Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Desetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo načelni pretres 1. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala vam.
Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo postojeći Zakon o javnim nabavkama je u primeni od 2009. godine, a praksa je pokazala da ovaj zakon ima dosta nedostataka, a nije ni usklađen sa direktivama EU, pa se da menjati.
Ovaj predloga zakona, što smo dobili, je dostupan javnosti već od februara meseca i sprovedena je jedna javna rasprava u vezi ovog predloga, negde u oktobru mesecu, dali su primedbe kao što sam video oko 40 subjekata na ovaj predlog i neke primedbe su prihvaćene u potpunosti i u načelu, ili delimično ugrađene u ovaj zakon.
Predlog zakona je konsolidovan zakon koji obuhvata javne organizacije tipa komunalne delatnosti i sektor odbrane i bezbednosti. Kod sektora odbrane i bezbednosti, moram da kažem da zakonom u primeni ova tema nije obuhvaćena. U Predlogu zakona ili ovaj predlog zakona u načelu i u većoj meri je usaglašen sa direktivama EU, nego postojeći zakon, ali nažalost nije u potpunosti usaglašen.
U ovom predlogu zakona imamo nekoliko novina. Istakao bih nekoliko njih, a to je uključivanje ekoloških pitanja u nabavke, elektronska javna nabavka, elektronska licitacija, onda, korišćenje centralno registra ponuđača, informativni sastanci sa ponuđačima. Kao što znamo da Predlog zakona dozvoljava slobodnu primenu otvorenog ili restriktivnog postupka. Onda u ovom predlogu zakona imamo novo poglavlje o sprečavanju korupcije i sukoba interesa. Kao što sam rekao da isto novo poglavlje u vezi sektora odbrane i bezbednosti koje su rađene po uzoru direktive EU, ali nažalost nisu u potpunosti usaglašene sa njom.
Ako gledamo celo zakon kao strukturu zakona, ona je skoro ista kao što je i zakon u primeni, samo imamo dva nova poglavlja u vezi sprečavanja korupcije i sukoba interesa i naravno kao što sam rekao u sektoru odbrane i bezbednosti. Već sam jednom rekao da nažalost zakon nije u potpunosti usklađen sa evropskim standardima, ali je bolje usklađen nego zakon koji je sada u primeni. Tako izgleda da je mnogo od novih direktiva koje su unete u predlog, zasnovane su na formulaciji i direktivama iz EU, ali su sa našim varijacijama unete u ovaj predlog zakona.
Ovde bih istakao jednu definiciju naručilaca. U zakonu je jedna opšta definicija data za naručioca javnih nabavki a to je u našim slučajevima naručioci iz javnih sektora i definisano je da su oni korisnici budžetskog sistema. Znači, ova formulacija nije baš u skladu sa direktivama evropske zajednice. Definicija izraza koje koristimo u zakonu je dosta precizirana i izdvojio bih izraze: istovrsnosti radova, istovrsnosti dobara, istovrsnosti usluga. Zato sam ovo izdvojio jer je u praksi to bilo do sada da velike javne nabavke su bile razdeljene na više malih javnih nabavki baš zbog ovih izraza, što nije bilo tačno, decidno izrečeno koji su istovrsni radovi. Znači, velike javne nabavke su bile podeljene na sitne ili na male javne nabavke da ove nabavke ne bi mogle da se objave na sajtu.
Znači, kod izuzetaka ovde možemo da izdvojimo da ovaj predlog zakona ima manji broj izuzetaka nego što je postojeći zakon. Ako gledamo same postupke ovog zakona, ovde moramo istaći da ovaj predlog zakona dopušta otvoreni postupak i restriktivni postupak, što je bila velika kritika za postojeći zakon koji je u primeni. Još ću nabrojati neke činjenice koje nisu baš usklađene sa direktivama EU, a to su uslovi za primenu pregovaračkog postupka, onda konkurentni dijalog. Kao što znamo postojeći zakon ne dopušta konkurentni dijalog, ali ovaj predlog zakona sadrži ovaj termin po uzoru na direktivu evropske zajednice, ali nije u potpunosti usklađen s njom.
Ako gledamo same rokove, bilo je puno primedbi na rokove da su kratki u ovom zakonu što je u primeni. Vidimo po Predlogu zakona da neki rokovi su, takoreći, produženi.
Meni je jako važno i jako mi se sviđa da zaštita životne sredine je stavljena u ovaj zakon, da naručioci, gde je to moguće, uključuju ekološka pitanja u kriterijum za dodelu ugovora o javnim nabavkama.
Ovi informativni sastanci sa ponuđačima, mislim da je dobra stvar, jer nakon dobijanja tendera, naručioc ima pravo ili može da obavi ovaj informativni sastanak sa svim ponuđačima, da bi objasnio ko je i zašto je odbačen, ili zašto nije dobio ponudu i ko je kako dobio ponudu. Ovaj uslov, ako dobro znam, nije zahtev od EU, ali mislim da će u transparentnosti ovog zakona pomoći ovi sastanci.
Isto mislim da je jako dobro što u sadašnje vreme koristimo informatičku tehnologiju. Znači, elektronsku nabavku ili elektronsku licitaciju u javnim nabavkama. Isto je to EU dosta puta zakazala i ono je strogo bilo napisano u ovim njihovim direktivama. To je preuzeto iz ovih direktiva. Mislim da je to pozitivno.
Što se tiče zajedničkih nabavki, ovaj predlog zakona dopušta da jedan naručilac umesto drugog, izvrši javnu nabavku ili zajedno da izvrše javnu nabavku, ako prethodno dobiju odobrenje od uprave.
Što se tiče telekomunikacija, mislim da je zakon u primeni sektor telekomunikacija uzeo u obzir, ali sektor pošte, nažalost, nije. Ovaj zakon ovakvu grešku ispravlja. Najveći deo zakona ili najbolji deo zakona je ovo novo poglavlje o borbi protiv korupcije i u sukobu interesa. Ovde je pozitivno što naručioci moraju u pisanoj formi da imaju odnose sa ponuđačima ili u elektronskoj ili u pisanoj formi. Zahteva se od naručilaca da ispišu, da daju oglas, da jave na sajtu, to je normalno, ja mislim, ali je kod onih naručilaca koji imaju troškove javne nabavke preko milijardu dinara, oni moraju da organizuju ili da naprave plan protiv korupcije. Moraju u svoju sistematizaciju da naprave jedno odeljenje, kao što je interna kontrolna ili interna revizija javnih nabavki.
Kod planiranja javnih nabavki, mislim da je pozitivno što se na vreme planiraju, znači, do kraja godine, mislim da do 31. marta treba da se da kako je plan ostvaren. Kod ovih planova javnih nabavki, mislim da je pozitivno da se planovi ne mogu baš puno menjati, samo onih 10% od plana se mogu povećavati ovi planovi. Mislim da je to korektno i dobro.
Obaveza je naručilaca da objavi na sajtu i sve male javne nabavke, naravno, da obezbedi konkurentnost, to mislim da je pozitivno. Naravno, u praksi je bilo puno toga da zbog formalnih grešaka je neko bio odbijen kod javnih nabavki. Mislim da ovaj zakon smanjuje formalizam kod ovih odbijanja ponuda.
Isto, mislim da je pozitivno da ponuda sa podizvođačima je formirana da podizvođač samo može do 50% da radi svoje poslove. Do sada, u praksi je to bilo da su mešani dobijali javne nabavke, a od poslova samo su 10-20% obradili od tog posla, a ostale poslove su 80 ili iznad 50% odradili podizvođači.
Mislim da je dobro da svaki radnik koji je u sistematizaciji određen za javnu nabavku, da mora da položi ovaj ispit, da bi radio javnu nabavku. Znači, obučenost kadrova je dosta sa ovim povećana.
Čuli smo od predlagača da koliko miliona ili milijardi dinara ćemo sa ovim zakonom uštedeti. Mislim da će to vreme pokazati, kako će ovaj zakon da funkcioniše, naravno, i to da li ga treba menjati ili da li neke amandmane treba
dati, ali ja mislim da je ovaj zakon ili ovaj predlog zakona jedan korak unapred, ako gledamo u odnosu na ovaj zakon što je sada u praksi. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenog predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnim nabavkama je jedan od najvažnijih sistemskih zakona, kojim se reguliše način trošenja javnih sredstava.
Ukoliko se ima u vidu da su javna sredstva, sredstva svih građana Republike Srbije, jasno je da je u pitanju uređenje ove oblasti od bitnog značaja, ne samo za naručioce i ponuđače, već i za sve građane Republike Srbije.
Svedoci smo da je oblast javnih nabavki često tema u medijima, a kontekst u kome se one pominju je uglavnom negativan. Tako se može čuti da je postupak nedovoljno transparentan, da je javna nabavka unapred pripremljena za tačno određenog ponuđača ili pak da je drastično pao broj ponuđača u protekle dve godine u našoj zemlji.
Socijalistička partija Srbije, kao socijalno i društveno odgovorna stranka, aktivno se uključila u proces kreiranja ideja i odredbi, a sve u cilju unapređenja ovog predloga zakona. Mi se nadamo ostvarivanju osnovnog cilja javne nabavke, a to je da naručilac dobije tzv. "vrednost za novac", odnosno ekonomski najpovoljniju ponudu, kako je to i definisano Zakonom o javnim nabavkama.
Ono što predstavlja interesantnu novinu u ovom predlogu je, a što ranije nije egzistiralo u prethodnom zakonu, poglavlje II – Sprečavanje korupcije i sukoba interesa, u kome se pored ostalog reguliše to da pretpostavljeni, tj. rukovodioc, kod naručioca imaju obavezu da zaposlenima isključivo daju naloge pismenim putem, tj. putem elektronske pošte.
Ovakvo rešenje treba da učini vidljivim deo postupka u samom postupku javne nabavke, jer je on do sada bio skriven od očiju javnosti, a posebno od očiju kontrolnih institucija, kao što je DRI i budžetska inspekcija. Naravno, pored toga, smanjiće se i pritisak na službenike javne nabavke.
Bitno je napomenuti da zakon predviđa da lica zaposlena na poslovima javnih nabavki, dužna su da odbiju izvršenja naloga, ako je on u suprotnosti sa zakonom, što je zaista jedna novina koja daje na značaju tim ljudima koji rade na javnim nabavkama, uvažavajući pravila struke, odredbe zakona, naravno i moralnih principa.
Novinu predstavlja institut građanskog nadzornika, koji će sada vršiti nadzor i nadgledati sve postupke kod naručioca, čija vrednost prelazi 700 miliona dinara.
Pored toga što on mora da podnese izveštaj nadležnom odboru Skupštine Srbije za finansije, AP i lokalnoj samoupravi, u obavezi je da ako osnovna sumnja u zakonu postoji da odmah obavesti nadležne državne organe. U cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka, Zakon o javnim nabavkama predviđa i nove postupke, a to je konkurentni dijalog.
Konkurentni dijalog će naručiocima moći da koristi u slučaju samo kada je u slučaju predmet javne nabavke naročito složen, tako da se ugovor o javnoj nabavci ne može zaključiti kao do sada, primenom otvorenog i restriktivnog postupka.
Što se tiče famoznih javnih nabavki malih vrednosti, svi znamo da su to nabavke do tri miliona dinara, posebno je interesantno istaći da ovaj predlog zakona predviđa obavezu za naručioce, da se poziv objavi na portalu javnih nabavki. Primedbe koje su do sada postojale u praksi, a ticale su se nedovoljne transparentnosti, na ovaj način su ovim predlogom zakona otklonjene. Ubuduće će naručioci pored ova tri zahteva koje šalju ponuđačima morati da objave oglas na portalu i biće u mogućnosti i ostali da saznaju za taj postupak. Imaće mogućnost da podnesu ponudu.
Kada je reč o portalu javnih nabavki to je mesto gde će sva zainteresovana lica i javnost moći da vide objavljenu konkursnu dokumentaciju, spisak negativnih referenci, spisak naručilaca, spisak naručilaca koji su nosioci posebnih ili isključivih prava, obaveštenje o pokretanju pregovaračkog postupka, odluka o izmeni ugovora, spisak naručilaca u komunalnom sektoru, zbirne kvartalne i godišnje izveštaje o javnim nabavkama, objavljivanje presuda za određene prekršaje i spisak naručilaca za čije potrebe se vrši centralizacija od strane Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.
Mi iz poslaničke grupe SPS smo uložili jedan amandman i ukazujemo na propust da u ovoj odredbi koja se odnosi na objavljivanje planova nabavke. Objavljivanjem planova nabavki na portalu još više bi doprinelo ostvarenju načela transparentnosti javnih nabavki kao jednog od osnovnih načela. Time bi se povećao prosečan broj ponuđača koji učestvuju u postupku javnih nabavki. Budući da će unapred znati šta se nabavlja i moći će adekvatno da se pripreme za podnošenje ponuda.
Takođe, javnost, mediji i nevladine organizacije imaće priliku i na taj način će dobiti mogućnost da ukažu na to da li su neke nabavke potrebne, opravdane ili su nepotrebne, ili da nema osnova za sprovođenje nedovoljno transparentnih nabavki, koje su kao recimo pregovarački postupak.
Posebno moram da napomenem da će svi oglasi o javnim nabavkama se objavljivati na portalu javnih nabavki i internet adresi naručioca. To znači da više nema objavljivanja poziva u "Službenom glasniku", što je takođe ušteda za naručioce, ako se uzme u obzir cena tih oglasa.
Kod obaveznih uslova više nema obaveza dostave osnivačkog akta, što predstavlja pozitivnu novinu jer je taj dokaz opterećivao do sada ponuđače i proceduru u kojoj su učestvovali. Ona je bila često uzrok nepravilnosti ponuda. Na primer bila je dostavljena, a nije overena.
Ono što je isto bitna novina jeste postojanje registra ponuđača svih onih koji ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom i njega će voditi nadležni organ za registracije. Registri će se ažurirati na svaka dva meseca i biće dostupni na internet stranici.
Do sada je veliki broj postupaka bio neuspešan iz razloga formalnih nedostataka, odnosno formalne procedure. Ona je bila složena i prilikom prikupljanja dokaza dolazilo je često do sitnih propusta zbog kojih se nije mogao završiti i okončati postupak. Uvođenjem registra ponuđača procedura će biti znatno brža i efikasnija. Svako lice koje je upisano u registar nema obavezu prilikom podnošenja ponude da dokazuje stalno ispunjenost tih obaveznih uslova koji su potrebni.
Ovakva novina će bitno uticati na efikasnost u sprovođenju postupka javne nabavke, sa samim ponuđačem će biti mnogo lakše ako se uzmu u obzir vreme i sredstva koja su bila potrebna prilikom skupljanja dokumentacije za učešće u postupku javne nabavke.
Član 48. predviđa telo za centralizovane javne nabavke, a to je naručilac koji zaključuje okvirne sporazume ili dodeljuje ugovore za dobre usluge ili radove namenjene naručiocima ili direktno pribavlja dobra, odnosno usluge za potrebe naručioca. Ovakvo telo može biti obrazovano na republičkom, pokrajinskom ili na nivou lokalne samouprave. Na ovaj način će biti stvoreni preduslovi za velike uštede ukoliko državni organi, naručioci budu koristili ovo pravo, predviđeno zakonom. Da navedem primer ogreva ili neke opreme, nije isto kada kupuje jedan naručilac ili kada se udruži pet, naravno da će to biti jeftinije. Ili na primer ako se udruži više lokalnih samouprava i sprovede jednu nabavku za neko dobro ili uslugu, naravno da će to biti jeftinije.
Na sličan način Uprava za zajedničke poslove republičkih organa će sprovoditi centralizovane nabavke za potrebe državnih organa, organizacija i pravosudnih organa. Predlogom zakona predviđa se postojanje negativnih referenci, a Uprava za javne nabavke utvrđuje postojanje negativnih referenci i vodiće iste.
Ova odredba treba da pomogne naručiocima da prevaziđu problem postojanja neodgovornih i nesavesnih ponuđača. Imaće obavezu da odbije ponudu ako postoje negativne reference.
Predlogom zakona su definitivno bili nedostaci ponude zbog kojih naručilac ima pravo da odbije ponudu, dok druge nedostatke ispravlja ako je to neophodno, na način na koji se ispravljaju računske greške. Predlog zakona definiše da ponuda ima bitne nedostatke, ako ponuđač u ponudi nije dokazao da ispunjava obaveze i dodatne uslove, ako je rok važenja ponude kraći od određenog konkursnom dokumentacijom, ako nije dostavljeno sredstvo obezbeđenja ili ako ponuda ima druge nedostatke na osnovu kojih nije moguće utvrditi sadržinu ponude. Primera radi, ako u delu ugovora ili u nekom drugom obrascu ponuđač nije naveo rok isporuke, nije dostavio garanciju, nije naveo rok plaćanja ili ponudu tu nije moguće uporediti sa ostalim ponudama.
Ovo rešenje je uvedeno jer je praksa pokazala da su naručioci morali da zbog formalnih nedostataka, ako na primer nije parafirana svaka strana, budu odbijene najpovoljnije ponude.
U delu zakona koji reguliše zaštitu prava došlo je do značajne izmene, pre svega povećan je broj članova republičke komisije na šest i plus predsednik komisije. Osnovna ideja ovakve odredbe je efikasniji rad republičkih komisija, usled povećanja obima nadležnosti. Pored nadležnosti koju do sada obavlja komisija, po novom Predlogu zakona republička komisija će izricati novčane kazne naručiocu i odgovornom licu naručioca, voditi prekršajni postupak u prvom stepenu i pokretati postupak za utvrđivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci.
Ovakvim odredbama ovaj organ će dobiti znatno veća ovlašćenja, posebno na polju kontrole. Za članove republičke komisije može biti izabrano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor sudija osnovnog suda i koja ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih finansija odnosno nabavki. Uslovi za još dva člana su da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti, ekonomsko ili tehničko-tehnološke nauke i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki, položen ispit za službenika javnih nabavki.
Kada je ova situacija, podneli smo jedan amandman gde smatramo da je potrebno omogućiti da među ostalim članovima komisije budu i diplomirani pravnici, što je logično, sa određenim iskustvom u oblasti javnih nabavki, osim stručnjaka iz oblasti ekonomije koji su predviđeni predlogom.
Naravno da najveće iskustvo u ovoj oblasti imaju upravo diplomirani pravnici. Zakon o javnim nabavkama je leks specijalis i kao takav predstavlja specifičnu materiju i oblast. Ovakvom odredbom diskriminušu se lica koja su najčešće angažovana u javnim nabavkama, a imperativna je odluka da diplomirani pravnik obavezan član komisije kod naručilaca. Mi smatramo da su pravnici ljudi sa daleko najviše iskustva u ovoj oblasti.
Kada su u pitanju najčešće greške, najčešće greške koje su naručioci pravili, a sada odredbama Predloga ovog zakona su one otklonjene i smanjene su mogućnosti da se one ponavljaju, tiče se, pored ostalog, pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva. Dodatni radovi koji su, nažalost, postoji pravilo i sprovode se i kada ima i kad nema potrebe za njima, su jedan od načina na kojima se krši zakon. Pored toga, zaključenje aneksa ugovora često ne prati prethodno sproveden postupak, a što je bila zakonska obaveza. Upravo iz tog razloga, novi zakon predviđa kontrolu pregovaračkih postupaka.
Naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka, koji se sprovodi sa tačno određenim ponuđačem ili zbog postojanja hitnosti, tzv. hitne nabavke, zatim kod dodatnih isporuka dobara, dodatnih usluga i radova ili pregovaračkog postupka koji se sprovodi u slučaju nabavki pod posebno povoljnim uslovima od preduzeća koja su u likvidaciji, moraće da zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka. Uprava za javne nabavke je dužna da u roku od 10 dana odgovori i da to mišljenje i ispita postojanje i osnovu za sprovođenje pregovaračkog postupka, a tokom ispitivanja može od naručioca zahtevati dodatne informacije i podatke neophodne za utvrđivanje činjenica koje su od značaja za davanje tog mišljenja. Mišljenje upravo objavljuje na portalu javnih nabavki. Ako naručilac po prijemu tog mišljenja donese odluku da uđe u pregovarački postupak, dužan je da odmah, istog dana objavi konkursnu dokumentaciju o pokretanju postupka i obaveštenje o pokretanju postupka.
Uvođenje prethodnog mišljenja Uprave za javne nabavke ima za cilj smanjenje broja pregovaračkih postupaka bez objavljivanja javnog poziva, a u 2011. godini, na primer, pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva, bili su po zastupljenosti odmah iza otvorenog postupka. Navešću i primer dodatnih radova koja se nažalost sprovode i kad ima i kad nema potrebe i takođe su najčešći oblik kršenja zakona. Pored toga, zaključenje aneksa ugovora često ne prati sprovedeni postupak, što je bila zakonska regulativa.
Podela nabavki male vrednosti na male nabavke. Primera radi, jedna lokalna samouprava, čija vrednost nabavke je bila 18 miliona dinara, podelila je na šest javnih nabavki male vrednosti od po tri miliona dinara i tako sprovela postupak protivno zakonu. Još drastičniji primer je potpisivanje ugovora bez prethodno sprovednog postupka, što je takođe utvrđeno u kontroli nadležnih organa. Prepisivanje tehničkih specifikacija određenog proizvoda je takođe jedan od načina favorizovanja tačno određenog ponuđača. Nažalost, nije retkost da u konkursnoj dokumentaciji stoji nacrtan ponuđač, odnosno određeni proizvod. Dešava se da ponuđač namerno napravi računsku grešku, bude izabran kao najpovoljniji, jer mu je cena niska, a da nakon toga ispravlja tu računsku grešku kada vidi da je on jedini ispravan ponuđač.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, novi zakon treba da olakša sprovođenje postupka naručiocima, pojednostavi dostavljanje dokaza ponuđačima za obavezne uslove, a sve u cilju bržeg, efikasnijeg i ekonomičnijeg sprovođenja postupka javne nabavke.
Takođe, bitno je reći da su sve javne nabavke u postupku javne nabavke bile pod budnim okom javnosti i da nešto što je bilo sinonim za skrivenost i iza kulisne radnje, biti dostupna svakom zainteresovanom građaninu na portalu javnih nabavki. Ovo pre svega mislim na javne nabavke male vrednosti i pregovaračke postupke koje su naručioci sprovodili često bez osnova ili sa već profilisanim favoritom.
Istakao bih mogućnost kontrole u vidu podnošenja zahteva za zaštitu prava, a svakako će i vođenje prekršajnog postupka pred Republičkom komisijom biti oružje da se stane na put nesavesnim naručiocima. Zalaganje SPS je fokusirano na potpune uređenosti sistema javnih nabavki i kontrolu trošenja državnog novca, što jeste imperativ u ovako teškoj ekonomskoj situaciji i ovakvom privrednom ambijentu. Nastojanje Vlade da iskoreni korupciju upravo u ovoj oblasti je nedvosmisleno, jer je nedavno usvojena novina u Krivičnom zakoniku krivičnog dela zloupotreba u javnim nabavkama.
Mi moramo malo da se pohvalimo. Jedina smo poslanička grupa koja je dostavila svoje predloge i komentare na Nacrt zakona, od kojih su mnogi i bili prihvaćeni. To možete da vidite na kraju Predloga zakona, šta smo tačno dali, a šta nam je prihvaćeno u potpunosti i šta delimično.
Na samom kraju, moram da kažem, sve pomenute mere kao krajnji cilj treba da imaju uštedu novca poreskih obveznika ove zemlje, smanjenje korupcije, a neefikasne i nedovoljne transparente nabavke treba da postanu prošlost. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Vasić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želela bih da kažem par konkretnih stvari o Zakonu o javnim nabavkama i o njegovim glavnim ciljevima.
Zakon o javnim nabavkama predviđa mnogobrojne novine i uvođenje u zakonske okvire nabavke koje do sada nisu bile obuhvaćene. Tu spadaju i nabavke iz inostranih kredita, zakup i kupovina nepokretnosti, nabavke malih vrednosti, odnosno sistem nabavke malih vrednosti je uređen i uvedena je delimična centralizacija javnih nabavki po predmetu i po naručiocu, što će omogućiti značajne uštede.
Državna revizorska institucija je ukazala da je dosadašnjim zakonom koji je usvojen 2009. godine propuštena prilika da se značajno unapredi sistem javnih nabavki i da se uskladi sa pravnim tekovinama EU. Taj zakon je imao mnogobrojne izuzetke iz primene. Nabavke malih vrednosti su bile netransparentno uređene, a rokovi su bili loše propisani. Državna revizorska institucija je kontrolom 47 subjekata, što je uzorak manji od 1%, na kraju prošle godine utvrdila nabavke dobara i usluga suprotnih zakonu u vrednosti od 85 milijardi dinara, tako da se Državna revizorska institucija založila da se sve nepravilnosti u postupku javnih nabavki vrednije od 10 miliona dinara tretiraju kao krivično delo, a da se prekršaji strožije kažnjavaju, jer je to najbolji i najefikasniji način da se sprovedu preventivne mere.
Srpska napredna stranka smatra da je nov predlog zakona o javnim nabavkama snažan instrument u rukama nosioca političke i ekonomske vlasti u borbi protiv korupcije i, što je takođe važno spomenuti, biće upotpunjen konstruktivnim predlozima iz javne rasprave.
U koordinaciji sa svim aktivnostima koje su planirane za 2011. i 2012. godinu i ovaj predlog zakona je usklađen sa zakonodavstvom EU upravo u ovoj oblasti. Prilikom pisanja zakona uveden je novi postupak, a to je konkurentni dijalog, ali su takođe uvedeni i novi oblici već postojećih postupaka, kao što je recimo sistem dinamične nabavke, odnosno okvirni sporazum. Broj obaveznih uslova je smanjen, a način dokazivanja njihove ispunjenosti je prilično olakšan.
Prilikom propisivanja određenih odredbi posebno se vodilo računa o njihovom uticaju na konkurenciju, pa su tako predviđene određene mere koje imaju zadatak da zaštite i obezbede konkurenciju, uključujući tu i kaznene mere. Troškovi postupka su smanjeni kroz delimičnu centralizaciju javnih nabavki, zatim kroz podsticanje elektronskih nabavki, dok je u nekim slučajevima elektronska nabavka čak obavezna.
Dostupnost ugovora o javnoj nabavci je povećana kroz povećanu transparentnost postupka javne nabavke. Dostupnost ugovora za mala i srednja preduzeća je, takođe, povećana, kroz mogućnost da naručilac insistira na njihovom učešću u postupku.
Postojeći Zakon o javnim nabavkama je usvojen u parlamentu u decembru 2008. godine, a na snagu je stupio januara 2009. godine. Iako je prošlo šest godina, nakon primene prethodnog, odnosno postojećeg zakona, nije se uspelo sa usaglašavanjem zakonodavstva javne nabavke sa pravnim tekovinama EU. Tri godine nakon stupanja na snagu postojećeg zakona, postalo je jasno da, ne samo da nije unapređen sistem javnih nabavki, već su napravljeni određeni propusti, pogotovo kada je u pitanju segment konkurencije.
Sistem javnih nabavki u Srbiji je još uvek decentralizovan, što dovodi do stvaranja velikog broja nedostataka i propusta. Kada se uzmu u obzir svi ti nedostaci, mogu da kažem da su glavni ciljevi Predloga zakona, zapravo, povećanje konkurencije u procedurama javnih nabavki, dalje usklađivanje sa "ki-em", promovisanje integriteta javnih nabavki, ali isto tako, jačanje Uprave za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača.
Na neki način nacrt predstavlja pokušaj da se ode korak dalje u usklađivanju zakonodavstva javnih nabavki sa pravnim tekovinama EU i u propisivanju odredbi su bili praćeni principi, sporazumi i direktive EU, posebno kada je reč o izboru procedure javnih nabavki, uvođenje okvirnog sporazuma, konkurentnog dijaloga ili sistema dinamične nabavke.
Takođe, treba istaći da potpuna harmonizacija nije bila cilj, niti je ona neophodna u ovom trenutku, tako da i ona odstupanja koja postoje sa određenim ciljem, namera je da se njihov broj, kako i njihov uticaj smanje.
Nacrt smatra da su Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača dve ključne institucije u sistemu javnih nabavki. Uprava za nabavke, kao ključna institucija, ima ulogu da prati praksu javnih nabavki, sa ovlašćenjem da podnosi podzakonska akta i Komisija kao nezavisno revizorsko telo, sa nadležnostima koje su predviđene Direktivom 2007/66.
Predlog zakona će dati šira ovlašćenja Upravi za javne nabavke, Agenciji za borbu protiv korupcije, Komisiji za zaštitu prava, DRI, na sprečavanju nastajanja štetnih posledica po budžet Srbije u procesu nabavki. Mogu da kažem da novi predlog zakona šalje pozitivni signal EU, međunarodnim finansijskim institucijama, ali i stranim investitorima, da je nova Vlada odlučna da reguliše pitanje javnih nabavki i da će, primenom zakona, uštede moći da se mere stotinama miliona evra i da će olakšati svođenje budžetskog deficita Srbije u prihvatljive okvire.
Ovo je samo još jedno od mnogih predizbornih obećanja koje je SNS ispunila. Zadovoljstvo nam je da je ovaj zakon u skupštinskoj proceduri. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predstavniče predlagača, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, SDPS snažno podržava borbu protiv korupcije, a činjenica je da u procesu javnih nabavki imamo korupciju koja je prema određenim analizama, reda veličine oko 600 miliona evra godišnje.
Kada smo kod pitanja preseka stanja u procesu javnih nabavki i korupcije u tom domenu, moram da napomenem činjenicu da, po izveštaju "Transparencu International", Srbija je na 83 mestu od 178 država po nivou korupcije, da prosečan broj ponuda na tenderima od 8,5 2003. godine, se umanjio na 2,6 u 2012. godini, što slobodno mogu da zaključim, potpuno obesmišljava sistem i proces javnih nabavki u našoj zemlji. Isto tako, rekao bih da se procenat koji definiše da jedan ponuđač nudi svoje proizvode, robe i usluge naručiocima, povećao sa 14%, na čak 40% u 2012. godini.
Svake godine 9% BDP odlazi na javne nabavke, a ono što je alarmantno, 6% BDP naše zemlje, a to je cirka oko dve milijarde evra, ni ne prođe kroz proces javnih nabavki. Tu dolazimo do cifre od pet milijardi evra koje definišu kupovanje roba i usluga i određenih radova u tom procesu. Ako to uporedimo sa budžetskim deficitom od milijardu i 100 miliona evra, možemo lako da izračunamo da mi taj problem budžetskog deficita ne bi ni imali da nema tolikog nivoa korupcije u našoj zemlji.
Potpuno je u prethodnom periodu naručeno poverenje u institucije, narušeno je poverenje u procese javnih nabavki i moramo da učinimo maksimum, kako bi podigli kapacitet institucija i organizacija koje kontrolišu javne nabavke u našoj zemlji, posebno apostrofiram DRI, Upravu za javne nabavke, kojoj su ovim zakonom proširena ovlašćenja i podignuti kadrovski i materijalni kapaciteti, kako bi se što kvalitetnije bavila kontrolom javnih nabavki u javnom sektoru, naravno, i Komisije za zaštitu u procesu javnih nabavki, kako naručilaca, tako i ponuđača.
Ono što je za SDPS jako važno, to je da transparentnost javnih nabavki, sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, izuzetno negativno utiču na nivo stranih direktnih investicija, jer definitivno predstavlja ono što se u ekonomiji zove neformalni porez i definitivno odbija strane investitore, koji su nam preko potrebni kako bi reformisali ekonomiju i kako bi mogli da dostignemo industrijski i privredni rast u narednom periodu.
Neću ponavljati koje su to bile velike greške i veliki problemi prethodnog zakona, ali ono što je najbitnije reći, to je da je to nabavka nepotrebnih roba i usluga po količini, po kvalitetu, po sadržini. Taj problem definitivno može da reši DRI, koja će od ove godine ne samo kontrolisati ispravnost i validnost finansijskih izveštaja, nego ono što je jako važno, svrsishodnost nabavki u javnom sektoru. Znači, šta se dobija, koja se to dodatna vrednost dobija kada je u pitanju ulaganje državnog novca. To je ona politika i to je pravac koji nas usaglašava sa direktivama i sa politikom javnog sektora u EU i u razvijenim zemljama zapadne Evrope.
Još neke od ključnih novina je da se ovaj zakon ozbiljno bavi pripremanjem planova u državnim institucijama za borbu protiv korupcije i borbu protiv sukoba interesa, da se bori protiv usitnjenih javnih nabavki i pregovaračkog postupka koji ne objavljuje poziv ponuđačima. Podsetiću vas sve da je čak 105 milijardi dinara uloženo i investirano kroz ova dva procesa koja su bila potpuno netransparentna.
Isto tako, veoma važan aspekt je da su u ovom zakonu definisane i elektronske ponude elektronskim putem, objava konkursa i konkursne dokumentacije i potrebe sa javnim nabavkama na portalu Uprave za javne nabavke.
Isto tako veoma je važno usklađivanje sa evropskim standardima, uvođenje standarda energetske efikasnosti i uvođenje ekoloških standarda kada je u pitanju odabir onih ponuđača koji će realizovati javnu nabavku.
Definisana su nova ovlašćenja Komisije za zaštitu u procesu javnih nabavki i imamo situaciju da Komisija za javne nabavke čak može da vodi i prekršajne postupka prema onima koji krše zakon u procesu javnih nabavki i veoma je važno da je podignut nivo novčanih kazni za one koji to rade. Za SDPS je veoma važan aspekt i oblast malih i srednjih preduzeća. Ovaj zakon definiše da je malim i srednjim preduzećima u mnogome povećana dostupnost kada je u pitanju konkurisanje na tenderima i u okviru javnih nabavki. Olakšana je priprema dokumentacije, umanjeni su troškovi učešća u procesu javnih nabavki, a svi znamo da je generator budućeg razvoja naše zemlje upravo sektor malih i srednjih preduzeća. Država mora sve da uradi kako bi ta preduzeća mogla sa svojim robama i uslugama, sa svojim zaposlenima da učestvuju i budu što konkurentnija na domaćem regionalnom i svetskom tržištu. Podsetiću vas da mala i srednja preduzeća čine 98,8% domaće privrede. Ona su fleksibilnije od velikih preduzeća, pogotovo kada su u pitanju specifične robe i usluge mogu da budu bolji ponuđači od velikih preduzeća i ono što je jako važno je da država, Uprava za javne nabavke sprovede što kvalitetnije informisanje malih i srednjih preduzeća i obuku kadrova u malim i srednjim preduzećima kako bi ona na što kvalitetniji način mogla da se uključe u proces javnih nabavki.
Ne mogu da prenebregnem povezanost Predloga zakona o javnim nabavkama i Zakona o javnim preduzećima. Profesionalizacija menadžmenta u javnim preduzećima svakako će mnogo uticati na to da se korupcija u javnim nabavkama smanji i da javne nabavke budu svrsishodne, da ono u šta se državna budžetska sredstva ulažu to bude što svrsishodnije za našu zemlju, za naše institucije i kao krajnji rezultat za građane ove zemlje. Zato će SDPS insistirati i kroz amandmane i apelovati na ministarstva, na menadžment javnih preduzeća da implementira participalni model menadžmenta koji se zasniva na tri stuba, na pravo zaposlenih i njihovih predstavnika da budu informisani, da budu konsultovati i da učestvuju u procesu donošenja odluka.
Napominjem da je ova Skupština 2009. godine ratifikovala Evropsku socijalnu povelju i njenih 11 tvrdih odredbi koje propisuju da svako preduzeće, pogotovo javno, svaka državna institucija treba da implementira i dozvoli zaposlenima da učestvuju u procesu donošenja odluka, između ostalog i da rade u okviru komisija za javne nabavke i u okviru službi za javne nabavke, jer uloga zaposlenih i uloga sindikata u preduzećima i institucijama se ne svodi više u savremenom svetu na revedikativna pitanja, minimalnih zarada i jubilarnih nagrada, prekovremenog rada, nego je uloga šira. Oni danas učestvuju u kreiranju razvojne strategije preduzeća. Učestvuju u sprečavanju korupcije u tim preduzećima i institucijama i samo na taj način ta državna javna preduzeća kroz saradnju i konsenzus sa zaposlenima i njihovim predstavnicima, imate modele Portugalije, Francuske i Velike Britanije, u okviru svake komisije za javne nabavke su predstavnici ili sindikalne reprezentativne organizacije ili onoga što se u Evropi zove Savet zaposlenih.
Na kraju, smatram da zakon i poštovanje Zakona o javnim nabavkama ima i veoma važan međunarodni aspekt, jer nam je svima poznato da bez uređene zakonske regulative i poštovanja propisa u okviru oblasti javnih nabavki nećemo moći ni da koristimo evropske fondove kao kandidati za ulazak u EU u narednom periodu. Podsetiću vas i na reč Pola Krugmana koji je rekao da još dugo dugo godina ulaganje u proizvodnju i u državnu potrošnju će vršiti država iz budžeta. Tako da i te kako moramo da vodimo računa o budžetskim sredstvima, da ona budu svrsishodna i da na tome definišemo razvoj i reforme u našoj zemlji. U danu za glasanje SDPS će podržati ovaj predlog zakona jer smatramo da je uz čitav niz i set zakona koji su do sada usvojeni temelj za dalje reforme i izlazak iz krize, izlazak iz recesije. Nije bitna samo zakonska regulativa …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… završavam, bitno je da maksimalno podignemo kapacitete kadrova i ljudi koji vode javni sektor u našoj zemlji. To će biti ključno pitanje koje će određivati reforme. Zahvaljujem se i izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ranka Savić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poslanike i vas bih zamolila i podsetila da danas govorimo o jednom sistemskom zakonu, o jednom zaista bitnom i značajnom zakonu. U ovom parlamentu do sada su svi izrazili potrebu borbe protiv korupcije, ali i donošenja jednog mnogo boljeg zakona i mislim da bi osnovni red bio da u cilju donošenja takvog zakona barem se saslušamo i da narodni poslanici imaju toliko sluha da saslušaju onog ko govori.
Zakon o javnim nabavkama jeste sistemski zakon. Veoma je bitan. Moram da ponovim, jer u krajnjoj liniji svi dobro znamo koliko je bilo problema, odnosno tačnije rečeno zloupotreba u javnim nabavkama u prethodnom periodu. Zarad građana ću podsetiti da je samo u 2011. godini negde oko 300 milijardi, što je 9% BDP, bilo javnih nabavki. Pored toga brojne su neevidentirane javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, ali su brojne i one čiji izveštaji nisu podneti. Procene govore da je pravi udeo javnih nabavki između 12 i 15% BDP. Prema izveštaju državnog revizora samo u 2011. godini razne neregularnosti u postupcima javnih nabavki bile su u vrednosti od 800 miliona evra, a pri tome da paradoks bude veći samo 1% institucija je kontrolisano.
Kao najočigledniji primer ću navesti primer ministarstava. U svim ministarstvima državni revizor je vršio kontrolu i bukvalno ni u jednom ministarstvu nije bilo sve u redu. Državni revizor je konstatovao da su skoro sva ministarstva imala prekršaje u vezi sa javnim nabavkama. Šta se desilo? Ništa se nije desilo. Nije bilo odgovornosti. Ono što je još poraznije je da nije bilo javne osude.
Sa druge strane, radnici su ostajali bez posla. Samo u 2012. godini, podsetiću vas, 170.000 radnika je ostalo bez posla. Po prirodi stvari odnosa i ophođenja sa državnim parama nova radna mesta … zamolila bih vas da zavedete red … po prirodi stvari se nisu otvarala, ali je zato broj onih koji se nalaze ispod linije siromaštva iz godine u godinu povećan.
Pitam i postavljam pitanje - šta smo sve mogli da uradimo sa parama koje su otišle u privatne džepove, koliko smo fabrika mogli da otvorimo, koliko novih radnih mesta? Zato ono najmanje, što sam ja očekivala od ovog zakona, jeste da se u samom zakonu uvede krivična odgovornost za sva ona odgovorna lica, a ne samo povećanje kazne za prekršaje od 100 hiljada do milion dinara.
Ja sam zbog toga i predložila amandman na član 75. Zakona kojim se uvodi krivično delo u postupku zloupotrebe javne nabavke. Ovo je potrebno zbog usaglašavanja sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Krivičnom postupku, gde jeste propisano novo krivično delo zloupotrebe u postupku javnih nabavki. Uvođenjem ovog krivičnog dela sankcionisaće se određene radnje koje su vezane za zloupotrebu u postupku javnih nabavki i, kao takvo, biće prepoznatljivo kao samostalno i posebno krivično delo.
Po mom mišljenju, potrebno je uvođenje evidencije svih onih koji su zloupotrebili javne nabavke. Po prirodi stvari, evidencija mora biti javna i dostupna svima, jer mislim da obeležavanje svih onih koji su vršili zloupotrebe ima za cilj preventivno delovanje na ostale učesnike u procesu javnih nabavki. Osuda javnosti jeste preventiva, kao što preventivno može biti i unapred određivanje svih onih kritičnih tačaka koje mi unapred znamo, a koje su u postupku javnih nabavki.
Potrebno je sa mnogo više mehanizama ograničiti hitne nabavke koje se sprovode bez raspisivanja javnog poziva. U prošloj godini takvih hitnih nabavki bilo je negde oko osam milijardi, što je ogromno povećanje u odnosu na pretprošlu godinu kada je bilo negde oko tri milijarde. Međutim, činjenica je da je i u ovoj godini broj hitnih nabavki poprilično povećan, jer se valjda žurilo pre usvajanja novog zakona.
Predloženi zakon nije smanjio nepotrebne formalnosti u sistemu javnih nabavki zbog kojih se gube velika sredstva. Postupak javnih nabavki je i dalje previše složen. On, po mom dubokom uverenju, mora biti daleko jednostavniji. Učesnici, odnosno preduzeća u javnim nabavkama, u većini slučajeva, mogli su biti oslobođeni podnošenja niza dokumenata ili barem onih za koje postoje centralni registri, budući da je to nepotrebno dupliranje i nepotreban trošak.
Da bih bila potpuno iskrena, moram reći da je predloženi zakon jedan korak napred u zavođenju reda u javnim nabavkama, u određenom stepenu ograničavanja korupcije i njegov značajan deo jeste neuporedivo veća javnost. Međutim, nije dovoljno samo doneti dobar ili bolji zakon. Potrebno je izmeniti i druge propise, a pre svega mislim na Zakon o prekršajima, budžetske propise. Dakle, veoma je važno pitanje kakvi će biti podzakonski akti i naročito akti koji će urediti planiranje javnih nabavki, da se i dalje ne kupuje sve i svašta, da se uvede racionalnost. Planiranju nabavki se pridaje malo pažnje, a to je, složiće te se samnom, od izuzetno velikog značaja.
Potrebno je efikasno sudstvo, dobar i objektivan rad sudova. Potrebna je politička volja i podrška da javne nabavke ne budu ono mesto, sredstvo za finansiranje političkih partija. Da bi se napravio efikasan sistem javnih nabavki, potrebno je takođe podizanje nivoa učešća građanskog društva u formulisanju, ali i nadgledanju izvršenja politika u oblasti javnih finansija.
Možemo doneti najbolji mogući zakon, ali ako se on dosledno ne primenjuje, biće samo mrtvo slovo na papiru, neće doći do smanjenja korupcije, niti do očekivanih ušteda. Po meni, delimično centralizovane javne nabavke, koje za cilj imaju uštedu i kontrolu, mogu imati potpuno suprotan efekat, ako nema političke volje i to kod centralizovanih nabavki u oblasti zdravstva, železnice i školstva, gde država igra ulogu glavnog dobavljača, a često i ponuđača gde ta mesta mogu postati mesta za mnogo veće manipulacije.
Još jednom ću ponoviti, Zakon o javnim nabavkama jeste sistemski. Od njegovog sadržaja, ali i od njegove doslovne primene, zavisi budžet Republike Srbije, posebno zavisi stepen zaduživanja naše države, samim tim zavisi i budućnost građana Srbije. Zato je potrebno da predlagač, u interesu svih nas, a pre svega u interesu građana Srbije, pokaže fleksibilnost i odgovornost i da ovaj zakon popravi usvajanjem amandmana. Hvala.