Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, Vladimir Marinković, Meho Omerović i Milorad Stojšić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka od 5. do 12. dnevnog reda pozvala da, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, podpredsednice Vlade, magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, magistra Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i profesora dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da sednici prisustvuje i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj Republike Srbije, Andrijana Stojković, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Dragomir Matović, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Ninoslav Kekić, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Ljiljana Petrović, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Branka Đorđević, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Radovan Medić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija i privrede i Zlatko Milikić, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 5. do 12. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić, po Poslovniku.

Poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsednici Skupštine, pozivam se na član 27. Poslovnika i obraćam se potpredsednici Skupštine, vama gospođo Kovač, koja vodite ovu sednicu dana.
Svi znamo da već 24 sata ili više od toga naši građani na Jarinju pokušavaju da onemoguće da se uspostavi granični prelaz između Srbije i Kosova. To je jedan stravična situacija koju, ako pratite, ne može nijedan čovek da zaobiđe, a da ne izrazi bar intimno u sebi znak solidarnosti, obzirom na njihove napore koje sada čine.
Može delovati krajnje nadrealno da u takvoj jednoj situaciji ova skupština redovno i normalno radi. Razumem, Skupština ima svoje poslove i svoje zadatke na dnevnom redu, ali ovo je zaista vanredna situacija. Nije ovo štrajk, nije ovo neki izlazak na ulice da bi se izvojevao neki parcijalni interes. Ovo je borba građana za najvažnije interese države Srbije. Ti interesi su potpuno jasni, da ona ostane u svom teritorijalnom integritetu i da sačuva svoj suverenitet. Oni to čine ubeđeni da su u pravu. Poslanička grupa DSS i DSS kao stranka ih podržava u tome jer smatra da su zaista u pravu.
Zbog toga, gospođo potpredsednice, predlažemo da se ova skupština, rad ove sednice prekine na neodređeno vreme ili bar za danas, kako bi se pre svega izrazila politička solidarnost sa ljudima. Mi smo ovde narodni predstavnici i poslanici. Narod tamo vrši protest u ime narodnih, tj. državnih interesa i tu postoji jedna čvrsta veza da se to učini, dakle, da se prekine, videćmo da li za neko vreme ili bar za danas, kao što sam rekao i da se izrazi ta solidarnost tim gestom. Možda ne samo tim gestom, možda je potrebno da poslanici povuku jedan potez više, pa da odu tamo, da se zaista i fizički solidarišu sa ljudima koji su na ciči zimi i koji čuvaju dostojanstvo ove države.
Što se DSS tiče, poslanici ovog poslaničkog kluba već su tamo i mi ćemo narednih dana tamo biti prisutni, ali ne radi se o nama, radi se o Skuptšini, o njenoj ulozi u ovoj državi i o njenom vrhunskom političkom dostojanstvu.

Dame i gospodo narodni poslanici, sačekao sam da kolege izađu. Na dnevnom redu je osam zakona i probaću da govorim o nekima od njih.
Predlog zakona o privatizaciji, koliko sam razumeo, tu se ostavlja određeni rok da se firme koje su još uvek državne i koje pripadaju Agenciji za privatizaciju, da im se stavi rok od godinu i po dana za reformisanje. Podržaću ovo, imajući u vidu da one prave ogromne gubitke. Ali, tu je jedan hendikep u vezi ovog zakona. U tim firmama u ovom trenutku radi oko 100 hiljada ljudi. Očekujem da Vlada napravi program sa tih 100 hiljada ljudi koji rade u državnim firmama, da ukoliko Agencija za privatizaciju ne uspe da udomi te firme, da se na neki način ti zaposleni zaposle na nekim drugim mestima, dakle, da se naprave neki novi programi gde će se ti ljudi uposliti. Napominjem da te firme prave ogromne gubitke, ali takođe da u njima radi 100 hiljada ljudi.
Što se tiče Predloga zakona o transakcijama i rokovima plaćanja, naravno da ću podržati i to, s tim što imam i jednu rezervu. Zatezna kamata kod ne plaćanja je referentna kamatna stopa plus 8%, što je manje-više u redu, ali imao drugi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji kaže da ako dugujemo porez, onda nam je kamata referentna kamatna stopa Narodne banke plus 10%. Sada dolazimo u poziciju da ukoliko nam neko nije platio 100 hiljada dinara i ukoliko smo mi dužni tih 100 hiljada dinara Republici, dakle, posle par godina, kada naplatimo sve to sa zateznom kamatom, ta zatezna kamata i glavnica neće biti dovoljne da platimo tih 100 hiljada dinara poreza. Dakle, trebaće nam daleko veći novac nego što ćemo dobiti na zateznoj kamati ukoliko robu ne naplatimo.
Predlažem da se u nekim budućim izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji kamata izjednači, odnosno da zatezna kamata bude jednaka u oba slučaja, dakle da to bude referentna kamatna stopa plus 8% ili plus 10% u oba slučaja, tako da ne dođemo u koliziju dva zakona.
Treći zakon je Zakon o otpisu kamate i mirovanju poreskog duga. Naravno da ću podržati Vladu u pokušaju da naplati kod preduzeća, posebno kod ovih aktivnih privrednih društava 1,7 milijardi evra, da im pri tome pomogne da im poreski dug miruje, a da im kamate otpiše. Tu imam jednu rezervu, zakonopisac je trebao predvideti i da se redovne platiše na određeni način stimulišu, tj. da im se određeni procenat onih koji su redovno izmirivali svoje poreske obaveze, da im se određeni procenat računa kao poreski kredit i da se na takav način nagrade i da drugi poreski obveznici znaju da će, recimo, sa pet ili deset posto biti stimulisani ako redovno izmiruju svoje poreske obaveze.
Kod ovog zakona otpisuju se i doprinosi za zdravstveno osiguranje zato što ti ljudi nisu lečeni i tu sada imamo jedan problem. Imamo problem da neko ko nije zaposlen, jeste zdravstveno i socijalno osiguran, ali da neko ko je loše zaposlen, taj nema pravo na lečenje zato što mu knjižica nije overena. To je veoma loša poruka, jer radnik ne može da bira u koju će firmu da se zaposli, niti može da bude vidovit, da zna da li će mu poslodavac u buduće uplaćivati doprinose. Dakle, postaje apsolutno nezaštićen i njega ništa ne spasava to što će Vlada Srbije ili Ministarstvo finansija posle određenog roka poslodavca osloboditi plaćanja zdravstvenog osiguranja, s obzirom da mu radnici nisu koristili zdravstvenu zaštitu u periodu kada zdravstveni doprinosi nisu uplaćivani.
Kod zemljoradnika je takođe slaba uteha, ako znamo da socijalni slučajevi imaju prava na zdravstvenu zaštitu, a poljoprivrednici koji ne izmire zdravstveno osiguranje i PIO osiguranje, nemaju prava da se leče zato što im knjižica nije overena. U tim situacijama dolazimo do jasne poruke da je bolje biti socijalni slučaj nego seljak i to je veoma loše za državu.
Što se tiče zakona o javnim preduzećima, to je sve jasno, otprilike je najviše govornika govorilo o tome, dakle, političke stranke, osnivanjem lokalnih, pokrajinskih i republičkih vlasti, dolazi u poziciju da na određeni način gazduju javnim preduzećima koja su od opšteg interesa. Ne može svaki građanin sebi napraviti put, ne može održavati put, ne može svaki građanin prikupljati smeće, ne može se sam snabdevati vodom. To su zajednički opšti interesi o kojima treba da se staraju javna preduzeća, na način kako se i vlasnici privatnih firmi staraju o svojim privatnim preduzećima. Međutim, to kod javnih preduzeća nije slučaj.
Juče je neko rekao da se kupuju odbornici, ne bili se gazdovalo javnim preduzećima. Moram da podsetim jednu stranku bivšeg režima da su to oni pravili i izmislili negde odmah posle izbora, da su sada aktuelan predsednik te neke stranke i tadašnji predsednik zajedno otišli u Leskovac i rekli da su odbornici vlasnici mandata i da odbornici formiraju lokalne i sve druge vlasti, a ne političke stranke.
Očigledno da je došlo do debelog zaokreta, kao i uvek, tu nema nikakvog principa. U međuvremenu je ta stranka bivšeg režima promenila mišljenje i sada, otprilike, stoji na stanovištu da odbornici, odnosno predstavnici građana nisu vlasnici mandata, odnosno da oni ne prave vlast u lokalnim samoupravama, pokrajini i republici, već da to čine političke stranke. Dakle, ti dvojni standardi kod njih mene iznenađuju.
Javna preduzeća su takođe nama poznata kao stranačke kase. Odatle se finansiraju, tu sreću nemam, iz Narodne seljačke stranke sam, male stranke koje nema nijedno javno preduzeće i zato često kažu da mi je stranka minorna, govore sa mnom o nipodaštavanju. Da sam imao stranačke kase u javnim preduzećima kako su imale neke stranke, mislim da bih osvojio 100% glasova.
U tim javnim preduzećima rade prave stranačke vojske u upravnim odborima i želim da napomenem da ću ovaj zakon podržati, zato što se kroz nadzorne odbore smanjuje broj članova nadzornog odbora na tri u lokalnim samoupravama, a u republici na pet, s tim što u republici i pokrajini tri daju vlasti, a po jednog ili dvojicu daju nezavisni, odnosno zaposleni u tim preduzećima. U lokalnim samoupravama ćemo imati samo tri člana nadzornog odbora, a sada ti upravni odbori broje i po 10 članova. Dakle, ta neka stranačka vojska će se ipak malo smanjiti, tako da je ovo jedan dobar korak u dobrom pravcu, ali mislim da su ove reforme trebale biti još radikalnije.
Ono što treba još napomenuti je da su javna preduzeća bila najveći izvor korupcije, posebno za vreme bivšeg režima. Jednu vlast, koja je otišla, treba ceniti po situaciji koju su nam ostavili.
Što se tiče javnih preduzeća, ostavljena su javna preduzeća koja su u gubicima preko tri milijarde evra. To su preduzeća koja su naglo počela da gube svoj kapital i svoju imovinu i takvi imaju tri puta vredniji kapital od privatnih preduzeća, a prave gubitke koji su pet puta veći od gubitaka privatnih preduzeća. U tim javnim preduzećima radi 180 hiljada radnika, od toga je 70 hiljada u Beogradu i onih 100 hiljada koji rade u državnim preduzećima, koji su pod kontrolom Agencije za privatizaciju i dođemo do broja od 280 hiljada, dakle, preko 12% radi u državnim i javnim preduzećima.
Za subvencije na državnom i lokalnom nivou se izdvaja preko 390 miliona evra, za subvencije javnim preduzećima kojima su raspolagale stranke u prethodnom periodu i zato ne razumem prigovore koji dolaze iz bivše režimske stranke.
Mislim da vam je trebala još agresivnija reforma. Što se RTS tiče, čim dirneš malo, podigne se velika dreka i mislim da to nije bio javni servis, da je to bio, pre svega, novčani servis jednog gradonačelnika i sadašnjeg predsednika jedne tamo stranke bivšeg režima i bojim se da se…
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas da se vratite na temu.)
U temi sam. U temi sam daleko više nego oni što su juče lupali po pet šest replika, a ne znam zašto.
Koliko znam, u ovom zakonu piše nešto i o informisanju i upravo o tome govorim, da građani finansiraju, između ostalog, od javnih preduzeća, a finansiraju javni servis, barem ga ja finansiram tri puta na tri brojila. Ukoliko vi to ne dozvoljavate, naravno da neću da pipnem to veličanstvo tamo za koje mu dugujem izvinjenje. Rekao sam mu da je milijarder i izvinjavam mu se, on je multimilijarder.
Što se tiče javnih preduzeća, u Srbiji je ukupno 570 javnih preduzeća i imamo 8.242 direktora i zamenika. To je 16 direktora, zamenika i raznih izvršnih direktora po javnom preduzeću i za njihove plate se izdvaja godišnje preko 100 miliona evra. Po jednom preduzeću se mesečno izdvaja 20 hiljada evra samo za direktore, ili kolegijum direktora, ili razne direktore, pomoćnike itd. Ne treba pričati o portparolima, sekretarima, sekretarima podsekretara, portparolima portparola itd, da bi vam dokazao da se u javnim preduzećima radi o jednoj stranačkoj vojsci koja opterećuje očerupane građane i koja je, uvođenjem komunalne policije i raznih represivnih aparata, dovela građane do toga, kao da ne žive u državni Srbiji već u "žutoj kući", samo još treba komunalna policija i izvršni sudski organi da nam vade bubrege i unutrašnje organe, ukoliko ne platimo lokalnu komunalnu taksu. Tu su veoma svestrani, želeći da uberu što više i da svojim partijama na takav način doprinesu što više novca.
Takođe treba reći da je to veliki izvor korupcije, da su ti direktori i gradonačelnici običnim građanima u predizbornim kampanjama, podmićivali ih parama iz tih javnih preduzeća, pričali im bajke, a sebi sada, posle izbora, prave dvorce, iznose kapital na svoje privatne firme, na firme svojih prijatelja, čak iznose novac u inostranstvo na privatne račune i zato mislim da ove zakone treba podržati, mada i samo mislim da su oni trebali biti daleko radikalniji u reformama i da su trebali skroz razvlastiti stranke u javnim preduzećima, da nemamo nikakvu partijsku vojsku, jer to naša privreda, naša država, čiji je javni dug, privredni dug i dug građana gotovo 50 milijardi evra, ne može više izdržavati i ovde je rez morao biti daleko bolji.
Privatni sektor i dalje živi kako mora, a javni sektor i dalje želi da živi kako hoće. Da se tu kralo i da je na snazi bio Dušanov zakonik, koji kaže da se lopovi, razbojnici i svaka vlastela koja to toleriše, imaju zbog lopovluka obesiti naopako i oslepiti. Bojim se da bi danas bilo puno belih štapova i da bi neki itekako govorili i radili u ovoj skupštini naopačke. Takođe, da je na snazi neki šerijatski zakon, zbog ovih javnih preduzeća bi umesto rukama, glasali nogama i ne bi imali na šta staviti svoje skupocene satove. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, SNS će glasati za ovaj set zakona, kako su i rekli predstavnici SNS, za ove zakone koji su na dnevnom redu u Narodnoj skupštini.
Što se tiče zakona o javnim preduzećima, SNS smatra da je on jedan od predizbornih obećanja SNS, kao što su juče kolege i rekle, a ujedno je i rezultat opredeljenja kako Vlade Republike Srbije na čelu sa gospodinom Dačićem, tako i predsednika Republike Srbije, gospodina Tomislava Nikolića, kao i koordinatora Vlade Republike Srbije za borbu protiv kriminala i korupcije, Aleksandra Vučića, da se obračunamo sa najvećim problemima srpskog društva, korupcijom i kriminalom, kao osnovnom pretpostavkom za bolji ekonomski razvoj zemlje u celini.
Ovaj zakon o javnim preduzećima, pored ostalog, ima za cilj da preko svojih mehanizama smanji korupciju i kriminal, jer oni danas zasigurno razaraju srpsko društvo u celini.
Ovih dana smo svedoci da je u JP "Čistoća" u Beogradu pronevereno 370 miliona dinara i da su partijski kadrovi DS, u prvom redu Dragana Đilasa, osuđeni na 73 godine zatvora. To je tzv. đubretarska mafija i afera itd.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, molim vas da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine.)
Izvinite, tako se zove i tako je u presudi. Nisam kriv što ne čitate.
Potrebno je napomenuti da je ovaj zakon o javnim preduzećima rađen u saradnji sa Svetskom bankom, što mu daje dodatnu vrednost i snagu, iako su juče poslanici DS sumnjali u ovaj deo, i daje mu dodatnu težinu i garanciju da smo na dobrom putu.
Kao novina Zakon o preduzećima uvodi profesionalizaciju rada i javnost rada u preduzeću. To znači, pored ostalog, profesionalizaciju menadžmenta kako kroz imenovanje i razrešenje direktora javnih preduzeća, tako i kroz nadzorne odbore. Na čelo preduzeća doći će ljudi koji će odgovarati za svoje rezultate, a biće birani javnim konkursima, a ne po političkoj liniji. Dakle, na jedan transparentan način, a moraće i da zadovolje tačno određene kriterijume. Moći će lakše da se smene nego do sada. Zapošljavanje ljudi u javnim preduzećima, ne samo na vodećim radnim mestima, u buduće će zavisiti od profesionalnih osobina kadrova, a ne od političke opcije, kao što smo imali do danas. Danas uglavnom rade u javnim preduzećima partijski kadrovi i njihove porodice ili šira rodbina, kumovi, ljubavnice, a vrlo često nemaju ni minimum stručne spreme za poslove koje obavljaju, što je direktno uticalo na poslovanje preduzeća i dovodilo do masovnih gubitaka.
Javna preduzeća u Srbiji od 2000. godine poslovala su sa četiri i po milijarde evra gubitka zbog političkih kadrova. To je vrednost otprilike tri elektrane, a mi godišnje uvozimo struju 20%, a od tih gubitaka mogli smo sagraditi tri elektrane i više ne bi uvozili, nego izvozili struju. Zato je opredeljenje Vlade Republike Srbije da se više bacimo na elektrifikaciju i poljoprivredu. Po mom mišljenju to je izuzetno dobro.
Profesionalizacija javnih preduzeća neminovno dovodi do veće efikasnosti u radu, transparentnosti rada i rezultata rada i smanjuje korupciju i kriminal. Suština promena u javnim preduzećima jeste uvođenje instrumenata javnog konkursa. Dakle, ukidanje upravnih odbora u javnim preduzećima koji su predstavljali utočište za propale stranačke kadrove, a vrlo često i bez srednje stručne spreme. Sada će oni biti zamenjeni stručnim ljudima u nadzornim odborima, a u potpunosti se pruža uvid javnosti u radu svakog pa i najmanjeg javnog preduzeća.
Ovaj zakon konačno omogućava reformu javnog sektora, jer su javna preduzeća korisnici subvencija, a ovo je samo prvi korak u celovitoj reformi javnog sektora koji će se desiti zaključno sa 1. junom 2014. godine kada će biti okončan puni proces restrukturiranja.
Šta mi na koncu ovim izmenama zakona o javnim preduzećima postižemo? Navešću samo 11 stvari. Prvo, ukidamo profesionalizaciju kadrova. Drugo, doprinosimo procesu departizacije preduzeća. Treće, uvodi se odgovornost rukovodećih ljudi. Četvrto, dolazi se do efikasnijeg poslovanja javnih preduzeća. Peto, vrši se efikasnija kontrola rada. Šesto, vrši se bolja transparentnost rada, a time se suzbija korupcija i kriminal. Sedmo, vrši se bolje vrednovanje rezultata rada. Osmo, jača se motivisanost radnika. Deseto, bolje plate. Jedanaesto, bolje usluge našim građanima, što je vrlo bitno.
Zbog toga će poslanici SNS glasati za set ovih zakona, jer su svi svesni ovih nabrojanih vrednosti i prednosti u funkcionisanju javnih preduzeća, što je bilo jedno od predizbornih obećanja SNS. U tu svrhu pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, iz opozicije da glasate za ovaj zakon i time pokažete da ste na visini zadatka narodnog poslanika, jer ovaj zakon je u interesu svih građana Republike Srbije i korak je napred u odnosu na postojeći, a mi smo realizatori volje građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Predsednice, član 107, dužni ste da ozbiljnije i oštrije reagujete kada se na ovakav način krši i ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Kada su svi poslanici u pitanju, a naročito one stranke koje imaju princip za javna preduzeća. Ako hoćete bolje javno preduzeće, dajte ga onome ko je uništio svoje. Ako je neko osuđen, recite ko je osuđen, ime i prezime. Ako je pripadnik neke stranke, recite da je pripadnik koje stranke. Tako se obraća javnosti i molim vas da drugi put opomenete ljude koji iznose neistine, a to svakako nisu članovi DS, niti imaju bilo kakve veze sa Draganom Đilasom.

Hvala.
Samo da vam kažem, ako ste bili prisutni, primetili ste da sam upozorila gospodina Atlagića.
(Marko Atlagić, sa mesta: Pravo na repliku.)
Gospodine Atlagiću, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Berić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnim preduzećima u svojoj dosadašnjoj praksi i primeni je pokazao određene nedostatke koje su se ispoljavale kako prilikom izbora organa upravljanja, tako i prilikom njihovog rada.
Jedan od najvećih nedostataka jeste transformacija javnih preduzeća u određene vidove partijskih ispostava, gde su gotovo svi članovi organa upravljanja birani po principu partijske pripadnosti i vladajuće garniture. Pozicioniranje se vršilo po načelu što je veće političko podaništvo, to je i veća pozicija u određenim organima upravljanja.
Ovakav način rada vođenja u javnim preduzećima imalo je za posledicu povećavanje broja zaposlenih. U nekim slučajevima nekoliko puta većim od optimalnog broja, sa jedne strane, sa druge strane, isisavanje ogromnih sredstava iz javnih preduzeća i njihovo preusmeravanje kako za finansiranje rada političkih partija, tako za finansiranje nepotrebnih projekata, gde se kroz već uhodanu šemu poslovi daju firmama čiji su vlasnici u direktnoj vezi sa odgovarajućim političkim moćnicima.
Sve ovo zajedno je dovelo do toga da se danas mnoga javna preduzeća nalaze u veoma teškom položaju. Da se ovakve stvari ne bi dešavale, da bi se otklonili svi navedeni nedostaci, pred nama je novi predlog zakona o javnim preduzećima u kojem su jasno definisane procedure o izboru organa upravljanja koje će dovesti do potpune departizacije i depolitizacije rada javnih preduzeća.
Suštinske prednosti ovog predloga zakona o javnim preduzećima u odnosu na do sad primenjivani su sledeći. Uvođenje kategorije javnog konkursa na osnovu kojeg će se birati direktor sa tačno definisanim uslovima koje lice mora ispunjavati da bi uopšte bio kandidat, a kasnije i izabran za direktora i to na određeno vreme, što je jedna od novina u ovom zakonu.
Druga prednost ovog predloga zakona jeste što će javne konkurse sprovoditi nezavisne stručne komisije po jasno određenoj proceduri koja će biti potpuno dostupna očima javnosti.
Treće, u javnim preduzećima uvodi se mehanizam kontrole kroz postojanje komisija za reviziju koje će se baviti kontrolom finansijskog rada preduzeća. Umesto upravnih odbora uvode se nadzorni odbori, bez obzira da li se radi o jednodomnom ili dvodomnom načinu upravljanja čiji će članovi morati biti visoko obrazovani ljudi čija je stručnost i višegodišnji rad i iskustvo usko vezano za oblast delovanja javnih preduzeća.
Na kraju, uvodi se mehanizam suspenzije direktora koji se aktivira ukoliko direktor ne izvršava odluke nadzornog odbora, ukoliko se utvrdi da radi na štetu javnog preduzeća, ukoliko krši dužnosti direktora i sl. Ovaj mehanizam i te kako će podići nivo odgovornosti, samosvesnosti i profesionalizacije rada poslovnog menadžmenta. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.