Molim narodne poslanike da ne dobacuju s mesta i da mi omoguće da vodim ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Izvolite.

Vidite ovako, u subotu je gospodin ministar pravde rekao kako je jedan poslanik hteo da podrži skup i da govori, a izviždan je. To sam ja. Valjda imam pravo zbog javnosti da objasnim da nisam hteo da govorim na skupu i da nisam hteo…

Gospodine Ostojiću, trebalo je onda da prisustvujete sednici na kojoj je ministar Selaković bio i da replicirate na to što je…

Ali ja imam pitanje za gospodina Selakovića.

Pošto je isteklo vreme, nemate više pravo.

Kako isteklo vreme, kada ste mi uzeli 25 sekundi?

I to sam vam dodala, pet minuta i 29 sekundi govorite, hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi dobro znamo da je politika ušla u svaki segment našeg života, u svaku poru našeg života, pa i u sport.
Zato ja postavljam pitanje resornoj ministarki za sport i omladinu gospođi Alisi Marić, kao i predsedniku FSS Tomislavu Karadžiću.
Ovo pitanje sam mogao da postavim i na Odboru za sport i omladinu, da postoji, ali opet kažem, mi smo jedina zemlja na svetu koja ima resorno ministarstvo, a nema skupštinski odbor za omladinu i sport.
Ista ovakva pitanja, kao što ću ja postaviti i ovakve stvari, tamo se rešavaju.
Zapravo, šta se desilo, Svetska fudbalska organizacija FIFA je odobrila satelitskoj državi, fantomskoj državi Kosovo da njene reprezentacije i njeni timovi mogu da igraju međunarodne prijateljske utakmice.
Zapravo, pre četiri dana u Tokiju, zasedao je Izvršni odbor Svetske fudbalske federacije koji je doneo odluku da mlade reprezentacije Kosova, ženska reprezentacija i svi timovi sa teritorije KiM, mogu da odigravaju međunarodne prijateljske utakmice, a svi dobro znamo da Kosovo nije priznato u UN, da fudbalski savez Kosova nije priznat i u FIFA niti u UEF.
Međutim čelnici FIFA, nisu smeli da izađu pred javnost i da saopšte ovu informaciju već su formi saopštenja dali novinarima odluke njihovog Izvršnog odbora. Prvi put se ovakva stvar desila 21. maja kada je doneta odluka da kosovske ekipe i kosovska reprezentacija može da igra u međunarodnim okvirima.
Međutim, ta odluka je povučena. S obzirom da je povučena, fudbalski savez je na taj način rekao da je to velika diplomatska pobeda fudbala Srbije.
Proletos kada je ta odluka doneta i kada je povučena odluka, da kosovske ekipe ne mogu da igraju, mnoge zemlje su podnele zahtev za njihove reprezentacije i njihovi timovi igraju u međunarodnim okvirima, to su pre svega bili Giblartar, Aphazija i Republika Srpska.
Međutim, o tim stvarima FIFA nije razmatrala, njihov izvršni odbor nije razmatrao. Mene nešto drugo interesuje, da se ne desi nešto drugo, da se ne desi "domino" efekat. Zapravo, s obzirom da je FIFA dozvolila da fudbaleri sa prostora KiM, nepriznate države Kosova, mogu da igraju međunarodne prijateljske utakmice, bojim se da i drugi svetski sportski savezi ne učine to isto. Tako ćemo imati mogućnost da reprezentacija njihova u rukometu, u košarci, odbojci, ili u nekom pojedinačnom sportu, da se takmiči u međunarodnim okvirima.
Zato država i fudbalski savezi, moraju hitno da reaguju, kako bi zaštitili državne interese. Bojim se nečeg drugog, da FIFA, možda već sutra, ne naredi FSS, da se odigra jedna prijateljska utakmica između Kosova i Srbije. Da bi nam izašli u susret, oni će predložiti neutralni teren, možda će to biti i Hag, a sudija će možda biti Meron, najbolji sudija na svetu.
Postavljam pitanje gospođi Alisi Marić i Tomislavu Karadžiću, kako će država reagovati povodom ovog? Kako će zaštiti nacionalne interese i sportske interese ove države, s obzirom da do sada nismo čuli nikakvu reakciju ovih institucija, niti ministarstva, niti Fudbalskog saveza Srbije, na čelu sa Tomislavom Karadžićem.
Na to pitanje želi odgovor DSS, na to pitanje očekuje odgovor cela nacija. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se plašio poglavnika Čedomira Jovanovića, ni kada je iza sebe imao 176 narodnih poslanika, a još manje vas se gospodo plašimo sad.
Kada je u pitanju to da se postavljaju pitanja, i kada je u pitanju korupcija, postavljam pitanje prvom potpredsedniku Vlade, zaduženom za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala - šta je sa krivičnom prijavom, koju je podneo izvesni Tomica Stanković iz sela Klenja, opština Golubac, protiv sadašnjeg predsednika opštine, Zorana Pajkića, i još nekoliko lica, početkom, u prvoj polovini 2010. godine, a u vezi korupcije, šta mu je sve nuđeno, da bi tada, Zorana Pajkića, kao odbornika opozicije, podržao prilikom izbora za predsednika opštine?
Isto tako postavljam pitanje, šta je sa tim da je odbornik Ana Radomirović, koja je kasnije podržavala predsednika opštine Golubac, Zorana Pajkića, da li je tačno da je zasnovala radni odnos u turističkoj organizaciji "Golubac", odmah po dolasku DS na vlast? Da li je na taj posao dolazila? Da li su joj isplaćivani putni troškovi, ili je sedela u opštini Požarevac, odnosno na teritoriji gradske opštine Kostolac, gde je i živela?
Isto tako, postavljam pitanje, da još druga dva odbornika, koji tada nisu pripadali DS i novoj koaliciji, da li su stekli nešto od pokretne ili nepokretne imovine, odmah po formiranju vlasti u opštini Golubac, od strane DS i da li je ta nova imovina predmet korupcije?