Hvala vam.
Ne bih vam mnogo oduzimao vremena. Družili smo se danas čitav dan. Hvala vam na strpljenju, hvala vam na jako puno predloga od kojih su mnogi bili korisni. Iskoristio bih priliku, iako možete zadržite strpljenje još par minuta, iz jednog jedinog razloga, jer mislim da će nam to koristiti kada u ponedeljak budemo vodili raspravu u pojedinostima, pa ćete otprilike znati neko opredeljenje i odgovore na pitanja koja ste postavili.
Naravno, neću odgovarati na pitanja tipa – voleli bi da agrarni budžet bude 6, 7, 10, 15%. Voleli bi da premija za mleko bude 15 dinara, ili za junice 4,40, 50 ili 60.000.
Voleli bi da premija za mleko bude, ne znam, 15 dinara ili tamo za junice 40, 50 ili 60 hiljada. Voleo bih da imam budžet, bar, mađarskog ministra poljoprivrede koji samo od EU ima 2,5 milijarde evra. Situacija je takva kakva jeste. Prema tome, koliko para toliko muzike i moramo se uklopiti u to.
Gospodin Arpad je pitao nekoliko pitanja. Da li škole mogu biti nosioci subvencija? Ne mogu, zato što nisu tržišno orijentisane i zato što se finansiraju iz Ministarstva prosvete.
Sledeće pitanje postavili ste o Pravilniku o područjima sa otežanim uslovima, da to određuje ministar, pa da ministar ima tu velika prava. Tu postoje vrlo jasni kriterijumi. Taj pravilnik je istekao 31. decembra. Pravićemo novi pravilnik. Uticaće na to, znači, objektivni uslovi i nagib terena, nadmorska visina, poplave grad, klizišta, socijalno stanje terena i svega onoga ostalog i mislim da ćemo doći do objektivnih podataka koja su to područja pod otežanim uslovima poslovanja.
Dinamika plaćanja, vi ste čak i predložili svojim amandmanom da plaćanja budu jedna do 31. marta, druga do, valjda čini mi se 30. oktobra. Znate da to ne zavisi samo od Ministarstva poljoprivrede. Zavisi uopšte od stanja budžeta, od Ministarstva finansija, a pogotovo što imamo i odredbu u zakonu da je ponovno prijavljivanje od 31. marta, pa ne bi stigli sigurno da nešto nadoknadimo. Inače, da vam kažem, mi smo u 2012. godini isplatili sve kompletne obaveze iz 2011. godine i 99,6% obaveza iz 2012. godine. Prema tome, mislimo da ćemo ustaliti to, napravićemo sa Ministarstvom finansija dinamiku i mislimo da ćemo određene subvencije isplaćivati baš u ono vreme kad treba. Čini mi se da će prvo na redu biti isplata regresa za dizel gorivo koje će početi čim se završi pravilnik. Mislim da će to biti negde oko 1. marta.
Podsticaji za mlade proizvođače. To je isto jedan od vaših amandmana. Da, biće implementirano kroz zakon, kroz investicionu podršku, tako što će povratak investicija za mlade poljoprivredne proizvođače biti veći nego za ostale. Za ostale će biti 30%, ovde će biti najmanje 40%, a pričali smo o tome da možda bude i 50%.
Olena Papuga je izrazila bojazan da neće biti sredstava u budžetu. Izračunali smo tako i takva je računica da će biti sredstava za kompletnu isplatu svih ovih subvencija koja su implementirana kroz zakon.
Ona je takođe predložila da uvažimo predloge poljoprivrednih proizvođača. Uvažili smo većinu predloga poljoprivrednih proizvođača od kojih je jedan bilo ograničenje do 100 hektara, drugi je bio da smo prihvatili očuvanje biljnih i genetičkih resursa i to se nalazi u članu 35. ovog zakona.
Jožef Šandor je ukazao na status žena, dečiji dodaci, penzije. To ne spada u ovaj zakon. Namerno smo hteli da razdvojimo ekonomske mere od socijalnih mera. Znači, ovo što imamo danas zakon o podsticajima su isključivo ekonomske mere koje imaju za cilj podizanje poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje. Ovo sve spada u socijalu i verovatno će biti u nekom drugom zakonu i nekom drugom ministarstvu.
Snežana Bogosavljević, SPS, je tražila da se uvrsti živinarstvo. Da, usvojili smo taj amandman i biće i živinarstvo i ribarstvo uvršćeni u zakon o podsticajima.
Ružica Igić, DSS, je pitala u vezi sa voćarstvom i ratarstvom – da li imaju pravo na podsticaje? Da, imaju pravo na podsticaje, pre svega, po hektaru, a naročito su predviđene mere za investicionu podršku.
Pitali ste za zakon o zadrugama. Zakon o zadrugama nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Njega će predložiti Ministarstvo privrede i finansija. Mislim, pošto zajedno radimo na nekim stvarima, a pitali su nas za konsultacije, da će brzo biti u opticaju.
Gospodin Veselinović, nažalost, ili nije bio prisutan kada sam ja govorio ili nije uvažio neke stvari, pošto me je pogrešno citirao kod nekih stvari, ali u redu je. Ispravićemo neke stvari. Rekli ste da je za 2013. godinu onih 5% malo, pošto je 4,5% od budžeta. Da, amandmanom ćemo to ispraviti. Znači, tih 5% važi od 1. januara 2014. godine, jer je budžet za 2013. godinu već usvojen.
Govorili ste o tome da ministar ima puno prava. Međutim, ministar samo bliže određuje tehniku, obrasce. To mora neko da radi. To je i do sada radilo Ministarstvo. To je doduše išlo na Vladu, ali oni koji znaju kakva je tehnologija Vlade, to je do sada radilo ministarstvo, pa mora neko da radi. Naravno, ne očekujete da će to raditi ministar. Već smo oformili pojedine segmente u poljoprivredi, oformili smo radne grupe. Tu su, ne samo radnici ministarstva, nego su i ljudi koji su van ministarstva, poljoprivredni proizvođači, ljudi iz nauke, ljudi koji se razumeju u to i koji će odlučivati o tim pravilnicima, tehnici i obrascima.
Uvažićemo taj vaš amandman i sami smo to primetili. To je još neko rekao, čini mi se, da pravo na podsticaje imaju oni koji obrađuju na obrađenu zemlju. Vrlo je teška kontrola. Imamo jako malo ljudi. To je opet problem para i finansija, ali ćemo to uvažiti i pokušaćemo da organizujemo, barem dva puta godišnje, satelitsko snimanje, koje je najbolje, ali koje košta nešto više. Pokušaćemo iz donacija da obezbedimo neke pare, već smo razgovarali o tome. To je najbolji način da se sagleda čitava površina i da znamo šta je obrađeno, šta nije obrađeno. Time ćemo dobiti još nešto. Dobićemo prave podatke o tome šta imamo, kojim kulturama su zasejane površine i koliko toga imamo. Ove godine smo imali dosta sumnjivih podataka, a moje lično mišljenje je da sumnjam da će ovaj popis dati tačne rezultate. Mislim da će tu biti jako puno problema.
Pitali ste za seoski turizam. Da, seoski turizam se nalazi u članu 37. – unapređenje ekonomskih aktivnosti kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima. To je to, gde u saradnji sa lokalnim samoupravama to može da se implementira.
Božidar Đelić, nažalost nije tu. Za njega bih imao par stvari. Ne bih se mešao u ove stručne stvari oko hektara. Znate li kako je bilo oko hektara, oko prinosa, na koji način se vratila ta mera oko hektara? To su oni čuveni traktori, one barikade i sve ono što se dogodilo, ali hajde da ne pričamo o tim stručnim stvarima koliko ide za stočarstvo, koliko ide za ratarstvo.
Ono što je meni važnije, a to su dve stvari, a to je ono što je rekao gospodin Đelić, nedostatak vizije i određivanje prema EU. Znate, postoji nekoliko diskutanata iz DS koji su govorili o tome, postoji Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da ga je možda samo trebalo dopuniti, ali znate šta u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini i ranijim godinama postoji u dva poglavlja, izričito rečeno nedostatak strategije, razvoja poljoprivrede i druga stvar ad hok mere u subvencijama.
Prema tome, mi smo bili dužni da dovedemo, ne dužni, nego to je zbog nas, hteli smo da napravimo ta dva zakona i da ih pustimo, odnosno jedan zakon i strategiju. Ova strategija treba da da viziju, a zakon je tehnika kojom treba da se te subvencije koje se daju.
Što se tiče određivanja prema EU i aktiviranja zaštitnih mehanizama – da. Ako se sećate ja sam to rekao odmah posle formiranja nove Vlade, nije prošlo možda ni par dana, pa sam dobio i "ribanje" od nekih stranih ambasadora, ali čvrsto stojim iza toga da Srbija mora da napravi neke zaštitne mehanizme jer 1. 1. 2014. je jako blizu. Neko je u prethodnom vremenu, nema veze ni ko ni zašto, ni kako, napravio pogrešnu procenu. Naša poljoprivreda neće biti spremna do tog trenutka da bude konkurentna. Prema tome, svi zajedno se moramo izboriti za neke stvari da zaštitimo konkurentnost, da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače.
U tom smislu gospodin Đelić je pomenuo jedno pismo. Jeste, ja sam još 1. oktobra 2012. godine potpredsednici zaduženoj za evropske integracije napisao jedno pismo u tom smislu. Urađena je analiza u Ministarstvu poljoprivrede koju zaštitu za koje proizvode treba da radimo i mislim da svi zajedno moramo insistirati da zaštitimo te proizvode, jer oni neće izdržati strogu konkurenciju, odnosno veliku konkurenciju koju ćemo imati od sledeće godine.
Ljuban Panić, on se malo udaljio od teme. Transparentnost ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mislim da je transparentnost bila potpuna, a ono što je zasmetalo u čitavoj stvari je način na koje je reagovalo rukovodstvo AP Vojvodine. Znači, ako su mogli u hiljadu stvari da se jave telefonom, i da zakažu sastanak, mogli su i ovog puta da kažu – ljudi nešto nam nije jasno, hajte dođite. Reagovati preko medija, lobirati medije, lobirati udruženja poljoprivrednika, praviti demonstracije, mislim da nije dobro ako želimo saradnju. Na osnovu toga mi smo reagovali i kao Vlada i ja lično kao ministar poljoprivrede.
Ivan Karić, DS je rekao da se ovim zakonom obesmišljava teritorijalna autonomija. Mislim da to nije tačno, ne ukida ni jedno pravo koje su AP Vojvodina, ni lokalne samouprave do sada imale u oblasti agrarne politike. Zakon jedino štiti državu od mogućnosti da se u nekom njenom delu vodi politika koja bi bila u suprotnosti sa nacionalnom strategijom i zato je za lokalne programe potrebna saglasnost ministarstva. Znači, potrebna je saglasnost ministarstva, a to je bilo i u dosadašnjim zakonima, i kao što Ministarstvo poljoprivrede ima Zelenu knjigu, pa izveštava Vladu, tako su dužni i svi ostali niži organi da pošalju izveštaje. To je jedna kontrola koja je normalna svuda u svim normalnim državama.
Na kraju samo, gospodin Petronijević nije tu, on je rekao jednu stvar, poručio je Vladi da ne stavljamo probleme ispod tepiha. Ova Vlada i ovo ministarstvo neće stavljati probleme ispod tepiha, nego će te probleme rešavati. Hvala vam na strpljenju i čini mi se da se vidimo u ponedeljak.
