Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Pre nego što pređemo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, 3. i 4. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju i: dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, mr Milisava Čogurića, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove i međunarodnu saradnju u Ministarstvu pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu, odnosno na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, po Poslovniku. Izvolite.

Predsedniče, član 27. Prosto, ceo dan je danas pomeren zbog glasanja i celog toka sednice koji je bio i mi sada počinjemo raspravu, a bilo je planirano u 10 časova.
Molim vas da date informaciju poslanicima koliko će se danas raditi, da li će se raditi do okončanja tačke dnevnog reda, jr mnogo ljudi je zainteresovano to da čuje, da bi mogli da planiraju i što se tiče toka sledeće nedelje, da bismo mogli da se adekvatno pripremimo, a pogotovo danas, obzirom da je već 14 časova, a mi tek sada počinjemo diskusiju o ovoj tački dnevnog reda.

Što se tiče današnje sednice, mi ćemo svakako raditi posle 18 časova. Ne mogu tačno da vam kažem do kog vremena, jer ćemo zajedno dogovarati procenu kada budemo videli da li rasprava o ove objedinjene četiri tačke  može da se u neko razumno vreme završi ili ćemo odlučiti da je nastavimo u ponedeljak.
Što se tiče naredne sednice, nastavljamo sa radom u ponedeljak, s tim što ćemo dogovarati kako da obeležimo neke od praznika koji slede sledeće nedelje, a da najveći broj narodnih poslanika ne bude uskraćen mogućnosti da dođe na sednicu Narodne skupštine, odnosno da uvažimo i one koji slave i pravoslavne, a kasnije i iz redova katoličke veroispovesti, tako da ćemo se o tome zajednički dogovarati. Mislim da to možemo da postignemo na dobar način.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, o Predlogu zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu i o Predlogu zakona o dopuni Zakona o sudijama.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 1, 2, 3. i 4. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
S obzirom da niko nije predložio duže vreme rasprave, detalje za vreme koje je predviđeno za svaku poslaničku grupu dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, o Predlogu zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu i o Predlogu zakona o dopuni Zakona o sudijama.
Da li predstavnik predlagača Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici i uvaženi narodni poslanici, na početku rasprave dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu i Predlogom zakona o dopuni Zakona o sudijama.
Postoji više zakona koji opravdavaju donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Pre svega, Republika Srbija je preuzela određene obaveze, koje proističu iz potvrđenih međunarodnih ugovora sa jedne strane, obaveze po osnovu njenog članstva u Savetu Evrope, sa druge strane, kao i obaveze iz zahteva EU u procesu pridruživanja i sticanja statusa kandidata za ulazak u članstvo, a tiču se krivičnog zakonodavstva.
Takođe, bitno je navesti da i Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO je usvojila izveštaj za Republiku Srbiju, a u okviru trećeg kruga evaluacije, koji sadrži određene preporuke za izmene i dopune pojedinih članova Krivičnog zakonika, koje se odnose na koruptivna krivična dela.
Iako krivičnom pravu treba pribegavati kao krajnjem sredstvu, postoji opravdanje da se uvedu određena nova krivična dela, poput, recimo, zloupotrebe u postupku javnih nabavki, ali i da se izvrši dekriminalizacija anahronih krivičnih dela, gde krivično-pravna intervencija nije nužna, poput, recimo, nesavesnog rada u privrednom poslovanju ili da se izvrše intervencije druge vrste kod nekih krivičnih dela kod kojih je previše široka kriminalna zona. Umesto da pruža efikasniju krivično-pravnu zaštitu, ugrožava neke važne vrednosti i interese građana i čitavog društva.
Pored toga, bilo je neophodno otkloniti i nepreciznosti zakonskog teksta, kao i omaške do kojih je došlo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika 2009. godine, što je izrodilo ozbiljne problem u sudskoj praksi.
Isto tako, određene intervencije su nužne i zbog usklađivanja sa drugim zakonima koji sadrže i pojmove od značaja za propisivanje krivičnih dela.
Kada su u pitanju pojedina predložena rešenja, posebno bih ukazao pažnju na sledeće. Primena primarnog realnog principa važenja krivičnog zakonodavstva Republike Srbije na učinioce krivičnog dela u inostranstvu proširuje se na sva krivična dela terorizma, a ne samo na krivično delo terorizma upravljeno protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije.
Ovo je posledica i usaglašavanja krivičnih dela terorizma sa relevantnim međunarodnim ugovorima. Takođe, proširuje se mogućnost primene krivičnog zakonodavstva Republike Srbije i onda kada se za krivično delo ne kažnjava po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno na taj način što se, osim po odobrenju republičkog javnog tužilaca, ovakva mogućnost uvodi i na slučajeve koji su predviđeni potvrđenim međunarodnim ugovorima, što je posebno od značaja u krivičnim delima korupcije.
Ovakvom izmenom, a u slučaju da postoji potreba usklađivanja neke nove međunarodne konvencije, to ubuduće neće zahtevati i nove izmene Krivičnog zakonika u tom delu.
Izvršeno je preciziranje odredaba koje uređuju kaznu zatvora koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, poznatije kao tzv. kućni zatvor, iako u svojoj biti je kazna zatvora. Razlog tome je što je u sudskoj praksi došlo do izrazitih problema i do nejednakog postupanja zbog nejasne i protivrečne zakonske odredbe.
Pored toga bila je neprecizna i odredba koja se odnosila na situaciju kada osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, kao i odredba koja je trebala sudu da pruži određene kriterijume prilikom odlučivanja da li će osuđeni da izdržava kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a koja nije mogla da obavlja tu funkciju.
Novinu predstavlja i odredba koja umesto fakultativnog uvodi obavezan uslovni otpust. Naravno, u slučaju da su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Ova izmena je u skladu sa razvijenom praksom u zemljama razvijene i ustaljene pravne tradicije, u evropskim zemljama. S obzirom da je u našoj zemlji u praksi došlo do značajnog sužavanja primene ovog instituta, bilo je nužno usmeriti sudove u pravcu šireg korišćenja ovog instituta.
Istovremeno time će se dati i značajan podstrek osuđenim licima da se dobro vladaju u vreme izdržavanja kazne, kao i da više ne vrše krivična dela. Uslovno otpuštanje osuđenog lica će u značajnoj meri zavisiti od procene suda, da li njegovo vladanje u toku izdržavanja kazne ukazuje da je na njega postignuta svrha kažnjavanja.
Uvodi se i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela iz mržnje. Polazeći od relevantnih međunarodnih dokumenata, cilj nove odredbe jeste da se obezbedi strože kažnjavanje, a time i pojačana krivično-pravna zaštita u odnosu na pojedine, naročito ranjive društvene grupe, čiji su pripadnici žrtve različitih krivičnih dela koja se vrše iz mržnje zbog te pripadnosti.
Iako je u okviru opštih pravila u odmeravanju kazne već predviđeno da će sud prilikom odmeravanja kazne u obzir uzeti i pobude iz kojih je krivično delo učinjeno, pa prema tome i mržnju, ta odredba je uopštena i ne govori eksplicitno o mržnji kao o otežavajućoj okolnosti, niti je propisuje kao obaveznu otežavajuću okolnost. Zato je bilo neophodno dopuniti važi zakonski tekst i ovakvom odredbom. To je još jedna od tendencija u razvoju krivičnog zakonodavstva i krivičnog prava u zemljama Evrope.
Izbrisana je i apsolutna zabrana ublažavanja kazne za određena krivićna dela, koja je uvedena izmenama Krivičnog zakonika 2009. godine, s obzirom da je njom institut ublažavanja kazne, iako je opšti institut derogiran u odnosu na određena krivična dela. Ova odredba je u suprotnosti sa odredbama opšteg dela Krivičnog zakonika, koje predviđaju mogućnost ublažavanja kazne u određenim slučajevima, poput pokušaja ili pomaganja. Javila se u praksi dilema oko primene različitih zakonskih odredbi. Osim toga, potpuno je nejasan kriterijum na osnovu kojih su odabrana krivična dela kod kojih je zabranjeno ublažavanje kazni. Isto tako ova odredba je naišla na kritiku kako teorije tako i sudske prakse, pa je opšte usvojeno mišljenje da bi ukidanjem ove odredbe bilo otklonjeno jedno strano telo i anomalija iz Zakonika. Iz sličnih razloga brisane su i odredbe kojima je predviđena jedina mogućnost pooštravanja kazne, tj. mogućnost izricanja teže kazne od propisane. S obzirom da kriminalno – politička potreba za ovakvim izuzetkom ne postoji. Propisane kazne su dovoljno stroge tako da izricane kazne u praksi skoro nikada ne dostižu propisane posebne maksimume, pri čemu do sada, ni sudska praksa nije koristila ovu mogućnost.
U skladu sa preporukama grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, u članu koji uređuje značenje izraza u Krivičnom zakoniku, precizirani su i prošireni pojmovi službenog lica i stranog službenog lica. Na drugačiji način je određen i pojam odgovornog lica. Najvažnija je razlika u odnosu na postojeće rešenje jeste ta što se vlasnik subjekta privrednog poslovanja samim tim ne smatra i odgovornim licem, osim ako ne vrši određene funkcije i poslove koji mu daju svojstvo odgovornog lica.
Pored toga preciziran je i pojam opojnih droga, zbog usaglašavanja sa drugim zakonom. Najzad ispravljena je i omaška u pogledu toga što je u važećem zakonskom tekstu dat pojam imovinske koristi, a ne imovine kako je to do sada predviđeno. Pojam imovine očigledno ne bi odgovarao kod onih krivičnih dela kod kojih je imovina objekt radnje i na kojoj nastupa posledica. Na predloženi način pojam imovinske koristi određen je kao i u relevantnim međunarodnim ugovorima.
Brisan je i najteži oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, koji je uveden izmenama Zakonika iz 2009. godine. Ovaj oblik je odraz preterano represivnih težnji i ima karakteristike verbalnog političkog delikta. Zato mu i nije mesto u Glavi XIV Krivičnog zakonika, jer su u njoj propisana krivična dela radi zaštite osnovnih prava i sloboda čoveka i građanina, a ne prava državnih funkcionera i novinara.
Što se sudije i tužilaca tiče, svaka pretnja upućena njima već je inkrimisana krivičnim delom ometanja pravde. Pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti je bio zaprećen kaznom zatvora do jedne godine, a teži oblik zatvorom od tri meseca do tri godine. Sada je predviđena osetno stroža kazna. Imajući to u vidu, nije bilo opravdano propisivati najteži oblik učinjen prema nosiocima izvršne i sudske vlasti i novinarima, kojima je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. Ista kazna je npr. propisana za krivično delo ubistvo na mah.
Može se postaviti pitanje nisu li time diskriminisani svi ostali građani, jer proizilazi da je osećanje sigurnosti navedenih lica, mnogo vrednije i značajnije. Okolnost kome je pretnja upućena mogla bi se uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Ako se radi o ozbiljnom ugrožavanju to bi moglo da predstavlja pripremne radnje za krivično delo ubistva predstavnika najviši državnih organa. Neprihvatljivo je da se za pripremanje ubistva predstavnika najviših državnih organa vlasti može izreći zatvor od jedne do pet godina, a ako im se samo ugrozi sigurnost pretnjom onda može do osam godina. To je, može se reći i najvažniji razlog za ukidanje ovog kvalifikovanog oblika.
Izvršena je i dekriminalizacija krivičnog dela klevete, što je bio zahtev velikog broja udruženja i stručne javnosti, naročito novinarskih udruženja. Treba imati u vidu da je reč o jednoj opšte prisutnoj tendenciji u evropskim zakonodavstvima, i da po preporukama Saveta Evrope, na identičan način postupaju i zakonodavni organi država članica EU. Identična stvar je učinjena u Velikoj Britaniji, Irskoj, Estoniji, delimično u Mađarskoj, u proceduri je u još nekim visokim zakonodavnim organima drugih zemalja članica EU. Prisutna je i u zemljama regiona.
Prema preporukama Saveta Evrope propisuje se novo krivično delo dogovaranja ishoda takmičenja. Ova pojava je prisutna u praksi i opravdava krivično-pravnu intervenciju, a u većini slučajeva ne može da se podvede pod zakonski opis nekog drugog krivičnog dela, na prvom mestu krivičnog dela prevare. Stoga je bilo potrebno propisati novo krivično delo koje ima osnovni, teži i najteži oblik. Posebno je inkriminisan i pokušaj osnovnog oblika, s obzirom da on prema opštim odredbama o kažnjavanju za pokušaj, ne bi bio kažnjen.
Predviđa se i niža granica u pogledu novčanog iznosa kod krivičnog dela sitne krađe, utaje i prevare, čime se proširuju osnovni oblici krivičnog dela krađe, utaje i prevare.
Osim u pogledu propisane kazne, to će značiti i to da se jedan deo ovih krivičnih dela neće više goniti po privatnoj tužbi, već po službenoj dužnosti. U praksi je zapažen osetan porast vršenja naročito sitnog dela krađe, kod kojeg je faktički došlo do dekriminalizacije, jer za oštećeno gonjenje po privatnoj tužbi predstavlja osetan teret, pa učinioci često kalkulišu sa tim da vrednost oduzetih stvari ne pređe iznos od 15 hiljada dinara. Razlog za snižavanje ove granice jeste i nizak životni standard stanovništva, jer za mnoge oštećene iznos od 15 hiljada dinara uopšte nije mali iznos, nekome je čak više i od njegove penzije.
Jednu od najznačajnijih novina predstavlja i to što se postojeće krivično delo nesavesnog rada u privatnom poslovanju kao prevaziđeno i nepotrebno ukida, jer je svojevremeno uvedeno u nastojanju da se pruži pojačana zaštita društvenoj svojini i kao takvo ga ne poznaje nijedno krivično zakonodavstvo evropskih zemalja.
Umesto njega, uvodi se krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Uvođenje ovog krivičnog dela jeste posledica potrebe da se napravi bitna razlika između odgovornog i službenog lica, što do sada nije bio slučaj.
Naime, krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika Republike Srbije u potpunosti izjednačava službeno i odgovorno lice, što nema svoje kriminalno političko opravdanje, jer su službeno i odgovorno lice dva različita subjekta koja imaju različita ovlašćenja i to u različitim oblastima. Dok službeno lice deluje u organima uprave obavljajući svoje službene dužnosti, odgovorno lice vrši određeni krug poslova u upravljanju i delovanju subjekta privrednog poslovanja.
Osim sužene kriminalne zone, kod zakonskog opisa ovog krivičnog dela, s obzirom na to da se zahteva da je pribavljena protivpravna imovinska korist, a ne bilo kakva korist kao kod službenog lica i propisivanja nešto nižih kazni, sužavanju kriminalne zone kod ovog krivičnog dela doprineće i drugačija formulacija odredbe koja daje značenje izraza "odgovorno lice", jer taj pojam više ne obuhvata vlasnika koji istovremeno ne obavlja i poslove i funkciju odgovornog lica.
Propisuje se i novo krivično delo zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama. Imajući u vidu proširenost i društvenu štetnost ovog društva, zakonski opis ovog krivičnog dela je postavljen dosta široko. Polazeći od toga da se zloupotrebe u oblasti javnih nabavki po pravilu vrše tako što u tome učestvuje i naručilac i ponuđač, osim odgovornog lica u ponuđaču propisan je oblik kod kojeg se kao izvršilac pojavljuje odgovorno lice ili službeno lice u naručiocu. Propisan je i teži oblik, s obzirom na visinu vrednosti javne nabavke.
Briše se krivično delo nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka, koje je uvedeno Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine. Reč je o nepotrebnoj inkriminaciji koja ograničava i slobodu ispoljavanja mišljenja, a ograničava i slobodu medija. Postojanje krivičnog dela zavisi od procene suda da li je javna izjava u sredstvima javnog informisanja data u nameri da se povredi pretpostavka nevinosti ili nezavisnosti suda. To može voditi zabrani komentarisanja u sredstvima javnih informisanja svakog postupka pred sudom. Nekorektno izveštavanje pojedinih medija o nekim sudskim postupcima i davanje neadekvatnih izjava od strane pojedinaca ne mogu da opravdaju krivično–pravnu represiju, niti se pak njome može rešiti problem nekorektnog komentarisanja sudskih postupaka u medijima.
Izvršene su i izmene vezane za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja oružja, koje je stvaralo vrlo ozbiljne probleme u sudskoj praksi, a što je imalo za posledicu i različito postupanje sudova. Kao dalji problem javilo se pitanje opravdanosti i izjednačavanja neovlašćenog nošenja oružja onih koji imaju dozvolu za držanje oružja sa onima koji dozvolu nemaju.
Najzad, propisana kazna dovela je do toga da ovo delo po težini bude značajnije od onog koje se vrši upotrebom tog oružja, recimo kod ubistva na mah i sa kojim se ono nalazi u sticaju. Zato je neophodno da se napravi značajna razlika u propisanoj kazni između onih koji neovlašćeno nose oružje a imaju dozvolu za njegovo držanje, od onih koji tu dozvolu nemaju, kao i da se predvidi nešto niža kazna za najteži oblik ovog krivičnog dela.
Uvodi se i novo krivično delo omogućavanja zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi. Potreba da se propiše ovo krivično delo nastala je da bi se inkriminisale radnje pomaganja našim državljanima koji zloupotrebljavaju mogućnost dobijanja azila u stranoj državi, kao što je organizovanje njihovog putovanja u inostranstvo sa namerom pribavljanja imovinske koristi ili im na drugi način omogućavaju zloupotrebu prava na traženje azila u stranoj državi.
Izvršena je i značajna izmena u odnosu na krivično delo zloupotrebe službenog položaja, tako što se predviđa da odgovorno lice više ne može biti izvršilac ovog krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, već novog krivičnog dela čije se uvođenje predlaže, a zbog značajnih razlika između pojma odgovornog i službenog lica, kao i poslova koje ona obavljaju. Dok je god službenog lica široka krivično-pravna zaštita opravdana, pa sva savremena evropska krivična zakonodavstva poznaju ovu inkriminaciju, u pogledu odgovornog lica situacija je apsolutno drugačija.
Naime, postojeća inkriminacija se u odnosu na njih pokazuje preširoko, jer može da obuhvati i slučajeve privrednog poslovanja koje se obavlja u skladu sa propisima koji regulišu to poslovanje. Zato je bilo neophodno propisati novo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, a kod krivičnog dela iz člana 359. Krivičnog zakonika kao izvršioca predvideti samo službeno lice.
U skladu sa preporukama Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope "GRECO", dopunjene su odredbe koje propisuju krivična dela primanja i davanja mita, tako što se proširuje zakonski opis time što se ova krivična dela mogu izvršiti ne samo u okviru svog ovlašćenja, nego i u vezi sa njim.
U oblasti krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, izvršeno je više izmena i dopuna, a najvažnije su one koje polaze od nove koncepcije krivičnih dela terorizma. Pre svega, određeno je osnovno delo terorizma, bez obzira da li je upravljeno protiv Republike Srbije, strane države ili međunarodne organizacije, sa brojnim oblicima radnje izvršenja. Ovo krivično delo, kao i nova krivična dela terorizma, kao što je javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i terorističko udruživanje, uneta su i usklađena sa nizom konvencija kojima se cilj sprečavanje akata terorizma, a posebno sa Konvencijom Saveta Evrope iz 2005. godine, koju je Republika Srbija ratifikovala još 2009. godine i Okvirnom odlukom Saveta EU o borbi protiv terorizma, od 13. juna 2002. godine, koja je izmenjena Okvirnom odlukom Saveta EU od 28. novembra 2008. godine.
Propisivanjem tih krivičnih dela pruža se široka krivično-pravna zaštita od svih radnji koje imaju karakter terorističkog akta ili predstavljaju pripremnu radnju za njega.
Na kraju bih istakao da je kao početni tekst ovog zakonskog predloga korišćen tekst koji se početkom 2012. godine već nalazio u skupštinskoj proceduri. U Ministarstvu pravde i državne uprave je obrazovana Radna grupa koja je razmotrila početni tekst i izvršila jednu uporedno-pravnu analizu sa zakonodavstvima drugih zemalja, kao i međunarodnim konvencijama, sa kojima je neophodno izvršiti usklađivanje. Takođe, razmatran je važeći tekst Krivičnog zakonika u odnosu na probleme koji otežavaju njegovu primenu u sudskoj praksi.
Posle pripreme radne verzije teksta je održana javna rasprava u toku koje je održano ukupno osam skupova na kojima su učestvovale sudije iz sudova različitih vrsta i stepena, javni tužioci kao i drugi predstavnici stručne javnosti.
Takođe, radna verzija teksta je bila dostupna za sve predloge i sugestije na VEB stranici Ministarstva pravde i državne uprave. Pribavljena su i mišljenja resornih ministarstava, izvršene su konsultacije sa predstavnicima i ekspertima međunarodne zajednice. Ovaj zakonski tekst je i zvanično upućen Evropskoj komisiji. Sve pristigle sugestije i predlozi su detaljno razmotreni. Jedan broj njih je ugrađen u tekst ovog zakonskog predloga.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, podsetio bih da je novi Zakonik o krivičnom postupku donet u septembru mesecu 2011. godine, da je bilo propisano da Zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a da se primenjuje od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina, koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.
Kako su u dosadašnjoj primeni ovog zakonika uočeni brojni nedostaci normativne prirode, koji zahtevaju krupnije intervencije u tekstu Zakonika, neophodno je da se primena ovog zakonika odloži do 1. oktobra 2013. godine, izuzev u postupcima u kojima se već primenjuje, kako bi se u međuvremenu pripremile neophodne izmene i dopune teksta Zakonika i stvorili uslovi za primenu tako izmenjenog Zakonika.
Povodom Zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, pre svega treba napomenuti da je odgovarajućim važećim zakonskim odredbama predviđeno da vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca predstavlja osnov za izbor, obaveznu obuku i razrešenje, kao i da se vrednovanje rada vrši na osnovu javno objavljenih objektiviziranih i jedinstvenih kriterijuma, zasnovanih na primenjivim i uporedivim merilima koje utvrđuje Državno veće tužilaca.
Takođe, predviđeno je da se rad zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put birani, vrednuje jednom godišnje. Iako je prelaznim odredbama Zakona o Javnom tužilaštvu, odnosno izmenama i dopunama tog zakona, izričito predviđeno da će podzakonski propisi, predviđeni tim zakonom, biti doneti u roku od šest meseci, kao i da će prvo vrednovanje rada zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani, izvršiti stalni sastav Državnog veća tužilaca, vrednovanje tih zamenika nije izvršeno zato što nisu utvrđeni kriterijumi i merila na osnovu kojih se vrednovanje rada zamenika javnih tužilaca vrši.
S obzirom da zamenicima javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani Odlukom o izboru zamenika javnih tužilaca, ističe trogodišnji mandat, a takvih je ukupno 108 u sistemu javnog tužilaštva u Republici Srbiji, a s ciljem obezbeđivanja nesmetanog rada javnih tužilaštava u Republici Srbiji, neophodno je stvoriti pravni osnov, kako bi se izbor ovih zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, ipak mogao sprovesti. Zbog toga je neophodno doneti ovaj zakon kao poseban zakon kojim će se urediti nastala situacija.
Identična situacija je vezana i za Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama. Ovde je kao jedan od obaveznih uslova za izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju predviđeno prethodno ocenjivanje sudija, koji su prvi birani na trogodišnji mandat. Takođe je postojala izričita obaveza za donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta Visokog saveta sudstva, kojim će se urediti kriterijumi, merila i postupak za vrednovanje rada sudija.
Isto tako, bilo je predviđeno da će prvo vrednovanje rada sudija, koji su prvi put izabrani, izvršiti stalni sastav Visokog saveta sudstva, ili kao u prethodnom slučaju, ali i kao u prethodnom slučaju, vrednovanje rada tih sudija do sada nije izvršeno upravo zato što nisu utvrđeni ni kriterijumi, ni merila na osnovu kojih se vrednovanje rada sudija vrši.
S obzirom da sudijama koje su prvi put izabrane odlukama Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti ističe trogodišnji mandat, a s ciljem obezbeđivanja nesmetanog rada sudova u Republici Srbiji, takvih sudija je ukupno 903, neophodno je stvoriti pravni osnov kako bi se izbor ovih sudija na stalnu sudijsku funkciju mogao sprovesti. U suprotnom, niko od sudija, koji su izabrani na trogodišnji mandat, ne bi mogao biti izabran na stalnu funkciju.
Kako bi se blagovremeno izvršio izbor ovih sudija, za ovaj zakon kao i za Zakon o dopuni Zakona o Javnom tužilaštvu, predloženo je da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Napomenuo bih da su dopune Zakona o Javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama, o kojima je ovde reč, minimalne, ali i to da su radne grupe Ministarstva pravde i državne uprave pripremile tekstove zakona koji sadrže veće izmene i dopune i da će se i ti tekstovi, u toku naredne godine, naći pred Narodnom skupštinom, posle dobijanja ekspertiza i završetka javne rasprave o tim tekstovima.
Na kraju bih želeo da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će rasprava, a i period nakon rasprave u Narodnoj skupštini, dovesti do toga da ovi predloženi zakoni od velikog značaja za pravosudne organe i njihovo funkcionisanje u Republici Srbiji budu usvojeni. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodna poslanica dr Milica Delević, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Uvaženi gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u demokratskim zemljama, u uređenim zemljama se ne menja često Krivični zakonik. Nažalost, Srbija izgleda da nije uređena zemlja u dovoljnoj meri, možda nije ni demokratska zemlja u dovoljnoj meri ili nije dovoljno demokratska i zbog toga smo u proteklom periodu, u proteklim godinama, imali česte izmene Krivičnog zakonika.
Nadam se da će se tome stati na put, jer je to u suprotnosti sa načelom legaliteta ili zakonitosti. Građani treba da znaju šta su krivična dela, građani treba da znaju šta im je dopušteno a šta nije dopušteno, šta je kažnjivo i šta nije kažnjivo u Republici Srbiji i zbog toga se nadam da izmene Krivičnog zakonika neće biti učestale.
Iz obrazloženja smo saznali da se sada menjaju samo oni elementi koji su hitni, elementi koje treba hitno izmeniti i da su bile konsultacije sa Evropskom komisijom, sa GREK-om, sa Savetom Evrope, da se vrše usklađivanja sa međunarodnim ugovorima koje je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala.
Odmah se nameće pitanje koje je postavljeno i na Odboru za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije – da li su konsultacije sa Evropskom komisijom izvršene u dovoljnoj meri? Gospodin ministar je malopre veoma iskreno rekao da je jedan broj primedbi Evropske komisije ugrađeno. Znamo iz prošlosti, bliske prošlosti, iz perioda prethodnih vlada, da se veoma često dešavalo da je ova Narodna skupština usvajala izmene i dopune određenih zakona, da se hvalila da je sve dogovoreno sa Evropskom komisijom, da su predložene izmene i dopune uvršćeni evropski standardi, da upotrebi taj kolokvijalan izraz, a posle nekoliko nedelja ili meseci se ispostavilo da to nije tako, pa smo morali da idemo na popravni i Narodna skupština Republike Srbije je ponovo menjala skoro donete zakone.
Nadam se da se to neće desiti u ovom slučaju. Zbog toga bi me interesovalo da malo detaljnije kažete koje primedbe nisu ušle u Predlog zakona i da li ćemo morati da ponovo dođemo u situaciju koju smo videli i gledali u prethodnom periodu, da se ponovo ide na izmene i dopune istog zakona.
Želeo bih da istaknem samo nekoliko elementa Krivičnog zakonika, elemenata koji će se menjati ovih dana. Svakako mislim da je za svaku pohvalu što će biti uvedena obavezna otežavajuća okolnost, institut zločina iz mržnje. To je svakako za pohvalu. Srbija je jedno multinacionalno, multikulturalno, multikonfesionalno društvo. Imamo ranjive grupe u Republici Srbiji koje nisu u dovoljnoj meri zaštićene, odnosno nisu bile u dovoljnoj meri zaštićene u prethodnom periodu. Nadam se da uvođenje ovog novog instituta može da promeni tu situaciju, naravno, na bolje.
Kada smo kod obavezne otežavajuće okolnosti, instituta zločina iz mržnje, moram da napomenem da postoji i krivično delo u Republici Srbiji, dosta dugo, izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. Krivičnog zakonika Republike Srbije. moram da vam skrenem pažnju, gospodine ministre, da je izuzetno mali broj ljudi koji su osuđeni, koji su učinili krivično delo sa elementom mržnje i koji su pozvani na krivičnu odgovornost na osnovu ovog člana Krivičnog zakonika. Ovaj član Krivičnog zakonika se u praksi izuzetno retko primenjuje, izuzetno retko se učinjeno delo kvalifikuje kao izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Znam da to nema veze sa ovom obaveznom otežavajućom okolnošću, jer je to zaseban institut i posebno krivično delo. Želim da vam skrenem pažnju na ovaj problem, ali mislim da nije prirodno da se izuzetno retko dela kvalifikuju kao izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje netrpeljivosti.
Videćemo kako će se u praksi pokazati uvođenje obaveznog uslovnog otpusta. Znamo da slična regulativa postoji u mnogim državama EU. Znamo da će ovo verovatno dovesti do toga da će biti malo više mesta u zatvorima, što je potrebno u Republici Srbiji. Nažalost, na to praksa ukazuje i realan život na to ukazuje iz dana u dan. Verovatno je dobro da će to biti obavezne, a ne fakultativne prirode, kao što je to danas. No, videćemo kako će se ovaj institut u praksi pokazati.
Govorili ste o dekriminalizaciji anahronih krivičnih dela. Svakako se slažemo da je došlo do dekriminalizacije krivičnog dela – kleveta, nesavestan rad u privrednom poslovanju. Međutim, kod zabrane komentarisanja krivičnih postupaka, moram da kažem da tu ima svakako logike, ali jednostavno ne mogu da odolim utisku da je ova dekriminalizacija predložena prvenstveno zbog toga da bi pojedini članovi Vlade slobodno mogli da komentarišu određene postupke koji su u toku.
Što se tiče zloupotrebe službenog položaja, mislim da je dobro što je ovo krivično delo razdvojeno na dva zasebna krivična dela. Ne može se, naravno,
mešati službeno lice i odgovorno lice, ali se moje pitanje u vezi konsultacija sa Evropskom komisijom odnosilo baš na ovo krivično delo, odnosno na ovo razdvajanje, da li je u vezi ovog rešenja postignuta saglasnost sa Evropskom komisijom i nećemo li morati da idemo na popravni, kao što smo morali prethodnih godina.
Sada sam stigao do ključnog elementa ili ključnih elemenata predloženih izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Pretpostavljate da se radi o krivičnom delu sitna krađa, utaja i prevara i krivičnom delu razbojništva. Postavio sam vam pitanje, nedavno, tačnije 27. septembra, tekuće godine, dokle će država Srbija da toleriše lopovluk, krađu koja poprima elemente organizovanosti, a ipak se radi o tzv. sitnim krađama? Tada sam rekao da nije prirodno da u zemlji u kojoj više od pola miliona penzionera prima manje od 15.000 mesečno, u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti 27-28%, da se učinioci krivičnog dela – sitna krađa gone na osnovu privatne tužbe, ako ukradena stvar ne vredi najmanje 15.000 dinara.
Pravilno ste rekli u vašem obraćanju da to dovodi do porasta vršenja ovih krivičnih dela, to znamo sa terena, i da učinioci kalkulišu i zloupotrebljavaju ovu mogućnost. Zbog toga je izuzetno bitno što je napokon Vlada Republike Srbije reagovala i dobro je što je predloženo sniženje ovog limita, ovog cenzusa.
Moram da kažem da mi sa 10.000 dinara, koliko ste vi, kao Vlada Republike Srbije, predložili, nismo ni malo zadovoljni. Nismo zadovoljni zbog toga što mislimo da je u ovim prilikama, o kojima sam malopre govorio, 10.000 dinara ogroman iznos za mnoge građane Republike Srbije. Ukoliko bismo se zaustavili na 10.000 dinara mislim da bi ovu mogućnost i dalje zloupotrebljavali učinioci ovih krivičnih dela.
Još jednom želim da ponovim da se radi o organizovanom kriminalu. Odlično je što se Vlada bori protiv organizovanog kriminala, ali mislim da pored toga što se bavi tzv. krupnim ribama, što svakako podržavamo, treba da se bavi ovim sitnim ribama, jer ljudima koji zarađuju 15.000-20.000, ljudima koji su nezaposleni i te kako puno znači 10.000 dinara.
Pogledali smo prethodnih nedelja uporednu praksu. Razgovarali smo sa gospodinom državnim sekretarom. Rekli smo da ćemo malo prostudirati uporednu praksu da bismo videli da li je realno ono za šta se zalažemo godinama, a to je spuštanje ovog cenzusa na 5.000 dinara.
Želim da kažem javno, mislim da nije nikakva tajna, da smo mi, gospodine ministre, postigli usmeni dogovor da se amandman SVM prihvati od strane Vlade Republike Srbije i da se taj cenzus snizi, spusti na 5.000 dinara.
Inače, želim da vam kažem da je, pored naše poslaničke grupe, slično rešenje predložila i poslanička grupa LSV i poslanička grupa URS. Jedina razlika između našeg amandmana, sa jedne strane, i ova dva amandmana, sa druge strane, jeste da su kolege propustile da postoji i privilegovani oblik razbojništva, što je van svake logike da kod razbojništva postoji taj privilegovani oblik. Oni nisu uložili amandman u vezi razbojništva, da se i kod tog krivičnog dela, iz člana 206. stav 4. Krivičnog zakonika, taj limit snizi. Zbog toga mislim da je naš amandman, amandman SVM najpotpuniji i zbog toga bi bilo bitno da se baš to rešenje prihvati od strane Vlade Republike Srbije.
Kada se radi o uporednoj praksi, želim da se javno zahvalim Biblioteci Narodne skupštine, odnosno Odseku za istraživačke poslove, jer su oni na veoma stručan način uradili jednu studiju za veoma kratko vreme. Analizirali su regulativu iz 20 država Evrope i mi imamo tu studiju na 18 stranica. Moram da vam kažem da su uporedna rešenja veoma zanimljiva.
Dozvolite mi da ukažem samo na nekoliko država, odnosno na rešenja iz nekoliko država. U Austriji je, na primer, granica vrednosti ukradene stvari, ispod koje država po službenoj dužnosti ne reaguje, 100 evra. Mislim da je vrlo teško uporediti privrednu i ekonomsku situaciju u Srbiji i Austriji. Ako je u Austriji donji limit 100 evra, onda mislim da je apsolutno nedopustivo da u Srbiji bude 15, pa čak i 10 hiljada dinara. U Austriji, doduše, ne može da se radi o sitnoj krađi ako je to učinjeno provalom ili upotrebom sile.
Sada bih želeo da se vratim na ovo o čemu sam malopre govorio. Veoma, veoma je čudno rešenje da u Srbiji postoji privilegovani oblik krivičnog dela razbojništva, jer razbojništva ne može da bude bez elementa nasilja. Jednostavno, to nije moguće.
U Estoniji, državi koja je bogatija i po BDP i po primanjima građana od Srbije, taj limit iznosi 64 evra. U Republici Srpskoj postoji veoma interesantno rešenje, koje doduše postoji u još nekim državama u Evropi, mada Republika Srpska nije država, ali je entitet unutar BiH. U ovoj državi postoji jedno interesantno rešenje prema kojem se svaka krađa goni po službenoj dužnosti, osim onih krivičnih dela koja su učinjena protiv supružnika, bliskih članova porodice, kada se goni po privatnoj tužbi, što je prirodno.
U Finskoj se gonjenje kod sitnih krađa vrši na osnovu privatne tužbe, kao što je to trenutno i kod nas, ali se može uključiti i javni tužilac u gonjenje. No, skandinavske zemlje su interesantne po tome što je kriminalitet na mnogo, mnogo nižem nivou. Pre petnaestak godina sam bio u Švedskoj i video sam da tamo uopšte nema zavesa, ljudi ne stavljaju zavese na prozore, uopšte ne zaključavaju kuće, tako da su prilike malo drugačije nego što su u Republici Srbiji.
U Litvaniji postoji krivično delo i prekršaj kod krađe, a tako je i u Mađarskoj. Malo kasnije ću se vratiti na ova rešenja. Na primer, u Mađarskoj do otprilike 180 evra se učinilac goni kao učinilac prekršaja, a iznad tog iznosa se pokreće krivični postupak po službenoj dužnosti. Znači, država reaguje kod svake krađe.
Malopre sam spominjao Austriju i Estoniju i rekao sam da su limiti 100 i 64 evra, a radi se o mnogo bogatijim državama. Moram da navedem i suprotan primer i videćete da ima jako puno nelogičnosti. U Makedoniji je taj limit polovina prosečne plate, tako da je ovo makedonsko rešenje bliže ovom rešenju koje mi imamo u Republici Srbiji. U Norveškoj je limit 275 evra, ali Norveška, nažalost, nije samo dva puta bogatija država od Srbije, nego mnogo puta. U Rusiji, na čije zakonodavstvo po raznim pitanjima volimo da se pozivamo, postoji rešenje prema kojem javni tužilac učinioca svake krađe goni po službenoj dužnosti, bez obzira na vrednost.
To su samo neki primeri. Videli ste da sam nabrajao i one primere koji idu u našu korist, a i one koji ne idu, da bi bio objektivan. Mislim da na osnovu ove studije, koja je urađena od strane Odseka za istraživačke poslove Narodne skupštine, možemo zaključiti da je u potpunosti opravdano što smo predložili da taj limit kod oba krivična dela bude 5.000 dinara.
Isto tako moram da kažem da mislimo da je ovo samo polovično rešenje. Mi se zalažemo za ovo rešenje koje postoji u Litvaniji i Mađarskoj, da se ispod 5.000 dinara učinioci gone kao učinioci prekršaja.
Želim da vas obavestim da ćemo početkom naredne godine predložiti izmene i dopune Zakona o javnom redu i miru. Mislimo da bi bilo odlično rešenje da se predvidi prekršaj kod krađa do 5.000 dinara. U ovom zakonu imamo razne prekršaje, od neovlašćenog prikupljanja dobrovoljnih priloga, preko bavljenja vračanjem, proricanjem sudbine, prosjačenjem ili skitničenjem. Tako da, mislim da je moguće da se krađa kao prekršaj do 5.000 dinara predvidi izmenama i dopunama ovog zakona.
Moramo da imamo u obzir činjenicu da su građani revoltirani i, ako se zaustavimo na 5.000 dinara, da će reći – evo, država misli da se može krasti do 5.000 dinara. Znam da u tome ima demagogije, ali mi kao predstavnici naroda, makar bili ministri ili narodni poslanici, moramo da uvažavamo ono što građani misle. Savez vojvođanskih Mađara se zalaže za to da se uvede na ovaj način nulta tolerancija i da se imovina građana Srbije u potpunosti zaštiti od strane države, od strane Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre, odmah na početku diskusije da kažem da će poslanička grupa NS glasati za ove zakonske predloge. Smatramo da su u mnogome neke stvari poboljšane. Naročito ću kasnije istaći, kada se radi o tužilačkoj istrazi, da smo mi u susret događaju išli mnogo ranije, još kada se donosio prethodni zakonski predlog.
Da krenem od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Krivičnom zakoniku. Pohvaljujem što se članom 3. Predloga zakona u velikoj meri poboljšava postojeće rešenje u članu 45. Krivičnog zakonika, jer se na adekvatniji način preciziraju kriterijumi kojima se sud rukovodi prilikom donošenja odluka o izvršavanju kazne zatvora u kući, odnosno u stanu, tzv. kućni zatvor.
Naime, aktuelno rešenje doprinosi nejednakom postupanju sudova, što je apsolutno nedopustivo i rezultat je upravo nedovoljno precizno definisanih materijalno-pravnih kriterijumima za opredeljivanje suda da li neko lice treba kaznu zatvora da služi u zavodu za izvršenje ove kazne ili u kućnim uslovima.
Takođe, nije precizno definisana ni situacija kada osuđeni samovoljno napusti kućni prostor određen za izdržavanje kazne. Predloženim izmenama se stvara uslov za ujednačenu i konzistentnu sudsku praksu.
Članom 4. se u naš Krivični zakonik implementira, što je prihvaćeno u rešenju u modernim evropskim zakonodavstvima, da se posle protoka vremena predviđenog zakonom osuđeni po automatizmu otpušta sa daljeg izdržavanja kazne zatvora, ali se pri tome ipak vodi računa o činjenici da li je u svakom konkretnom slučaju ovo oslobođenje celishodno ili ne.
Smatramo da predloženo rešenje predstavlja fini balans između evropske prakse i dosadašnjeg zakonskog rešenja u našem Krivičnom zakoniku. Takođe, poboljšani su i mnogi delovi zakona u članu 6. gde se u Krivični zakonik uvodi obaveza nadležnog suda da ceni kao otežavajuću okolnost to što je počinjeno krivično delo motivisano mržnjom prema pripadnicima određenih društvenih grupa obično marginalizovanih iz ovih ili onih razloga.
Nažalost, kao posledica svega što smo preživeli u poslednje dve decenije, te traumatičnog kvazi tranzicionog perioda, iz koga nikako da kao društvo i ekonomija izađemo, svedoci smo velikog broja najrazličitijih krivičnih dela počinjenih upravo isključivo zbog mržnje prema određenim društvenim grupama. Opšta frustriranost, osećaj nemoći, besa i odsustvo bilo kakve perspektive, nažalost generišu ponašanje koje u našem društvu nije bilo u toj meri prisutno u nekim prethodnim vremenima i to prvenstveno među mlađom populacijom. S toga je zaista neophodno inkorporiranje ovakvog rešenja u postojeći Krivični zakonik.
Naglasio bih posebno i dobra rešenja članom 18. Predlagač zakona je uvažio mnogobrojne sugestije u najširoj javnosti da se granica za inkriminisanje dela sitne krađe spusti sa 15.000 na 10.000 dinara. Gospodine ministre, posebno ocenjujemo iz svih ovih razloga da je to jako bitno.
Članom 21. uvodi se u Krivični zakonik novo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, umesto anahronog i potpuno prevaziđenog krivičnog dela – nesavestan rad u privrednom poslovanju, koji je inače bio potpuno nepoznat u krivičnom zakonodavstvu evropskih država. Takođe se konačno na jasan način i razumljiv način pravi suštinska razlika između odgovornog i službenog lica.
Sa napred navedenim u vezi je i propisivanje krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, što je apsolutno neophodno kako bi se na celovit način uspostavio novi, daleko odgovorniji način ponašanja, kako potencijalnih ponuđača, tako i naručilaca u oblasti javnih nabavki.
Članom 33. uvodi se novo krivično delo - omogućavanje zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi. Aktuelna društvena i politička situacija u kojoj se nalazi Republika Srbija nažalost generiše problem tzv. lažnih azilanata koji je poprimio takve razmere da je ugrozio i naš beli šengenski status. Stoga je neophodno i u krivično-pravnoj oblasti predvideti adekvatno oštro sankcionisanje pomaganja, odnosno organizovanja ovakvih aktivnosti.
Članom 35. osavremenjuje se član 359. Krivičnog zakonika eliminisanjem pojma – odgovorno lice, unetim pravljenjem razlika između odgovornog i službenog lica, te se na taj način otklanja anahronost postojećeg rešenja u Zakoniku.
Konačno, članovima 41. i 44. formuliše se novi način krivičnog dela terorizma u svim poznatim pojavnim oblicima, kao što se definišu i sve aktivnosti vezane za organizaciju podstrekivanje, obučavanje i slično.
To su stvari koje smo primetili kao izuzetno dobra poboljšanja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Naravno, ministar je u više navrata i ostale članove obrazlagao i ne bih više da ponavljam koje su sve stvari koje su jako dobro sada formulisane. Naravno, kao što sam rekao mi ćemo podržati ovaj zakonski predlog.
Sada bih se osvrnuo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, dakle u članu 608. gde se reči "15. januara 2013. godine" zamenjuju rečima "1. oktobra 2013. godine". Gospodine ministre, poslanička grupa NS je još na raspravi od 12. septembra 2011. godine podnela amandman i da je tada prihvaćen, mi danas ne bi imali ovu vrstu rasprave. Dakle, nisam bio lenj da uzmem stenogram sa te skupštinske rasprave iz moje diskusije, gde smo tražili da se ovo pomeri za 1. januar 2014. godine. Još smo i malo olakšali situaciju, uštedeli bismo neki mesec, pa smo na samoj raspravi taj amandman malo preformulisali, da bismo bar uštedeli šest meseci i ovo što je sada trebalo da se primeni, zasluga je NS koja je tada ipak uspela da ono što je bilo predviđeno da počne u septembru mesecu 2012. godine, pomerimo za tih šest meseci, tako da smo dobili neki tempo. Naravno, bilo bi bolje da je to tada prihvaćeno.
Ukazaću na neke stvari kada je u pitanju tužilačka istraga. Suština priče je da ne iznosimo činjenicu. Mislim, ta tužilačka istraga, uporediću neke stvari samo vezano za kontinentalno pravo i anglosaksonsko pravo. Ponudiću neka rešenja. Na primer, u Americi, recimo, tužilačka istraga ne postoji. Tu istragu vodi policija, u Kanadi isto tako, u Italiji postoji, ali ako želimo da primenimo takav sistem, onda treba da eventualno ubacimo i neke nove sadržaje.
Naime, u Italiji je uvek obavezna odbrana, nema selektiranja da li je predviđena kazna pet, šest ili 15 godina zatvora, što je u našem krivičnom pravu i u nekim drugim obavezno. U tim sistemima gde policija vodi istragu, uvek je obavezna odbrana i stranka u postupku se stavlja donekle u ravnopravni položaj. To je ona suštinska razlika. Uzmimo sve što je povoljno i dobro za državu.
Ponavljam, priznanje krivice je jedan dobar model, ali ne možemo u potpunosti u zapećak staviti stranku i ovde se dičiti da je sve sjajno, da je sve dobro. Međutim, ništa neće biti dobro, jer jedna mešavina, kako je predviđena u nekim ranijim zakonskim predlozima anglosaksonskog i kontinentalnog prava će dovesti do određenog haosa u pravosuđu.
Jedan od najvećih problema te tužilačke istrage je utvrđivanje materijalne istine u krivičnom postupku. Dakle, izostavljanje principa utvrđivanja materijalne istine u krivičnom postupku je suštinski nemoralno zbog toga što istina u krivičnom pravu ne može biti posmatrana izvan generalnog konteksta povezanosti prava i morala. Većina građana očekuje istinu, kako u okviru, tako i kao posledicu krivičnog postupka. Takva istina često ima i istorijski značaj. Dakle, kao što sam rekao osnovna zamerka jeste, devalvacija načela istine i potpuno adverzaciona konstrukcija glavnog pretresa uz, naravno, minimiziranje uloge krivičnog suda.
Tada smo, dakle, imali takve zakonske predloge kroz podnošenje amandmana. Zadovoljni smo što smo u tom periodu uspeli da kroz amandman pomerimo primenu ovog zakonskog predloga i vidimo sada da smo bili potpuno u pravu, da smo amandmanom koji smo podneli da to krene 2014. godine, potpuno bili u pravu.
Zamolio bih samo ministra, ako može još da me sasluša, za jedan problem na kraju ove moje diskusije. Dakle, osvrnuo bih se na to da su predugo predsednici sudova u osnovnim i višim sudovima u stanju v.d. da to treba pod hitno rešavati. Želeo bih da vam skrenem pažnju za Osnovni sud u Kraljevu, odakle dolazim. Taj osnovni sud je pretrpeo teške posledice za vreme zemljotresa. Jedan od objekata koji apsolutno, praktično nije rešen, a uslovi su veoma loši za rad. Pozvao bih vas, kao što sam i prethodnog ministra pozivao da dođe u Kraljevo, obiđe ovaj Osnovni sud. Predviđena su neka sredstva, ali zaista jako mala i s tim se neće rešiti problem. Pozvao bih vas da u ime i građana Kraljeva koji odlaze u Osnovni sud i zaposlenih u njemu, nađete mogućnosti da u najskorije vreme dođete i posetite ovaj sud. Zahvaljujem se na diskusiji i ponavljam da će NS podržati ove zakonske predloge. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Upravo da se osvrnem na ovo što ste poslednje rekli, do kraja godine je planirana poseta ne samo moja, već i državnog sekretara iz Ministarstva pravde i državne uprave, Osnovnom i Višem sudu u Kraljevu. Znamo da se radi u izuzetno teškim uslovima i daćemo svoj maksimum da se u skladu sa našim mogućnostima dovede sud u stanje koje je prihvatljivo za rad, ali naravno ne po sistemu da se samo zakrpi nešto, već da se uđe u neke dugoročne investicije koje će dovesti zgradu u jedan pristojan i dostojanstven način.