Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje je veliko zadovoljstvo svaki put kad dođem u Narodnu skupštinu zbog toga što najpre vidim predstavnike građana Srbije sa teritorije cele zemlje i najčešće slušam o problemima koji su u opštinama i gradovima širom Srbije.
Imala sam to zadovoljstvo da od formiranja Vlade dosta puta budem ovde u Narodnoj skupštini, upravo predstavljajući zakone iz oblasti finansija i privrede. Lično smatram da je potpuno prirodno što je od formiranja Vlade 27. jula do danas najveći broj zakona bio upravo iz ove oblasti, posmatrajući ukupnu situaciju, ekonomsku i finansijsku, u našoj zemlji i posmatrajući sa kojim se sve problemima sreće naša privreda.
Veoma sam zadovoljna što danas ponovo ovde u ovom visokom domu predstavljam pet zakona koji se tiču upravo unapređenja rada privrednih subjekata i potvrđivanja jedne odluke vezane za Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Pre nego što počnem sa predstavljanjem zakona, želela bih da pročitam jednu od rečenica iz ekspozea premijera Dačića pri formiranju Vlade, jer čini mi se da ona na veoma slikovit način govori o ciljevima i namerama ove vlade i od početka formiranja i u narednom periodu, kada je u pitanju privreda: "Ova vlada biće posvećena stvaranju poslovnog ambijenta koji će našim preduzećima obezbediti slične, ako ne i bolje uslove za rad u odnosu na zemlje iz našeg okruženja. Takođe, ova vlada učiniće sve što može da se zaustavi pad nacionalne ekonomije, da se obezbedi njen oporavak i jačanje".
U tom svetlu treba posmatrati i predložene zakone, predloge od kojih se prvi odnosi na unapređenje u onoj oblasti za koju se svi slažemo da predstavlja jednu od najperspektivnijih oblasti u našoj zemlji, a to je oblast energetike. Mislim da se svi slažemo u tome da kada govorimo o unapređenju energetike, govorimo s jedne strane o delu korišćenja naših potencijala, a s druge strane, o našoj pojačanoj brizi za očuvanje životne sredine, jer su te dve oblasti neraskidivo vezane.
Zbog toga ovaj projekat koji se odnosi na davanje garancija Republike Srbije Nemačkoj razvojnoj banci za projekat "Unapređenje tehnologije eksploatacije u rudarskom basenu Kolubara, u cilju povećanja efikasnosti termoelektrana i smanjenja uticaja na životnu sredinu", treba upravo posmatrati sa sva tri aspekta, i sa tehnološkog i sa ekološkog i sa socijalnog.
Kada govorimo o tehnološkom, govorimo o obezbeđenju korišćenja lignita ujednačenog kvaliteta, kako bismo podigli efikasnost rada najpre Termoelektrane Nikola Tesla i Termoelektrane Morava, a zatim i Kolubare u celini. Kada govorimo o ekološkom, govorimo o smanjenju atmosferskog zagađenja u elektranama koje koriste ugalj iz Kolubare. Kada govorimo o socijalnom, govorimo o sigurnoj i stalnoj isporuci uglja i racionalnim upravljanjem prirodnim resursima, što je veoma važno i za građane, ali i za privredu.
Ove garancije Republike Srbije odnose se na visinu od 74 miliona evra, od čega je 65 kredit pod povoljnim uslovima, a devet miliona je grant ili garancije. Svi poslanici koji sede u ovoj skupštini setiće se programa koji je Nemačka razvojna banka, zajedno sa različitim ministarstvima i opštinama i gradovima u Srbiji sprovodila i u oblasti vodosnabdevanja i u oblasti otpadnih voda i rešavanja čvrstog otpada, u oblasti energetske efikasnosti. Još jednom je trenutak da se podsetimo da su najčešće ovi projekti izvođeni u nekoliko faza i da je svaka faza podrazumevala sa jedne strane kredit pod povoljnijim uslovima, a sa druge strane grant koji je nemačka vlada opredeljivala prema građanima i Vladi Republike Srbije.
Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Belorusije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Republika Srbija i Republika Belorusija u prethodnih nekoliko godina beleže intenzivan rast u ukupnoj trgovinskoj razmeni. Da podsetim, 2011. u odnosu na 2010. godinu ukupan trgovinski rast između naše dve zemlje je bio za oko 50% uvećan, i to kako u oblasti izvoza, tako i u oblasti uvoza. Znači, ukupan rast beleži značajno povećanje u odnosu na prethodni period. To ni izbliza nije ono što su potencijali u međusobnoj trgovinskoj razmeni ove dve zemlje, ali predstavlja značajan pomak u odnosu na prethodni period i ukupno unapređenje odnosa između naše dve zemlje.
Za prvih 10 meseci u 2012. godini takođe ukupna razmena između Republike Srbije i Republike Belorusije beleži značajan rast. Želim da podsetim sve one koji se bave trgovinskom razmenom sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i na formiranje zajedničke unije između Rusije, Belorusije i Kazahstana i određenih promena u carinskim propisima. Upravo iz tih razloga, sa jedne strane, u povećanoj trgovinskoj razmeni, povećanom broju predmeta koji se nalaze pred carinskim organima i jedne i druge zemlje, sa druge strane, u neprekidnom menjanju carinskih propisa koji su u Srbiji vezani i za proces harmonizacije prema EU, a u Belorusiji za proces harmonizacije vezane za carinsku uniju, mi predlažemo ovaj zakon, koji će u značajnoj meri urediti odnose carina, kako u Republici Srbiji, tako i u Republici Belorusiji.
Cilj je da se pravilno primenjuju carinski propisi i da se pojača borba protiv carinskih prekršaja, da se suzbiju krijumčarenje i druge povrede, da se usklade carinski sistemi, usavrše carinske tehnike, da se reše problemi nastali u primeni carinskih propisa koji se razlikuju u Srbiji u odnosu na Belorusiju.
Sledeća tri zakona su zakoni koji su se već nalazili, kada je u pitanju Srbija u odnosu sa razmenom sa drugim zemljama, pred ovom skupštinom, a odnose se na izbegavanje dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i drugih zemalja. Međunarodno dvostruko oporezivanje sve više dobija na značaju i u svetu i kod nas, shvatajući da današnje globalno tržište traži puteve da se privrednim subjektima omogući što je moguće bolje poslovanje, da se omogući neprekidni i intenzivniji protok kapitala, da se omogući otvaranje firmi iz jedne zemlje u drugoj, bez ikakvih prepreka.
I Srbija u tom pravcu je upravo i usmerila svoje aktivnosti, tako da današnji predlozi zakona o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i Gruzije, Tunisa i Kanade, proširiće broj zemalja sa kojima imamo potpisane sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na preko 50. Na taj način će Srbija uticati na proces privlačenja stranih investicija, na otvaranje stranih firmi sa smanjenim administrativnim procedurama kod nas, kako kada se radi o investiranju kapitala, tako i kada se radi o zapošljavanju. Srbija se uključuje u međunarodne finansijske transakcije na olakšan način.
Podsetiću da se danas sa zemljama, kao što su Rusija, Turska, Ukrajina, Slovačka, Švajcarska, Španija, Austrija, Češka, ovi sporazumi primenjuju veoma uspešno. Danas Srbija beleži povećanje trgovinske razmene, posle potpisivanja ovakvih sporazuma sa zemljama sa kojima je već to uradila u prethodnom periodu.
Podsetiću i da zakon otklanja dvostruko oporezivanje dohotka, eliminišu se poreske prepreke za slobodno kretanje roba, usluga, tehnologija i radne snage između zemalja koje potpisuju sporazum.
Na kraju, uz ovaj set od pet zakona, na dnevnom redu je i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu.
Želim da podsetim šta znači donošenje ovakve odluke. Prethodni period je obeležilo to, da posle usvajanja budžeta, Republički zavod za zdravstveno osiguranje pravi svoj finansijski plan za narednu godinu. Međutim, u finansijski plan nisu ulazila neutrošena sredstva iz prethodne godine, što je u značajnoj meri smanjivalo planirani budžet za narednu godinu o izmirenju obaveza prema apotekama i apotekarskim ustanovama. Promenom ove odluke, pri planiranju za narednu godinu, Republički fond za zdravstveno osiguranje ima i mogućnost, ali i obavezu da koristi nepotrošena sredstva već u procesu planiranja iz prethodne godine, kao i sredstva predviđena budžetom za narednu godinu.
Ovo je način da izvršimo pravilnije planiranje, ali ovo je način i da na daleko bolji način snabdevamo građane lekovima, a izmirujemo obaveze prema onima od kojih lekove naručujemo. Mislimo da će jedna ovakva odluka biti veoma korisna i za građane i za privredu Srbije.
U ovom trenutku želim da pomenem i to, da je jedna ovakva odluka inicirana od strane DRI, ali je podržana od strane Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija, u cilju uvođenja i finansijske discipline i transparentnijeg i racionalnijeg trošenja budžeta Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, ako mi dozvolite, gospođo predsedavajuća, samo da vam kažem da vas zaista razumem u kakvim ste problemima kada predsedavate Skupštinom. Zaista shvatam da tu postoje neke nelagode koje nastaju kada se poslanici pozivaju na Poslovnik zbog povrede Poslovnika ili se javljaju za repliku.
Morate razumeti jednu činjenicu. Povrede Poslovnika su, bukvalno, u jednoj obrnutoj srazmeri sa sadržinom dnevnog reda. Što su ti zakoni koji su na dnevnom redu manje zanimljivi politički za poslanike, to će se više koristiti Poslovnik i institut replika. Tako da, morate shvatiti da je parlament mesto gde se sučeljavaju određena politička gledišta, određeni politički stavovi, jer je najbolje mesto parlament za to a ne ulica.
Prema tome, kada primenjujete odredbe Poslovnika, morate da imate i to u vidu i da ne shvatite ništa lično kada se poslanici, bar kada se poslanici LDP obraćaju i traže reč po Poslovniku.
Mislim da je današnje reklamiranje Poslovnika upravo služilo toj svrsi, da se iskažu određeni politički stavovi i to je u potpunosti legitimno.
Vratimo se na dnevni red, a to su ratifikacije međunarodnih ugovora. Najviše ću se zadržati pri ovom kreditu Elektroprivrede Srbije. Nemamo nikakve zamerke u pogledu ciljeva koji se žele ostvariti sa ovim kreditom i taj održivi energetski razvoj i zaštita životne sredine su zaista jako potrebni. Kada se kredit uzima u tom cilju, u potpunosti je opravdan.
Zakon o budžetu u svom članu 3. takođe predviđa garanciju za ovaj kredit. Što se tiče i zakonskog pokrića za kredit, i to je u potpunosti uredu. Međutim, istakla bih posebno i naglasila činjenicu, da je od 74 miliona evra kredita, devet miliona evra donacija, i to donacija Nemačke vlade, Nemačke države. Bitno je da budemo svesni da su to bespovratna sredstva i ne mala sredstva.
Kada analiziramo ovaj predlog zakona, videćemo da Srbije daje garanciju za 74 miliona evra, zato što postoji jedna doza zadrške od strane onog koji daje kredit i, čini mi se, jedna opreznost Nemačke vlade, kada se boje da možda tih devet miliona evra donacija neće biti najcelishodnije upotrebljeno i iskorišćeno.
To sada govori o nekoj vrsti boniteta ove države, jer ukoliko postoji mogućnost, i mala mogućnost da se dobijena donacija ne iskoristi na najbolji mogući način. Mislim da to uopšte nije pohvalno za ovu državu.
Ima još jedan segment ovog dela priče oko te donacije od devet miliona evra, a tiče se toga na koji način se mi odnosimo prema tim donatorima, prema tim državama koje nam daju bespovratna sredstva, a nama je, bukvalno, svaki evro, svaki dinar potreban.
Posebno bih skrenula pažnju svim ministrima, da kada ubuduće budu planirali bilo kakva okupljanja sa ekstremistima ispred Skupštine Republike Srbije, da razmisle o tome kada se na tom skupu prozivaju države EU, kada se na tom skupu napada Međunarodni sud pravde, da u tom slučaju, oni u nekom delu tog svog napada, ujedno napadaju i one države od kojih dobijamo i te kako veliku pomoć.
Dakle, prosto pokazujemo u kojoj meri se nije shvatila politika koja bi trebala danas da bude daleko progresivnija i daleko proevropski nastrojenija od one politike koja se vodila 90-tih godina i koja je sama po sebi podrazumevala takvu vrstu izražavanja nezadovoljstva, kao što su ekstremistički ispadi u Beogradu ispred Skupštine, odnosno Narodne skupštine Srbije i uopšte u celoj državi. Normalno da očekujem da će da se uozbilji ova Vlada i da će voditi računa o tome da više na ulici ministri ne demonstriraju, nego svaku vrstu svog nezadovoljstva da iskažu tamo gde treba, a to je na sednici Vlade i da zajednički kreiraju politiku koja neće biti podloga, neće biti infrastruktura i baza ekstremistima koji skoro svakodnevno prave spiskove za odstrel, prave spiskove nepodobnih ljudi.
U velikoj meri se razlikuje onda ono što je proklamovano od strane Vlade, odnosno ove vlasti, od onoga što se na ulicama govori od strane onih koji u velikoj meri podržavaju ovu vlast.
Kada govorimo o EPS ne možemo da zaboravimo činjenicu da jeste u Srbiji cena struje na veoma niskom nivou. Cena struje je 0,05 evra po kilovat času. Ona je daleko najniža u regionu. Međutim, ne smemo zaboraviti da je prosečna plata u Srbiji oko 380 evra. Ne smemo zaboraviti da je svaki treći stanovnik Srbije nezaposlen, a oni koji su zaposleni vrlo dobro znaju u kojoj meri mogu svoj rad na da naplate i koliko je to opet na jednom veoma niskom nivou.
Kada se govori o socijalnim kartama, kada se govori o novim tarifnim sistemima, mora se voditi računa i o tome u kojoj meri bi bilo koje poskupljenje struje pogodilo građane Srbije. Elektroprivreda Srbije se u poslednjih dana spominje veoma često i u vezi reorganizacije celokupne EPS i ne možemo da izgubimo iz vida činjenica da ta reorganizacija ponovo je u funkciji jedne centralizacije, zato što u velikoj meri ugrožava Elektro Vojvodinu, a ugrožava je na taj način što će po tom planu reorganizacije da se i račun Elektro Vojvodine prenese u Beograd, cela imovina prenese u Beograd, a to se obrazlaže sa nekom efikasnošću koja je toliko potrebna i koja nedostaje u funkcionisanju ovog javnog preduzeća.
Znate kako, javno preduzeće već po svojoj nekoj definiciji i načina funkcionisanja nosi sa sobom taj rizik da ne bude funkcionalno, efikasno i kada jedno javno preduzeće, kao što je Elektro Vojvodina, na teritoriji Vojvodine ima naplatu od 97%, kada posluje pozitivno to je već jedno čudo neviđeno i kada se na taj način želi spasiti EPS, pored silnih kredita koji se daju ovom preduzeću, onda je neshvatljivo zašto se malo na drugačiji način nedokapitalizuje EPS, nego se uništava Elektro Vojvodina. Ona će se uništiti jer šta god da se centralizovalo, šta god je uneto u taj neki deo centralizovane vlasti na kraju se pokazalo da je u potpunosti neracionalno i da je dovelo do gubitaka i da je dovelo do propasti tog segmenta, bilo čega što je uneto u zajedničku kasu, u zajednički centar ili na drugi način se centralizovalo.
Elektro Vojvodina je samo jedan od niza problema koji su se pojavili u roku šest meseci od kada je ova vlast konstituisana. Počelo se to sa onim problematičnim odlukama Ustavnog suda, pa se nastavilo sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu, pa se onda postavilo pitanje Razvojne banke Vojvodine, pa se onda onako čudno glasalo o Predlogu zakona o budžetskom sistemu, odnosno izmenama i dopunama tog budžetskog sistema koji je inicirala Skupština Vojvodine, kada je u prvom momentu taj zakon izglasan, dobio je većinu u ovom parlamentu, pa uz obrazloženje da se radi o tehničkoj grešci faktički se anuliralo to glasanje i na kraju se zakonski predlog nije izglasao. Dozvoljavate sebi, kada govorim vi, mislim na ovu vlast, na ovu parlamentarnu većinu, da budete dekoncentrisani prilikom glasanja, da budete potpuno nezaiteresovani koje će posledice proizvesti vaše glasanje, jer to je u stvari vaše odlučivanje. Vi ste svi poslanici. Kada pritiskom na taster glasate za ili protiv vi faktički potvrđujete ili predlažete da se odbije jedan zakonski predlog. To uopšte nije naivna stvar i zato bi zaista trebali da se mnogo više uozbiljite kada su na dnevnom redu teme između ostalog i to da je Vojvodini potrebno da joj se omogući jedan ravnomerni regionalni razvoj.
Došli smo u situaciju od tog silnog prosvećivanja, od tog silnog zalaganja za ravnomerni regionalni razvoj, pomoći onih razvijenijih regiona onima koji su manje razvijeni, da Vojvodina ima problem sa prosečnom platom koja je daleko niža od prosečne plate Republike Srbije, da Vojvodina ima problem sa budžetskim finansiranjem zato što se nedovoljno sredstava transferiše Vojvodini, a i ono malo nadležnosti koje su joj poverene ili koje ima ne može da isfinansira iz prihoda izvornih koji su joj ostavljeni niti to može da čini preko transfera iz republičkog budžeta.
Sve u svemu, kada govorimo ratifikacijama međunarodnih ugovora u stvari potvrđujemo rad ove vlasti na međunarodnom terenu. Ugovori su ti koji su naša veza sa međunarodnom javnošću, sa međunarodnim pravnim sistemom, pa ako imamo tu ambiciju da budemo deo međunarodne zajednice, ukoliko imamo ambiciju da budemo deo EU, onda se moramo ponašati u skladu sa EU, sa tim standardima EU. Kada govorimo o ratifikaciji međunarodnih ugovora ili govorimo o Zakonu o budžetskom sistemu ili kada govorimo o pokrajini odnosno njenoj mogućnosti da opstane kao pokrajina moramo voditi računa da se negde ne izgubimo u prevodu i da se ne pretvorimo u državu u smislu jedna država, jedan lider, jedan narod, jedna crkva, a da za manjine nemamo sluha niti volje da malo promenimo tu ideologiju i taj koncept celokupnog državnog uređenja, koji nije od juče i veoma je kompleksan problem, ali jednom bi trebalo da krenemo od toga da promenimo pristup tom konceptu, odnosno da promenimo u celosti.
Zašto je to toliko strašno da se decentralizuje ova država? Zašto je to toliko strašno da se decentralizuje ili da ostane decentralizovana EPS? Pokazalo se na primeru "Elektrovojvodine" da sasvim lepo funkcioniše i kada postoji određena autonomija i određena samostalnost u tako uspešnom Javnom preduzeću.

Reč ima ministarka Kalanović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, sa velikim elanom sam ušla jutros u Skupštinu misleći da su ovo životno interesantne teme i, da budem potpuno iskrena, ne prija mi da čujem da je povreda Poslovnika trajala sat vremena zbog neatraktivnosti tačaka o kojima ću da dam uvodno izlaganje. Razumem i sama se bavim politikom da su atraktivne teme političke teme, ali iz nekog svog bavljenja i državnim poslovima i politikom vidim da se u dobroj meri i ekonomske teme prepliću sa političkim i moramo vrlo pažljivo da baratamo činjenicama kada govorimo o ekonomskim temama da nam ne bi pravile velike i nagomilane političke teme i nezadovoljstvo.
Dozvolite mi da dam nekoliko pojašnjenja, ako nisam bila dovoljno precizna u uvodnom izlaganju ili ako je moje uvodno izlaganje bilo nešto kraće nego što je trebalo.
Izdavanje garancija Vlade Republike Srbije, odnosno garancija definisanih budžetom prema Nemačkoj razvojnoj banci, i prema kreditu, i prema grantu je uobičajena stvar. To se odnosilo 2000. godine kada smo dobili grant za rešavanje pitanja vodosnabdevanja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i kada smo 2004. godine dobili 60% zajma, a 40% granta za rešavanje pitanja vodosnabdeavanja u osam gradova i opština. Podsetiću vas da su četiri bile iz Vojvodine – Vršac, Sombor, Pančevo i Sremska Mitrovica. Iz centralne Srbije - Šabac, Kraljevo, Smederevo i Loznica. Kredit je bio 60%, a 40% je bio grant, a garant za namensko trošenje je bila Vlada Republike Srbije, bez obzira što su se projekti izvodili na teritoriji opštine.
Želim da vas podsetim da je tadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja bilo ispred Vlade, kao nosilac projekta, i da je u jednom trenutku deset miliona granta sa potpuno izvršenim radovima završila za devet miliona. Nemačka razvojna banka u svojoj poseti, gde sam ja bila sa srpske strane predstavnik Republike Srbije, je izrazila posebnu zahvalnost i opredelila je onih utrošenih milion evra za pravljenje tehničke dokumentacije, kako bi se još 12 opština uključilo u projekat u drugoj fazi, što je i učinjeno.
Znači, nema ovde nepoverenja zbog toga što neko demonstrira ispred Ušća ili Narodne skupštine, nego je ovo uobičajena praksa. Nemačka razvojna banka ispred Vlade Savezne Republike Nemačke obezbeđuje trošenje granta, kao što obezbeđuje i namensko trošenje kredita prema Republici Srbiji, a kada je u pitanju projekat vezan za Kolubaru. To je prva stvar.
Druga stvar, koja je spojena po nekom osnovu u vašoj diskusiji, izdavanje ove garancije je nešto što ima niz stvari koje mogu na jedan dosta loš način da budu prihvaćeni od strane građana i Vojvodine i Srbije, u celini.
Najpre, sve ono što je centralizovano je propalo. Neću da podsećam šta se u prethodnom periodu dešavalo sa Razvojnom bankom koja nije bila centralizovana i neću da podsećam šta se dešavalo sa delovima koji su vodili projekte u prethodnom periodu. Mislim da je mnogo toga rečeno na kraju. Ne mislim da su neke stvari koje se vode sa nivoa centralnih vlasti loše i usmerene protiv regionalizacije i interesa građana bilo kog dela naše zemlje.
Mislim da je ova teza jako opasna zbog toga što se u nekom trenutku određene aktivnosti, sa pravom zbog podizanja efikasnosti i racionalnosti itd, centralizuju na nivou čitave zemlje i da one budu protumačene kao zadiranje u interese građana, bilo da se radi o AP Vojvodini ili se radi o gradu Nišu ili nekoj drugoj opštini na teritoriji Republike Srbije.
Kada govorimo o energetskoj situaciji, hajde da sagledamo kako u ovom trenutku izgleda energetska situacija. Tačno je da u ovom trenutku imamo cenu koja je negde oko 0,46 u odnosu na 0,83 evro centa po kilovatu. Tačno je da imamo gas koji ima za trećinu niže cene, nego što su tržišne. Ako bismo pogledali gde se reflektuju gubici "Srbijagasa", videli bismo da 158 miliona evra u ovom trenutku duguju toplane "Srbijagasu". Vi znate koje su to toplane. Na gas ne greje Trstenik, jer nema gasovod. Dajte da pogledamo kako ukupno izgleda energetska situacija i nemojmo da izdvajamo nešto što dobro funkcioniše i da kažemo – ovo je moje zato što dobro funkcioniše, kada znamo da je EPS najveća toplana u centralnoj Srbiji.
Ne možemo da posmatramo jednu stvar, kada nam odgovara, iz jednog ugla, a drugu stvar iz drugog. Ne možemo zato što to može loše da utiče na naše građane iz zbog toga što kažemo da Vojvodina ima najnižu prosečnu platu u Srbiji. Nema. Znate da se ja bavim veoma detaljno statistikom u ovom trenutku. Imam čitav sektor koji je bivši Zavod za razvoj i stare Jugoslavije i Srbije, u celini, kao poseban sektor. Godine 2011, tačno je, Vojvodina je posle dugo godina sišla ispod republičkog proseka i ima 0,98% vrednost BDP u odnosu na ukupan. Ne zaboravite da južna Srbija ima 0,68%, a Šumadija i zapadna Srbija 0,73% od tog istog proseka. Nije tačno da u ovom trenutku Vojvodina ima najniže plate. Hvala Bogu da nema i treba da ima mnogo veća. Treba svi da radimo u pravcu podizanja.
Sve moje aktivnosti u prethodnom periodu jesu usmerene na obezbeđivanje toga da se Novi Sad veže sa Hrvatskom i Koridorom 10 kroz Frušku Goru, sa tunelom i sa izlaskom na Rumu, kako bi se vezao Srem koji je u ovom trenutku veoma atraktivan za strane investitore. Ako izbacimo takve činjenice pred građane Srbije, pred ovaj visoki dom, pred narodne poslanike, stiče se slika da u ovom trenutku svi mi koji sedimo ovde ništa drugo ne razmišljamo, nego kako ćemo u jednom trenutku da uzmemo nešto Vladi Vojvodine i da damo centralnoj vlasti. To prosto nije istina i nisam mogla da oćutim jednu takvu stvar.

Reč ima gospođa Popović, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovana gospođo ministarko, zaista imam razumevanja prema vašem položaju. Deo ste republičke Vlade i očigledno postoji jedna disharmonija između republičke i pokrajinske Vlade, zato što je druga koalicija na vlasti u Republici, a druga u Pokrajini. To je u potpunosti razumljivo.
Prema tome, kada govorite o tome da ne razmišljate svakodnevno, u svakom momentu i u svakom času o tome da nešto uzmete od Vojvodine, a da to pridodate Republici, to isto razumem. Dakle, stvarno nisam u tom smislu ni govorila. Samo sam iznela nekoliko primera koji se konstantno vuku i dešavaju u poslednjih šest meseci, od kada je ova koalicija na vlasti. To su činjenice, tako da je mnogo šira problematika da bismo mi tu problematiku sada u roku od dva minuta u celosti razvili i zaključili određene zaključke.
Međutim, šta bih ja posebno istakla? To je da kredit jeste 65 miliona evra. Devet miliona evra je donacije Nemačke, a mi dajemo garanciju na 74 miliona evra. Dobro, to je uredu, ali čak ste i u obrazloženju napisali to. Pročitala sam vaše obrazloženje – za slučaj da se ne vrati nešto, ne iskoristi onako kako je to predviđeno i zašto je namenski taj kredit u stvari i zaključen. Pročitala sam samo vaše obrazloženje. Vi ste odgovorili da je uvek tako i ja to prihvatam, ali govorim da je to u stvari slika i prilika nas takvih kakvi smo i na koji način nas gledaju i donatori.
Nezavisno od toga, samo nekoliko sekundi u vezi Vojvodine. Kada god vi stavite prosek, kada ono najmanje i ono najviše spojite i na kraju dobijete prosek, kada prema tom proseku računate u stvari i BDP Vojvodine, kada računate plate koje su u Vojvodini, onda opet dođete do onog ispod proseka.
Dakle, jako mi je žao što Srbija još uvek ima u toj meri nerazvijene opštine i gradove, da su njihove plate i 60% od prosečne plate, ali bilo je prilika da se to promeni. Bilo je prilika da se i oni nerazvijeni regioni, nerazvijeni gradovi i opštine razviju. Šta se radilo? Kako se novac koji je godinama trošen iskoristio?

Gospođo Popović, prošlo je dva minuta i 49 sekundi. Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, meni je kao ovlašćenom predstavniku DSS zaista bilo teško da u ovih šest predloga, pet zakona i jedne odluke, da pronađem zajednički imenitelj i da nađem neku meru o čemu i kako treba da govorim. Naročito mi je bilo vrlo neprijatno da govorim o našoj saradnji sa Belorusijom. Da podsetim, to je ona zemlja u koju smo mi uveli sankcije, ako se ne varam. Tu mi je moralno bilo vrlo teško da govorim.
Opredelila sam se da govorim upravo o ovoj odluci, o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu, upravo iz razloga koje je pomenula gospođa ministar. Isto stvari posmatram tako da vidim šta je to životno za naše građane važno. Smatram da je upravo ova odluka vrlo važna za ono što je njihovo lečenje i potreba da dobiju neke usluge koje su Ustavom, na kraju krajeva, zagarantovane.
Priznaćete svi da je vrlo neuobičajeno da na kraju 2012. godine, kada se donose finansijski planovi za 2013. godinu i mi smo, na kraju krajeva, doneli i usvojili budžet Republike Srbije za 2013. godinu, pa čak i za Fond, govorimo naknadno o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu.
Evo o čemu se radi. Poslednjeg dana 2011. godine, 31. decembra 2011. godine, na podračunu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, budžetska sredstva preneta, neutrošena sredstva, ostalo je 2.661.000,00, a na budžetskom podračunu za devizna sredstva bilo je 834.078.000 dinara. Moram da kažem da je revizor dao prvi predlog kako da se ova sredstva dalje upotrebe i da se na njegovu intervenciju Fond odlučio da se donesu ovakve izmene. Odnosno, o čemu se ovde radi? Predlogom odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za 2012. godinu ukupni prihodi i primanja su uvećana za 2.661.034, a za toliko su, naravno, uvećani i rashodi i izdaci, tako da sada ukupno planirani prihodi i primanja, rashodi i izdaci iznose 212.805.034 dinara.
Šta ovo znači? Ovo uvećanje je zapravo nastalo samo prenošenjem neutrošenih sredstava na podračunima budžetskih sredstava, sem kada je u pitanju ovaj devizni račun za 2011. godinu, jer sa tog računa se, naravno, leče naši građani u inostranstvu, tako da nije ni mogao da bude prenet.
Ono što je vrlo važno reći, ovi ukupni rashodi i izdaci Republičkog fonda za 2012. godinu uvećani su za isti iznos i u celosti odnose na uvećanja aproprijacije za lekove izdate na recept. To je cela suština ove odluke.
Ono što je meni bilo vrlo problematično, a to piše u obrazloženju ovog predloga odluke, jeste da će Republički fond nastaviti da izmiruje obaveze prema svim apotekama i apotekarskim ustanovama, u skladu sa raspoloživim sredstvima, a u istom procentu od fakturisanog iznosa za lekove izdate na recept za mesec prema starosti duga. Kada se ovako lepo birokratski sročena rečenica prevede na jedan jednostavni jezik, dobijamo samo jednu poruku. Fond će, naravno, nastaviti da izmiruje dug, ali će taj dug biti izmirivan na kašičicu u jako dugom periodu za one koji čekaju izmirenje svog duga.
Zašto to kažem? Prošle nedelje u subotu smo usvojili set zakona iz oblasti zdravstva, gde su bili zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita i pravljenje javnog duga od duga zdravstvenih ustanova. Poslanici DSS su izrazili zaista sumnju da će sve ono što je u zakonima napisano biti i moguće realizovati, naročito kada je u pitanju javni dug. Prosto, iz diskusije koja je tada vođena, iz svega onoga što je gospođa ministar pokušala da nam kaže, jer neke stvari očigledno ni njoj nisu bile do kraja dostupne, stoji da mi ne znamo, niti to stoji kao poseban deo zakona, zašta se zalagala DSS, ni ko je napravio javni dug, ni koliko on zapravo iznosi, ni zašto je taj dug napravljen, ni šta će snositi oni koji su taj dug napravili, a pretovarili samo građanima Srbije da ga vrate.
Hajde da pogledamo još neke činjenice kada je ovo u pitanju. Vlada je, kada smo govorili o budžetu za 2013. godinu, rekla da je projektovana inflacija u 2013. godini 11%. Budžet Fonda neće porasti čak ni za tu planiranu inflaciju.
Zatim, šta nas još čeka? Očekuje nas podizanje cene lekova minimum za 20%, jer je neophodno da se prvo koriguje vrednost evra, jer imamo jedan nerealan kurs evra pri plaćanju lekova. Taj kurs je nastao u junu 2011. godine, kada je doneta ta odluke da se lekovi plaćaju po kursu od 99 dinara za evro, a danas je on 114, ako sam dobro pratila, mislim da je juče bio toliko.
Veledrogerije prilikom uvoza imaju gubitke preko 20% i upravo iz te činjenice kurs je potpuno nerealan. Predstavnici i domaćih i stranih veledrogerija su upozorili već Vladu da će u jednom trenutku prestati da isporučuju lekove i medicinsku opremu. Znači, ne samo lekove, nego i medicinsku opremu. Traže od Vlade da se taj kurs dovede na onaj nivo na koji je zaista i svuda moguće kupiti evro. Uz to, veledrogerije kažu da su one, kada su to isporučile, već platile carinu i već platile PDV, tako da je njihov trošak mnogo veći.
Naravno, da me ne razumete potpuno pogrešno, nisam ni zagovornik, ni lobista veledrogerija i apotekarskih ustanova, samo sam onaj ko hoće da upozori Vladu na ozbiljnost toga, jer posledice će snositi građani. Oni su pacijenti, oni koriste usluge. Ako lekovi poskupe, to će se, naravno, svakom od građana Srbije videti kada
bude morao da kupi lek.
Takođe, ono što sam zapazila, recimo, za materijal za dijalizu ne postoji uopšte povećanje, povećanje je nula. Čak ni ta inflacija od 11% nije zagarantovana. Dobro, nije uzeto u obzir i nisu povećani izdaci materijala za dijalizu. To je ono najživotnije, jedan veliki broj građana traži ove usluge. Postavljam pitanje – da li je moguće da o tome ne vodimo računa?
Zatim, jedna trećina lekova koji su u upotrebi su iz uvoza, dve trećine su domaći lekovi, ali sa vrlo visokim procentom uvozne komponente, negde od 30 do 50%. To će takođe uricati na poskupljenje lekova. Znači, ovu oblast koja se zove poskupljenje lekova sam samo delimično dotakla. To su vrlo životna pitanja, a mi o njima treba da vodimo računa.
Zanimljiv je deo kada se formira cena lekova. Stvarno zvuči blesavo, najotvorenije reći, zato što u toj odluci nas upućuju, sve one koji su zainteresovani to da pročitaju, molim ih da pročitaju, jer nas tu Vlada donoseći tu odluku upućuje da pogledamo referentne zemlje, daje nam sajtove referentnih zemalja, a za Srbiju su to zemlje Slovenija, Hrvatska i Italija, pa sad imamo sajtove da pogledamo kolika je cena leka tamo. U odluci stavljati sajtove drugih referentnih zemalja za nas je stvarno malo čudno.
Zatim, iz budžeta zavoda vidimo da duguju 17 milijardi i da imaju sredstva samo do juna. Šta je do kraja godine, šta će se dešavati do kraja godine? Na kraju, i Vladin budžet je u deficitu 130 do 140 milijardi u ovom trenutku. Zatim, troškovi ishrane. To su životna pitanja. Troškovi ishrane u budžetu zavoda se vide da su predviđena povećanja troškova za 5% u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu. To je u trenutku kada govorimo o toj projektovanoj inflaciji od 11%. Svi znamo, obilazili smo ako nismo bili korisnici, bar smo obilazili ljude u bolnicama i znamo kako se snalaze zdravstvene ustanove i kakav je jelovnik, koliko je kvalitetan, koliko je kalorijski, kolko je za dijetalne, prosto je pitanje šta će da jedu bolesnici, ako nismo našli za shodno da povećamo makar te troškove ishrane za onoliko koliko je projektovana inflacija. Ne treba ni da govorimo o kvalitetu hrane.
Zatim, energenti. Za energente je predviđeno povećanje od 7,04%, a kažem opet inflacija je 11%. Struja, prateći medije ministar energetike najavljuje poskupljenje od 20% u nekom trenutku koji može da bude i sutra. Gas je već poskupeo. Ovde nam je kada smo o tome govorili direktor Srbijagasa govorio da cena gasa ne može biti socijalna kategorija i to je jedna vrlo normalna reakcija nekog ko je istovremeno i direktor Srbijagasa i narodni poslanik, što je zakonski nemoguća kombinacija, ali u ovom slučaju je vrlo uspešna. Zaista, voditi računa o tome, kako će funkcionisati zdravstvene ustanove i povećati troškove energenata za 7,04% je neozbiljno.
U fondu nisu predviđena sredstva za plate 700 doktora medicine, četiri medicinske sestre i 280 zdravstvenih radnika. Nisu predviđena sredstva za plate za zamene onih lekara koji odlaze na specijalizaciju i supspecijalizaciju. To je cifra od 1,8 milijardi dinara i to je sve na osnovu ugovora koje je potpisalo Ministarstvo zdravlja Ugovor o naučnoj podršci zdravstvenih radnika.
Danas je činjenica da zdravstvene ustanove umesto da plaćaju lekove i da plaćaju medicinsku opremu, plaćaju 13.600 zaposlenih lekara više sa kojim ugovore su sklopili mimo RZZO.
Iz svega ovoga što sam rekla može da dovede samo do jednog zaključka, a to je vrlo jednostavno. Znači, kašnjenje sa plaćanjem i izmirenjem dugova će se nastaviti i bivaće iz meseca u mesec sve veće, jer je zakonom kojim smo dug od 13 milijardi pretvorili u javni dug pretpostavljam biti samo prvi od sličnih na tu temu. Očigledno je da će se ovde pojavljivati veliki novi dug. Taj dug, kako ga je moguće vratiti, ako se opet ne pretvori u javni dug, opet na leđa građana Srbije.
Gospođo ministre, moram da upozorim, mi smo u prošlom paketu zakona doneli, bio je i Zakon o rokovima plaćanja. Taj zakon je sasvim u redu sa svih gledišta pre svega privrednika, ali moram da vas upozorim da je plaćanje prema ovom javnom dugu potpuno drugačije. Pa se pitam, da li je moguće da ćemo mi zdravstvene ustanove, taj lanac u vraćanju tog duga izuzeti, dakle primena zakona se neće odnositi na zdravstvo, ili je nešto drugo po sredi. Molim vas da prosto proverite koliko su ova dva zakona potpuno suprotna.
Moram da prokomentarišem još jednu činjenicu koja je očigledno problem i zbog čega je zdravstvo u ovakvom stanju. Fond je banka zdravstva, to je jedini realni izvor finansiranja za zdravstvo i prirodno je da kada je on u ovakvom stanju da je cela piramida koja se na njega oslanja došla u ovo stanje, znači, da se skoro srušila.
Prema podacima poreske uprave poslodavci, preduzetnici, poljoprivrednici trenutno duguju više od 139 milijardi za zdravstvene doprinose. Otprilike 55.0000 poslodavaca ne uplaćuje doprinose za svoje zaposlene za zdravstveno osiguranje, ne uplaćuju uopšte ili u tom plaćanju užasno kasne. Tih 139 milijardi je veliki novac koji nedostaje i koji je očigledno potreban da bi zdravstveni sistem mogao da funkcioniše.
Republički fond je planirao da će u 2012. godini za rad zdravstvenih ustanova i lečenje, a lečenje je za 6,9 miliona stanovnika imati na raspolaganju oko 206 milijardi dinara. Od toga je 143,6 trebalo da bude prihod od doprinosa. Ako od tih 143 milijarde nije uplaćeno 139 milijardi onda možete da zamislite kako treba da funkcioniše Fond. Što je još crnje, od ukupnog duga Fondu na osnovu doprinosa, 30 milijardi dinara uopšte neće moći biti uplaćeno, znaće neće moći da se naplati, zbog toga što su mnoga preduzeća otišla u stečaj, što su izbrisana iz privrednih registara, što su likvidirana i to je dalje problem zato što ta sredstva treba da pripadnu Fondu.
U Srbiji se zdravstveni doprinos prikuplja po stopi od 13,6% na primanja, ali čak i kada bi svih 1,7 miliona zaposlenih i svih 1,6 miliona penzionera uplatili doprinose, a kažem da ne uplaćuje više od 55.000, znači kada bi se ti doprinosi redovno uplaćivali to ne bi bilo dovoljno za lečenje svih 6,7 miliona stanovnika koliko se leči iz Fonda, jer se uz ove koji plaćaju zdravstveno osiguranje leče i članovi njihovih porodica. Uz to se još leči i 1,25 miliona ljudi bez prihoda za čije lečenje Vlada, država izdvaja po pet evra. Volela bih da je ministar zdravlja ovde da i ovo prokomentarišemo. I sada umesto da se kažnjavaju poslodavci, mi smo donosili ovde nekoliko zakona gde je vrlo jednostavno moguće utvrditi ko plaća doprinose, a ko ne plaća, ali umesto da država sada sankcioniše one poslodavce koji ne plaćaju doprinose za svoje zaposlene, država se pojavljuje kao i ona koja sama duguje.
Od 2010. godine Vlada je po zakonu bila dužna da za osiguranje nezaposlenih, izbeglih i raseljenih lica, to je otprilike 1,25 miliona ljudi uplati RFZO 52 milijarde dinara, a uplatila je 1,6 milijardi i u budžetu za 2013. godinu nije predvidela sredstva da ovaj svoj dug namiri.
Ne znam da li sam bila dovoljno ubedljiva koliko je ovo životno važno za građane Srbije, mislim da jesam jer su ovo brojevi, a kad brojevi govore, bogovi ćute, tako kažu Grci. Ono što bih htela da kažem jeste da mi kao država i vi kao Vlada morate da budete mnogo ozbiljniji kada se donose zakoni. Prvo se sudaraju zakoni jedan sa drugim, ovde se oko naplate i oko rokova naplate i to su direktno dva suprotstavljena zakona, a zatim se traži od građana Srbije da preuzmu odgovornost za sve ono što Vlada nije u stanju spremna da sprovede ili je loše planirala.
Mislim da čak i nešto što je, hajde da kažem neuobičajeno, da na kraju 2012. godine govorimo o izmenama i dopunama zakona za 2012. umesto da idemo sa pričom sa 2013. godinom, mislim da ni ovo neće popraviti stvar i da kao i prošli put kada smo o tome govorili morate ući u dublji zakon koji se zove – reforma zdravstva. Očigledno je sistem sklon padu, ne sklon padu, nego gotovo i građani Srbije imaju pravo da budu lečeni, da u bolnici bude toplo, da imaju lekove koje mogu da nabave i da se prehrane za to vreme koje provedu u bolnici. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.