Da ne bude da sam cepidlaka, poništiću vreme, pa ću vam ispočetka dati reč. Izvolite, sada se prijavite.

Hvala, predsedavajući.
Dakle, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, o njemu je bilo puno reči pre njegovog donošenja, naročito u izbornoj kampanji, kada su sada vladajuće stranke obećavale da će ovim zakonom doneti uštedu 700 miliona, milijardu evra itd. To su cifre koje su neproverljive, kao što su generalno obećanja koja su davali, neproverljiva.
Govorilo se o uštedama i moglo se računati da će ovaj zakon biti donet i te uštede su trebale da uđu u kalkulaciju budžeta koji je usvojen. Dakle, u ovom budžetu se trebalo osetiti ta ušteda od 600 miliona, recimo, i trebalo je da građani znaju gde će taj novac ići, da li će ići za socijalno ugrožene, da li će povećati penzije najugroženijima, da li će ići za prosvetu, da li će ići za zdravstvo itd. Od toga nema ništa.
U planovima javnih nabavki, koje usvajaju ovih dana javna preduzeća, ne vide se nikakve uštede. Nema nikakvih efekata Zakona o javnim nabavkama. Dakle, od tih obećanja, kao i do sada, neće biti ništa.
Ako će ovim zakonom biti ušteđen i jedan dinar, možda on ima smisla. Međutim, moje je mišljenje da ovaj zakon ima više nedostataka zbog kojih i ako bude ušteda, biće iz značajnih šteta koje mogu da prouzrokuju posledice i po Republiku Srbiju i po građane Srbije.
Šta to ustvari znači? Pre svega, ovaj zakon treba da stupi na snagu 1. aprila. Nadam se da je svaka podudarnost sa datumom slučajna. Javne nabavke, po novom zakonu, treba da se realizuju posle 1. aprila. Naravno da će svi dobavljači gledati da javne nabavke sprovedu što pre i da će najveći broj javnih nabavki biti realizovan do 1. aprila i da će praktično na taj način biti iscrpljena mogućnost da se nešto nabavi posle tog zakona.
Ne kažem da deo javnih nabavki neće biti realizovan i posle tog perioda. Međutim, zbog drugog razloga, zbog činjenice da je ovaj zakon komplikovan, dobrim delom i neprimenljiv, doći će do zastoja u javnim nabavkama i teško da će ono što bi trebalo da bude nabavljeno po ovom zakonu o javnim nabavkama biti realizovano.
Navešću vam primer za to. U članu 153, 4, 8. itd. navedeni su rokovi u kojima se realizuju postupci po žalbama nezadovoljnih ponuđača. Ukupan rok koji se sada može izračunati je 62 dana. To je preko dva meseca.
Ako se uzme u obzir da Komisija može ostaviti dobavljaču neodređen broj dana za prikupljanje dodatne dokumentacije, moguće je da ukupan rok bude preko tri meseca. Dakle, to se može jasno izračunati kada se uporede svi maksimalni rokovi koji su ovde dati.
Imajući u vidu činjenicu da sam postupak javne nabavke traje dva meseca, to je ukupno pet meseci za jednu javnu nabavku. Šta to znači? Znači ako je neko započeo u petom mesecu javnu nabavku, završiće je u desetom mesecu. Znamo kakve su do sada bile zloupotrebe ponuđača, koji su bili da tako kažem profesionalni ponuđači i uopšte im nije bio cilj da dobiju posao, nego da ucenjuju dobavljače odnosno ponuđače koji su im konkurenti, na taj način da kažu – dobro daćete nam određeni procenat od ove javne nabavke, mi ćemo odustati od žalbe. Ta ideja zakona nije na dobar način urađena, odnosno, crne liste koje bi trebalo da se odnose na ponuđače, nisu na pravi način uređene. One se u suštini mogu svesti na činjenicu da će pojedini dobavljač biti stavljen na crnu listu samo za pojedinu javnu nabavku, a da će moći da realizuje, da daje ponude po svim drugim raznovrsnim predmetima.
Te crne liste neće biti način da se spreče ponuđači koji nemaju poslovni moral, niti se ponašaju po pravilima dobrih poslovnih običaja. Neće moći da ih spreči da učestvuju u javnim nabavkama. Ako se to spoji sa činjenicom da će i rokovi za odgovor po žalbama dobavljača biti neograničen, odnosno trajaće dugo, smatram da se i druga prednost ovog zakona, koja je trebala da obezbedi transparentnost i uvid u nabavke u svakom vremenskom okviru, poništava sa ovim.
U tom smislu, smatram da ovaj zakon, iako donet u možda dobroj nameri, neće proizvesti željene rezultate, a to je kao što je prethodni kolega Lazić rekao, videćemo za nekih šest-sedam meseci. Ne možemo to odmah sada da proverimo. Nažalost, desiće nam se kao i sa nekim zakonima kada smo vam ukazivali da imaju nedostataka, da treba da se poprave, da vi to niste učinili i već imamo posledice pojedinih loših zakona.
Zato smatram da ovaj zakon još uvek nije zreo za našu podršku i smatramo da bi trebalo prihvatiti više amandmana da bi se on popravio, da bi se na neki način uklonila ova prepreka koja se pre svega sastoji u njegovoj neefikasnosti i neprimenljivosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da se dešavalo da je u zakonima, kada nisu bili definisani rokovi kada treba neki organ da postupi u sistemu javnih nabavki, da smo čekali i po šest meseci da se završi žalbeni postupak.
Sada mora da se završi u roku od 30 dana i žalba da bude usvojena ili odbijena. Tako da, smatram da dobar deo ove diskusije za koju smatram da je dobronamerna, mislim da je suvišan, pogotovo što ima jedno bolje i efikasnije rešenje nego što je to u sadašnjem zakonu. Videćemo da još kroz jedan zakon, potpuno razumem zašto DS osporava Zakon o javnim nabavkama, ali ćemo kroz još jedan zakon, a to je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, sprečiti da oni koji su učestvovali u javnim nabavkama, dobijali posao kao izvođači javnih nabavki, finansiraju političke stranke.
Mislim da je to jedan od najvećih problema koji DS pravi zbog ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Gospodine Arsiću, nažalost niste u pravu. Voleo bih da je u tom delu to tako uređeno, da je to sasvim jasno i precizno i da je to 30 dana. Međutim, dobavljač, odnosno poručilac ima 10 dana da odgovori na žalbu onog ko je podneo ponudu. Zatim, pet dana je rok da od prijema zahteva, posle prethodnog ispitivanja u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava, naručilac će usvojiti zahtev itd. To je dodatnih pet dana. Zatim dani za dopunu, koji nisu definisani do kraja, mogu biti i 30 dana, gospodine Arsiću. To vam je član 154. Dakle, to nam je nepoznanica. Zatim, osnovni rok za izradu, da tako kažemo, odluke komisije je 20, odnosno 30 dana i može se produžiti još 15 dana. To je 45 dana. Četrdeset i pet dana plus ovi dani, to je ukupno 62 dana, uz to, da kada dobavljač donese rešenje, gospodine Arsiću, od tog dana do konačnog rešenja može proći najmanje 62 dana. To je rok koji se odavde vidi. Ne vidi se šta ako komisija donese odluku da ostavi 20 dana dobavljaču da prikupi dokumentaciju. Dakle, to je preko 60 dana.
Pošto će komisija biti zatrpana žalbama, kao što je i do sada bila, to je sigurno da će ovi rokovi biti probijani, a što je najgore nema nikakve sankcije za komisiju ukoliko ne bude postupila u ovom roku.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ne delim vaše mišljenje da će komisija biti zatrpana žalbama, zato što su do sada, na osnovu važećeg zakona, žalbe bile ulagane zato što je neko prijavu popunio rukom i zato on u postupku javne nabavke nije mogao da učestvuje.
To je samo jedan primer a da ne pričam o dokumentaciji koja je nedostajala a predata je. Onda su sami ponuđači, jedini način da ostvare svoja prava, je bilo da pišu žalbe komisiji. Sa ovakvim načinom vođenja evidencije i konačnim rešavanjem šta je to bitno nedostajuće, a zakonom je predviđeno, rešavamo i probleme koji su vezani za pisanje žalbi komisiji. Dešavalo se da čak i namerno Komisija za javne nabavke napravi materijalan propust da bi se poništio izbor izvođača radova, koji nije imao nikakav sukob interesa sa članovima komisije. Uvek je bilo nešto nedostajuće materijalno, dok taj izvođač radova ne odustane i onaj za koga je namenjena javna nabavka, ne dobije posao. I to se dešavalo.
Pošto je sada sva dokumentacija jasna, vidljiva, svako može u bilo kom trenutku postupka da napiše žalbu, jer nekad bude kasno, mislim da komisija neće imati toliko posla po ovom sada važećem zakonu.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poslanička grupa SNS još februara ove godine uputila je Skupštini Republike Srbije Predlog o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama, jer smo videli, a i građani su mogli videti, da se preko javnih nabavki vrše zloupotrebe i pljačke državne i javne imovine.
U Srbiji se do sada zbog nedomaćinskog odnosa prema državnoj i javnoj imovini, zbog bahatosti i korupcije, i preko javnih nabavki, godišnje gubilo čak i do milijardu evra. Kako bi se te pare uštedele i ostale u budžetu za neke druge potrebe, kojih ima mnogo, predložili smo Skupštini Zakon o javnim nabavkama, ovaj zakon koji imamo pred sobom i koji će Narodna skupština, verujem, velikom većinom i usvojiti.
Ovom današnjem zakonskom predlogu je prethodila četvoromesečna javna rasprava, čiji je rezultat i ovaj kvalitetan zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog nije stigao po hitnom postupku na skupštinsku sednicu, kako bi poslanici imali dovoljno vremena da pročitaju zakonski predlog i daju svoje primedbe i predloge putem amandmana, kako bi se zakon možda čak i popravio.
Ovaj zakonski predlog uvodi kontrolu u postupku javnih nabavki, omogućuje konkurenciju i sprečava korupciju. Svima je poznato, nekima više, nekima manje, da su zadnjih nekoliko godina poslove na javnim nabavkama dobijali uglavnom samo odabrani, bliski vlasti, kako u republičkim, tako i u pokrajinskim ili u lokalnim organima vlasti. Čest slučaj je bio i nepostojanje poštenog nadzora nad izvedenim radovima koji su bili predmet javnih nabavki, pa su se zato mnogi radovi nekvalitetno izvodili, putevi se krpili u proleće, u jesen, više puta isti radovi izvodili, a kvalitet je bio takav – drži vodu dok majstori odu.
Dakle, poštovane kolege, zakon je veoma dobar, ali je važno i kako će se primenjivati. Imamo danas i druge dobre zakone, ali koji se nažalost ne primenjuju. Kod nas u Srbiji jedni pišu zakone i donose zakone, a mnogo više njih je onih koji traže rupu u tim zakonima, kako bi pribavili sebi neku korist, oštetili budžet, da li Republike, pokrajine ili opštine. Na taj način, po nekom zakonu, ipak se krade, jer kod nas se uglavnom krade po zakonu.
Nadam se da će ovaj zakon sprečiti svaki oblik zloupotrebe u javnim nabavkama, da bi izgradili jednu pravednu i poštenu državu, a to je moguće. Potrebne su promene u načinu razmišljanja mnogih koji su u prilici da raspolažu i upravljaju državnom i javnom imovinom. Javnom nabavkom moraju da se bave samo ljudi od integriteta i čistim profesionalnim biografijama. Moraju biti časni, pošteni, dobri domaćini, koje niko ne može potkupiti. Za dobre domaćine u stvari ne bi ni bila potrebna javna nabavka.
Nažalost poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, prethodni režim doveo je zadnjih nekoliko godina do toga da je korupcija sve više i više rasla. Danas smo u redu zemalja sa najvećom stopom korupcije. Zbog visoke stope korupcije, većina stranih investitora izbegava Srbiju. Korupcija je uzela toliko maha i u lokalnim samoupravama, da ako neko želi nešto da investira u lokalnu samoupravu, daje mu se jasno do znanja koliko će ga to koštati da dobije dozvolu za radove u lokalnim samoupravama. Tako su neki dobili nadimak "gospodin deset posto", "gospodin petnaest posto" itd.
Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da je ovo pravo vreme u sklopu borbe gospodina Aleksandra Vučića protiv korupcije, da se donese jedan ovakav kvalitetan Zakon o javnim nabavkama. Hvala.