Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovana predstavnice Vlade, sebi ću dozvoliti da večeras govorim samo o Predlogu zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine.
Ono što bih na samom početku rekla je da upravo Predlog ovog zakona ukazuje da su Mlađan Dinkić i URS bili u pravu kada su govorili o besmislenosti dokapitalizacije Razvojne banke Vojvodine.
Ako je svrha osnivanja fonda da se ravnomerno razvija čitava Vojvodina, svako selo, svaki grad, a ne samo Novi Sad, nema razloga da mi ne podržimo Predlog zakona koji je upućen od Skupštine AP Vojvodine. U članu 4. to jeste definisano.
Ono što bih pohvalila je upravo i definisanje razvoja poljoprivrede. Bez obzira na činjenicu da Vojvodina ima svoj Fond za razvoj poljoprivrede i, koliko sam upoznata, on dobro radi. Mislim da je dobro kada se uvidi šta je to što predstavlja razvojnnu granu Vojvodine.
Ono što predstav lja neku zabrinutost jeste da se iz dosadašnjeg delovanja pkrajinske Vlade ne može biti siguran da postoji ta namera o ravnomernom razvoju. Verujte, jako je teško kada vidite da jedan deo Vojvodine sija, a da sa druge strane postoje sela bez sistemski rešenog snabdevanja vodom, bez kanalizacione mreže, bez staza i puteva, da postoje opštine koje nemaju ni projektno-tehničku dokumentaciju za opremanje industrijskih zona, a kamoli industrijske zone.
Mislim da je potupno opravdana moja zabrinutost po pitanju Vojvodine, koja je nekada predstavljala okosnicu razvoja države, a danas više nemamo ni sliku o tome. Zabrinjavajuće je što je Vojvodina prošle godine imala niži BDP po glavi stanovnika od republičog proseka. Stalno se sluša kuknjava na Beograd, a za to vreme Vlada Vojvodine nije ništa učinila da poboljša položaj pokrajine. Mislim da probleme treba rešavati na terenu, treba rešavati u razgovoru, u jednom realnom životu, a ne medijskim nastupima.
Zaista se nadam da Predlog zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine nije još jedan marketinški trik pokrajinske Vlade i da se niko više neće baviti stvaranjem paralelne realnosti u Vojvodini i Srbiji, jer vođenje države i pokrajine, odnosno jednog regiona, nije marketing. Jasan je pokazatelj da u prethodnom periodu nije postojao dijalog, jer dok je jedna stranka, odnosno DS i njeni kadrovi imali apsolutnu vlast i u pokrajini i u republici, to nije bilo tako, a upravo Predlog ovog zakona i prethodni predlozi o kojima se razgovaralo u ovom parlamentu jesu jedan vid svedočenja o dijalogu koji se vodio u institucijama. Hteo to neko da prizna ili ne, ova vlada, ministar Mlađan Dinkić jesu ti koji su uspostavili dijalog u rešavanju određenih problema i podrške da se prevaziđu određene situacije na pokrajinskom nivou.
Imam posebnu želju i potrebu da još jednom pohvalim čin vođenja dijaloga u institucijama, jer je upravo to jedan od osnovnih načina da vratimo poverenje u iste. Sistem je nešto što se gradi, a insitucije su osnovne poluge jednog sistema u ozbiljnim državama.
Ono što svakako treba pohvaliti je napor koji je doveo do dogovora između Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine, uz podršku NBS na jedan zajednički korak koji je optimalan za deponente i sve klijente banke, ono što je najvažnije, najjeftinije za građane Srbije i budžet Republike Srbije i AP Vojvodine, a ujedno je i preduslov za stabilnost finansijskog tržišta.
Po ostvarenom dogovoru, aktiva i pasiva "Razvojne banke Vojvodine" biće preneti na onu banku koja ponudi najbolje uslove, a reč je o blizu 110 miliona evra osiguranih i oko 100 miliona neosiguranih depozita, odnosno oko 80 hiljada deponenata. Precizno je da se za iznos neosiguranih depozita, koji nije porkriven kvalitetnom aktivom banke u iznosu od oko 70 miliona evra emituju petogodišnje obveznice, od kojih će AP Vojvodina emitovati 78,11%, a Republika Srbija preostalih 21,89% i to je upravo onaj osnivački ulog koji se spominje u Predlogu ovog zakona.
Takođe, u razvojni fond biće prenet deo aktive, pre svega kreditni portfolio pravnih lica i stalna imovina "Razvojne banke Vojvodine". Naravno, ne mogu a da ne podsetim da je "Razvojna banka Vojvodine" nastala iz "Metals banke", a prva vidljiva dubioza bila je sredinom 2009. godine, kada je NBS u pomenutu banku uvela prinudnu upravu.
Pored sumnjive prošlosti, pokrajinska Vlada odlučila je da spasava banku i po osnovu dokapitalizacije postala je vlasnik oko 62% kapitala. Ukupno je od maja 2010. godine, kada je preimenovana u razvojnu, u nju upumpano oko 13 milijardi dinara.
Pre dogovora sa Republikom, bilo je najavljeno da će Vlada AP Vojvodine izdovjiti novih 15 milijardi dinara, ali se tome usprotivila NBS, Ministarstvo finansija i sama Vlada Republike Srbije.
Kada govorimo o samom Predlogu zakona, mi jesmo podneli par amandmana, ali sa željom da unapredimo i poboljšamo tekst predloženog zakona. Složićemo se, to je jedan od institucionalnih mehanizama kada se razgovara o predlogu jednog zakona. Podneli smo amandman, npr. na član 5. koji kaže – razvojni fond može imati svoje organizacione jedinice. Ovim amandmanom predlažemo da se ugovorom o osnivanju razvojnog fonda AP Vojvodine odredi broj organizacionih jedinica. Ne vidim ništa sporno u tom amandmanu. Takođe, u članu 8. kojim se dodaje novi stav, radi preciznijeg uređenja sadržine godišnjeg programa rada razvojnog fonda, kao i termin za njegovo podnošenje. Taj amandman kaže da ga treba uraditi do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu. Isto tako, recimo, u članu 14, da se najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj, uz mogućnost da se taj izveštaj i nadzor vrši češće na predlog ili zahtev jednog od osnivača. Mislim da ćemo o amandmanima imati prilike da razgovaramo tokom rasprave u pojedinostima.
Ponoviću još jednom, ako ovaj predlog zakona stvarno treba da dovede do ravnomernog regionalnog razvoja, mi nemamo razloga da ga ne podržimo, jer verujem da nije isti život u malim pograničnim opštinama koje od popisnog ciklusa do popisnog ciklusa gube i više od 10%, 15% stanovništva. Verujem da će isto tako postojati sluh da možda za najnerazvijenije stanovnike najnerazvijenijih sredina budu možda povoljniji kreditni uslovi, manja kamata. To je nešto o čemu će se razmišljati na pokrajinskom nivou, u Skupštini, nadzorno telo itd, razgovaraće o tome jer postoje mehanizmi koji su predloženi u ovom zakonu.
Naravno, ponoviću još jednom. Dobro je kada se shvati da poljoprivreda jeste suštinski jedna od grana koja je važna u Vojvodini. Kada se to unese i u ovaj fond, iako već postoji fond koji dobro radi, i zaista misleći i verujući da će ovo dovesti do ravnomernog regionalnog razvoja, da će svi moji sugrađani i sugrađanke u Vojvodini jednog dana imati opremljene industrijske zone kako bi investitori mogli da dođu, pregovaraju, razgovaraju i započnu nešto da rade, da će svi moji sugrađani imati adekvatno snabdevanje vode i kanalizacione mreže i da ćemo stvarno postati ponovo ono što smo nekada bili ne samo u priči, nego upravo onaj razvojni motor, da će jednoga dana svi građani Srbije imati priliku za nešto drukčije, bolje, odnosno jednake prilike. Naglašavam da ćemo mi ovaj zakon podržati u danu za glasanje. Hvala.

Gospodine Pastor, izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, mene je sramota što moram da reagujem, ali moram da reagujem zbog toga što ste vi dovedeni u situaciju da ste sve ovo što govorili morali da kažete.
Dok ste prelazili cenzus na izborima za pokrajinsku Skupštinu, u proteklih 12 godina, vi ste bili deo iste te parlamentarne većine izvršne vlasti koju sada napadate. Mislim da je potpuno nečasno izgovarati sve one rečenice koje ste izgovarali ovde, u najmanju ruku zbog toga što one nisu istinite, ili su bar uopštavajućeg karaktera. Iz tog razloga mislim da su paušalne.
Mislim da nije moguće u ovoj raspravi pokrajinsku vladu permanentno oslovljavati kao neodgovornu vladu. Možda je ona neodgovorna u protekla četiri meseca, ali ste vi te neodgovorne vlade bili član u proteklih 12 godina, kada smo zajednički radili i na projektima vodovoda i na projektima industrijskih zona i na svim ostalim stvarima.
Što se tiče amandmana, rekao sam i sada želim da ponovim, ti amandmani su potpuno legitimni, ali ako imamo dogovor između dveju vlada, ako u tom dogovoru učestvuje ministar finansija, ako se dogovor kreira tako što se tekstualno usaglašava predlog koji ide na Skupštinu, kao ispred ovlašćenog predlagača koji dolazi ovde, mislim da je strašno problematično da se sa strane parlamentarne većine, doduše potpuno legitimno, ali taj predlog izbombarduje sa predlozima amandmana. To stvara jednu veoma problematičnu situaciju i to moram da kažem.
Nije problem vezan za amandman koji govori o tome gde može da bude organizaciona jedinica Razvojnog fonda. Ima tu drugih stvari koje su mnogo značajnije, koje ulaze u suštinu rešenja, koje u ovoj situaciji stvaraju situaciju gotovog čina. Iz tog razloga mislim da je ovo nekorektno. Ponovo kažem, legitimno je i potpuno sam siguran da će verovatno ovi amandmani dobiti podršku parlamentarne većine ovde i na taj način postati sastavni deo, odnosno deo budućeg zakona. Na taj način se u osnovi menja taj dogovor koji je postignut između dveju vlada i to je problem.

Replika, gospođa Jelena Travar Miljević.

Zahvaljujem.
Mislim da nigde u svom govoru nisam rekla da je pokrajinska Vlada neodgovorna. Isto tako, kao što je demokratski čin da razgovaramo u okviru institucija, mislim da je demokratski podnositi amandmane. Mislim da mene ovde niko ništa ne tera ni da govorim ni da izlažem, niti je bilo ko rekao šta ja to treba da napišem u amandmanima koje sam podnela.
Ako govorimo o jednoj demokratizaciji društva, ne vidim šta je sporno jer je ovde jedan normalan čin da i poslanici vladajuće većine podnose amandmane na zakone koji dolaze iz Vlade Republike Srbije. Ne vidim zašto bi ovaj zakon bio izuzetak. Pored toga, koliko znam, o pomenutim amandmanima će se izjašnjavati Skupština AP Vojvodine, tako da će i tamo imati prilike poslanici da razgovaraju na tu temu.
Ko je koliko dugo u pokrajinskoj vlasti, ne bih želela da licitiram večeras. Samo ću još jednom istaći, ako će ovaj predlog zakona dovesti do ravnomernog regionalnog razvoja, mi nemamo razloga da ga ne podržimo. Zahvaljujem.

Gospodine Pastor, izvolite.

Hvala lepo.
Ponovo moram da kažem da ne sporim uopšte da svaki poslanik ima pravo da inicira amandmansku izmenu bilo kog zakonskog predloga. Samo smatram da je po malo iznenađujuće da stranka ili poslanička grupa, čiji je predsednik stranke onaj koji je bio osnovni kreator ovog zakona, zajedno sa nama bio učesnik u dogovoru, uloži osam amandmana kojima želi da popravi učinak sopstvenog predsednika. Mislim da je to malo problematično, ali nije za mene problematično, nego je generalno kao pojava problematično.
Što se tiče toga da li ste izgovarali da je pokrajinska Vlada neodgovorna, to izvolite proverite, u nekoliko navrata ste to učinili u svom prvom obraćanju. Mislim da to nije u redu. Što se tiče ambicija vezanih za ravnomeran regionalni razvoj, i ja bih voleo, i svi mi bi voleli. Sam ovaj zakon, jedini on to sigurno neće uspeti da učini, ali sigurno može da bude jedna od karika u tom naporu i sa tog aspekta mene raduje to što ćete prihvatiti, odnosno podržati ovaj predlog.

Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministarko, poštovani predsedniče AP Vojvodine, danas smo se suočili sa izmenama i dopunama Zakona o energetici.
Ono što ću ukratko reći o ovom zakonu, odnosno o izmenama i dopunama koje su pred nama, jeste da je energetika jedan od značajnijih resursa i jedan od skupljih resursa koje Srbija u ovom trenutku ima. To je jedan od resursa koji svakako može doprineti da Srbija ovu krizu podnese lakše i iz nje izađe brže i uspešnije.
Energetika je nešto na čemu baziramo značajan izvoz. Ona pre svega ovim izmenama i dopunama zakona treba da omogući i uštede u proizvodnji i uštede u potrošnji, da se doprinese očuvanju životne sredine i da se otvori mogućnost izvoza, da se svakako uozbilji investiranje u ovu oblast, da se oročenost dozvola u ovom slučaju učini nečim što je prestižno na polju investicija i polju interesovanja za investiranje u Srbiju.
Čuli smo od gospođe ministar da su već postignuti dogovori da ćemo mi prilično skupo u ovom trenutku izvesti električnu energiju kao jedan od resursa. Svakako da se očekuje investiranje u ostale obnovljive izvore energije kao što su vetar, sunce i sve ono što je Srbija u mogućnosti da potencira, osim vode. Srbija je u ovom trenutku zemlja koja ne može da ne razmišlja o energiji, pre svega o uštedi energije, a onda i o proizvodnji energije.
Potrošnja električne energije se iz godine u godinu povećava, poskupljuje i spada u vrlo skupu investiciju za svakog građanina Srbije. Vrlo skup proizvod koji troši. Sada je najavljeno još jedno poskupljenje električne energije jednostavno zato što je to deo naše svakodnevnice. Srbija koja ima takvu klimu da preko šest meseci, uobičajenih i prosečnih, imamo grejnu sezonu, Srbija koja još uvek nije rešila u svojoj stanogradnji pitanje izolacije, zaista mora ozbiljno da razmisli i da reši pitanje proizvodnje električne energije.
Ovih devet članova koji su pred nama i koji se menjaju ovaj zakon čine boljim. Prepoznali smo to i u Danu za glasanje ćemo ga podržati zbog toga što smo videli da će se put u investiranje u električnu energiju, odnosno u proizvodnju, davanje saglasnosti, učiniti kraćim, bržim i efikasnijim, a država će imati veću kontrolu, jer energetski resursi ne treba nikada da budu van kontrole države. To je nešto što svaka ozbiljna država uređuje do kraja i nadgleda do kraja.
To je ono što mi u ovom trenutku pozdravljamo. Smatramo da se ovim izmenama i dopunama zakon svakako čini boljim. Praksa će to uskoro i pokazati. Smatramo da će se možda kroz izvesno dogledno vreme učiniti neke izmene i dopune ovog istog zakona, ali za sada najbitnije stvari se ovim izmenama prevazilaze, rešavaju i Srbija će vrlo brzo imati modernu eksploataciju električne energije. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.