Hvala.
Gospodine Pastor, izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na mogućnosti da danas ponovo mogu biti ovde. Za nepunih mesec dana ovo je treća prilika.
Moram da kažem da sam danas došao sa drugačijim osnovnim osećajem u duši, ali mislim da to sve ukupno nije bitno. Bitno je da sa ovim današnjim danom dodatno pokazujemo i dokazujemo da se problemi mogu rešavati u okvirima sistema. Rasprava u Skupštini o pitanjima koja su veoma složena i veoma značajna jesu potvrda za to da, bez obzira na razlike, možemo naći mogućnost da o tim stvarima razgovaramo korišćenjem sredstava parlamentarne demokratije.
Za nepuna dva meseca, dame i gospodo, ovo je treći zakon ili treći predlog koji se upućuje od strane ovlašćenog predlagača Skupštine AP Vojvodine Skupštini Republike Srbije. Prvo je bio Zakon o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Nakon toga su bila tri amandmana na Zakon o budžetu za 2013. godinu. Sada imamo Predlog zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine.
Pre nego što kažem par rečenica o samom Predlogu zakona, koji je rezultat zajedničkog rada dveju vlada, Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine, moram se osvrnuti, bar sa nekoliko rečenica, na pitanje Razvojne banke Vojvodine. Činim to zbog toga što ovo pitanje ne želim zaobići i činim to zbog toga što nemam ni kao predsednik Skupštine ni jedan jedini razlog zbog kojeg bih ovo pitanje trebao zaobilaziti.
Što se tiče Razvojne banke Vojvodine, dame i gospodo, u proteklim mesecima ta institucija jeste bila povod za medijski i politički sukob za medijsko i političko sukobljavanje. To je isto tako dosta često poslužio kao primer ili kao mogućnost za pokušaj destabilizacije određenih političkih većina.
Isto tako moram da kažem da je Razvojna banka Vojvodine dosta često bila tema neprincipijelnih napada, tema za određene tvrdnje koje se nisu dokazale i koje su se dan, dva nakon toga povlačile, ali svakako tema koja je nosila u sebi opasnost da uzdrma ne samo Razvojnu banku, nego i značajniji deo samog bankarskog sistema Republike Srbije.
Ne želim zaobići ovu temu, jer ni do sada to nismo činili ni kao Skupština, ni kao Vlada AP Vojvodine. Zainteresovani smo za to, dame i gospodo, da se utvrdi šta se desilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Mi danas ovde u Skupštini o tome ponovo može razgovarati, ali skupštinska rasprava nije mesto gde se mogu činjenice utvrđivati. Ovde se mogu iznositi stavovi. Mislim da se činjenice moraju utvrditi od strane Narodne banke Republike Srbije i od strane ostalih organa koji su sa ovlašćenjima, sa zakonskom mogućnošću da to čine i mi smo zainteresovani da se to u dogledno vreme i desi.
Ne želim zaobići pitanje Razvojne banke Vojvodine zbog toga što i ne mogu, jer je inicijalna kapisla za rešavanje, odnosno za predlaganje ovog zakona pitanje Razvojne banke Vojvodine, odnosno problem koji se nalazi u Razvojnoj banci Vojvodine. Taj problem se želi rešiti na taj način da je praktično postignut dogovor između dveju vlada koji je uliven u sporazum, koji kaže da se pitanje Razvojne banke mora rešavati aktivnostima u cilju sprovođenja prenosa dela imovine i obaveza na banku preuzimaoca, kao i prenosom dela aktive na Razvojni fond Vojvodine u skladu sa Zakonom o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, koji je donet od strane ove Skupštine u ovoj godini.
Ovaj sporazum praktično predstavlja u nekom smislu razlog za predlaganje ovog zakona. Sam pravni osnov za donošenje zakona može se naći u članu 97. stav 1. tačka 12) Ustava Republike Srbije, koji kaže da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Što se tiče samog sporazuma, praktično predstavlja zajedničko preuzimanje obaveza od strane dveju vlada, da s jedne strane Skupština AP Vojvodine predloži ovaj zakon, kojim će se urediti sva ona pitanja koja su značajna za rešavanje pitanja vezanog za Razvojnu banku Vojvodine.
Što se tiče samog Predloga zakona, dame i gospodo, ne želim da se detaljnije zadržim na obrazlaganju ili na objašnjavanju pojedinih rešenja iz ovih zakona. Imali ste prilike da ga proučite. U članu 1. je naveden predmet zakona koji se praktično podudara sa namerom iz onog sporazuma koji sam malo pre naveo.
Ono što je suština, da se Razvojni fond AP Vojvodine organizuje po principima i pravilima Zakona o privrednim društvima, kao d.o.o, s tim da osnivači imaju mogućnost da donesu odluku u jednom dodatnom vremenskom periodu, da Razvojni fond preraste iz d.o.o. u a.d. ako se takva odluka bude donela.
Osnivači ovog d.o.o. su Republika Srbija i AP Vojvodina, a ciljevi koji se žele postići formiranjem Razvojnog fonda jeste omogućavanje razvoja privrede i poljoprivrede, podsticaj osnivanja malih i srednjih preduzeća, razvoj preduzetništva, podsticaj zapošljavanja izlaza, pitanje ravnomernog regionalnog razvoja i realizacija drugih programa slične prirode koji se budu definisali godišnjim programima, koje svake godine mora da predloži Skupština Razvojnog fonda osnivačima.
Organi Razvojnog fonda su Skupština, nadzorni odbori direktora, ugovorom o osnivanju koji se mora potpisati u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i preciziraće se sva pitanja vezana za konstituisanje, rad i nadležnosti skupštinskog nadzornog odbora i direktora.
Dame i gospodo, na bazi sporazuma koji sam više puta spomenuo danas, predložili smo ovoj skupštini, kao ovlašćeni predlagač da se ovaj predlog zakona razmotri po hitnom postupku, da bi relaksirali kompletnu situaciju oko Razvojne banke Vojvodine i da bi spasili sve ono što se može spasiti, da bismo konstituisali Razvojni fond i da bi mogli imati sredstvo kojim ćemo realizovati namere definisane u samom zakonu.
Ako mi dozvolite, rekao bih da su naša očekivanja vezana za donošenje ovog zakona, pre svega vezana za to da se smanje tenzije oko Razvojne banke, da se stvore okolnosti i mogućnosti da se utvrdi šta se tu desilo, da se stvore pretpostavke institucionalne i zakonske za spašavanje onoga što se iz Razvojne banke može spasiti, da na neki način kao načeti elemenat bankarskog sistema Republike Srbije izvučemo Razvojnu banku i da ona ne ugrožava ukupnu finansijsku stabilnost i bankarski sistem.
Isto tako očekujemo da Razvojni fond bude jedan efikasan instrument podsticanja razvoja AP Vojvodine. Moram da kažem da smo u ranijem periodu imali sličnu instituciju u obliku Fonda za razvoj AP Vojvodine koji je gazdovao sredstvima koja je AP dobila kao učešće iz privatizacionog prihoda. Iz tih izvora sa 6,7 milijardi ukupnog novca, u deset godina izvršen je plasman u ukupno 50 konkursnih krugova u 32 dugoročnih i 17 kratkoročnih kredita u ukupnoj vrednosti od 24,5 milijardi dinara. Negde oko šest hiljada konkursa je tu bilo podržano, pri čemu je postupak vraćanja tih sredstava iznad 85%.
Očekujemo da ćemo sa ovom institucijom moći da nastavimo ono što smo bili prekinuli onda kada su ta sredstva bila ulivena u Razvojnu banku Vojvodine. Želimo da kroz realizaciju mogućnosti iz ovog zakona koji se nalazi na vašim stolovima, stvorimo jedan čvrst instrument koji će pokazati i dokazati da i Skupština i pokrajinska Vlada, mogu efikasno, odgovorno gazdovati javnim sredstvima, u šta sam i na dalje ubeđen.
Zahvaljujem se na mogućnosti što sam mogao da dam uvodno obrazloženje i stojim na raspolaganju kao predstavnik ovlašćenog predlagača u raspravi. Hvala lepo.

Hvala.
Da li još neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne.)
Što se tiče predsednika, odnosno potpredsednika poslaničkih grupa prvi prijaveljeni je Žiga Gojković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Poštovane gospođe ministri, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog izlaganja bih se složio sa kolegama iz DSS da je ovo vrlo ozbiljna rasprava i da je malo vremena koje ćemo posvetiti ovako važnim temama.
Govoriću najviše o Razvojnom fondu AP Vojvodine. U razlozima donošenja zakona nije dovoljno istaknut značaj Razvojnog fonda Vojvodine za pokretanje razvoja u mnogim oblastima privrednog života u samoj Vojvodini, ali i raznim oblicima zajedničkog ulaganja sa privredom cele Srbije i međunarodnom tržištu.
Povećanje društvenog proizvoda, rast neto deviznog efekta i zapošljavanja moraju da budu dinamična kao i drugi agregati ekonomskog rasta. U nekim elementima se moraju približavati dvocifrenim stopama, a kada kažemo dvocifrenim stopama, to se pre svega odnosi na poljoprivredu i prehrambenu industriju, jer je svima jasno da će treći milenijum biti hronično deficitaran u hrani, energiji i vodi.
Autonomna pokrajina Vojvodine i cela Srbija mogu ostvariti vrednost poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije u visini od 20 milijardi dolara godišnje, od čega čak 50% može biti izvoz. Kakav značaj to može imati za makro-ekonomsku stabilnost zemlje i oživljavanje privrednog ambijenta u našoj zemlji, kao i privlačnost za realne stalne i obimne investicije? Mislim da je suvišno govoriti.
Ovaj proces bi otvorio put bržem rastu zaposlenih i smanjenju nezaposlenosti, ako bi u vrednosti poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije od 20 milijardi dolara, samo 6% bilo izdvajano za zarade. To bi značilo da preko 150 hiljada direktno zaposlenih i indirektno u porodicama farmera još toliko. Ovaj plan, ne samo što je realan već SPO ima i spreman tim ljudi koji nove ideje može da sprovede u delo, a rok za njihovo sprovođenje bio pet do osam godina.
Evropska unija poslove u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji prepušta okruženju i zato i mi moramo znalački da pratimo ovaj proces, a ne kao što je bio slučaj do sada, samo puko prepisivanje zakona koji se nažalost većina njih nije realizovala. Ova proizvodnja ima sigurno tržište i to svi znamo. U poslednje vreme, naročito nemačke privredne delegacije ističu da ih interesuje ulaganje u proizvodnju hrane, energije i infrastrukturu. To jeste dobro, ali često, nažalost, ovo nisu prioriteti naše države.
Poslednje decenije, primenom samo jednog modela privatizacije, na sve privredne delatnosti u našoj zemlji, doveli smo industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju u veoma težak položaj.
Sada govorim o reindustrijalizaciji, a cena kojom ćemo to platiti ovaj put sigurno neće biti mala. Međutim, još uvek nemamo definisanu razvojnu strategiju za budućnost i to je naš najveći problem, a uloga država je da stvara privredni ambijent i stimuliše realizaciju razvojnih prioriteta, a ne da ih finansira ili upravlja njima, kao što je to dobrim delom bilo do danas.
Poseban problem koji koči privredni razvoj je velika budžetska para fiskalna potrošnja. Uz to idu i razni oblici monopola, koji još uvek nisu iskorenjeni, koji su u sprezi sa birokratskom praksom i to se najbolje vidi na nivou lokalnih samouprava. Time se preliva ogromna društvena akumulacija u oblast potrošnje u poslove koji su jako daleko od proizvodnje.
Iz napred navedenih razloga, optimalna decentralizacija prava korišćenja imovine i prihoda, kao što je predloženo Zakonom o Razvojnom fondu AP Vojvodine je korak bliže realnosti umesto činovničkog upravljanja iz jednog centra, kao što smo često imali prilike da gledamo.
Pozitivan primer kada govorimo o ovoj temi je preuzimanje PKB od strane Grada Beograda, ali tu se postavlja pitanje zašto i Vojvodina ne može da ima iste uslove kao Grad Beograd i PKB?
Negativni primeri, nastali privatizacijom koja je poništena, su ideja o restrukturiranju tih preduzeća, čime je stvorena iluzija da je moguće izbeći dodatne gubitke prouzrokovane ogromnom potrošnjom bez pokrića. Naše brige su da formiranje fonda bude transparentno, mnogo transparentnije nego što je to bio slučaj do sada, da se ne dopusti da bolesno tkivo bivše "Metals banke " ugrozi državnu imovinu, koju su koristili klijenti iste.
Kada govorimo o primedbama, treba reći da ostala pitanja koja se odnose na zakon traže korektan pristup obrazovanju i korišćenju Razvojnog fonda AP Vojvodine. Ono što upada odmah u oči, to je da je prosto neverovatno da u Nadzornom odboru nema nikog iz Sekretarijata za poljoprivredu, da nema jednog Gorana Ješića, više nego uspešnog čoveka, ne samo kada je u pitanju Inđija, nego i kada je u pitanju i Sekretarijat za poljoprivredu. U prilog tome ide i činjenica da će preko ovog fonda ići najveći deo novčanih sredstava koje EU izdvaja, pogotovo kada je u pitanju poljoprivreda. Potpuno je neverovatno da jedan Goran Ješić ili neko od njegovih najbližih saradnika nisu članovi Nadzornog odbora.
Kada govorimo o primedbama, treba reći da se u delu obrazloženja razloga za donošenje zakona navodi da su Vlada Republike Srbije i Vlada AP Vojvodine potpisale Sporazum o prenosu imovine i obaveza "Razvojne banke Vojvodine", sa ciljem sprovođenja prenosa dela imovine i obaveza određenih banaka, u konkretnom slučaju "Razvojne banke Vojvodine", ranije "Metals banke" u korist Razvojnog fonda Vojvodine. To je pod jedan.
Pod dva, u članu 22. utvrđuje se visina osnovnog kapitala Razvojnog fonda u novčanom ulogu u iznosu od 10 miliona dinara, srazmerno ulozima osnivača, kao i nenovačni ulog. Vrednost nenovčanog uloga utvrdiće se ugovorom o osnivanju između osnivača. To je ono što nas boli. Zašto stalno neki ugovori između osnivača, a ne saradnja sa ljudima koji imaju dobra iskustva, kada je u pitanju ne samo Razvojni fond, nego i kada je u pitanju strategija za poljoprivredu naše zemlje.
Iz napred navedenog, obrazloženjem se u stvari bitno definišu depoziti banke, kao i deo imovine koji će pripasti Razvojnom fondu, odnosno instituciji koja će preuzeti deo aktive "Razvojne banke Vojvodine". To razgraničenje je već ostvareno navedenim sporazumom iz tačke 1. ove primedbe, a to znači da napred navedeno razgraničenje nije urađeno transparentno, kako je bilo obećano, a Predlog zakona nije definisao principe tog razgraničenja, a radi se o velikim sumama i velikim sredstvima za današnje vreme.
Plasman "Metals banke" u privatizaciji privrednih preduzeća je nenaplativ i to treba jasno reći. Ni po jednom osnovu državno poljoprivredno zemljište ne bi smelo biti upotrebljeno za konverziju rizičnih plasmana banke u kapital. Verujem da će svako ko malo poznaje stanje u Vojvodini, ko i malo zna da je poljoprivreda jedna od strateških delatnosti, ne samo Vojvodine, nego i cele Srbije, podržati ono o čemu govorim.
Državno zemljište mora ostati državno kao deo nenovčanog uloga Razvojnog fonda Vojvodine. Ovo se najbolje može pokazati na primerima. Dolazim iz Sombora, pa ću iskoristiti priliku da to objasnim na primeru zemljoradničkih gazdinstava "Gakova" i "Aleksa Šantića". Prvo smo jednom nakaradnom privatizacijom prodali vrlo dobra zemljoradnička gazdinstva licima koja su više nego sigurno bila sumnjičena da su kupovala ta gazdinstva ne samo sumnjivim novcem, nego novcem koji je stečen i od kriminala i od korupcije i od trgovine drogom. Kao, niko u državi nije znao da se to dešava, dok se obavljala ta kupovina zemljoradničkih gazdinstava i nekih drugih firmi. Posle je izvučen kapital iz tih zdravih firmi. Lokalne samouprave su dodatnim pritiskom, tj. dodatnim zapošljavanjem svojih stranačkih jataka i kadrova još više urušili ta zemljoradnička gazdinstva. Sada imamo situaciju da bukvalno cela sela zavise od nekoliko zemljoradničkih gazdinstava, a to se najbolje vidi na primeru "Gakova" i "Aleksa Šantića", pa čak možda još više na primeru "Gakova" koji nema svoju zemlju, već obrađuje zemlju koja je državna.
Možemo vrlo lako shvatiti šta će se desiti ako oni izgube tu zemlju koju obrađuju i sasvim sam siguran da je to prvi korak ka konačnom gašenju svih sela koja imaju problem kao što je ovde naveden.
Dodaću samo to da u "Šantiću" direktor pozajmljuje pare od firmi da bi isplatio zarade, da je situacija takva, da su u "Gakovu" silosi prazni, da je ugrožena prehrana stoke jer su neodgovorni rukovodioci postavljeni na predlog lokalne samouprave prodali kukuruz i sada iz pokrajinskih robnih rezervi, iz pokrajinskih fondova traže pozajmicu i subvencije. To tako stalno ide u krug. Stalno se zatrpava jedna rupa, koja nikako ne može da se zatrpa, a problemi ostaju isti i samo za cilj imaju politikanstvo i pridobijanje jeftinih političkih poena i zapošljavanje svojih stranačkih kadrova.
Pored potrebe da se kompleksnije definišu razvojne funkcije Fonda za razvoj AP Vojvodine, prioritet naših amandmana o kojima ćemo govoriti naročito potencira otvaranje procesa optimalnog razvojnog korišćenja jednog od glavnih razvojnih resursa AP Vojvodine, a to je pitanje korišćenja u prvom redu državnog, ali i drugog poljoprivrednog zemljišta. Sada u praksi postoje samo ad hok rešenja u vidu kratkotrajnih zakupa i rentiranja velikih poseda zemljišta, koje je bez presedana u Evropi. Reći ću da to ništa nije čudno za naše uslove, pogotovo ako imamo u vidu da se kod nas strategija, kada je u pitanju poljoprivreda, menja bukvalno sa svakim novim ministrom koji dolazi. Čak smo imali prilike da vidimo da je i u okviru jedne stranke, kada se menja ministar, da se menja i strategija za poljoprivredu. Koliko je to dobro, dovoljno je otići u bilo koje poljoprivredno gazdinstvo. Mislim da ćemo dobiti jasan odgovor.
U AP Vojvodina postoji značajan naučni i stručni potencijal sposoban da dizajnira proces razvoja poljoprivredne i prehrambene industrije po uzoru na holandski model. Celokupnim sistemom prehrambene industrije i berzi upravljaju farmeri ili njihove kooperative. To je model koji ističe opšti interes kroz veoma intenzivnu proizvodnju farmerskih porodica. Ova zemlja izvozi oko 20 milijardi dolara godišnje. Korišćenje državnog poljoprivrednog i drugog zemljišta od strane Razvojnog fonda AP Vojovodine dao bi snažan pokretački faktor da se uveća ekonomski efekat primenom globalnog projekta, koji bi nosio radni naziv – kolonizacija Vojvodine.
Srpski pokret obnove i DHSS će u raspravi koja bude bila po amandmanima pokušati da daju neke dobre predloge, za koje se nadam da će biti ozbiljno shvaćeni. Pokušaćemo da se vrednost novčanog uloga utvrdi ugovorom osnivanju između osnivača i to tako da će nenovčani ulog obuhvatiti državno poljoprivredno zemljište koje se nalazi na korišćenju preduzećima koje je kreditirala ranije "Metals banka" u procesu privatizacije. Pokušaćemo da damo predloge gde će se jedan ovakav predlog zakona uskladiti sa Zakonom o restituciji, jer nažalost, danas o restituciji jako malo stranaka, pa čak bi se usudio reći i pojedinaca, razmišlja. Ali, o toj raspravi imaćemo prilike da govorimo kada bude bila rasprava o amandmanima.
Svoj uvodni govor bih završio tako što bih još rekao da je SPO još pre nekoliko meseci jasno rekao da se protivi dokapitalizaciji "Razvojne banke Vojvodine". I sada kažemo da je prosto neprirodno da pričamo o Predlogu zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, a da nemamo rezultate istrage koja se uveliko vodi o poslovanju "Razvojne banke Vojvodine", koja u ovom trenutku ima ogroman broj nenaplativih kredita. Važno je utvrditi ko je i pod kojim uslovima dobijao te kredite, ne samo ove banke, već i sredstava iz pokrajinskih fondova. Čini nam se da zabrinutost nekih pojedinaca iz pokrajinske vlasti, deklarisanih i nedeklarisanih autonomaša po potrebi, za opstanak pomenute banke u ovakvom obliku ne potiče od brige o klijentima i kapitalu, već je posledica straha što bi se eventualno pronašlo revizijom poslovanja, a i kakva sudbina bi zadesila pojedine kadrove.
Dame i gospodo, drage kolege, i ovim ću završiti, smatram da je revizija osnovni preduslov stvaranju Razvojnog fonda, kako u budućnosti ceh nečije neodgovornosti, bahatosti i lošeg poslovanja ne bi platili građani pokrajine, kao što je to bio slučaj do sada. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.

Poštovani članovi Vlade, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, gospodine predsedniče Skupštine, kao što je predstavnik predlagača u više navrata utvrdio ovaj predlog zakona, Predlog zakona o Razvojnom fondu Vojvodine je jedan pokušaj da se spasi ono što se spasiti može, i to u odnosu na mogućnosti Vojvodine da ima bar jednu instituciju putem koje bi mogla da utiče na privredni, poljoprivredni razvoj, razvoj malih i srednjih preduzeća itd.
Dakle, ovo je pokušaj da ostane nešto od ovih institucija. Praktično, druga je alternativa da ništa ne ostane. Na taj način, mislim da se može pojednostaviti dilema povodom ovog predloga zakona.
Poslanička grupa LSV nema problem sa samim zakonom, sa predlogom zakona. Imamo problem sa sledom događaja od početka ove godine do kraja ove godine. Mislimo da je taj sled događaja koji je prethodio ovoj današnjoj raspravi izuzetno problematičan i o tome ću pokušati sada da govorim.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine je govorio o Fondu za razvoj Vojvodine, detaljno o broju konkursa, broju odobrenih kredita, o procentu naplate potraživanja. Svi ti podaci dokazuju, ili su dokaz tome, da je ta institucija, Fond za razvoj Vojvodine bila jedna uspešna institucija.
Ako to prihvatimo kao činjenicu, onda postaje nerazumljivo zašto je bilo potrebno da se u februaru ove godine ta institucija, Fond za razvoj, ukine i da se donese odluke o prestanku rada Fonda. Tada su oni koji su inicirali onda tu odluku, ubeđivali sve druge da nije moguće doneti zakon o razvojnom fondu ili o Fondu za razvoj Vojvodine i da nije moguće da ta jedna institucija opstane kao institucija i kao deo finansijskog sistema.
Postavlja se logično pitanje – šta se desilo od februara, pošto u ovoj oblasti mislim da nijedan sistemski zakon nije promenjen? Očigledno je da su se samo političke prilike promenile i odjednom je ovo rešenje, koje se danas predlaže, postalo prihvatljivo, a pre nekoliko meseci je to rešenje bilo neprihvatljivo. Suština je da se očigledno promenila politička volja.
S druge strane, bili smo svedoci, a o tome je govorio i predsednik Skupštine AP Vojvodine, jedne neviđene kampanje protiv Razvojne banke Vojvodine. Tri-četiri meseca je trajala ta destabilizacija Razvojne banke Vojvodine i verovatno je jedna logična posledica svega onoga što se dešavalo ovaj sporazum o prenosu imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine, a to je sporazum o gašenju Razvojne banke Vojvodine i reosnivanju Fonda za razvoj Vojvodine.
Kao što sam rekao, imamo problem ne sa zakonom, nego još jednom ponavljam, sa sledom ovih događaja. Imamo problem sa neviđenim pritiskom koji je Razvojna banka Vojvodine trpela od strane Ministarstva ili ministra finansija. S druge strane, imamo problem i sa neverovatnom nepromišljenošću predsednika Pokrajinske vlade. Naime, pre nekoliko meseci, u februaru, on je tvrdio da je najcelishodnije da se razvojna sredstva objedine na jednom mestu, tako je efikasnije, racionalnije, i to jedno mesto treba da bude Razvojna banka Vojvodine. Danas, praktično, ta ista osoba na funkciji kaže da će na ovaj način, putem razvojnog fonda biti efikasnije plasiranje sredstava u privredu, poljoprivredu itd. Nešto se očigledno promenilo u ovih nekoliko meseci i mislim da bi mnogi građani zaslužili odgovor na pitanje – šta se to tako na taj način promenilo?
Sa treće strane, ne možemo da se složimo ni sa pokušajem spinovanja istine koja se isto dešava, pa i kada neko kaže da će ovim zakonom sada Vojvodina dobiti neku novu polugu, mislim da to nije tačno. Ovde se radi o spašavanju nečega, ili bilo čega, što se spasiti može. Neće to biti neka nova poluga, to će biti praktično reosnivanje jedne institucije, koja je, očigledno, pre nekoliko meseci ugašena.
Moram da kažem da iz ovoga o čemu sam govorio proizilazi da, s jedne strane, nemamo poverenje u ministra finansija, a nemamo ni neko veliko poverenje ni u predsednika Pokrajinske vlade. Ne možemo potpuno razumeti amandman Vlade koji će očigledno biti prihvaćen. Amandman Vlade, jedan od amandmana Vlade, govori o tome da se Razvojni fond Vojvodine ne može finansirati iz republičkog budžeta.
Kada se formira jedna institucija i jedan fond u kojem zajedničko učešće imaju Republika i pokrajina, u čijem upravljaju zajednički učestvuje Republika, odnosno pokrajina, onda mislimo da jedan ovakav amandman ne bi trebalo da bude prihvatljiv. Ne bi trebalo da ovaj amandman da bude prihvatljiv iz jednog drugog razloga, a taj razlog se nalazi u obrazloženju Predloga zakona, odnosno u pozivanju na član 97. Ustava.
Ukoliko prihvatimo činjenicu da je obaveza Republike Srbije da obezbeđuje mere za podsticanje i razvoj nedovoljno razvijenih područja kakva je Vojvodina, ako prihvatimo činjenicu da je to obaveza Republike, onda je to u suprotnosti sa ovom činjenicom, sa amandmanom Vlade koji kaže da Vlada nema obavezu ili nema mogućnosti da finansira Razvojni fond Vojvodine. Dakle, da se iz republičkog budžeta ne finansira ovaj fond.
Na kraju, želim da ukažem na jednu tragičnu karakteristiku rečenice iz obrazloženja. Naravno, obrazloženje je na mestu, ali je činjenica da je Vojvodina u 2012. godini jedno nedovoljno razvijeno područje i mislim da nam to govori o mnogo čemu. Svaki pokušaj koji ima za cilj obezbeđivanje mogućnosti da pokrajinski organi u nekoj meri, ne velikoj, ali u nekoj meri, mogu uticati na promenu situacije, na poboljšanju nivoa razvijenosti Vojvodine, mislim da zaslužuje podršku. U tom smislu shvatamo ovaj predlog zakona koji je danas na dnevnom redu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala, predsedniče, koleginice i kolega, sama činjenica da je objedinjena rasprava o Razvojnom fondu Vojvodine, o davanju garancije za 225 miliona evra i o izmenama Zakona o energetici kaže da nešto tu nije u redu. Verujem da je na dnevnom redu bila tačka, recimo, pelcovanje pasa, da bi to isto ugurali ovde. Kakve veze ima ovo jedno s drugim? Očigledno je da je nešto ovde što treba da se sakrije, ili da se 87-og dana redovnog zasedanja, pred Novu godinu, proturi onako a da niko ne primeti.
Prve dve diskusije su o Razvojnom fondu Vojvodine. Niko o 225 miliona garancija koje će, gotovo sigurno, u velikoj meri postati javni dug, znači, vraćaće ga svi građani Srbije, ni o izmenama Zakona o energetici.
Da počnemo, bar, od te energetike, jer mi se najviše javlja da se tu nešto krije. Nesporno je da je prethodni zakon imao nejasnoća i da je to trebalo popraviti, ali ima nekoliko stvari koje sreću kvari kada je u pitanju dobra namera.
Prvo, ove izmene Zakona o energetici nisu dobile saglasnost jedne evropske institucije, uključujući i Evropsku agenciju za energetiku. Očigledno da u trenutku kada Vlada menja Poslovnik i kaže da sada svi zakoni moraju da idu na javnu raspravu, ovde imamo jedan važan zakon koji prolazi bez javne rasprave i to u ovim okolnostima koje sam već opisao.
Šta je sporno? Sporno je to što nije bilo javne rasprave i što se nije sačekalo mišljenje onoga ko treba da da mišljenje, jer smo deo tog sistema, jer ova Vlada želi hitro i brže nego prethodna, takve su reči danas, da dovede do datuma početka pregovora. To je prva načelna zamerka zakonu.
Druga je retroaktivnost nekih članova. Znate, ako je neko dobio energetsku dozvolu ili energetsku saglasnost po starom zakonu koja važi tri godine, kako možete da sada kažete da važi godinu dana? U principu, ne samo da nije ustavno, nego nije, na kraju krajeva, ni podsticaj ulaganja u energetiku.
Zašto sam počeo od energetike? Zato što tu, em što je kao prioritet Vlade energetika, em što tu nekakve pare, nekakve strane investicije mogu da dođu. Ovaj zakon se ne tiče hiljada i desetina hiljada ljudi, možda par stotina investitora, ali se radi o desetinama možda i stotinama potencijalnih miliona investicija. Zato je nejasan i, hajde da kažem, neke konfuzije iz prethodnog zakona su trebale da budu otklonjene jasnim stavovima. Kad ono imamo i retroaktivnost, da ko je dobio na tri godine, sada će važiti dozvola godinu dana i ima i dalje nejasnih stvari, mnogo.
Recimo, član 34a – imalac energetske dozvole, odnosno imalac saglasnosti, gubi se dozvola ako taj preduzme pravnu ili faktičku radnju sa namerom da izda tu energetsku dozvolu ili saglasnost trećem pravnom ili fizičkom licu. Nije sporna namera, ali šta znači faktička radnja? Šta znači faktička radnja, ako vi osnujete firmu, taj ima energetsku dozvolu, odete u banku, tražite kredit, banka traži udeo u firmi, kao zalog, i tako faktički prenesete banci energetsku dozvolu. Nije jasno, kao što mnogo toga nije jasno, verujem da je sa namerom ostalo nejasno da bi se davala velika diskreciona ovlašćenja ministru da uređuje ove nejasne stvari. Umesto da zakon postane jasniji, on postaje nejasniji, nema podršku Evrope i uvodi retroaktivnost. To su osnovne zamerke.
Znate šta, neki ljudi bliski SNS iz udruženja poslodavaca su rekli da je Zakon o javnim nabavkama u zadnjem trenutku menjan pod pritiskom nekih interesnih grupa. Nekako mi se čini da se i ovde radi o nekakvom pritisku interesnih grupa. Videćemo koje su to. Da li je, recimo, NIS rešio da uđe u proizvodnju struje od vetra i sunca ili se radi o nečem trećem? To ćemo videti. Ne uliva poverenje, a posebno na ovaj način smuljan zakon. Na kraju krajeva, pričamo o javnim nabavkama. Ministarkino, čini mi se, prvo predizborno obećanje bilo je da će uvesti jeftinu struju i nije ga ispunila. Pre neki dan vidimo da ćemo kupovati struju od Elektroprivrede Republike Srpske direktnom pogodbom. Ne kažem da nije bilo energetske mafije.
Kada već pričamo o Zakonu o javnim nabavkama, zašto nije raspisan tender za tu struju? Videćemo kakvi su uslovi tog ugovora. Da li ćemo morati da povlačimo struju iz Republike Srpske, i ako nam ne bude bila potrebna, recimo, ako omanu meterolozi, pa ova zima ne bude tako hladna kako se priča? Da li ćemo onda morati našu struju da izvozimo da bi otplaćivali ovu struju iz BiH, odnosno iz Republike Srpske? To su samo neke dileme, jer je nezgodno u 20 minuta govoriti o tri važne teme koje ste sastavili, da se u suštini, o nekoj ili o svakoj, ne bi ozbiljno razgovaralo.
Kada je u pitanju Razvojni fond Vojvodine, jasno je da je u pitanju spašavanje štete. To nije sporno. To je još jedan dokaz, uslovno rečeno, ponižavanja i ucenjivanja Vojvodine. Ko potcenjuje i ponižava Vojvodinu, taj potcenjuje i ponižava Srbiju zbog toga što je Vojvodina, da vas podsetim, deo Srbije. U pravu je gospodin Varga, da je od ministara u Vladi trajala kampanja protiv "Razvojne banke Vojvodine", ali vi znate da su iza toga politički interesi.
Žao mi što ste vi, gospodo iz Vojvodine, u tom ponižavanju i potcenjivanju prihvatili da učestvujete. Na kraju ste promenili mišljenje, dogovorili ste se i sada je ovo posledica tog dogovora. Ako je neustavan bio Fond za razvoj Vojvodine zato što je Ustavni sud rekao da mi moramo da osnujemo takvu instituciju i ako je ovo sada ispravljanje, hajde da kažem, onih grešaka iz Statuta ili napada na Vojvodinu koji traje od kada je formirana ova Vlada, nadam se da ćete vi uskoro predložiti zakon po kome je Novi Sad glavni grad Vojvodine, pa kada mi kažemo da jeste, onda će on biti, pošto je to neustavna odredba iz Statuta. Onda ćete predložiti zakon da u Vojvodini trudnice mogu da dobijaju prinadležnosti, kada mi to izglasamo, onda će to biti u skladu sa Ustavom.
U svakom slučaju, to je jedna tužna situacija. Nesporno je da za ovo što se dešava u Vojvodini, da je došla na nivo nerazvijenog područja, svakako snosi onaj ko je ljuljao "Razvojnu banku Vojvodine", ali i vi koji ste, na kraju, pod tim ucenama podlegli, iako ste imali nameru i ovde smo kada smo raspravljali o "Agrobanci" slušali vaš čvrst stav da će te ići na dokapitalizaciju banke, onda ste odustali. Znam da sila Boga ne moli, ali ta odgovornost za ovo što se dešava u Vojvodini mora da se podeli između Pokrajinske Vlade i Republičke Vlade. Ako vam je to draže, odgovorna je Republička Vlada.
Mislim da to ništa dobro neće doneti Vojvodini. Na kraju krajeva, bilo bi lepo, gospodine Pastor, da kažete, na primer, nešto o zalogama, odnosno kolateralima koje ima banka koja će otići u stečaj. Govorim o zemlji, o osam hiljada hektara zemlje koje su kombinati založili za kredite. To će sada preći na neku drugu banku. Koliko ja znam, to je jedino zemljište koje u ovom trenutku u Vojvodini može da se kupi, jer ko god želi da kupi, teško može da kupi zemlju, a tih osam hiljada hektara će preći u banku koja će preuzeti depozite propale "Razvojne banke Vojvodine".
Da li je to cilj cele ove igre, da li je tu neko nekom nešto obećao, to vi bolje znate, ali mi se čini da niste dovoljno učinili da zaštitite interese onih koje predstavljate u Pokrajinskim parlamentu i Vladi.
Sada se vraćamo na najvažniju stvar, a to je davanje garancija za novih 200 miliona evra zaduživanja "Srbijagasa", 10 miliona evra za zaduživanje JAT i 15 miliona evra za zaduživanje "Galenike".
Hajde da pođemo od JAT. Sećate se da smo pre dve godine, otprilike, ovde dali garancije za 51 milion i 500 hiljada evra za tekuću likvidnost. Pazite, dve godine kasnije njima treba 10 miliona evra za tekuću likvidnost. Ovo su sve, da ne upotrebim neku ružniju reč, potrošili. U tih 51 milion bilo je i dva i po miliona za iznajmljivanje i obnovu flote. To je potrošeno za tekuću likvidnost. Nikakvo iznajmljivanje novih aviona nije bilo.
Da vas podsetim, ko ne zna, da neki već iznajmljeni avioni koji su u vlasništvu JAT, odnosno koje iznajmljuje JAT, kako to ovi jatovci kažu, kanibalizovani. Mi smo jedan iznajmljeni avion rasturili u delove da bi održavali druge. Kako ćemo taj iznajmljeni avion, koji je rasturen u delove, vratiti? To će verovatno biti nečija druga briga.
Zašto prvo pominjem JAT? Zbog toga što ministar Mrkonjić kaže da će se ovaj JAT ugasiti, država će preuzeti dugove i na proleće će se, kao feniks, pojaviti neki novi JAT sa novom flotom itd.
Zar nije to direktno priznanje da će davanje garancije za ovih 10 miliona postati javni dug i da će ga vraćati svi građani Srbije, kad ministar lepo kaže – dugovi ovog JAT-a idu državi, a novi JAT se formira bez dugova. Znači, vi ćete u subotu glasati da zadužite građane Srbije za ovih 10 miliona direktno, znajući da ovaj JAT to nikada neće vratiti.
Slično je i sa "Galenikom" kojom smo već dali garancije od 70 miliona evra i sada traže još 15 miliona evra, sa "Galenikom" koja je nekad bila uzorna fabrika, a sad ni senka toga nije. Sad kažemo – naći ćemo strateškog partnera. Ko će da bude strateški partner firme koja je toliko urušena i koja je toliko zadužena ili i tu se sprema uzimanje dugova i prebacivanje na građane Srbije, a nekome tu "Galeniku" bez dugova. U redu ako je to koncepcija, ali to onda treba jasno reći. Kada pričamo o zaduživanju, svi smo pričali, i vi koji ste bili opozicija, i mi koji smo tada bili opozicija, da je Mirko Cvetković za četiri godine zadužio buduće generacije sa šest milijardi evra. Izvinite gospodo, vi ste na vlasti samo pet meseci. Sa ovih 225 miliona evra, vi ćete se približiti cifri od tri milijarde evra za pet meseci, a ova prethodna Vlada šest za četiri godine. Vi ste takav zalet uhvatili u zaduživanju, da mislim da ćete Mirka Cvetkovića, neće vam trebati četiri godine, ni tri, vi ćete ga stići za godinu dana ako nastavite ovako. Ko će to da vraća? Oni koji sada imaju pet godina, oni koji se još nisu rodili. Dvesta miliona dodatnih za "Srbijagas", od toga 170 miliona za tekuću likvidnost. Šta znači tekuća likvidnost? To je za pomaganje sportskim klubovima, to je za razne koncepte, jer sve to radi "Srbijagas" i još plus ovih dana šalje obaveštenja da gas u sred zime poskupljuje.
Gospođa ministarka će, nadam se, imati možda i nešto da kaže, iako zvanično ovde brani samo Zakon o energetici. Šta je tek gospođa ministarka rekla o direktoru "Srbijagasa" koga je Vlada pre neki dan ponovo imenovala, normalno, pre Zakona o javnim preduzećima, jer po Zakonu o javnim preduzećima teško da bi mogao da bude? Mislim da je rekla da, od kad je on došao, ako se dobro sećam, evo "Srbijagasa", "Srbijagas" je izgubio 40% vrednosti svog kapitala. Šta to znači? Šta to znači za firmu koja se u protekle četiri godine zadužila sa milijardu evra? A mi poslanici, tj. vi ste dali garanciju u protekle četiri ili tri godine ukupno 530 miliona evra. Sad ovih 200, to je garancija, a oni se zadužuju i bez garancija, a pada kapital preduzeća. Šta to znači? To znači da preduzeće neće moći da vraća, pa to znači da će i to postati javni dug. Znači, dodatno zaduživanje građana Srbije. To je reforma javnog sektora i to je ono što nam prodaju neki iz Vlade u ovih pet meseci, a u suštini za pet meseci ste povećali zaduživanje Srbije skoro do tri milijarde. Zaista, ako neko normalan za ovo može da glasa, neka glasa, ali mislim svakako da, sem u našoj poslaničkoj grupi, još ima onih koji tako nešto neće uraditi, jer naprosto jednom mora da se stane.
Zašto u ovoj zemlji postoji Zakon o stečaju? "Agrobanka" treba da ide u stečaj. Jok, našli smo rešenje. Znate zašto su našli rešenje, gospodine Varga? Da se nikad ne utvrdi šta se dešavalo u toj "Agrobanci". Dva stečaja, nova "Agrobanka" i sve to u "Komercijalnu banku" i Bog sveti više neće da raspetlja šta je sve bilo u proteklih nekoliko godina. Tako je verovatno i sa "Razvojnom bankom Vojvodine". E sada, sa "Srbijagasom", malo je previše. Ako hoćete da budemo pošteni, mnogo je to para za firmu koja u sred zime diže cene. Znam da će uvek reći – niska je cena gasa, nije tržišna, po većoj ceni uvozimo itd, građani ne plaćaju. Zašto nema izveštaja državnog revizora o "Srbijagasu"? Nastavljamo o dodatnom zaduživanju, davanju garancija za dodatno zaduživanje te firme, a nemamo izveštaj revizije. Da li mislite da je to normalno? A priča se npr. da postoje dve firme preko kojih "Srbijagas" uvozi gas, ne samo onaj "Jugorosgas" nego još neka. Bog sveti zna šta se tu dešava, a mi otprilike, u nekom ritmu, ne krivim samo vas, to smo radili i u prethodnom mandatu, u nekom ritmu od šest meseci 200 miliona, pa 200 miliona i zaista, valjda ima kraja. Da li se to zove profesionalizacija javnih preduzeća, menadžmenta? Ovo je, možemo da kažemo, na granici skandala.
Vi kažete da je prethodni režim, a pola prethodnom režima je u vašoj Vladi, upropastio i zadužio zemlju, a vi nastavljate apsolutno kontinuitet. Razumem koalicione sporazume, razumem želju da se bude na vlasti po svaku cenu, ali sam siguran da među vama ima ljudi koji znaju da ovo nije u redu. Ne kažem da neće glasati protiv, znam šta je partijska disciplina, ali kada odete kući ili kada pričate prijateljima bar kažite – ono nije trebalo da se radi, nije trebalo da se glasa i sa tim treba da se završi, ali šta da radimo, moramo da guramo dalje.
Budite svesni da zadužujete decu koja se još nisu rodila.

Ministar Mihajlović, izvolite.

Poštovani poslaniče, dragi poslanici, izmene i dopune Zakona o energetici po prvi put propisuju zakonske uslove za davanje energetske dozvole i saglasnosti, ali i za oduzimanje energetske dozvole i saglasnosti. Nema više diskrecionog prava ministra, o čemu ste vi govorili da ima. To je po prvi put tako. U prethodnom periodu, nažalost, bilo je diskrecionog prava ministra, pa smo imali situaciju da smo izgradili 19 malih hidroelektrana u prethodnih šest godina, a izdali 128 saglasnosti i 63 energetske dozvole, zato što su se energetske dozvole i saglasnosti izdavale, preprodavale, zato što su za određene lokacije izdate energetske dozvole duplirane, pa smo imali dva investitora na istoj lokaciji, a nije postojalo zakonski određeno da energetska dozvola može da se oduzme. Prema tome, ne stoji da je ovo zakon, da su ovo izmene i dopune Zakona koje daju odjedanput mogućnost još veću ministru da nešto radi u tom smislu, jer smo, naprotiv, došli do zaključka da nema izgrađenih objekata, da nema novih megavata, da nema novih kilovat časova, baš zbog toga što se neko na neki način igrao sa energetskim dozvolama i saglasnostima.
Druga stvar, kada govorite o tome da izmene i dopune ovog zakona nemaju, ja sam vas vrlo pažljivo slušala, kada govorite da izmene i dopune ovog zakona nemaju odobrenje od evropskih institucija, prvo ne postoji evropska agencija za energetiku koju pominjete, ali zato postoji Energetska zajednica zemalja jugoistočne Evrope i postoji Delegacija Evropske komisije, sa kojima smo mi radili, ali odmah da vam kažem drugu stvar. Delegacija ne daje mišljenje i saglasnost na ovaj zakon, ali mišljenje na izmene ovog zakona daje Kancelarija za evropske integracije i mi to mišljenje, kao pozitivno, imamo.
Kada govorite o javnoj raspravi, izmene i dopune ovog zakona su predstavljene javno 10. decembra 2012. godine u Privrednoj komori Srbije. To što ste rekli molim, pre svega zbog građana Srbije, da ne bude da nešto radimo ispod žita, jer jedino što ja ne želim u oblasti energetike jeste da se više tako radi, jer se tako radilo u prethodnom periodu i naša želja je da ti investitori koji dolaze ovde i koji žele da nešto naprave, naročito u obnovljivim izvorima energije, iskorišćenju tih potencijala, imaju jasne, pregledne, transparentne uslove, i da niko ne može da ih uslovljava ili da od njih traži nešto da bi im dao energetsku dozvolu. Baš zbog toga smo menjali ovaj zakon.
Kada se pozivate na retroaktivnost tog zakona, moram odmah da vam kažem, to je član 10, ali u članu 9. između ostalog se kaže – energetske dozvole i saglasnosti izdate do stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi do isteka roka na koji su izdate. Prema tome, mi u tom smislu ne diramo stečena prava, ali će se određeni uslovi po kojima se daju energetske dozvole morati očito dopuniti, imajući u vidu one koji već imaju energetsku dozvolu. Dakle, stečeno pravo ostaje.
Kada govorite, između ostalog, o tom prenosu, moram da vam kažem da je jedan od najvećih problema u prethodnom periodu upravo bila preprodaja dozvola. To je ono što smo mi kao prvo uočili. Iz tog razloga ne stoji da je to nejasno, vrlo je jasno. Nema više preprodaje dozvole. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine će u prvih 15 dana naredne godine, u januaru mesecu raspisati javni poziv za sve zainteresovane investitore koji žele da grade male hidroelektrane tako što će dobijati energetsku dozvolu javno. Dakle, svi mogu da vide i svi će na tome biti prisutni. U tom smislu, mislim da je to značajno, jer to je po prvi put, to se do sada nije desilo.
Kada već tendenciozno pominjete tu jeftinu struju, odmah da vam kažem, baš zbog želje da svi imaju koristi od toga, od tzv. jeftine struje, dali smo popust od 15% na sve one koji troše električnu energiju do 500 kw/h. To je mnogo veći broj građana Srbije nego što bi bilo da smo stavili dva časa jeftine struje.
Treća stvar za koju mislim da je veoma značajna, to je Republika Srpska. Niste dobro informisani, mi smo već rezervisali određene količine potrebne električne energije za 2013. godinu, ali ne kompletne, upravo zbog toga da nam se ne bi desilo da ne potrošimo te količine, nego 70% procenjenih potrebnih količina električne energije za 2013. godinu. Prosečna cena po kojoj smo to uradili je 58.38 evra po megavat času. Verujte, to je između 20 do 35% niža cena od one cene po kojoj se nabavljalo u 2012. godini, kada se interventno uvozila struja. Ušteda EPS u tom smislu je negde oko 70 miliona evra. Tako da, moram da vam kažem da prosto nemate sve činjenice, ali nije problem, tu sam da ih objasnim.
Vezano sa "Srbijagas", i ja jedva čekam izveštaj DRI. Kada budemo imali takav jedan izveštaj, onda verujem da ćemo moći da malo više govorimo o samom "Srbijagasu". Ali, ono što radi Ministarstvo energetike, jeste da ćemo mi u januaru mesecu izaći sa planom restrukturiranja "Srbijagasa", jer smo svi svesni, mnogo puta o tome govorili, da neke stvari u "Srbijagasu" moraju da se menjaju. Isto tako, neke stvari su i nasleđene u smislu prethodnog perioda. Onda ne možete da presečete sve odjedanput i onda ste zbog obaveze da imate energetsku bezbednost, stabilnost, da imate dovoljne količine gasa, da platite svoje obaveze koje imate prema partneru, imajući u vidu da gas uvozimo, nažalost u obavezi da uzmete, odnosno da date i određene garancije.
Dakle, ova Vlada funkcioniše četiri meseca. To nije dovoljno da se neke stvari promene suštinski u funkcionisanju javnih preduzeća. Trudila sam se da budem kratka, ali sam tu da odgovorim sve što treba.