobiti odobrenje da prime nove lekare umesto onih koji su otišli u penziju i to im zaista predstavlja ogroman problem. Dakle, da pojednostavim, smatramo da je neophodno sagledati kadrovsku situaciju u opštoj bolnici Senta i dozvoliti prijem neophodnih, kako lekara, tako i farmaceute za bolničku apoteku, medicinskih sestara i tehničara, a po mogućstvu i neophodnih nemedicinskih radnika.
Naravno, ima ovde i drugih problema sa kojima se svi suočavaju, kao što je neophodno, npr. u Senti obnavljanje opreme za RTG dijagnostiku. Oni tvrde da njihov najnoviji aparat je nabavljen pre više od 20 godina. Opšta bolnica je jedna od onih u Srbiji, koja još uvek nema aparat za kompjuterizovanu tomografiju, skener. U Senti se žale da je neophodno izgraditi adekvatan prostor za onkološku dnevnu bolnicu, u koju se iz godine u godinu leči sve veći broj pacijenata sa teritorije celog ovog severno-banatskog okruga. Naime, trenutno onkološka dnevna bolnica je smeštena u zgradi Doma zdravlja Senta, a pacijentima se terapijske usluge obezbeđuju u dve smene.
Sa druge strane, moram da naglasim izuzetnu kooperativnost vaših saradnika, pošto su primarijus dr Zoran Kovačević, zamenik ministra zdravlja i dr Simo Vuković, državni sekretar, posetili Sentu i na njihov predlog se Dom zdravlja Senta obratio Ministarstvu zdravlja, radi dobijanja saglasnosti za proširenje normativa kadrova i kadrovskog plana Doma zdravlja Senta, zbog spomenutog drastičnog smanjenja kadrova ili drastičnog nedostatka kadrova. Oni su se trenutno našli u situaciji da niko od njih ne može da ode ni na bolovanje ni na godišnji odmor, uveli su čak i prekovremeni rad, što dodatno otežava i ovako tešku materijalnu situaciju.
Ono što je zanimljivo u ovakvim i sličnim lokalnim samoupravama je da npr. normativ ne predviđa doktora za kućnu negu i lečenje, ali zbog starosne strukture stanovništva, jednostavno se zahteva da doktor aktivno prati ove pacijente, što izabrani lekar, složićete se, ne može sam da pokrije.
Službi za stomatološku zaštitu u Senti, takođe je neophodna još radnica, pošto oni imaju zubne ambulante, kako u Senti, tako i u okolnim selima, gde je stanovništvo uglavnom starije i imaju neredovne veze u saobraćaju.
Drugi problemi o kojima smo obavešteni dolaze iz Bačke Topole. U Bačkoj Topoli ima 23 naseljenih mesta, a Dom zdravlja Bačke Topole ima ambulante u 18. Jedan od njihovih najvećih problema je, ne želim pogrešno da se izrazim, ali blizina Koridora 10, i problem ima služba medicinske pomoći na koju se dom zdravlja priključuje na ovaj Koridor 10.
Služba hitne medicinske pomoći je sačinjena samo od jedne jedine ekipe. Zaposleni rade sa skraćenim radnim vremenom, 35 sati nedeljno, u turnusima od po 12 sati tokom 24 sata obezbeđuje hitnu medicinsku pomoć u kompletnoj opštini, kao što sam spomenula, sa 23 naseljena mesta i Koridor, zbog čega smatraju da je neophodan prijem jednog medicinskog tehničara. Oni su još prošle godine za vreme prethodne Vlade, kada vi niste bili ministar zdravlja, uputili dopis u kome je zatraženo mišljenje i pomoć u vezi rešavanja funkcionisanja službe hitne medicinske pomoći puštanjem u funkciju Koridora 10.
Ovaj dopis je upućen početkom novembra 2011. godine, posle razgovora u kabinetu prethodnog gospodina ministra zdravlja. Nažalost, na dopis nije stigao pismeni odgovor. Prethodni ministar zdravlja je izneo da bi zbog Koridora trebalo uvesti permanenciju, pripravnost jedne ekipe službe hitne medicinske pomoći, međutim problem je što Republički fond za zdravstveno osiguranje, radi pravdanja finansijskih sredstava, zahteva pismeno mišljenje Ministarstva zdravlja, pa bi njima zaista značilo da im što pre stigne taj odgovor, da bi mogli da komuniciraju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.
Ne želim da vas opterećujem sa silnim problemima. Verovatno ste i vi upoznati sa mnogim. Oni su slali nekoliko dopisa, koji su poslati kako ministarstvu, tako u komunikaciji sa Republičkim fondom. Verovatno ste svesni toga da na terenu, kako u Bačkoj Topoli, tako i na drugim mestima, postoje situacije kada na primer ginekološka služba radi na selima, pa nema dovoljno doktora.
Postoje ogromni problemi, što kao žena moram da naglasim, u službama za zdravstvenu zaštitu žena. U Bačkoj Topoli konkretno zbog izlaska ginekologa u pet naseljenih mesta van Bačke Topole, ali i u velikim gradovima, kao što je Zrenjanin, iz koga ja dolazim. Žene imaju mogućnost da posećuju jednu jedinu instituciju, sve žene iz Banatskog okruga, gde su ogromne gužve, gde ima pet lekara. Komunikacija je neadekvatna između higijenskog, komunikacija između raznih aktera je takva da pacijenti sami moraju da čekaju najpre da dobiju termin i posle da dođu do doktora, pa sami peške šetaju svoje brisove i svoje nalaze. To jednostavno nije rešeno i smatram da je to danas u 21. veku strašno, jer to verovatno nije ni do novca, jer u Zrenjaninu je, na primer, Higijenski zavod preko puta savetovališta za žene. Smatram da bi medicinski tehničari ili sestre mogle to da odrade umesto pacijenata, umesto da pacijentkinja šeta svoj bris u torbi, da ide po uput u Higijenski zavod, da se vraća, da čeka red, da uđe kod doktorke i da posle šeta svoj uput. Da ne pričam o tome da jednostavno pacijentima kažu da se određene usluge ne rade u Higijenskom zavodu, da za to morate da platite, da isti taj bris šetate do neke privatne ustanove ili laboratorije.
Dozvoli će te mi da preostalo vreme iskoristim da malo spomenem probleme u Kanjiži i da postavim pitanje na koje ne morate sada da odgovorite, ali to sam pitala pre dve nedelje ovde u Skupštini Srbije, pa nisam još dobila pismeni odgovor.
Što se tiče Kanjiže, i u Domu zdravlja Kanjiža postoje mnogi problemi, ali jedan od najvećih je, s jedne strane je to pozitivna stvar, blizina granice sa Mađarskom i Horgoš. Upravo zbog graničnog prelaza prema Mađarskoj, kod Horgoša u letnjem periodu ovde prelazi i oko tri miliona ljudi, pa se u velikoj meri povećava obim posla i potrošnja sanitetskog materijala. Sve je učestalije da dijagnostičke, laboratorijske, specijalističke, na primer ginekološke usluge stanovnici okružnih opština primaju u Domu zdravlja Kanjiža, što povećava i rashod materijala. Kanjiža ima osnovni finansijskih poteškoća upravo zbog ovog kašnjenja naplate duga od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa apoteka ne ostvaruje maržu, a svi znamo da se troškovi poslovanja, plate, putni trošak itd. moraju izmiriti.
Dom zdravlja Kanjiža ima godinama nepovoljan okvir iznos kod ugovorenih namenskih sredstava za sanitetski i medicinski materijal. Već izvesno vreme su u nemogućnosti da nabavljaju sanitetski i medicinski materijal.
Oni takođe tvrde da imaju problem sa službom za hitnu službu i sanitetski prevoz. Jednostavno im nedostaju vozači. Imaju manjak lekara. Ovde je slična situacija kao u Bačkoj Topoli, pošto je velika teritorija opštine. Dom zdravlja pokriva 11 naselja u ovoj opštini sa udaljenostima i do 35 kilometara od Kanjiže, pa organizovanje posla njima uopšte nije jednostavan i predstavlja veliki problem.
Već više od 35 godina Dom zdravlja Kanjiža nije nabavio rendgen aparat. Da ne pričam o tome da je stomatološka oprema vrlo amortizovana i da u opštini Kanjiža postoje tereni, mnogobrojni salaši bez puteva. Ovde je u hitnim slučajevima vrlo otežan izlazak na teren.
Ono što je najsvežije i što se desilo pre dan, dva u Kanjiži je da je ogromno nezadovoljstvo građana u Horgošu, gde se ukida noćno dežurstvo.
Pokušaću uskoro i da zaključim. Najpre bih želela da se zahvalim i da kažem da su izuzetno kooperativni vaši saradnici. Nadamo se da ćemo bar neke od ovih predloženih problema zajednički rešiti u bliskoj budućnosti.
Pitanje koje sam ovde postavila se tiče vantelesne oplodnje i ogromnog problema 500-600 parova, kako to piše u novinama, na koju neki čekaju od maja meseca, a neki od leta ove godine. Ne želim da komentarišem izjave direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pošto je on, kako smo obavešteni iz medija, dao ostavku, ali mora se obratiti pažnja na to da ne može neko da da olake izjave, da tim ljudima važe papiri, kada ne važe, kada im hormoni važe šest meseci, a brisovi tri meseca. Znači, da se razmisli da je tim parovima jedina mogućnost da dobiju potomstvo.
Zaista je zahvalno što su u ovoj državi od 2006. godine besplatni pokušaji vantelesne oplodnje, ali mnoge stvari još nisu rešene.
Ne dokazujemo da se zaista zalažemo za ravnomerni regionalni razvoj ako nije svejedno da li parovi koji idu na vantelesnu oplodnju žive u Beogradu, Jagodini, Pančevu ili negde drugde ili da li trudnice, koje nisu te sreće da iznesu zdravu trudnoću, kod njih nije svejedno da li žive u Beogradu, pa primaju punu platu ili negde drugde. Zahvaljujem se još jednom na pažnji i zaista se nadam da ćemo uspeti da rešimo bar neke od ovih problema.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać. Izvolite

Hvala lepo.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon o izmenama tri zakona, ako bismo dobronamerno rekli, oni se, pre svega, svode na to da se pokuša da ekonomski racionalnije poslove Ministarstvo prosvete, odnosno zdravstveni sistem Srbije, na koji se ove odluke odnose, što je pohvalno, međutim, neke od tih odluka, o tome smo razgovarali na Odboru za zdravlje, tiču se izvesne centralizacije sistema u celini.
Ključ je, naravno, u Predlogu zakona o preuzimanju obaveze zdravstvenih ustanova prema vele drogerijama, po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvoriti uvoz u javni dug Republike Srbije. Drugim rečima, ministarka je zatekla dug od 13 milijardi, odnosno preko 100 miliona evra neplaćenih dugovanja, što je pretilo da zaista uruši celokupan zdravstveni sistem, jer proizvođači lekova i opreme nemaju više načina da proizvode i isporučuju lekove, jer ogromni dugovi su prema njima. Prosto, njima nije plaćeno ono što su radili.
Ponovio bih ono što sam tada rekao. Znam da to nije ingerencija Ministarstva zdravlja, ali zaista bi trebalo makar nekim sistemom uzorka videti kako su neke zdravstvene ustanove napravile ovakva dugovanja.
Mogućno je da su u nekim ustanovama ta dugovanja nastala zato što je neko zaista ulagao značajna materijalna sredstva, veća nego što su bila odobrena, u bolje funkcionisanje sistema, u neke nabavke. Postoji mogućnosti javašluka i mnogo ozbiljnijih stvari. Ne tražim da se sprovodi neka borba protiv korupcije u sistemu zdravlja, bar ne sada u ovom trenutku i na ovakav način. Ipak moramo imati neki odgovor kako je do ovako enormnog duga došlo koji sada postaje javni dug, odnosno postaje dug svih građana Srbije. Sada svi mi treba da snosimo troškove u ovom važnom i osetljivom sistemu kao što je zdravstveni sistem.
Lično ne vidim drugo rešenje nego ovo koje ste vi predložili, a to je da postaje javni dug, ali zaista postaje problem da ko god konkretno, ustanova ili pojedinac napravi neki dug on se prevali na pleća države, odnosno na pleća svih građana države Srbije, iako najveći broj tih građana niti je upoznat sa time niti za to odgovara. Voleo bih neki konkretan odgovor na pitanje, makar od Ministarstva zdravlja da vidimo kako su nastala ta dugovanja. Ne treba da se pravi šestomesečna istraga, ali da vidimo kako su nastali neki od tih dugova.
Rešenja su ako mogu tako da kažem trostruka. Nekada se govorilo, kada sam ja bio mlad palijativna rešenja, kao vatrogasna rešenja, koja moraju da spasu sistem. Ovde su praktično donesene tri odluke. Jedna odluka se tiče načina zaposlenih, pre svega viška zaposlenih u zdravstvu. Druga se tiče nabavke lekova i treća se tiče funkcionerskog sistema u celini i o tome ću nešto reći.
Pošto je ovo objedinjena rasprava, u zakonu koji predlaže dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ovde se predlaže jedno novo radikalno rešenje, a to je da budu centralizovane nabavke. Očigledno je to sada reakcija na ovaj dug, jer su se ustanove pokazale neodgovorne i pojedinci koji vode te ustanove. Iako su ovde istaknuti primeri nekoliko evropskih zemalja, velikih i ekonomsko razvijenih zemalja koji imaju ovakav sistem, sigurno je da ovakav sistem ima i svoje slabosti, a to je da će verovatno nabavke biti sporije i tromije, ali one omogućavaju da budu jeftinije jer se odjednom naručuje više, pa se može dobiti mnogo bolja ekonomska cena nego kada su sitne nabavke neprekidne.
Glavni problem ovde je da se pravi jedna uprava koja je po Predlogu ovog zakona vezana za Ministarstvo zdravlja. Profesorka i ministarka Dejanović je rekla da postoje druga rešenja. Mada je gotov predmet moje pitanje je da li se možda krši princip koji po meni nije loš u našem zdravstvenom sistemu, mada ga kritikuju mnogi lekari i zdravstveni radnici, a to je da su Zdravstveni fond i Ministarstvo razdvojeni. Teoretski, jedno bi trebalo da posluje po ekonomskim principima, a Ministarstvo da vodi zdravstvenu politiku itd.
Mi sada ovde pravimo jedan mali takozvani hibrid u kome će ta uprava biti pri samom Ministarstvu. Možda je bolje rešenje bilo da bude pri Fondu, da sačuva izvesnu nezavisnost. Ovde su dati svi detalji da na predlog ministra se bira direktor na koliko godina, koji su obimi rada itd. Ovde se u ovim izmenama dosta detaljno definiše kako će izgledati ta nova uprava. Mi nemamo broj zaposlenih i dobijamo jedno novo telo. Ono nije preveliko, ako se ne varam 21 čovek. Nije to sad neki birokratski aparat da raste, ali idemo između centralizacije i decentralizacije. Decentralizacija nabavke nije dala dobre rezultate, sada je centralizujemo, pa posle toga može da se dogodi da se pokaže da je to spor, trom sistem iako se govori o stručnjacima, koji treba te nabavke da definišu.
Ono što je ovde bitno je i način kako se nabavljaju lekovi. Takođe je preciznije definisan i precizno je definisan način kako se kadrovski plan zdravstvenog sistema u Srbiji organizuje. Moram da kažem, i ako je nama svima jasno da ima viška zaposlenih, da meni kao nekom ko je toliko godina radio u prosveti, koleginica Dejanović takođe, jedino mi je logično da se ljudi biraju na način kakav je uvek bio posle rata, konkursima.
Meni je taj način gde virtuelne ustanove primaju sa vrlo subjektivnim kriterijumima. Moram da kažem pošto sam ovde u funkciji narodnog poslanika, oprostite javna je tajna u Srbiji da u većini zdravstvenih ustanova postoji tarifa koliko se plaća direktoru, rukovodiocu da bi zaposlio medicinsku sestru, lekara. To je potpuna javna tajna. Izvinite molim vas ali moramo govoriti istinu o onome što imamo.
U sistemu konkursa bi bilo mnogo jasnije. Onda se procenjuju ocene, radovi koji su se pisali tokom studija, čak i naučni radovi. Zašto ne vratimo konkursni sistem u kome će ipak najbolji da bude izabran, pa će se taj sistem korupcije gde direktor prima sredstva i zatim prima kandidata, jedanput srušiti jer je to svakako jasniji sistem u kome vidite sa kojim kvalifikacijama ste nekog primili. Naravno, biće više kandidata jer ima dosta nezaposlenih ljudi svih nivoa obrazovanja u zdravstvu.
Tako da mislim da dok ne uvedemo ovaj sistem po kome smo mi ograničili broj ljudi, ali glavna slabost tog sistema ostaje, a to je da direktor prima koga hoće. Zanimljivo je da se ovde definiše da će Ministarstvo definisati kadrovski plan. Cenio bih ako bi nam Ministarstvo u nekom razumnom vremenu pokazalo koji će biti sve kriterijumi. Kao što smo videli ovde se pojavljuje pitanje kriterijuma ne samo opreme, nego ko je radnik, ko je zaposlen, koje su potrebe itd. Moguće je da će Ministarstvo imati odličan uvod ali ta kadrovska slika će morati da pokaže elemente na kojima će počivati. Ne mislim da će se nešto bitno menjati u odnosu na ono što imamo, nego da li će se negde intervenisati, da li ima potrebe za nekim novim kadrom. Sama javnost i ministarka je otvorila cenu mamografa i pregleda. Očigledno da je u nekim trenucima potreban neki stručnjak više na nekom mestu, treba da unapredimo taj sistem.
U celini u ovom prvom javljanju želim da kažem da su ovo mere koje su verovatno posledica ne samo ogromnog duga, nego i činjenice da ako se nešto u sistemu ne izmeni, nabavke, način kako se odobravaju lekovi i stavljaju na listu i kako se zapošljavanju ljudi u ustanovama što je i otvoreno rečeno, naš sistem će se urušavati. To je sistem sa preko 100.000 zaposlenih i nažalost mnogi ljudi ga nisu svesni. Postanu svesni tek kada se oni razbole ili kada se neko njihov blizak razboli. To je sistem od ključne važnosti za funkcionisanje jednog društva.
Smatrao bih da se ovim pokazuje da nešto u celini našeg zdravstvenog sistema nije dobro, kada moramo ponovo da se vraćamo na sistem gde na nekim mestima gde radi mali broj vrlo kompetentnih ljudi, to je Ministarstvo zdravlja, Uprava za javne nabavke, način stavljanja leka na listu i na kraju kadrovska slika u zdravstvu u Srbiji. To se praktično ponovo vraća i centralizuje. Možemo jedanput imati dobrog ministra, sposobnog ministra koji radi i nadam se da će svi biti takvi u interesu građana Srbije od sada pa doveka.
Nažalost, daje se velika moć i vlast u nekoj drugoj situaciji kada to neko može da iskoristi za političku promociju, za stranačku promociju. Svi smo mi to gledali i sve stranke se mogu optuživati u ovoj ili onoj situaciji da su tako radile. Ne mislim da će tako da se radi, samo upozoravam da je to moguća posledica.
Znači, moje je neko mišljenje da ove sve promene koje su sada iznuđene, pokazuju da je potrebno nešto temeljno menjati u našem zdravstvenom sistemu. Moram da kažem da nema mnogo predloga, jer je to suviše velika tema za jednog čoveka, ali očigledno moramo suštinski ići u neke promene, jer ako smo došli u situaciju da smo dali prava i odgovornosti samim zdravstvenim ustanovama, kliničkim centrima gde rade ugledni ljudi sa naučnim biografijama, a oni troše više sredstava nego što je dozvoljeno, zapošljavaju više ljudi nego što je potrebno.
Moram da postavim pitanje šta se dešava sa našim zdravstvenim sistemom, ne sumnjajući u stručnost tih ljudi. To pitanje nisam postavio, da li su kompetentni. Sigurno su kompetentni, ali šta je to, šta se dešava sa našim društvom. Ovo je pitanje za sve nas. Kud god se okrenemo imamo neko urušavanje. Moram da kažem jedno vrlo mučno osećanje, da ti ljudi koji vode te zdravstvene ustanove su često najugledniji naši lekari. Kako je ovo moguće da prolazi mimo njih, da oni odobravaju sredstva koja nisu dozvoljena, zapošljavaju ljude koje ne treba da zaposle, da dozvoljavaju da se u tim ustanovama primaju ljudi na način koji nije legalan ni moralan. Za mene je to jedno pitanje koje mi ne možemo trenutno ovde rešiti. Šta je potrebno polako menjati u tom sistemu da bi ga doveli na jedan nivo da bude znatno bolji nego što je sada?
Za sam kraj, potpuno sam fasciniran, nemojte se na mene ljutiti, neko mora da snosi odgovornost za tih 100 miliona evra nenaplaćenih. Mene stvarno interesuje kako smo došli do toga? Ne kažem da treba kao u Japanu izvršiti harikiri kada dođe do saobraćajne nesreće, ali stvarno moram da postavim kao na nekom političkom skupu pitanje odgovornosti. Imali smo jednog ministra, imali smo drugog ministra. Ni jedan, ni drugi nisu imali nikakav odgovor, pa sada da nam odgovore – kako su tolerisali dug? Neka mi samo ne kažu da je to Fond napravio, a da ministarstvo nije imalo ništa. To nije nikakav odgovor.
Vidimo i da se direktor Fonda pozdravio i rekao – doviđenja, ja sam fenomenalno radio. Pazite, fenomenalno radio, ostali su dugovi preko 100 miliona. Gde je neki problem odgovornosti da vi kao ministarstvo i vi kao profesor, koleginice, da pozovete na neku odgovornost? Vi idete u inspekcije ustanova. Meni je drago zbog toga. Čujem da ulazite na zadnja vrata, da nenajavljeni dolazite. Vrlo dobro, da vidite kako to izgleda, mada verujem da vi znate taj sistem odlično i bez toga. Ali, zaista me interesuje kako mogu ljudi koji su doveli do ovoga da idu sa jedne funkcije na drugu? Neću nikoga imenovati, ali jedan od tih ljudi koji je, doduše, bio vrlo kratko ministar, dobio je novu funkciju u vlasti. Izvinite, ali ne može više, zato što ne mora čak ni da je on lično kriv, ali on ima neku vrstu, ako mogu tako kažem, to se u vojsci zove komandna odgovornost. Znači, neku odgovornost mora da ima onaj ko je vodio jedan sistem.
Kako je do ovoga došlo da će u ovom trenutku svi građani Srbije sad morati preko 100 miliona evra da plate dug zato što uopšte nije plaćeno onima koji proizvode lekove i medicinsku opremu, uglavnom im nije plaćeno ono što su isporučivali?
Mi smo postali, i to je moja poslednja primedba, zemlja bez konkretne odgovornosti. Niko ni za šta nije kriv. Svi kad završe svoj mandat kažu – odlično sam radio, doviđenja. Nije tačno. Neko je radio dobro, a neko je radio loše. U našoj zemlji ima ljudi koji rade dobro i ima ljudi koji rade loše. Ne možemo tu neki prosek napraviti, pa reći – dobro je, sistem radi, ljudi se leče, ima sposobnih lekara, žrtvuju se ljudi, medicinske sestre, medicinski tehničari. To je nikakav odgovor.
Da ne ponavljam više, za sam kraj, interesuje me pitanje – da li ćete ipak napraviti neku analizu kako je došlo do ovih dugovanja i da li će neko biti pozvan na odgovornost, počevši od prethodna dva ministra zdravlja, da li su oni znali ovo, kada je ovaj dug napravljen i kako je taj dug nastao? Hvala.

Hvala.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom startu želim da po ko zna koji put kažem da DS nikada nije imala tu čast da bude odgovorna za Ministarstvo zdravlja i počeću od te činjenice.
Ono što želim da vas obavestim na samom startu je da će DS i narodni poslanici DS i naš poslanički klub podržati uvek reformske poteze ove vlade i reformske poteze u Ministarstvu zdravlja. Lično želim da vam kažem da su konkretno ovi predlozi izmene zakona mali, da je postojeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju jako star zakon, da su uglavnom ministri zdravlja koji su dolazili posle 2000. godine samo malo šminkali taj Zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, od situacije do situacije i ništa detaljno nisu promenili u njemu. Ministarka je dobro krenula. Nadam se da će taj rad biti produbljen i da ćemo ići dublje u reforme sistema zdravstva.
Ono što hoću da kažem, mišljenje poslaničkog kluba DS je da je ovaj zakon jako star, da je konzervativan, da ne uvažava potrebe građana Srbije, da ne uvažava potrebe zdravstvenih radnika Srbije. Pozivam ministarku zdravlja da smogne hrabrosti da kompletno uradi jedan nov predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Rekao sam da će DS, ukoliko to ne bude slučaj na nekim narednim izborima, tražiti odgovornost u Ministarstvu zdravlja i ući u veoma bolne reforme, koje su neophodne našem sistemu zdravstva.
Istaćiću da i dalje nemamo regulisano privatno zdravstvo. Privatno zdravstvo nam se nalazi ni na nebu ni na zemlji. Nemamo regulisano, niti iskorišćeno vojno zdravstvo, koje stoji neiskorišćeno, s obzirom da su kapaciteti vojske bili pravljeni za veliku vojsku SFRJ, da u vojnim bolnicama imamo jako dobar kadar, što se tiče lekara i medicinskih sestara, imamo dobre prostorije vojnih bolnica, ali nažalost, te vojne bolnice stoje prazne, iskorišćene su 40, maksimalno 50%, dok sa druge strane imate kliničke centre i zdravstvene centre po Srbiji koji su prenatrpani i koji vape za malo većim prostorom.
Ono što još želim da vam kažem da će DS insistirati da se transparentnije prati rad lekara u samoj bolnici i u tom nekom trideset-postotnom radu van svoje ustanove, zato što kao predsednik odbora skrećem pažnju i ministarki, ali više skrećem pažnju građanima Srbije. Lično želim da stanem u odbranu interesa građana Srbije kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u ime poslaničke grupe DS, jer su građani Srbije suočeni sa puno problema kada se razbole i kada uđu u sistem zdravstva, od toga da ih na vratima bolnica sačekuju neke čistačice ili neke medicinske sestre koje preusmeravaju pacijente u privatne ordinacije lekara, gde ti isti lekari koji rade u Kliničkom centru ili rade u zdravstvenim centrima, u toku radnog vremena izlaze za vreme svog radnog vremena i pregledaju pacijente u svojim privatnim ordinacijama.
U tim privatnim ordinacijama, takođe, oni uzimaju novac za operacije, što ne bi smeli da rade u samoj republičkoj ustanovi, državnoj ustanovi, ali to urade u svojim privatnim ordinacijama i zakon ne može da ih kači.
Mislim da moramo mnogo jasnije i poštenije da se ophodimo prema građanima. Sistem zdravstva je dugo bio čuvar socijalnog mira u državi. Imamo dobre lekare, ali je zdravstvo, nažalost, ušlo u jedan procenat korupcije, zato što godinama ništa jasno zakonima nije precizirano i kada nemate jasnu kontrolu, kada nemate jasnu transparentnost, svakako dolazi do ovakvih grešaka kao sada da vas lekari šalju i privatne ordinacije da brojne zdravstvene ustanove, brojni centri prave veštačke liste čekanja i kada je neko bolestan, kada je nekome dete bolesno, kada mu lekar kaže – dođi kod mene privatno, bolji su uslovi nego što su u državnoj bolnici, svakako da zbog zdravlja svog deteta neće štedeti novac. Taj novac će od usta odvojiti da bi ga odveo kod lekara.
Smatram da su to nepravilnosti koje moraju da se isprave. Uvek ću i primerima potkrepiti ovo. Da li je normalno da to uporno pričam, da dok nije smenjen direktor Kliničkog centra u Nišu, na ginekološkoj klinici u roku od godinu dana imate 47 abortusa, a da u istom vremenskom periodu u privatnim ordinacijama imate 5.000 abortusa koji su radili isti lekari koji rade u državnim bolnicama i u radno vreme kada su trebali da budu na radnom mestu, a ne da rade privatno i da se neprimereno bogate i da neprimereno siromaše građane Srbije?
Demokratska stranka na prvom mestu ima građane naše države i smatramo da zdravstvo mora da bude dostojanstveno spram tog građanina i da bude besplatno, što je najvažnije. To je što se tiče DS kao socijaldemokratske orijentacije najvažniji prioritet naše organizacije, a smatram i vas. Vi ste dobro počeli i dokle god dobro radite, imate apsolutno i moju ličnu podršku i podršku DS.
Puna su nam usta brige za decu, puna su nam usta brige o ženama, pogotovo za trudnice. Uvek ćemo reći, svaka politička organizacija će reći da sistem zdravstva mora da bude besplatan za njih. Međutim, kažem vam da nije. Ustav Republike Srbije jasno govori u članu 68. da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako ih ne ostvaruju na drugi način.
Sada vas pitam, mi mislimo da su naše trudnice zaštićene zakonom i da one mogu normalno da imaju sve blagodeti našeg zdravstvenog sistema. Reći ću vam da to nije slučaj, da žene i dece poljoprivrednika, privatnika koji ne plate doprinos za zdravstveno osiguranje, oni nemaju zdravstveno osiguranje. Onda te trudnice i ta deca poljoprivrednika i malih preduzetnika, privrednika, ostaju nezaštićena.
Znači, nije tačno da je ova država obezbedila ravnopravni sistem zdravstvene zaštite za sve žene i za svu decu. Pozivam vas da promenimo zakon i da jasno u zakonu stoji da sve trudnice, pored toga što treba da imaju, što predlaže PUPS, 100% isplaćenu platu, da moraju da imaju, ono što je važnije, zdravstveno osiguranje, da neplaćeno prate svoju trudnoću, da neplaćeno mogu da leče svoju decu, što sada nije slučaj kod ove dve kategorije naših stanovnika.
Kuda ide naše zdravstvo? Ne znam. Čemu se mi nadamo? Kolega Korać je saopštio jednu činjenicu koju sam prvi otvorio i tražim odgovornost. Za razliku od njega, tražim odgovornost za pojedince koji su zaštićeni kao beli medvedi, a izgleda mi da dolaze iz ranijih rukovodstava, iz Ministarstva zdravlja.
Hoću da kažem da podržavam centralizaciju javnih nabavki u sektoru zdravstva. Smatram da je puno pronevera novca bilo u proteklom periodu i smatram da ne smemo ostati gluvi na to da je neko potrošio, zadužio ovu državu za 13,5 milijardi dinara i nikom ništa. To smo pretvorili u javni dug, zadužili našu decu, zadužili naše unuke i idemo dalje.
Pitam vas – ko je zadužio građane Srbije u sektoru zdravstva? Pozivam gospodina Vučića i pozivam gospodina Dačića, više puta sam ih pozivao, ali koristim priliku i sada, da ispitaju korupciju u sistemu zdravstva i da ispitaju ove probleme koje sada navodim.
Nemoguće je da vi centralizujete ove nabavke, zato što vam je to sada palo na pamet, nego ste se zaprepastili sa načinom funkcionisanja Ministarstva zdravlja do sada, zaprepastili ste kako nenamenski, nedomaćinski troše pare građana Srbije i onda ste to centralizovali. Da sam sada u vašoj situaciji i da sam ministar zdravlja, isto bih to uradio i zato vam i dajem tu podršku, zato što su se mnogi direktori zdravstvenih sistema, bivše rukovodstvo Ministarstva zdravlja bahato ponašali, nisu vodili računa o građanima Srbije, nenamenski su trošili sredstva, kupovali skupe aparate koji nisu bili u planu i programu, zapošljavali su nemedicinski kadar, pa su zatrpali Klinički centar u Nišu sa više od 2.000 nemedicinskog kadra. Zapošljavali su ih uvek pred izbore, i neću vam reći iz koje su stranke dolazili, kako su dolazili do nekih procenata da pređu cenzus.
Tražim odgovornost. Želim ovo zakonski da se ispita. Demokratska stranka podržava borbu protiv korupcije, ali ne podržava selektivnu borbu protiv korupcije. Gospodine Vučiću, uđite i u sektore koje vode vaši koalicioni partneri, ispitajte da li je bilo korupcije ili nije. Svakako da dug od 13,5 milijardi dinara u sektoru zdravstva nisu napravili vanzemaljci, nego su napravili neki bahati i nesposobni direktori, koji moraju da budu spomenuti, zašto su to napravili.
Sa ove teme ću vam skrenuti pažnju na drugu temu, kako funkcioniše naš zdravstveni sistem. Primam brojna pisma naših sugrađana. Ovo je pismo od gospodina M.Ž. koji već dve godine pokušava da dođe na red da bude operisan od katarakte. Da li je normalno da on mora 11 puta da dođe do lekara i da mu se 11 puta različiti razlozi odbijanja ponove, samo sa ciljem da se usmeri u privatnu ordinaciju određenog profesora, kako bi određeni profesor mogu da uzme novac?
Poštovana ministarka, kažem vam da ću se sa vama boriti, ukoliko u vama imamo borca za korupciju u zdravstvu, DS će vas podržati. Moramo iskoreniti ovo zlo koje je nastalo u sistemu zdravstva, koje svi prikrivamo, zato što je to možda neko iz naših redova, zato što je to možda neki važan profesor. Na prvo mesto ću uvek staviti pacijenta. Pacijent ne sme da bude šikaniran na ovaj način kako se radi u zdravstvenom sistemu sada. Zato je potreban novi zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju.
Sledeći primer su onkološki pacijenti. Biopsiju pacijenta koju sam uzeo je od 25. juna i pacijent se zove S. J. - tumor vrata desno. Patohistološki nalaz je stigao 14.11. Pitam vas – da li je normalno da posle pet meseci stigne patohistološki nalaz tumorskog procesa ovog pacijenta?
(Predsednik: Izvinite što vas prekidam, samo se nadam da imate dozvolu tih ljudi da iznosite ovakvu vrstu informacija?)
Želim da pitam – da li imam dozvolu da tražim odgovornost, zato što je pitanje da li je ovaj pacijent živ, samo zbog bahatosti lekara koji nisu …
(Predsednik: Izvinite, moram da vas prekinem. Iznošenje privatnih i ličnih podataka, koji zadiru ovako duboko u privatnost svakog od tih ljudi koje pominjete, ako vi imate njihovo ovlašćenje da iznosite te podatke, nemam ništa protiv. Samo želim to da raščistimo, jer time možemo povrediti dostojanstvo tih ljudi. Samo sam zbog toga intervenisao.)
Predsedniče, svaki dopis je imenovan na moje ime i prezime, gde traže pomoć i podršku.
Molim gospodu iz G17 plus, doduše, možda iz URS, ne znam ni kako se sada zovete, da mi ne dobacujete s mesta. Predsedniče, molim vas, slučajno, ukoliko dalje primetim da me dalje ometaju u radu, da ih opomenete.
Ono što želim isto da kažem je briga za onkološke pacijente. I dalje imamo veliki problem u Srbiji oko lečenja pacijenata koji boluju od malignih tumora. U Nišu, u Novom Sadu se čeka za zračnu terapiju, znate i sami, radili smo jedan odbor na tu temu, dva do tri meseca. Na patohistološku dijagnozu se čeka mesec do mesec i po dana. Sa odgovornošću vam kažem da nema šanse da izlečite nekog pacijenta, ako patohistološka biopsija koju uzmete sa tumora, se čeka više od mesec i po dana, a ako nakon toga, posle hirurškog tretmana se čeka dva i po meseca za zračenje, dragi moji, možemo ovde u sali pričati sve super, kritikovati ministarku, kritikovati mene, ali ti pacijenti koji čekaju ovoliko dugo, osuđeni su na smrt.
Da li sada vređam nekog zato što kažem istinu, i uvek ću pričati istinu. Nama sistem borbe protiv onkoloških bolesti, borbe protiv tumora u Srbiji je katastrofa. Liste čekanja se opet prave veštački, kako bi se neko preko reda gurao, kako bi opet korupcija u zdravstvu bila ona glavna vodilja, kako doći do tog nekog željenog mesta, kako doći na red za zračnu terapiju.
Ono što isto želim da otvorim kao temu, što nije jasno regulisano, a prošli saziv parlamenta je radio, to je briga o terminalnim pacijentima, briga o ljudima koji su praktično iscrpili sve moguće medicinske tretmane, a koji su prepušteni sami sebi, greškom lekara ili nedolaskom na vreme, a imate puno pacijenata kojima ne može lekar pomoći.
U Srbiji još uvek ne postoje ti palijativni centri na jedan dostojanstven način. I u prošlom parlamentu sam pričao i sada vas pozivam da, ne mogu gerontološki centri koji su predviđeni zakonom, višim rukovodstvom Ministarstva zdravlja, da budu centri gde će se ti palijativni pacijenti, da se palijativa sprovodi. Tamo rade po jedan ili dva lekara, tamo radi nekoliko medicinskih sestara koji možda mogu da promene pelenu nekom starom našem sugrađaninu, ali ne mogu da budu briga onim pacijentima koji imaju metastaze na plućima, na mozgu, koji su nepokretni i koji imaju non stop bolove, koji krvare, koji imaju infekcije.
Pozivam vas da se, pored borbe za najmlađu populaciju, borimo i za najstariju, i za ove bolesti od koje svako okreće glavu. Svako demokratsko društvo potrebuje brigu i o ovim pacijentima. Svaka evropska država vodi računa. Gerontološki centri ne mogu biti mesto gde će se ovi pacijenti lečiti.
Da polako privedem kraju. Šta urgentno moramo uraditi da ovaj naš sistem profunkcioniše? Izmenama ovog vašeg zakona, vi ste malo zagrebali po površini sistema zdravstva. To je dobro i to ćemo podržati. To smo podržali i na Odboru za zdravlje i porodicu, gde su upravo poslanici DS dali kvorum, gde vladajuća koalicija nije obezbedila kvorum ni za rad, niti za odlučivanje. Ponosan sam što sam dao kvorum za rad i ponosan sam što sam dao kvorum za glasanje, jer smatram da je ovo centralizovanje ovakvih stvari dobro u ovom trenutku kada je haos u sistemu zdravstva.
Ono što moramo da uradimo to je, opet ponavljam, jedan novi zakon. Ovaj zakon je star i više od 20 godina je na sceni. Svako ko je došao od ministara, kao kad dođe neki direktor u bilo kom preduzeću, on malo počne da kreči i nakon toga stane. Pozivam vas da stvarno uradimo novi zakon o zdravstvenom osiguranju i novi zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ono što ste predvideli je da u nekom narednom periodu, posle nove godine, uđemo, a to je zaštita prava pacijenata. To je nešto na šta su mnogi okretali glavu, od tog zakona, a to je zakon koji na prvom mestu stavlja građane Srbije, na prvom mestu stavlja pacijenta i jako je bitno da taj zakon što pre izglasamo u Skupštini Srbije. Taj predloženi zakon koji se radi, sada je javna rasprava, DS će takođe podržati.
Ono što vas pozivamo da uradimo je i zakon o lekarima. Potrebno je da uradimo zakon o zaštiti prava pacijenata, a takođe moramo voditi računa i o lekarima, medicinskim sestrama, koji traže da budu u službi državnog lica, da budu zaštićeni jer imaju puno problema. Mislim da je to isto jedan od izlaza iz ove situacije.
Na kraju, želim da neke stvari pohvalim koje ste preduzeli, a što se tiče jugoistoka Srbije, s obzirom da mnogi ministri u ovoj vladi okreću glavu od jugoistoka, a to je što ste mnogo ozbiljnije od ranijih ministara sagledali potrebe jugoistoka Srbije i konkretno velikih bolnica na ovom terenu. Izgradnja novog centra za kardiohirurgiju je nešto što je dobro i nešto što pozdravljamo. Ono što je jako bitno jeste da se posle više od 20 godina, zaslugom Ministarstva zdravlja, napravila kotlarnica i taj sistem u kliničkom centru je dobar.
Sve što je dobro ćemo pohvaliti, ali ono što je loše, svakako ćemo kritikovati. Privešću kraju, poštovana profesorka, poštovana ministarka, vi od poslaničkog kluba DS, za razliku od drugih ministara, imate podršku zato što radite reformske stvari, zato što za sada radite dobro, ali ta podrška će trajati samo dokle radite reformske stvari i dokle radite u interesu građana Srbije. Zahvaljujem vam se i pozivam vas da u narednim nekim etapama radimo zajedno u interesu građana Srbije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.
Reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva Narodne skupštine. Zahvaljujem vam, predsedniče, što ste reagovali u pravom trenutku, ali tek nakon što smo mi počeli da galamimo kako je kolega dobro primetio. Ne mogu da ne galamim kada se narušavaju osnovna ljudska prava ljudi u Srbiji. Zaista, ako smo došli dotle da lekar koji ne razume poverljivost između pacijenta i lekara brani zdravstveni sistem, onda se čini da nismo baš daleko stigli.
Jedan od osnovnih postulata lekarske profesije je čuvanje tajne. Čitati nečije ime sa onkološkom dijagnozom i patohistološkim nalazom pred čitavom javnošću Srbije je teško narušavanje ljudskog dostojanstva te osobe, čak i da imate njenu dozvolu. To je za svakog ozbiljnog lekara potpuno nedopustivo. Radila sam 20 godina u zdravstvu i nisam mogla da zamislim da nečiji problem ili dijagnozu podelim sa članovima svoje porodice. Mislim da je potpuno nedopustivo da se pred javnošću iznose takve stvari i dobro je što ste na to reagovali.
Želim da iskoristim priliku, ono što je kolega pokušao da prebaci prethodnim kadrovima u zdravstvu, kako je on rekao, volela bih da ministarka kaže kada su nastali ovoliki dugovi u Fondu zdravstva, jer sam vodila Odbor za zdravstvo od 2007. do 2008. godine i koliko se sećam tadašnjih izveštaja Republičkog fonda, gotovo da nije bilo dugova u zdravstvu. Kada su oni nastali? Da li je to u periodu kada je odgovornost nad Fondom zdravstva preuzela upravo stranka kolege koji je govorio pre mene?