Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

26.12.2012

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 09:20 do 00:05

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Vaše raspoloživo vreme je šest minuta. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Kenan Hajdarević

Liberalno demokratska partija
Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, LDP u Danu za glasanje neće podržati predloženi Zakon o javnim nabavkama, prevashodno zbog nejasnoća i nekih kontradiktornosti koji se javljaju u samom Predlogu zakona, ali i zbog atmosfere u kojoj se on donosi, odnosno o povećanju stepena očekivanja javnosti od ovoga predloga zakona.
Podsetiću vas da pojedini funkcioneri vladajuće SNS licitiraju sa brojem miliona evra koliko će ovaj zakon da uštedi u narednim godinama. Kreće se od 600 miliona evra, pa dolazi do jedne milijarde evra. Ako je to istina, onda mi kao država ćemo apsolutno rešiti problem našeg budžetskog deficita. Mi smo samo pre mesec dana usvojili budžet za 2013. godinu, gde smo definisali da je budžetski deficit za 2013. godinu milijardu i 200 miliona evra. Ako je istina da će sprovođenje odredaba ovoga zakona o javnim nabavkama doneti te uštede od 600 miliona evra do jedne milijarde, mi ćemo na jedan efikasan način rešiti problem budžetskog deficita.
Naravno, i vi i javnost stručna zna da to nije istina i upravo je taj zakon o budžetu za 2013. godinu najbolji pokazatelj i dokaz u neispravnost iznetih procena. Jer, da nije tako, Zakon o budžetu bi bio donesen posle ovog zakona o javnim nabavkama i količina novca koja je u tom budžetu za 2013. godinu izdvojena za javne nabavke bila bi smanjena za ovaj procenat, odnosno broj o kojima govore predstavnici vladajuće koalicije.
Takođe, sam zakon određuje da pojedina tela koja se bave javnim nabavkama će se konstituisati u 2013. godini u roku od tri do šest meseci. Samim tim, možemo reći da je celokupna 2013. godina izgubljena godina, bar što se tiče ušteda o kojima govore predstavnici vladajuće koalicije.
LDP je podnela nekoliko, čini mi se, izuzetno važnih amandmana na ovaj predlog zakona. Iako je u Predlogu ovoga zakona definisana jedna odredba koja govori o sprečavanju korupcije i sukobu interesa, mi u LDP mislimo da ovo što piše, naročito u članu 21, a odnosi se na zaštitu uzbunjivača, nije dovoljno. Zbog toga je LDP podnela jedan amandman, mada kada govorimo o zaštiti uzbunjivača, LDP smatra da je naš predlog koji smo uradili, Zakona o zaštiti uzbunjivača, jedan najbolji celoviti način sprečavanja osvete onim licima koji su uzbunjivači u javnim preduzećima, državnim institucijama ili u bilo kom drugom organu upravljanja. Naš amandman govori da ono lice koje ukaže na zloupotrebu u procesu javnih nabavki, ne može da snosi odgovornost, odnosno da ne može da bude otpušteno, da mu se otkaže ugovor o radu ili da bude premešteno na druge poslove.
Takođe, mi imamo jedan važan amandman koji se odnosi na donošenje internog akta koji treba naručilac da uradi u kome bi se, između ostalog, definisali i način nabavke, odnosno plan javne nabavke, mi mislimo da sadržinu tog akta treba da definiše Vlada, a da Uprava za javne nabavke treba da da samo saglasnost da li je taj akt koji donosi naručilac u skladu sa aktom koji je definisala Vlada. Takođe, u Predlogu zakona ima nekih dosta nejasnoća, pa tako ako govorimo o neuobičajenoj ceni koja je definisana članom 92. Predloga zakona, kaže se da neuobičajeno niska cena u smislu ovog zakona je ponuđena cena koja značajno odstupa u odnosu na tržišnu neuporedivu cenu. Mislimo da je prosto preširoko definisano značenje u odnosu na tržišnu neuporedivu cenu. Mi smo dali jedan amandman koji jasno definiše koji je to procenat i kod nas se kaže da ako je ponuda za 20% niža od proseka svih ponuđenih cena, u svim podnetim ponudama u konkretnom postupku javne nabavke.
Mislimo da na ovaj način možemo na jedan efikasan način da definišemo ovu jednu opštu odredbu. Pored ovih naših predloga, rekao sam da ima dosta nejasnoća u ovom predlogu zakona, pa tako već u samom članu 3. gde se definišu značenja izraza imamo jedan izraz "uporediva tržišna cena" koja se definiše kao cena na relevantnom tržištu pa se postavlja ovde pitanje šta je to relevantno tržište. Ili pod tačkom 33, kaže se – prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, koju naručilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, a da nigde u zakonu kasnije nisu definisane šta su to bitni, a šta su to nebitni nedostaci u jednoj ponudi.
Član 36. a o tome smo već dosta govorili je član koji apsolutno će omogućiti dalju korupciju u javnim nabavkama. Mi mislimo da je izuzetno neophodno da se ovaj član ili bolje definiše ili na bilo koji način izmeni. LDP kao što sam reka, u Danu za glasanje, neće podržati ovaj zakon. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
R eč ima narodni poslanik Irena Vujović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Irena Vujović

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o javnim nabavkama novi je značajan korak u odnosu na postojeći. On je veoma detaljan i uvođenjem novina značajno se sprečava korupcija i ojačava konkurencija. Predviđene su brojne mere kojima bi se ublažile ili otklonili postojeći nedostaci, kao što je neopravdana primena pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, netransparentne male nabavke, sprovođenje nabavki bez primene Zakona o javnim nabavkama iako za to ne postoje uslovi.
Ovim zakonom se daju šira ovlašćenja DRI, Agenciji za borbu protiv korupcije, Upravi za javne nabavke i Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Tri osnovna i najvažnija koraka u sprovođenju, ispravnom sprovođenju javnih nabavki jesu pre svega izvršiti pravilnu procenu vrednosti javne nabavke u planu nabavki za tekuću godinu, zatim, omogućiti maksimalnu transparentnost postupka i sprovoditi rigoroznu kontrolu javnih nabavki. Izuzetno je važno da se pravilno proceni vrednost javne nabavke na godišnjem nivou. Ukoliko se vrednost javne nabavke iz neznanja ili namerno višestruko proceni u odnosu na tržišnu cenu, stvara se prostor za odlivanje sredstava i mogućnost korupcije. Drugim rečima, ako je procenjena vrednost u skladu sa tržišnom cenom, ma koliko da se favorizuje neki ponuđač, nemoguće je bezočno odlivanje ogromnih sredstava.
Svaku pojedinačnu nabavku i njenu vrednost treba da sadrži plan nabavke za tekuću godinu, koji se sastoji od plana javnih nabavki i plana nabavki na koji se zakon ne primenjuje. Novim zakonom o javnim nabavkama detaljnije se određuje sadržaj plana nabavke, zahteva se da naručilac navede razloge i opravdanost svake pojedinačne nabavke, način procenjivanja vrednosti i način ispitivanja istraživanja tržišta, kao i odgovornost za planiranje. Formu i sadržaj plana nabavke i izveštaja o njegovom izvršenju bliže uređuje Uprava za javne nabavke. Naručilac je dužan da dostavi plan u elektronskom obliku Upravi za javne nabavke i DRI.
Naručilac u planu posebno navodi ukoliko vrši nabavku preko tela za centralizovane nabavke. To je delimično novina u ovom zakonu o javnim nabavkama i njenom primenom se takođe ostvaruju značajne uštede. Centralizovane nabavke sprovodi Uprava za zajedničke poslove i u njenom domenu je pre svega nabavka potrošnih dobara, dobara koja su standardizovana i usluga koja se ponavljaju a nisu specifična. U planu se navodi odredba Zakona o javnim nabavkama na koje se on ne primenjuje. Znači, novina ovog zakona je uvođenje u zakonske okvire nabavke koje se do sada nisu primenjivale, odnosno sprovodile bez primene zakona, kao što su nabavke koje se finansiraju iz inostranih kredita, kupovina i zakup nepokretnosti, odnosno tzv. poverljive nabavke.
U novom zakonu je značajno povećana javnost i transparentnost postupka u odnosu na postojeći, što automatski povećava konkurenciju, a i smanjeni su troškovi oglašavanja. Samo neki oglasi se oglašavaju u "Službenom glasniku", a ostali na portalu javnih nabavki i internet stanici.
Postupci u kojima je bilo najmanje transparentnosti i najmanje konkurencije, jer su pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva i postupak javne nabavke male vrednosti.
Kod pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, uvodi se prethodna kontrola Uprave za javne nabavke. Naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka, traži od Uprave mišljenje. Tek po donošenju pozitivnog mišljenja, onda kreće obaveštavanje o pregovaračkom postupku. Ovo mišljenje, samo u slučaju hitnih javnih nabavki se izostavlja, u slučaju elementarnih nepogoda, kada prosto nemamo vremena da sačekamo od Uprave mišljenje.
Kod postupka javne nabavke malih vrednosti, uvodi se obavezan naručilac, a da pored toga što poziva najmanje tri ponuđača, koji su po njegovim saznanjima sposobni da učestvuju u nabavci. Istovremeno, objavljuje poziv za podnošenje na portalu javnih nabavki i na svojoj internet stanici. Ovim je takođe omogućena velika transparentnost, tako što ponuđači imaju informaciju sa portala i mogu da konkurišu.
Uvode se i fleksibilniji postupci, kao što je konkurentni dijalog. Sa svakim ponuđačem se vodi dijalog, on može da ide u više faza i kada se nađe najbolje rešenje, onda se sprovodi javna nabavka, ali se čeka saglasnost od Uprave za javne nabavke. Ovo je takođe veoma transparentno i može da donese velike rezultate.
E, sad, povećana transparentnost se ogleda i u komunikaciji zaposlenih na poslovima javnih nabavki, kao i u komunikaciji između zaposlenih i ponuđača, kada se prosto čitava ta prepiska vodi elektronskim putem ili pisanim putem. Ukoliko postoji negde prostora za korupciju, ona će biti zabeležena.
Takođe je novina ovog zakona i spisak naručilaca. Pored jasne definicije pojma "naručilaca", odnosno subjekta koji moraju da primenjuju ovaj zakon o javnim nabavkama, neki od njih se ne pridržavaju toga. Zbog toga, ovakav spisak je uvek dostupan i poverljiv od strane svih građana. Prosto, građani mogu da vide ko su ta lica koja sprovode javne nabavke.
Novi zakon takođe uvodi i registar ponuđača. Predviđeno je APR, odnosno Agencijom za privredne registre, da se vodi registar ponuđača, koji ispunjavaju obavezne uslove za učešće u postupku. Ovaj registar se ažurira na mesečnom nivou i samim tim i ponuđačima je daleko lakše učešće, s obzirom da nema glomazne dokumentacije, već naručilac ako želi da proveri ponuđača, prosto, ode na zvanični sajt APR.
Takođe je zanimljivo da je u novi zakon navedeno i izveštavanje ponuđača, odnosno, ako ima puno odbijenih, ako su skoro svi odbijeni, oni imaju mogućnost da razgovaraju sa članovima komisije, da vide koji su razlozi njihovog odbijanja i kako je do toga došlo, kako bi se spremili za neke od budućih tendera.
Treba naglasiti da su posebno regulisane nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti. One se sprovode kao javne nabavke, što ranije nije bilo tako transparentno. Sada se isto nalaze u sistemu javnih nabavki, osim u nekim veoma poverljivim nabavkama.
Znači, kontrolu u javnim nabavkama ne treba posebno objašnjavati. Kao što je i pomenuto, jedna od prvih mera uvedenih jeste prethodna kontrola Uprave za
javne nabavke, kod pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Kod tog pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, odnosno ovom prethodnom kontrolom se traži od Uprave mišljenje, a takođe je slično i sa konkurentnim dijalogom, gde treba da se od Uprave pribavi saglasnost i tek onda da se sprovode nabavke.
U novom zakonu o javnim nabavkama se predviđa i obaveza naručioca da donese akt kojim se bliže određuje postupak javne nabavke, naročito kod planiranja nabavki i kontrole javnih nabavki, praćenja izvršenja ugovora. Sadržinu ovog akta određuje Uprava za javne nabavke, a naručilac kod koga vrednost javnih nabavki prelazi milijardu dinara na godišnjem nivou, je dužan da obrazuje i posebnu službu za kontrolu javnih nabavki.
U slučaju kada naručilac sprovodi postupak javne nabavke, koja je veća od 700 miliona dinara, postupak je dužan da sprovodi građanski nadzornik. To je lice koje ima društveni ugled i njegovo imenovanje bliže uređuje Uprava za javne nabavke. Takođe se uvodi zaštita lica koja prijave korupciju, što je veoma važno. To su lica koja su zaposlena na poslovima javnih nabavki. Ukoliko oni prijave korupciju u dobroj veri, oni ne mogu biti otpušteni niti premešteni na drugo radno mesto.
Takođe, šta treba reći, ukoliko ponuđač, odnosno zainteresovano lice u postupku javne nabavke povredi konkurenciju, postoji Komisija za zaštitu konkurencije koja može izreći zabranu ovom ponuđaču učešća u postupku javne nabavke do dve godine.
Ono što treba posebno istaći, da su ovim zakonom pooštrene kaznene odredbe i da zastarelost gonjenja za prekršaje je produžena na tri godine od dana načinjenog prekršaja, što je ranije bio slučaj do godinu dana.
Srpska napredna stranka će naravno pozitivno prihvatiti ovaj zakon u danu za glasanje, glasaće za njega. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.

Dušica Morčev

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, kao što su svi prethodnici govorili o ovom zakonu, to je da je ovaj zakon izuzetno važan i jedan od najvažnijih sistemskih zakona, jer reguliše jednu izuzetno osetljivu oblast što se tiče javne potrošnje, a to je kontrola sprovođenja javnih nabavki.
Kao što svi znamo, velike zloupotrebe su bile u ovoj oblasti. Prethodni govornici su naglasili da su investicije u Srbiji bile ugrožene, te da smo zbog ove oblasti koja nije bila adekvatno regulisana, investitore odvraćali, jednostavno od nas, zbog toga što su znali da ovde jednostavno postoji korupcija u ovom delu sprovođenja javnih nabavki i zbog komplikovane procedure i te same birokratske procedure, koja je do sada bila propisana da bi učestvovali na javnim nabavkama.
Zbog značaja ovog zakona, DSS i naša poslanička grupa je vrlo ozbiljno pristupila razmatranju ovog zakona. Konsultovali smo se sa licima koja svakodnevno rade po ovom zakonu, koja su stručnjaci u ovoj oblasti i zaista moramo da kažemo da se vidi pozitivan pomak, što se tiče regulisanja i regulative u ovoj oblasti.
Pored tih pozitivnih pomaka koje mi svi želimo da oni u praksi daju konkretne dobre rezultate, uočili smo i neke propuste. Zato smo podneli preko 20 amandmana, jer želimo da popravimo predloženi zakon i da zakon koji će biti usvojen u ovom parlamentu bude najkvalitetniji u ovom trenutku koji može da bude donet. Naglasiću još jednom, svima nam je u interesu da se ova oblast reguliše najbolje moguće.
Verovatno ćemo morati da kroz određeno vreme opet razgovaramo o ovom zakonu, kada budemo videli praksu, tj. kako se sprovodi na delu, na terenu, iz prakse oko sprovođenja javnih nabavki. To je jednostavno toliko osetljivo, da će sigurno morati da doživi još dorada, ali hajde sada da vidimo i da svi doprinesemo u ovom trenutku što vidimo, da sada ovo rešenje bude što kvalitetnije i pozivam predlagača da razmotri amandmane DSS, jer smo dobronamerno želeli da poboljšamo predloženi zakon.
Sada bih naglasila neka dobra rešenja koja će zaista doprineti da sve ovo bude, ova oblast bolje regulisana. Jedna od njih je i javno objavljivanje spiska naručioca. To je važno jer je dolazilo u praksi do nedoumice, ko sve potpada pod Zakon o javnim nabavkama, pa se nije znalo jasno koji su sve naručioci, koji se pozivaju i potpadaju pod odredbe ovog zakona. Sada će to biti regulisano jasno.
Ono što je isto važno, to je da je uveden manji formalizam prilikom odbijanja ponuda uvođenjem instituta, bitni nedostaci ponude. Praksa je pokazivala da su se često odbijale najpovoljnije ponude, koje su bile najpovoljnije po ceni ili najkvalitetnije, zato što je naručilac posla odbijao te ponude, pozivajući se na neke nebitne elemente, a to je recimo, falio je paraf negde ili je došlo recimo da je ručno popunjavano, a nije elektronski popunjena dokumentacija. Znači, to su koristili da diskvalifikuju one ponuđače koji su bili najkvalitetniji možda ili najpovoljniji, jednostavno, naručiocu nisu odgovarali. Ovim ćemo uspeti da sprečimo ovakve zloupotrebe.
Povećanje transparentnosti postupka, kroz obavezu objavljivanja oglasa konkursa, dokumentacije, na portalu javnih nabavki je izuzetno važno. Ono će dovesti do ušteda oko pripreme ponude. Takođe će uštede imati i ponuđači, moći će da skidaju tendersku dokumentaciju, neće morati da je otkupljuju, tj. da plaćaju za nju da bi je preuzimali, tako da imamo uštedu i sa strane naručioca koji sada neće morati da daje oglase i da oglašava, nego će to samo objavljivati na svojoj internet stranici, biće na portalu javnih nabavki.
Ono što je dobro i što bi možda naglasila, to je restriktivnije definisanje aneksiranih ugovora o javnim nabavkama. U postojećem zakonu propisano je da 25% vrednosti može naknadno da se doda u ime dodatnih radova. U ovom predlogu zakona to je spušteno na 15% i mislimo da je to jako dobro.
Ono što je takođe važno naglasiti, jedna važna izmena koja je dobra to je da ne sme proteći više od dve godine od zaključivanja prvobitnog ugovora. Dešavalo se u praksi da ugovori koji su potpisivani pre 20 godina, aneksirani su i tako nije bila transparentnost javnih nabavki, nego su se samo uvodili novi aneksi ugovora i na osnovu ugovora koji su i po više godina, čak i do 20 godina bili stari. Mislim na prvobitne osnovne ugovore.
Ono što je za pohvalu je manja formalnost u utvrđivanju ispunjenosti obaveznih uslova za učešće time što je omogućeno da svi dokazi koji su dostupni na internet stranicama, budu prihvatljivi. Znači, ponuđač ne mora da ide i da vadi one obavezne uslove, da prikuplja dokumentaciju, sve ono što je dostupno i što može putem interneta da bude vidljivo, a to je uvođenje ovog registra ponuđača pri Agenciji za privredne registre. Mislimo da je to jako dobro i da će se u praksi pokazati kao dobro rešenje.
Mala skeptičnost. Nadamo se da će, što se tiče poreske uprave i dostupnosti podataka o dugovanjima poreskih dužnika, verovatno treba vremena, oni moraju da unaprede svoj rad i da naprave svoju bazu podataka, tako da svi obavezni uslovi, a jedan od obaveznih uslova koje ponuđač treba da dostavi je da ima izmirene poreske obaveze, znači, verovatno će u startu, kada se bude ovaj zakon primenjivao, ostati obaveza da ponuđač mora da po starom da dostavlja potvrdu da je izmirio svoje obaveze, a da će u što kraćem roku poreska uprava imati tu bazu, da će i taj deo biti vidljiv javno, transparentno i na internet strani.
Uvođenje socijalnog elementa u postupku javne nabavke takođe je za pohvalu. Predviđene su rezervisane javne nabavke za one ponuđače koji imaju zaposlena lica sa invaliditetom. To je jedna dobra stvar i koju želimo da pohvalimo.
Osim pohvala koje sam navela, želim da ukažem i na neke odredbe koje su nove, koje su preuzete iz direktiva, koje se primenjuju u nekim zemljama i njihova praksa kako je pokazala, recimo, to je primer Slovenije, što se tiče konkurentnog dijaloga i sistema dinamične nabavke, nije lako koristiti u praksi, dovodi do nedoumica, do zabuna. Zato mi mislimo da bi možda bilo bolje da smo neke postojeće procedure unapredili, jer znamo, imamo praksu i ljudi koji sprovode javne nabavke već su prošli kroz to. Kao što znate, svi zaposleni u lokalnim samoupravama i u Republici su prolazili obuke oko toga i dobijali određene sertifikate kako mogu najkvalitetnije da sprovedu i da vode javne nabavke. Pitanje je sada šta ćemo raditi, da li ćemo obnoviti te sertifikate, prolaziti opet kroz obuke, morati da traže ta iskustva neka, da vide kako to da sprovedu zato što čak ni u zemljama u okruženju nema mnogo. Slovenija je nešto uvela i oni kažu da im nije dalo rezultate. To je jedna sugestija. Možda smo trebali postojeća da razvijemo. Neke od njih, to je otvoren postupak i restruktivni postupak. Možda je bilo bolje da smo to razvili, ali tu smo mi reagovali amandmanom. Nadamo se da ćete prihvatiti, jer je zaista jedna dobra namera.
Pored toga, postoje neke odredbe koje su vrlo moderne i vidi se dobra namera oko sprečavanja korupcije. Tu mislim na odeljak sprečavanja korupcije i sukoba interesa.
Zamolila bih predlagača da nam pojasni. Nismo razumeli kako će se to sprovoditi? Mislimo da će biti jako teško. Citiraću član zakona, to je član 25.
predloženog zakona: Zabrana radnog angažovanja. Član upravnog nadzornog odbora, rukovodeće odgovorno lice, naručioc ili zaposleni na poslovima javnih nabavki, odnosno njegov bračni, vanbračni drug, srodnik kao što je brat od tetke, snaja, zet, tazbinsko srodstvo do drugog stepena, a krvno do trećeg stepena, ne može biti radno angažovano kod bilo kog pravnog lica kome je dodeljen najmanji posao putem javnih nabavki od strane tog naručioca. To je iznos od 5% vrednosti ugovora koji je zaključen u tom periodu, što kod malih naručioca može podrazumevati i najmanji posao koji se pribavlja narudžbenicom. I to u periodu od dve godine pre prestanka funkcije. Zamislite kako će ovo biti teško primenljivo, recimo, u malim mestima i sredinama, gde su ljudi povezani, gde imate mali broj firmi koje mogu da se jave. Malo je i onih koji su naručioci poslova. Razumem da je to dobra namera bila, ali ne znam kako će ovo biti regulisano.
Zbog vremena ću sada skratiti, ali ukratko. Prvo, kako će da se dokazuje taj treći stepen krvnog srodstva? Jako će biti teško organu koji sprovodi. Trebaće mnogo ljudi za dokazivanje. Samo smo to hteli da ukažemo. Drugo, može da napravi dilemu u nekim manjim mestima.
Neću dužiti zbog vremena, ima tu još nekih stvari na koje smo želeli da ukažemo, na koje će ukazati moje kolege, a i pričaćemo u raspravi u pojedinostima. Zaista smo želeli da unapredimo ovaj zakon. Želimo predlagaču, tj. Vladi da da rezultate koji su planirani, a to je da ušteda bude od 600 miliona do milijardu dinara. Nadam se da ćemo imati neki izveštaj o tome kolika je bila ušteda, da bismo baš govorili o onome koliko je ovo u praksi dalo rezultate. Znači, da li treba da menjamo ovaj zakon, da li imamo nešto posle donošenja ovog zakona, da neke odredbe nisu mogle da daju razultata, da bismo došli do što veće uštede i da bi zaista u Srbiji ova oblast bila što bolje regulisana. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Ivan Joković, međutim nije tu, pa reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Petar Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već rečeno, u zavisnosti od toga kako će se tretirati amandmani koje je podnela DSS, od toga će i zavisiti da li ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Treba reći da predstavlja poboljšanje, ali smatramo da amandmanima koje smo podneli taj zakon može da bude još i bolji.
Ovde ću konkretno govoriti o tri problema koji su predmet naših amandmana i da, prihvatanjem tih amandmana, mi bi, naročito kada je u pitanju borba protiv korupcije i mehanizmi koji bi postojali u ovom predlogu zakona, samim tim pomogli da država i uopšte javna preduzeća mnogo bolje funkcionišu.
Prvo, želim da kažem da uvođenje dva nova postupka, kada je reč pre svega o okvirnom sporazumu i o konkurentskom dijalogu, je nepotrebno. Ovde je reč o postupcima koji su prepisani iz iskustva EU, a ja ću vam navesti primer Slovenije, gde se pokazalo da od trenutka uvođenja ova dva nova postupka pre šest godina nastali su grdni problemi. To pre svega govore ljudi koji se bave sprovođenjem zakona o javnim nabavkama u Sloveniji. Eto pokazatelja da nisu sva iskustva iz EU dobra i da se prosto prepisuju i ubacuju u normativni sistem naše zemlje.
Na taj način, kako ste ovde naveli, uvođenjem ova dva nova postupka, ono što je posebno važno istaći jeste to da se pre svega dovode u pitanje osnovni instituti i to, pre svega, obezbeđivanje konkurencije i zaštita jednakosti ponuđača. Na primer, ukoliko naručilac traži ponuđače za izgradnju mosta, ne može se, jer je u pitanju projekat koji je veoma složen, do kraja, neuhvatljivo je utvrditi koji je ponuđač najkonkurentniji, najkvalitetniji i kada je reč o ceni i kada je reč o njegovoj stručnosti.
Drugi gorući problem, na koji želim da ukažem, jeste pitanje kontrole postupka pregovaranja o hitnosti. Kako stoji u obrazloženju Predloga ovog zakona se kaže da udeo pregovaračkog postupka je oko 31% od celokupnih nabavki. Takođe, u tom obrazloženju stoji da je takav udeo neprihvatljiv za državu.
Kada govorimo o pregovaračkom postupku, treba reći da 20% u okviru tog pregovaračkog postupka, čini pregovaranje o hitnosti. To je ta siva zona u koju treba uneti svetlo. To je amandman koji podnosi DSS, jer kada je reč o postupku o pregovaranju po hitnosti, tu imate odstupanje od suspenzije, dejstva zahteva za zaštitu prava. Šta to znači? Naručilac pokrene postupak, ukoliko neko od ponuđača se kasnije žali, jer uvidi da je tender namešten, on zapravo ne može ništa drugo da učini, jer je reč o postupku koji ide po hitnosti i naručilac ide do kraja u sprovođenju ovog postupka. Posle ponuđač može da se žali sudovima, ali iskustvo pokazuje da se oni ne žale, jer je u pitanju postupak koji traje više godina, a njemu treba posao i mora da se bavi onim od čega živi.
Zbog toga je jako bitno da se definiše šta znači pregovaranje o hitnom postupku. Zbog toga je DSS podnela amandman gde kaže da je neophodno, kada je reč o hitnom postupku, da da pozitivno mišljenje Uprava o javnim nabavkama i to u roku od 24 sata. Naravno da ovakav postupak mora da postoji, posebno kada je reč o havarijama i kada je reč o elementarnim nepogodama.
Na kraju želim da kažem nešto o nosiocima isključivih prava, kako stoji u ovom predlogu zakona, mislim pre svega na "Telekom", on je izuzet iz odredbi ovog zakona. Da pojasnim, DSS je i pre par godina pokrenula peticiju i u javnosti podigla veliki glas za očuvanje "Telekoma" i da to treba da postane državna firma i preduzeće. Međutim, ovde u ovom predlogu zakona stoji da se "Telekom" izuzima iz odredbi ovog zakona, ukoliko postoji konkurencija. Prema izveštajima RATELA se vidi da tu postoji monopol.
Nemam ništa protiv takvog poslovanja "Telekoma", to je u redu. Ovde načelno govorimo, ako želimo da uvedemo red u javnim nabavkama, moramo i kada je u pitanju "Telekom", jer su u pitanju nabavke koje su više miliona evra za skupu opremu kada je reč o elektronskim komunikacijama. Zbog toga je jako bitno da i jedan od naručilaca u okviru ili smislu odredba ovog zakona, bude i "Telekom", da on ne sme da bude izuzet. Zato što je u pitanju preuzeće gde je država većinski vlasnik. Ona mora da bude ta koja će kontrolisati toliki novac, kada je reč o jednom ovakvom preduzeću. Tu su u pitanju ogromna sredstva i zbog toga država ne sme nemo da posmatra šta se tu dešava, jer u takvim velikim nabavkama imamo izvor korupcije, koja je predstavljala rak ranu ovog društva.
Dakle, da zaključim, borba protiv korupcije predstavlja državno i nacionalno pitanje. Ovaj predlog zakona ide u tom pravcu da suzbije kriminal i korupciju. Jasno smo rekli da DSS podržava borbu i sve ono što je za očuvanje državnih i nacionalnih interesa. Podržaće i ovaj predlog zakona ukoliko prihvatite naše amandmane, koji su prijateljski amandmani, koji su za ostvarenje cilja ovog predloga zakona koji se nalazi pred nama. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jadranka Joksimović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jadranka Joksimović

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem. Uvaženi potpredsedniče, drage kolege narodni poslanici, zaista sam zadovoljna što danas imamo priliku da učestvujemo u raspravi o ovako važnom zakonu, koji je jedan od najvažnijih sistemskih zakona za našu državu.
Podsetila bih građane Srbije da je SNS i još prošle godine, u februaru mesecu, uputila Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, želeći u to vreme da pokažemo da i u trenutku kada je zaista bila velika ekonomska kriza i kada su bila ozbiljna nedostajuća sredstva u državi, moglo nešto da se uradi na tome da se ostvare uštede i da se neka sredstva obezbede. Tadašnja vlast, koja danas kaže da bi podržala zakon, eventualno uz neke ozbiljne izmene i amandmane, nije bila spremna čak ni da razgovara u ovom parlamentu o tim predloženim izmenama i dopunama. Ni na koji način nismo uspeli da dopremo do njih i do svesti koliko je važan ovakav zakon, ne samo za uštede već i za borbu protiv korupcije, uopšte povećanja konkurentnosti i na svaki način relaksiranja tržišnih uslova poslovanja i onoga što može da unapredi privredni ambijent i investicioni ambijent u Srbiji.
Dakle, tada nije postojala volja. Dobro je da smo došli u situaciju da danas politička elita i vladajuća većina hoće, ne samo da razgovara već i da na konkretan način unapredi poslovanje u Srbiji i pre svega na sistemski način i normativni način da se izbori sa korupcijom, posebno kada su u pitanju javne nabavke.
Javne nabavke su važan segment trošenja javnih sredstava. Da bi ste efikasno i uspešno trošili javna sredstva, vi za novac koji dajete, morate da dobijete najbolju moguću vrednost i zato je sistem javnih nabavki toliko značajan.
Moguće uštede, o kojima su svi govorili su projektovane na ozbiljan način, imajući u vidu sve ono što je uzeto u statistici, ne samo iz EU, ali uglavnom iz zemalja EU i dijalog sa Evropskom komisijom, SIGMOM, Tvining partnerima je trajao dugo i zbog toga ovaj zakon je nešto kasnije ušao u proceduru od predviđenog. Zbog ozbiljnih analiza koje su ukazale da uštede korišćenje ovakvih mehanizama, koje su predviđene u Predlogu Zakona o javnim nabavkama, zaista može da donese uštede od skoro 2% BDP. U prevodu, to znači, kao što je većina poslanika i kolega to rekla, oko 600 miliona evra na godišnjem nivou. Kada uzmemo u obzir da bi to bila direktna ušteda, koja bi značila da država ne mora za tih 600 miliona evra da se zadužuje niti kod međunarodnih partnera, niti kod komercijalnih banaka. Kada bismo imali u vidu smanjenje troškova kamate i svega onoga što su troškovi zaduživanja, to je cifra koja bi mogla da se popne na skoro milijardu evra godišnje i to je važna komponenta ovog zakona.
To nije jednina dobra stvar i jedini benefit novog zakona, odnosno Predloga zakona o javnim nabavkama. Druga veoma važna stvar jesu mehanizmi kontrole u postupku javnih nabavki koji na direktan način, u normativnom smislu uređuju i smanjuju mogućnost korupcije u ovim procedurama koje bi trebalo da budu standardizovane, ali koje su u Srbiji veliki problem izvora sistemske korupcije.
Između ostalog, tu je mehanizam za kontrolu primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, mehanizam za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama. To su mehanizmi koji dosadašnjim zakonom nisu ni na koji način predviđeni. Takođe izdvojila bih i sporazum o integritetu, kojim se sprečava mogućnost dogovora između velikih ponuđača, kao i građanski nadzornik koji bi kontrolisao te velike javne nabavke, koji godišnje u Srbiji ima između 35 i 40 javnih nabavki.
Istovremeno, Zakonom o javnim nabavkama, čini mi se da to nije pomenuto, a veoma je važno, propisani su načini i rokovi za zaključivanje ugovora. Svako ko se bavi ovom temom sigurno zna da se veoma često dešavalo da od momenta donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude, do zaključenja ugovora prođe tri i više meseci, a to su ogromni troškovi, koji idu na teret ponuđača i kompromituju sam proces javne nabavke.
Ono što je takođe važno i što mislim da nije spomenuto, jesu javne nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti. Veoma je važno naglasiti, s obzirom da se radi vrlo često o nabavkama koje imaju oznaku strogo poverljivo, potpuno su netransparentne i nemamo uvid na način na koji se izvode, važno je naglasiti da su sada na prilično dobar način utvrđeni i etablirani neki ključni parametri na osnovu kojih možemo podeliti te javne nabavke u sektoru odbrane i bezbednosti, koji služe za potrebe službe i bezbednosti same vojske i koji se definišu kao one klasične nabavke, kao nešto što je deo tekuće opreme, neki delovi vojne opreme koji mogu da budu zaštićeni delimično i vrlo jasno definisano šta su to nabavke koje zaista imaju oznaku poverljivosti i koje mogu da budu izuzete od primene ovog zakona.
Znamo da je to važno, s obzirom da su neke od najvećih afera bile upravo afere "Satelit" i "Pancir" u prošlosti. Da bismo to sprečili, svakako da je značajno uspostaviti makar elementarnu kategorizaciju poverljivih nabavki. Takođe je veoma važno pitati da li i koliko se nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, dakle, za potrebe bezbednosnih službi, vojske itd, finansiraju iz javnih sredstava, onih sredstava koje kontroliše država, a koliko iz budžetskih sredstava koja su namenjena za tu vrstu nabavki.
Mogu da kažem da ćemo i kao odbor, pošto govorimo o civilnoj kontroli službi bezbednosti i sistema bezbednosti i odbrane u Srbiji, i kao Odbor za kontrolu službi bezbednosti svakako sarađivati u budućnosti sa DRI, koja bi trebalo da ima interes da kontroliše ovu vrstu nabavki u sistemu odbrane i službama bezbednosti. To će biti, između ostalog, i tema jednog od sastanaka, mislim da ćemo sutra na sednici Odbora razgovarati o tome na koji način će DRI moći da pomogne parlamentu da imamo tu vrstu informacija o zakonitosti trošenja i uopšte javnih nabavki iz ovog važnog segmenta.
Takođe, još samo nekoliko stvari koje, čini mi se, nisu dovoljno pomenute, mada su zaista kolege prilično detaljno obrađivale Predlog zakona. Radi se o delimičnoj centralizaciji. Ta delimična centralizacija znači da zapravo državni organi ne nabavljaju pojedinačno i odvojeno neka dobra, usluge itd, koje se stalno ponavljaju, jer to u priličnoj meri ukrupnjava troškove, a svakako da je interes da ih snizimo. Govorimo, pre svega, da još jednom naglasim, o organima državne uprave. To je važno da građani znaju. Tu mogu da se ostvare veoma značajne uštede.
Treća stvar koja je važna i na koju treba ukazati jeste pitanje konkurencije, koje se na bolji način uređuje ovakvim predlogom zakona. Našla sam podatak da je od 2003. godine konstantan pad broja ponuđača na javnim nabavkama. Godine 2003. je bio 8,5 u proseku, a 2010. godine je 3,5. To je drastičan pad broja ponuđača na javnim nabavkama, odnosno u procesu javnih nabavki, a u EU je taj prosek 5,4.
Dakle, uzrok nije samo ekonomska kriza, uzrok nije samo ta nedovoljna transparentnost i neizvesnost naplate potraživanja, što je takođe veoma veliki problem u Srbiji, pa se mala i srednja preduzeća veoma često pojavljuju samo kao podizvođači velikih kompanija i time se smanjuje broj ponuđača, odnosno smanjuje se konkurencija, a istovremeno se povećava i sama cena. Tu su i dogovori ponuđača, kao i visoki troškovi postupka. To je takođe stvar koja može ovim predlogom zakona na bolji način da se uredi i mehanizmi koji za to postoje su, čini mi se, veoma dobri. Naravno, praksa će pokazati i uvek je praksa ta koja pokaže koliko je zakon dobar, ali praksa zavisi od političke volje, a politička volja u ovom trenutku svakako u ovoj vlasti postoji.
Očekujem da će od aprila meseca, kada budu počeli da se vide realni rezultati ovog zakona, da se primenjuje zakon, s obzirom da će do tada komisija, kadrovi u Komisiji za zaštitu ponuđača, kao i u Upravi za javne nabavke morati da se izaberu i to moraju svakako da budu najstručniji, najodgovorniji i najozbiljniji ljudi. To je takođe veoma važno naglasiti.
Samo bih se vratila na još jedno pitanje, a to je – koliko uopšte košta postupak javnih nabavki i koliko su one efikasne? U EU, to je takođe podatak koji možemo da nađemo, 1,4% sredstava namenjenih za nabavke jeste cena koštanja postupka javne nabavke. Ne znam kako je to u Srbiji, ali svakako da su troškovi postupka javne nabavke takođe visoki i takođe, kao što sam prethodno obrazložila, smanjuju konkurenciju, a povećavaju cenu. Jedini način, koliko sam razumela, a nisam ekonomista, da predviđa ovaj zakon, jeste zapravo ukrupnjavanje nabavki na izvestan način, delimična centralizacija, koja neće omogućiti ponuđače i neće sprečiti manje i srednje ponuđače da učestvuju u samom postupku, ali i da je jako važno angažovati stručne, sposobne ljude, koji će da budu u komisiji i članovi Komisije za javne nabavke. Verujem da bi bilo veoma produktivno nagraditi sve članove Komisije koji izvedu javnu nabavku koja je donela konkretnu uštedu nekom državnom organu, javnom preduzeću ili bilo kome ko troši naša sredstva, sredstva građana, budžetska sredstva.
To su stvari koje su poznate svima, koje su prilično jasne, zbog čega je važno diskutovati o tome. Da li će neka opoziciona stranka glasati za Predlog zakona o javnim nabavkama ukoliko se usvoje njihovi amandmani? To smatram prilično politički neodgovorno, naravno, to je legitiman način i treba podneti amandmane. Verujem da će svaki amandman koji ima smisla i koji će unaprediti mogućnost da se ovaj zakon primeni u praksi i donese konkretne benefite našoj državi biti usvojen od strane vladajuće većine i svih nas u parlamentu, ali uslovljavati i na taj način ograničavati suštinu i važnost ovakvog zakona, mislim da je politički neodgovorno i mislim da je politikantski. Sigurno ne pokazuje dobru volju da se stvari na institucionalan način urede.
Zakon može i da se dorađuje, ali ovaj zakon je u mnogo čemu bolji od prethodnog. Ovaj zakon u mnogo čemu otvara ono o čemu se svi u Srbiji danas, čini mi se, iz opozicije bune, a to je da nema sistemskog načina borbe protiv korupcije. Ja ne vidim bolji sistemski način od Predloga zakona o javnim nabavkama, za početak, a onda, zaista i ne verujem da ima potrebe da diskutujemo, možda eventualno o nekim dodacima koji mogu da ga unaprede.
Ponavljam, verujem da će ova većina u Skupštini usvojiti svaki amandman koji zaista suštinski unapređuje postupak javnih nabavki i doprinosi jednom normativnom uređenju javnih nabavki i institucionalnom sprečavanju borbe protiv korupcije i kriminala. Hvala.