Hvala.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Mala dopuna. Male hidroelektrane 188 megavata, hidroelektrane preko 10 megavata, 250 megavata i sve to zajedno sa biomasom, energijom vetra itd, daje nama procenat od 27. Nije ovde stvar procenta, samo. Potpuno se slažem sa vama, to jeste zajedničko preduzeće i EPS ima 49% i vlasnik je 49%. Neću da verujem u teorije zavere. Verujem da su se neke stvari promenili i da će se promeniti, te će tako EPS imati i te kakvu korist od takvog posla.
Još jednom napominjem, verovatno da se sada radi taj energetski sporazum, verujem da bi neke stvari mogle da se menjaju, ali postoje neke nasleđene stvari koje nije moguće menjati.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministar, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, poslanički klub SPS podržaće u načelu sve predloge zakona koji su predmet načelne rasprave trenutno.
Ukratko ću, u vremenu sa kojim raspolažem kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, pokušati da obrazložim ovaj naš stav sa akcentom, pre svega, na Predlog zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, sa kojim ću i početi.
Poslanički klub SPS, u svakom slučaju, podržava sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine o prenosu imovine i obaveza "Razvojne banke Vojvodine", odnosno sporazume iz koga je proistekla primena zakona koji smo skoro usvojili o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije. Očigledno je da je to jedno optimalno finansijsko i političko rešenje, pod pokroviteljstvom NBS i ona svakako zaslužuje našu podršku.
Ovaj model je prošao svojevrsni test kada je bila u pitanju "Nova Agrobanka" i najvažnije, svakako da su ulozi deponenata, odnosno štediša na ovaj način zaštićeni. Podsetiću, radi se o 110 miliona evra osiguranih, oko 100 miliona neosiguranih depozita i oko 80 hiljada deponenata.
Ovom prilikom bih se složio sa izrečenim stavom u uvodu gospodina Pastora, da rasprava u Skupštini nije mesto gde bi se utvrđivale činjenice. Međutim, rasprava u Skupštini svakako jeste mesto gde se može pozivati i pozivaju se nadležni organi na utvrđivanje činjenica.
Ono što je za nas takođe interesantno jeste da pitamo - ko je odgovoran za trenutno stanje u "Razvojnoj banci Vojvodine"? Ko je razmatrao i doneo ekonomski neopravdanu odluku o dokapitalizaciji "Razvojne banke Vojvodine"? Zbog koga je izgubljeno vreme zbog koga se postavilo nepoverenje u finansijski sisteme, stvorile se političke tenzije? Neko treba da bude odgovoran, ali da snosi političku odgovornost i građani zaslužuju takvu vrstu odgovora.
Političke tenzije na ovaj način su stvorene u trenutku kada im nije vreme. Njima nikada nije vreme, ali ponajmanje u ovom trenutku su bile, kada se Republika Srbija zaista nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i tu su veliki izazovi kada je u pitanju rešavanje statusa KiM. Takođe, svedoci smo značajne borbe i ogromnih napora države Srbije i Vlade Republike Srbije u borbi protiv kriminala i korupcije, a očekuju nas i značajne obaveze u evropskim integracijama. Svakako, ovi stavovi najmanje ili najviše zaslužuju da se iskaže ko je politički odgovoran za takvo stanje i takva ponuđena rešenja "Razvojnoj banci Vojvodine"?
Ovoga puta proces preuzimanja imovine i obaveza na ovaj način će svakako biti transparentan i dobrim delom će i tržište ovoga puta diktirati i način preuzimanja, a bankarski sistem će svakako biti zaštićen od mogućih… (Isključen mikrofon.)
Ono što je ovim predlogom zakona, a prema članu 2. st. 4. i 6. predviđeno – osnovni kapital Razvojnog fonda je novčani ulog od 10 miliona dinara u kom će učestvovati AP Vojvodina sa 78,11%, Republika Srbija sa 21,89%, bitno je da će srazmerno tom učešću ostvarivati pravo upravljanja.
I u prethodnim raspravama smo kada su bile teme, a i po treći put imamo ovlašćenog predlagača Skupštine AP Vojvodine, izneli stav da SPS smatra i shvata autonomiju Vojvodine kao suštinski okvir za poboljšanje i stvaranje optimalnog privrednog i socijalnog, kulturnog ambijenta za razvoj AP Vojvodine i bolji život svih njenih građana u okviru Republike Srbije i nikako kao teren za dnevno-političke promocije stranaka, od kojih građani svakako nemaju nikakve koristi. Naprotiv, svesni smo da se na takav način najbolje devalvira ideja i suština autonomije Vojvodine.
Kada je reč o Predlogu zakona, ono što su ciljevi i suština su iskazani u članu 4. gde je konstatovano i ovde je već izneseno, ali ponoviću, da Razvojni fond učestvuje u realizaciji programa i projekata, pa se navode – razvoj privrede, razvoj poljoprivrede, podsticaj osnivanja malih i srednjih preduzeća, podsticaj zapošljavanja, podsticaj izvoza, podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja i drugih programa. To su svakako ciljevi koji zaslužuju našu podršku.
Svakako, amandman koji su i kolege iz poslaničkog kluba PUPS podneli i dodali, koji se tiče socijalnog preduzetništva, ovo su ciljevi koji zavređuju našu podršku. Želim da kažem da Razvojni fond Vojvodine nesumnjivo predstavlja…. (Isključen mikrofon.)
Jedan od mogućih potencijala koji stoje na raspolaganju u aktuelnoj administraciji AP Vojvodine u realizaciji ovih ciljeva, a koji su po nama, dakle, suština autonomije je osnova za bolji život svih građana.
Želeo bih da napravim jednu malu digresiju i da pogledamo rezultate rada Fonda od 2002. do 2012. godine, program rada Fonda, statut Fonda, iz kojeg se zaista mogu izvući određeni zaključci, pre svega o onome kako je radio Fond, a i svakako o onome kako ubuduće treba da radi. Jedan od ciljeva je bio i ravnomerni regionalni razvoj, kao proklamovani cilj, ali se on u tim proklamovanim ciljevima vrlo nisko targetira. Recimo, i kriterijumi nivoa razvijenosti opštine, kada su se dodeljivala sredstva i ocena projekata su bili sa vrlo zanemarljivim uticajem. Kao građanin Vojvodine svakako da mogu da konstatujem, a siguran sam da delim i stav ogromne većine građana Vojvodine, da smo protiv novosadizacije, jer je to proces koji svakako nije u skladu sa ravnomernim regionalnim razvojem.
Da je to tako, izneću određene podatke koji stoje u pregledu realizovanih kredita Fonda za razvoj AP Vojvodine od 2002. do 2012. godine, on je dostupan i na sajtu, gde se može videti da, recimo, Novi Sad ima 536 realizovanih kredita u vrednosti od 47.702.934 evra. Pročitaću vam zbog javnosti koje su to opštine: Sremski Karlovci, Opovo, Novi Kneževac, Titel, Irig, Beočin, Srbobran, Kovačica, Čoka, Novi Bečej, Apatin, Senta, Plandište, Žabalj, Žitište, Kanjiža, Mali Iđoš, Pećinci, Nova Crnja, Sečanj, Bački Petrovac, Stara Pazova, Kovin, Bač. One imaju manje odobrenih sredstava od Novog Sada.
Taj podatak bi bio još drastičniji, verovatno, ako pogledamo izveštaje odobrenih kredita u 2011. godini. Tu nema Novog Sada, a tu je 39 opština, pa je to verovatno nešto u tom domenu malo i smanjeno, taj odnos.
Mislim da ovakva praksa i ovakva politika Razvojnog fonda ne može biti prihvatljiva. Vidi se i određena koncentracija sredstava u Bačkoj. To je svakako nešto za čega treba izvući određene pouke u budućem radu.
Podneli smo određeni amandman na član 5, gde je stajala odredba u stavu 5. da Razvojni fond može imati svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine. Smatramo i ja lično, da Razvojni fond ima svoje organizacione jedinice. Treba da ima, jer na taj način bi se svakako približili potencijali fonda svim opštinama, pogotovo onim nerazvijenim.
Možda ćete i vi reći da je jedno opravdanje za ovakvu situaciju da pojedine opštine, pojedini okruzi nisu imali dovoljan broj kvalitetnih projekata, ili možda nisu imali dovoljno pokrića za određene iznose kredita.
U vezi s tim, sigurno treba napraviti jedan iskorak ka tim opštinama, ponuditi određene projekte da se oni osposobe, da pišu dovoljno kvalitetne i dobre projekte, da ih isfinansiraju i da na taj način pokušaju da se kredibilno kandiduju za dodeljivanje sredstava, jer bi to svakako bio jedan način da se ravnomerno razvijaju. Na ovaj način se svakako stvara još veći jaz, još veća diskrepanca između Novog Sada i određenih opština. I Subotica je na drugom mestu koja je skoro dva i po do tri puta manje sredstava ostvarila.
Dakle, nije reč samo o ovim opštinama gde ima i nerazvijenijih, ima i razvijenijih opština, ali se ta tendencija može ovim dokumentovati.
S druge strane razvoj poljoprivrede, kao jedan od ciljeva, je apsolutni prioritet, i mi ga podržavamo. On jeste prioritet na nivou države. Opet želim da kažem ovom prilikom, uz sva ulaganja koja smo imali, uz sve preporuke, uz sve najave, ipak smo u Vojvodini nespremni dočekali nepovoljne klimatske uslove. Gledajući i kroz okrug, koji jedan od najvećih, Srednjobanatski okrug, čiji je centar Zrenjanin, iz koga ja potičem, imali smo situaciju da su, pre svega, pojedine poljoprivredne kulture, počev od kukuruza, koji je imao više od 50% smanjeni prinos, pa preko kukuruza, soje i šećerne repe, gde ide od 18 do 35% smanjeni prinos u odnosu na prosek.
Takođe, kada je u pitanju stočarstvo, iz godine u godinu, imamo smanjeni fond stoke, i ove godine će biti to smanjenje za nekih desetak procenata.
Jedan od proklamovanih ciljeva je bio podsticanje razvoja preduzetništva. Takođe, u Srednjebanatskom okrugu, a verujem i u nekim drugim, najveći pad zaposlenosti upravo beležimo kod preduzetnika u 2012. godini, a to je za nekih 6,3%.
Takođe, proklamovani cilj je bio i podizanje nivoa tehničko-tehnološke opremljenosti, podsticaj razvoja tehnologija u Zrenjaninskom okrugu. Imate oko 1.100 visoko obrazovanih i nezaposlenih. Ceni se da je to tehničko-tehnološka nespremnost privrede u okrugu da prihvati visoko obrazovane kadrove.
Na to dodajem da je prosečna isplaćena zarada za avgust mesec niža za 11% od republičkog proseka. Imamo, recimo, Novi Bečej, o drugima nemam precizne podatke, ali iskoristiću ovo, čak 26% niža od republičke, a za čak 8% od pokrajinskog proseka. Dakle, vidimo i razliku u odnosu na republički i odnosu na pokrajinski prosek.
Svi ovi proklamovani ciljevi, kada pogledate kroz ovu prizmu, možemo konstatovati, nisu u dobrom delu ispunjeni i da je politika, koja je do sada vođena i u razvojnom fondu, rekao sam, kao jednoj od osnovnih poluga za realizaciju ovih ciljeva, je bila politika mnogo, mnogo propuštenih šansi. Naravno da postoji objektivna odgovornost onih koji su obavljali, ali i velika je obaveza onih koji će u budućnosti voditi ovaj fond i politiku AP Vojvodine da izvuku pouke iz načina vođenja politike i ovih podataka o kojima sam govorio i da sve raspoložive potencijale usmere ka realnoj realizaciji ovih proklamovanih ciljeva koji su navedeni u članu 4, a sprovodiće se na način kako je to rečeno u članu 6. Dobićemo onda rešavanje realnih problema na terenu, o onima o kojima ste vi govorili, gospodin Pastor, u prethodnim raspravama, a to je rešavanje pitanja vodovoda, kanalizacije, škole, vrtića, razvoja privrede, uposlenosti građana. Još uvek imamo veliki broj opština u Vojvodini koje nemaju te osnovne probleme rešene.
Socijalistička partija Srbije je opoziciona stranka u Skupštini AP Vojvodine, ali želim da kažem da smo spremni da u tom statusu podržimo jednu ovakvu politiku, rekao bih novu politiku, usmerenu, kao što sam rekao, ka suštinskoj autonomiji, odnosno optimalnom razvoju svih potencijala AP Vojvodine i da svoje stranačke potencijale i poziciju naše stranke u Vladi Republike Srbije ponudimo za realizaciju takve politike, naravno, u dogovoru sa institucijama AP Vojvodine, a na način, kako ste vi rekli, da rešavamo probleme u institucijama države Srbije i AP Vojvodine. Želimo da učestvujemo u definisanju rešenja budućeg zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine koji smatramo izuzetno značajnim, pre svega u smislu da prevaziđemo i izbegnemo određene nepreciznosti, a pre svega, nepotrebne političke tenzije.
Zbog svega ovog navedenog SPS će svakako u načelu podržati ovaj sporazum iz koga je proistekao redosled poteza kada je u pitanju "Razvojna banka Vojvodine" i Fond za razvoj AP Vojvodine, naravno, ovaj Predlog zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine.
Kada je reč o drugim predlozima zakona koji su predmet načelne rasprave, više puta su spominjani predlozi zakona o garancijama države Srbije za zaduživanje, pre svega, javnog preduzeća "Srbijagas" i drugih javnih preduzeća. Većina govornika nije do kraja želela da kaže istinu, a ona je takva da trenutno "Srbijagas" nabavlja gas po ceni od 47 dinara, a prodaje ga po 35 dinara, što znači da je gubitak 12 dinara po kubnom metru. Taj gubitak samo u četvrtom kvartalu proizvešće 75 miliona evra gubitka za "Srbijagas". To je cena očuvanja standarda naših građana i socijalnog statusa građana Republike Srbije. Ono što zaista treba reći, a i gospođa Grubješić je rekla, budžetom Republike Srbije za 2013. godinu definisana je politika kada su u pitanju zaduživanja i u 2013. godini "Srbijagas" neće biti u prilici da uzima kredite za likvidnost, kao ni druga javna preduzeća, već će garancije za zaduživanje za kapitalne investicije biti moguće u 2013. godini. Ovo što se radi danas je politika koja je bila i koja je definisana budžetom za 2012. godinu. Po Zakonu o javnom dugu Narodna skupština donosi zakon, a u budžetu Republike Srbije za 2011. godinu predviđena su sredstva za davanje garancija za odobravanje ovog kredita za "Srbijagas".
Rešenja se traže i Vlada Republike Srbije, "Srbijagas" su na tragu rešenja. Ona mogu biti u smislu da se ponudi realna cena, da se postignu određeni povoljni ugovori prilikom nabavke gasa ili možda neka modifikacija u ova dva modela o kojima govorim, što će svakako biti definisano kao neka politika u 2012. godini.
Državna revizorska institucija je ceneći složenost sistema kakav je "Srbijagas" završila posao oko revizije, ali treba reći da je postupak u toku i da nema nikakve mistifikacije, nego se jednostavno rade tzv raščišćavajući sastanci, definišu se neke nejasne pozicije i nema nikakve misterije. Kada DRI izađe sa tim izveštajem javnost će svakako biti upoznata, odnosno DRI nas je navikla na to.
Što se tiče Predloga o izmenama i dopunama zakona o energetici i sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Italije o saradnji u energetici, želim da kažem da je premijer, gospodin Ivica Dačić, u svom ekspozeu dao osnovne konture politike Vlade i tada su jasno definisane komparativne prednosti i ono čime će se baviti Vlada Republike Srbije, a to su poljoprivreda, energetika i infrastruktura. Svi predlozi zakona, a ova dva idu u tom pravcu, pre svega, da se otklone određeni nedostaci u pravnoj regulativi, kada su u pitanju energetske dozvole ili saglasnosti i uz primene, kao što smo čuli u obrazloženju, videli Zakon o opštem upravnom postupku zadovoljiće se određeni materijalno i formalni-pravni uslovi za postupanje po zahtevima fizičkih i pravnih lica za izdavanje energetskih dozvola i saglasnosti. Dakle, radi se o definisanju određenog ambijenta u ovoj za Republiku Srbiju vrlo značajnom prirodnom resursu i otklanjaju se određene opasnosti.
Italija je zemlja koja je vrlo ugledan član EU i svakako da bilo kakva saradnja, pogotovo u ovoj vrlo značajnoj oblasti, Republici Srbiji prija i godi, jer je to prilika da ostvarimo određene koristi, da unapredimo naš ambijent kada je u pitanju vrlo značajan potencijal Republike Srbije.
Naravno, da se približimo i standardima i dostignućima EU u ovoj oblasti. Zbog svega ovoga i zbog svega navedenog na kraju želim da kažem još jednom da će poslanički klub SPS apsolutno u načelu podržati sve ove predloge zakona koji su predmet rasprave u načelu. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Đorđe Stojšić.
Izvinite, po Poslovniku, gospodin Stefanović.

Gospodine predsedniče, ja se stvarno izvinjavam, povređen je član 96. Poslovnika, uz svo uvažavanje prethodnog govornika i zaista vrlo sadržajnu raspravu, tehničkom greškom je, čini mi se, dva puta resetovano vreme i mi smo zaista, čini mi se, preko 30 minuta slušali jedno izlaganje. To je bilo tehničkom greškom učinjeno, ne mislim da je namera upitanju, ali moram da ukažem da ipak vodimo računa o tim stvarima, jer ušli smo u dvanaesti sat. Zahvaljujem se.

Zamenik sekretara, gospodin Vujović, je beležio, pošto je jedna tehnička greška urađena i kada ja nisam bio u sali, tako da sam faktički video da smo sabirali vreme koje je bilo potrošeno do sada. Znači, tačno 20 minuta i ja sam signalizirao gospodinu Kasaloviću i on je to ispoštovao i završio u trenutku kada je isticao 20. minut.
Izvinjavam se još jednom svima zbog tehničke greške, ali sistem nam je, nažalost, nesavršen. Trudićemo se da to bude bolje u budućnosti.
Gospodin Stojšić, prijavite se, molim vas još jednom, vi ste na redu.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, uvaženi predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, prvo i pre svega osvrnuo bih se na način na koji je objedinjena rasprava po svim ovim tačkama, s obzirom da one međusobno nemaju mnogo veze, ali za nas, kao LSDV, definitivno je najvažniji Predlog zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, mada ćemo se osvrnuti i na ostale tačke.
U smislu ovog predloga, iako je ovo možda zbog načina na koji se o ovoj tački raspravlja, na neki način marginalna ekonomska tema, za predstavnike AP Vojvodine je sigurno prvo i pre svega politička tema, zato što oslikava vrlo dobro način na koji se tretiraju pokrajinske institucije i u proteklih nekoliko meseci smo mogli u više navrata da se uverimo na koji način se to čini.
Iz nekog šireg političkog konteksta možemo malo sagledati to da pre 25 godina, kada je Milošević organizovao tzv. mitinge istine o Kosovu, kada se pričalo - Oj Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela itd, sa druge strane se toj istoj Vojvodini takođe ukidala autonomija i na neki način ovo je, može se reći, nekakva zombi politička filozofija, pošto oživljava posle 25 godina, da se ponovo, baveći se Kosovom i nekim drugim temama, Vojvodini ukidaju institucije koje je ona mukotrpno stvarala. Tada je ukidan fond za zdravstvo, penzioni fond, takođe razvojni fond i svedoci smo toga da je to i dan danas slučaj, tako da od čuvenih parola – uhapsite Vlasija, danas je isto hapšenje ovako popularno, Vlasija više nema ali vidimo da Vojvodina ostaje bez institucija, naročito onih u kojima se nalaze neka sredstva, a kada Srbija zapadne u ozbiljne ekonomske probleme, prvo čega se sete vlastodršci u Beogradu je da ta sredstva možda eventualno postoje u nekim institucijama koje se nalaze u Novom Sadu, pa hajde da vidimo brže-bolje, možda bi se tamo mogli naći neki viškovi.
U tom kontekstu možemo razmatrati situaciju kada, nakon odluke Skupštine Vojvodine da se izvrši dokapitalizacija Razvojne banke, ta ista razvojna banka bude žrtva višemesečnih, višenedeljnih pritisaka od strane samog ministra, i na kraju dođemo u situaciju da volšebno ona mora da se ugasi, jer ne ispunjava parametre likvidnosti i kapitalne adekvatnosti, te stoga sada, kao kompromisno rešenje, moramo da osnujemo Razvojni fond Pokrajine Vojvodine koji će se osnovati sa 10 miliona dinara. Deset miliona dinara za 200.000 nezaposlenih u Vojvodini, pa svakom nezaposlenom da se da po 500 dinara kredita, ne znam koji tačno biznis može da se pokrene za ta sredstva.
Mislim da smo svedoci nečega što smo već nekoliko puta gledali. Mi smo podržavali koncept da Vojvodina treba da ima razvojnu banku, ne ulazeći u to kako je radila dosadašnja razvojna banka, ali ako je kriterijum da nešto što radi sa gubitkom treba da se ukine, onda da razumem zbog čega se ne ukine i Železara Smederevo i Basen Bor, JAT itd, koji takođe rade sa gubitkom, ako je to jedini kriterijum. Da li je ona radila dobro? Ne. Da li je mogao da bude bolji menadžment? Da. Ali da li ona treba da se ukine kao takva? Mislim da je Skupština Vojvodine na to pitanje dala odgovor i takva je odluka morala da se poštuje, a ne da se omalovažavaju i predstavnici te Skupštine Vojvodine i poslanici i građani koji su ih birali.
Očigledno da postoji neka opsesija da se sve finansijske institucije koje nisu pod direktnom kontrolom političkih oligarhija u Beogradu, na neki način moraju ili privatizovati ili ukinuti. Nekada je u Novom Sadu postojala i Novosadska banka i Panomska banka i Vojvođanska banka i Kulska banka i Meridijan i Novi Sad je bio finansijski centar u svoje vreme. Te banke su uspele da prežive devedesete godine koje su bile izuzetno teške za privredu i nakon toga, preko tzv. Pariskog i Londonskog kluba one su podržavljene, njih je stvarala svojevremeno vojvođanska privreda i vojvođanski građani i depozitima su je decenijama gradili, te iste banke. One su preko noći privatizovane. Naravno, sve pare su otišle u budžet. Danas su centrale tih banaka manje-više premeštene u Beograd i jedna jedina finansijska institucija koja je ostala, odnosno ponovo počela da postoji u Novom Sadu je sada takođe ukinuta.
Zbog čega postoji takav stav ljudi koji upravljaju finansijskim sektorom u ovoj zemlji već skoro deceniju i malo više, ne znam, ali očigledno da oko tog pitanja postoji konsenzus da u Novom Sadu ne treba apsolutno nikad da postoji ijedna banka koja nije pod direktnom kontrolom političara iz Beograda.
Što se tiče samog Predloga zakona, već sam rekao, osnivački ulog deset miliona dinara ne može da se poredi sa onim što je bila aktiva o kojoj smo pričali i dokapitalizacijom od 150 miliona evra, zato što sa deset miliona dinara ne vidim šta možete da razvijate u Pokrajini koja ima 200.000 nezaposlenih i kojoj su preko potrebna ulaganja u infrastrukturu. Kada sam diskutovao svojevremeno o Zakonu o preuzimanju imovine i obaveze banaka koji je svojevremeno predložen, jedan od dokumenata je bio da Vojvodina ima neke ekonomske specifičnosti koje se tiču toga da je tamo dominantna grana ekonomije poljoprivreda, da postoji agroindustrijski kompleks koji takođe ima vrlo duge periode naplate, ulaganja u poljoprivredu su takođe vrlo specifična i zbog toga je potrebno da postoji posebna finansijska institucija koja takve sektore finansira.
Ne vidim kako će ovaj fond uopšte da se kapitalizuje, kako će da dođe do sredstava. Da li on dobija neke kredite? Da li će to biti dokapitalizacija? To je neko društvo sa ograničenom odgovornošću. Prvo je taj isti fond ukinut, pa je pripojen Razvojnoj banci, pa se sad ponovo pojavljuje. Takođe su navedeni rizik likvidnosti, kreditni rizik, kamatni rizik i tržišni rizik. Samo se ne spominje politički rizik, koji je po meni najbitniji kada se ovakvi entiteti osnivaju, zato što je očigledno isključivo nečija politička volja ta koja je najveći rizik za postojanje takve institucije, odnosno za to da li će Fond imati sredstava ili neće.
Znate vrlo dobro da je republički budžet ostao dužan više desetina milijardi starom Fondu za razvoj. To nikada više niko nije ni spomenuo. Deo od prihoda od privatizacije je bio namenjen za punjenje tog fonda. Agencija nije nikad ni obračunala koliko tačno Vojvodina treba da dobije po tom osnovu. Sigurno ništa bolje neće biti ni u slučaju ovog novog razvojnog fonda.
Sve u svemu, daleko smo od toga da je ekonomski razvoj države prioritet, a ne politička kontrola. Svaka dobra inicijativa na kraju se svede na to da li i koja politička stranka kontroliše određenu instituciju. Ako se već zalažemo za evropske integracije i stalno pričamo o tome, ne možemo dozvoliti da uređenje države i dalje bude srednjevekovno. Stvarno mislim da ne treba da živimo u nekakvom političkom feudalizmu, gde samo vladajuća oligarhija, koja raspolaže ministarstvima sile i ubira porez, posle može da deli resurse onako kako joj se sviđa i da svi građani treba da budu u mogućnosti da njihove sredine, konkretno ja dolazim iz male lokalne samouprave u Vojvodini koja je u izuzetno teškom ekonomskom stanju, da svi mogu na adekvatan način da utiču na razvoj svoje sredine. Postoje sigurno mnoge prakse i unutar te EU. Recimo, Donja Saksonija je suvlasnik "Folksvagena". Svi znamo kakva je to firma. Vlada Vojvodine do skoro nije bila suvlasnik ni zgrade u kojoj se nalazila. Da ne pričam o nekim drugim resursima i institucijama.
Ovo što se desilo sa Razvojnom bankom, ponoviću, je samo neki tužan sled događaja koji je očigledno neminovan. Posle odluka Ustavnog suda o nadležnostima, ovo je samo još jedan od vidova pritiska na pokrajinsku administraciju, koja će imati izuzetno velike probleme da održi nadležnosti koje su joj vraćene u zadnjih desetak godina.
U svakom slučaju, po meni je ovo bacanje prašine u oči građanima Vojvodine, da bi danas-sutra postojao alibi da kada neko možda bude tražio sredstva iz Fonda za razvoj Republike Srbije moći će da se kaže – vi imate svoj razvojni fond, zbog čega se obraćate Fondu za razvoj Republike Srbije? To ne bi bio prvi put, jer i u prošlosti je to bio slučaj, iako ne može da se poredi nivo sredstava u jednom i u drugom fondu.
Konstantno smo slušali priče kako je Vojvodina nekakva lokomotiva ekonomskog razvoja itd. Nekad je bila možda dizel lokomotiva, a sada više nije ni električna, ni dizel, sada je parna lokomotiva. Kakva god da je, sigurno ne može da ide na prazna obećanja i na opiljke, pošto od jedne od razvijenijih regiona unutar bivše Jugoslavije sada smo na poziciji da smo po svim parametrima nerazvijeniji i od Beograda i od uže Srbije.
Sve u svemu, LSV ne može da podrži ovakav jedan predlog zakona, s obzirom na to da je ovo jedan truo kompromis koji po nama neće doneti ništa novo. I dalje će biti samo jedna od mnogobrojnih institucija koje će biti pod direktnom kontrolom, odnosno samovoljom onih koji raspolažu političkom moći ovde u Beogradu.
Što se tiče ostalih predloga zakona koji su objedinjeni u ovoj tački, to je Sporazum između Vlade Republike Italije i u oblasti energetike i Srbije, mislim da tu postoji mnogo teža problematika, a vezano za elektro-distributivnu mrežu koja je, uprkos tome što je energija iz obnovljivih izvora, danas izuzetno popularna. Nisam siguran da je do sada ulagano dovoljno u mrežu koja može da podrži nove izvore energije. Konkretno znam da postoji, iako bi italijanska strana tu energiju prodavala po povlašćenoj ceni pošto se prodaje zelena energija, problematika kabla, odnosno prenosa te energije ispod Jadrana do Italije, što ne znam da li je uopšte spomenuto u ovom sporazumu.
U smislu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, verovatno ste videli iz sredstava javnog informisanja, ali ono što nas izuzetno zanima je tretman prema "Elektro-Vojvodini", koja do sada nije imala adekvatnu moć, odnosno rukovodstvo "Elektro-Vojvodine" je bilo u poziciji da, s obzirom da ima najviši stepen naplate i da posluje kao profitabilan deo EPS, i dalje ima problem da kada god neko poželi sredstva mogu jednostavno da se prebaci na centralne račune. To se tako čini već dugi niz godina.

Gospodine Stojšiću, molim vas, to nema apsolutno nikakve veze sa današnjom temom. Molim vas da se vratimo na temu rasprave. Znam da je to vama interesantno, ali to stvarno sa tačkama dnevnog reda nema nikakve veze.

Sve u svemu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici nas zanima samo u domenu ovoga o čemu sam malopre govorio. Naravno, tu su garancije vezane za JAT i "Srbijagas". Saznajemo takođe iz sredstava javnog informisanja da za JAT postoji nekakva strategija i da će se formirati neki novi JAT, ali stvarno bih želeo da vidim neku fizibiliti studiju koja kaže da je to ekonomski isplativo, jer svi koji iole imaju veze sa tom industrijom apsolutno su sigurni da male avio kompanije, kao što je JAT, ne mogu da opstanu same na tržištu. Čak je sugerisano da se eventualno izvrši neko udruživanje ovde u regionu. Tako da, dok god se ne bude izašlo sa nekom temeljnijom strategijom vezano za JAT, mislim da ćemo ovakve garancije konstantno morati da odobravamo, zato što će i dalje raditi sa velikim gubicima. Zahvaljujem.