Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Aligrudić, Nataša Vučković i Vesna Marjanović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u Zahtevu 138. narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam pored predstavnika predlagača: Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Zoran Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Milana Bačevića, ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministarke zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i: Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Srđan Belij, državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, prof. dr Vladimir Đukić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ivan Živkov, šef Kabineta ministra poljoprivrede, Ružica Tripić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Aleksandra Došlić, šef Odseka u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Milena Savić Ivanov i Jasmina Miljković, samostalni savetnici u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slavica Stojanović, rukovodilac grupe u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2013. godini, koje je sazvano na Zahtev 138. narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Drugog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite određen je sledeći:
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Konzularne konvencije između Republike Srbije i Crne Gore, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne Administrativne Regije Makao Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja njihovih doplomatsko-konzularnih predstavništava, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije o saradnji u oblasti odbrane, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, koji je podnela Vlada;
12. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti i održivom korišćenju biološke i predeone raznovrsnosti uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom korišćenju Karpata usvojene u Kijevu 22. maja 2003. godine, koji je podnela Vlada;
13. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera iz 1992. godine, koji je podnela Vlada;
14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između država članica Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope o aranžmanu sa zemljom domaćinom o sedištu Sekretarijata Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope, koji je podnela Vlada;
15. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja, koji je podnela Vlada;
16. Predlog zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006, koji je podnela Vlada;
17. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja i Protokola iz 1996. godine o izmenama i dopunama Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja, koji je podnela Vlada;
18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o drumskom prevozu putnika i stvari, koji je podnela Vlada;
19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Letonije o međunarodnom drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada;
20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, koji je podnela Vlada.
Narodni poslanik Meho Omerović, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti o održivom korišćenju biološke i predeone raznovrsnosti uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom korišćenju Karpata, usvojene u Kijevu 22. maja 2003. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera iz 1992. godine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između država članica Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope o aranžmanu sa zemljom domaćinom o sedištu Sekretarijata zdravstvene mreže jugoistočne Evrope, dakle, kao prvi zajednički načelni jedinstveni pretres.
2. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, Predlogu zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja i Protokola iz 1996. godine o izmenama i dopunama Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o drumskom prevozu putnika i stvari, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Letonije o međunarodnom drumskom saobraćaju i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore.
3. Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konzularne konvencije između Republike Srbije i Crne Gore, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne Administrativne Regije Makao Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja njihovih doplomatsko-konzularnih predstavništava, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Republike Namibije o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja.
Da li narodni poslanik Meho Omerović želi reč? (Ne.)
Pre nego što pređemo na odlučivanje, da utvrdimo kvorum, pošto je za odlučivanje potrebno najmanje 126 narodnih poslanika.
Pošto imamo kvorum, molim narodne poslanike da se izjasne o predlogu narodnog poslanika Mehe Omerovića.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 124, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 1. 3, 11, 12, 13. i 14, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Detalje o vremenu za svaku poslaničku grupu ste dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinili, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti i održivom korišćenju bioloških predeone raznovrsnosti uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, donete u Kijevu 22. maja 2003. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i amandmana na čl. 25 i 26 Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između država članica Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope o aranžmanu sa zemljom domaćinom o sedištu Sekretarijata Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima ministar Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, Dame i gospodo poštovani poslanici, govoriću o zakonu o podsticajima u poljoprivredni i ruralnom razvoju.
Poljoprivreda učestvuje sa 11% agrobiznisa preko 20% u BDP Srbije. Retke su privredne grane, kao što je to poljoprivreda, koje u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruju pozitivan bilans, i to u kontinuitetu još od 2005. godine, sa najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, kao što su zemlje EU i zemlje CEFTA.
Prošle godine je taj suficit iznosio 1,2 milijarde evra, iako struktura izvoza može i mora da bude mnogo bolja, jer Srbija i dalje izvozi višestruko manje poljoprivrednih proizvoda po hektaru od zemalja EU.
Još iz ekspozea premijera, prilikom formiranja aktuelne Vlade, bilo je jasno da je poljoprivreda jedan od prioriteta ove vlade. U skladu sa tim opredeljenjem, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je u četvorogodišnjem mandatu ove vlade sebi postavila tri krovna cilja. Prvi je da konstantno povećava agrarni budžet, da bi on u 2014. godini dostigao najmanje 5% od ukupnog budžeta. Drugi je da pronađe strateške partnere za realizaciju investicija, jer bez investicija nema ni razvoja, ni napretka. Treći krovni cilj je da obezbedimo jasne uslove i predvidivost za poljoprivredne proizvođače, da bi oni lakše mogli da planiraju svoju proizvodnju i da jačaju konkurentnost poljoprivrede.
Prvi cilj – veći agrarni budžet, već se ostvaruje u 2012. godini, preko rebalansa budžeta, pomoći poljoprivrednicima nakon katastrofalne suše. Budžetom za 2013. godinu su predviđena još 40% veća sredstva, tako da agrarni budžet u 2013. godini treba da bude negde oko 46 milijardi dinara, ili 4,5% ukupnog budžeta, što pokazuje da smo na dobrom putu da ostvarimo svoj krovni cilj, da u 2014. godini imamo agrarni budžet od 5% nacionalnog budžeta.
Kada kažem agrarni budžet, isključivo mislim na direktna davanja u poljoprivredi, ruralni razvoj i investicije, a ne sve ono što sleduje – plate, materijalni troškovi i sve ostalo.
Drugi cilj – kapitalne investicije se ne mogu brzo isplanirati, ni realizovati, jer za njih nema dovoljno sredstava u nacionalnom budžetu. Potrebno je tražiti strateške partnere na drugoj strani, pre svega, u inostranstvu. Na tom polju za ovih pola godine su ostvareni određeni rezultati. Na Novosadskom sajmu treba da potpišemo ugovor sa Kuvajtskim razvojnim fondom, a kao što ste informisani, ovih dana će uskoro biti potpisan i Međudržavni sporazum između Srbije i UAE, gde očekujemo velika sredstva koja će biti upotrebljena, pre svega, za rekonstrukciju i izgradnju zalivnih sistema, za nabavku steonih junica, za gradnju velikih skladišta za voće i povrće. Ali, o tom potom, kada dođu na red te investicije.
Treći prioritet ministarstva na čijem sam čelu je da stvori bolji ambijent za poljoprivrednu proizvodnju. Taj bolji ambijent znači da svako ko želi da se bavi poljoprivredom, unapred mora da zna šta može da očekuje od države, i to u dužem vremenskom periodu. U takvom ambijentu je svakom poljoprivrednom proizvođaču lakše da proceni da li mu se i koliko isplati određena vrsta proizvodnje.
Do sada nije postojao takav ambijent. Iz godine u godinu se lutalo različitim vrstama podsticaja. Nije postojao zakon koji precizno definiše tu oblast, pa se dešavalo da Vlada godišnje donese i preko 40 uredbi koje se odnose na podsticaje u poljoprivredi. Morate priznati da ni pravnici, ni stručnjaci u toj šumi uredbi nisu mogli lako da se snađu, a naročito kada govorimo o poljoprivrednicima, za koje takođe moramo priznati da nisu populacija koja se često bavi Službenim glasnicima i koji imaju pravne savetnike za određene oblasti, pa se dešavalo da poljoprivrednici zbog te nedovoljne informisanosti zakasne sa ostvarivanjem svojih prava.
Drugo, u situaciji kada se podsticaji u poljoprivredi regulišu uredbama, uvek ostaje otvoreno pitanje – da li su određeni podsticaji usvajani zbog opšteg interesa, ili zbog interesa određenih pojedinaca, grupa ili lobija? Upravo je, kao što znate, aktuelna afera oko nabavki đubriva, prema jednoj od uredbi, a osnovno pitanje čitavog slučaja jeste – u čijem interesu i sa kojim motivima je ta uredba bila predložena i bila usvojena?
Vlada Republike Srbije, predlaganjem ovog zakona, suštinski umanjuje svoju ulogu u kreiranju agrarne politike i daje jedan sistemski okvir koji važi za sve u državi, pa i za samu državu. Time se umanjuje mogućnost da se na Vladu vrši pritisak, da uredbama vrši podsticaje prema željama određenih pojedinaca ili interesnih grupa.
Prethodna Vlada je znala da poklekne pod pritiscima i menja politiku podsticaja u toku iste proizvodne godine, i to smo bili svedoci u 2012. godini. Nakon usvajanja ovog zakona, to više neće biti moguće.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini, jedna od ozbiljnih primedbi koja se ponavlja iz godine u godinu je upravo nepredvidiv ambijent za poljoprivrednu proizvodnju i vođenje "ad hok" politike subvencija u poljoprivredi. Ovaj zakon otklanja tu primedbu i uvodi sistem subvencija u okvire koje imaju sve ostale razvijene zemlje.
Što se tiče pojedinih konkretnih rešenja u ovom zakonu, nadam se da ćemo ih tokom ovog skupštinskog pretresa sve obuhvatiti. Skrenuo bih pažnju na nekoliko stvari koje mi u ministarstvu smatramo za izuzetno važne i značajne. Prvo, podsticaji su predviđeni i za pravna i za fizička lica. Dakle, i za poljoprivrednike, i za zadruge, i za preduzeća, verske zajednice, druge organizacije, ukoliko se bave poljoprivrednom proizvodnjom i ukoliko su registrovani u Ministarstvu poljoprivrede.
Podsticaji su predviđeni jednako i za one koji su vlasnici i koji su zakupci zemlje. Drugim rečima, svako onaj ko želi da se bavi poljoprivredom može na zakonom propisan način da ostvari pravo na podsticaj iz budžeta bez obzira na pravni ili vlasnički status. Govorim o zakonu, ovim zakonom garantovani su minimalni iznosi podsticaja za svaku godinu, a Vlada će svake godine zavisno i posle usvajanja zakona o budžetu donositi i usvajati maksimalne iznose podsticaja.
Dakle, iznosi koje zakon pominje npr. 6.000 dinara po hektaru ratarske proizvodnje ili premija za proizvodnju mleka od sedam dinara po litri su zakonom zagarantovani minimumi koje ni Vlada ne može da umanji, ali može da iz uveća ukoliko za to bude sredstava u budžetu.
Treće što smatramo izuzetno važnim je da ovim zakonom agrarna politika i politika ruralnog razvoja postaje jedinstvena za čitavu teritoriju RS, ali i omogućuje da se autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama sami utvrđuju sopstvene mere podrške na svom području i to kroz lokalne strategije, plaćanje premija osiguranja, regrese za skladištenje u javnim skladištima, regrese za reproduktivni materijal, kreditnu politiku itd. Zakon je ostavio pravo ministru poljoprivrede samo da pravilnicima propisuje način i tehniku realizacije podsticaja, a uslovi su definisani samim zakonom.
Treba skrenuti pažnju i na sledeće novine koje donosi ovaj zakon. Korisnik podsticaja na osnovu direktnih plaćanja može ostvariti ukupan iznos od 10 miliona dinara. Na iznos preko 10 miliona dinara do 20 miliona dinara biće mu umanjeni podsticaji za 5%, a za iznose preko 20 miliona biće umanjeni za 10%. Takođe, zakonom predviđamo i podsticaje za organsku proizvodnju koja će biti uvećana za 40% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju bez obzira da li se radi o periodu konverzije ili se radi za one koji već imaju sertifikovanu biljenu i stočarsku organsku proizvodnju. Zakon predviđa i mogućnost da se premije za mleko uvećaju za one proizvođače koji proizvode mleko ekstra klase, čime se stimulišu proizvođači da proizvode takvo mleko, jer prema podacima koje mi imamo svega 35% mleka koje se proizvodi u Srbiji je ekstra klase i odgovara EU standardima.
Značajna je novina što zakon predviđa i čitavu paletu podsticaja kada je u pitanju ruralni razvoj i otvara mogućnost da Ministarstvo poljoprivrede u sinergiji se autonomnim pokrajinama i sa lokalnim samoupravama realizuje mnoge projekte.
Na Nacrtu ovog zakona radila je radna grupa sastavljena od predstavnika više ministarstava uz konsultacije sa partnerima iz EU i predstavnicima relevantnih udruženja poljoprivrednih proizvođača. Pre usvajanja Nacrta zakona od strane Vlade održali smo opštinu javnu raspravu zakona sa svima onima koji su bili zainteresovani za nju. Rasprave su održane u Zrenjaninu, Kragujevcu, Čačku, Somboru, Trsteniku, Valjevu, Sjenici, Sremskoj Mitrovici, Bačkoj Palanci, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Beogradu.
Takođe je na adresu Ministarstva stiglo više desetina predloga i sugestija koje smo razmatrali, a neke i uvrstili u finalnu verziju ovog zakona. Jedna od prihvaćenih sugestija je to da se podsticaji opredeljuju za ratarsku proizvodnju na površinama do 100 hektara, što predstavlja jednu vrstu socijalne korekcije potpuno liberalnog pristupa, a u interesu je tržišne konkurentnosti manjih poljoprivrednih proizvođača. Takođe smo prihvatili da u tekstu zakona stoji odredba da budžet za poljoprivredu bude najmanje 5% od ukupnog državnog budžeta, s tim što ova odredba važi od 2014. godine, jer kao što znate Zakon o budžetu je usvojen pre nego što smo došli do ovog zakona. Takođe smo prihvatili sugestiju oko proširenja ingerencija autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava. Prihvatili smo sugestiju da se subvencioniše proizvodnja sadnog materijala. Prihvaćeno je da se minimalna količina mleka kao uslov za podsticanje po kvartalu smanji sa 3.000 na 1.500 litara u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, a kod podsticanja za stočarstvo dodate su mere podrške za proizvodnju jagnjadi.
Prihvatili smo takođe, i to će biti deo zakona, amandmane koji govore o podsticajima za ribarstvo i živinarstvo.
Poštovani poslanici, pravnici obično kažu da je bolje imati bilo kakav zakon nego nemati ga uopšte. Ako idemo tom logikom, samo zakonsko regulisanje ove oblasti predstavlja već veliki korak napred, pogotovo što je pred vama zaista dobar zakon.
Kao što sam rekao, osnovna namera Ministarstva poljoprivrede jeste stvaranje jednog predvidivog ambijenta za poljoprivredu proizvodnju. Osim ove predvidljivosti ovaj zakon donosi još nekoliko stvari, a to su lakše planiranje srednjoročnih i dugoročnih investicija, unapređenje konkurentnosti, uvođenje jedinstvene evidencije o podsticajima, bolje planiranje budžetskih sredstava i usaglašenost sa propisima EU.
Ukupan cilj predvidljivosti ambijenta za poljoprivrednu proizvodnju se ne može postići samo ovim zakonom jer je potrebno usvojiti bar još tri opšta akta i to strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja RS, nacionalni program za poljoprivredu i nacionalni program za ruralni razvoj. Ove opšte planske dokumente je po Zakonu o poljoprivredi u ruralnom razvoju trebala da usvoji prethodna vlada još tokom 2010. godine, ali to nije uradila iz nepoznatih razloga. Da li zbog nezainteresovanosti ili nekih drugih stvari, potpuno je nebitno. Tokom ove godine ćemo usvojiti strategiju poljoprivredi i ruralnog razvoja i tako zaista stvoriti jedan stabilan i predvidljiv okvir za dugoročnu poljoprivrednu proizvodnju u ovoj državi. Hvala vam. Za sada toliko.

Pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite da obavimo jednu administrativnu stvar koja će omogućiti da Narodna skupština radi u punom kapacitetu.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Milana Markovića, Janka Radakovića i Aleksandre Jerkov na funkcije narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupi slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na Predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima Milanu Markoviću, Janku Radakoviću i Aleksandri Jerkov danom podnošenja ostavke. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih mesta u Narodnoj skupštini.
Nastavljamo sa radom.
Po Poslovniku gospodin Đurić.

Član 128. stav 2. Najmanje desetak kartica poslanika SNS u ovom trenutku je ubačeno. To je posebno skandalozno jer su dvoje ministara iz Vlade ovde, pa ukoliko poslanici vladajuće koalicije, pre svega SNS ne žele da slušaju svoje ministre mogu makar da nauče to elementarno pravilo. Ne mogu da verujem da je sedam meseci problem naučiti pravilo. Slobodan izlazak iz sale. Kada se iz sale krene uzme se kartica i nosi se sa sobom.
Molim vas gospodine Stefanoviću da obezbedite da se to u ovom parlamentu poštuje. Imali smo pauzu tri nedelje i očekivao sam da se makar za te tri nedelje ta jednostavna radnja savlada. Hvala.

Molim službu Narodne skupštine da kartice narodnih poslanika koji nisu prisutni u sali budu izvađene i molim narodne poslanike da kada napuštaju salu svoje kartice nose sa sobom. Mislim da je tako najbolje da ne bi došlo do bilo kakve vrste zloupotrebe.
Ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani poslanici, ispred vas su izmene Zakona o zaštiti vazduha. To je zakon koji je donet 2009. godine. Imajući u vidu da su neke pravne osnove prevaziđene i da pored direktive EU iz 2001. godine sa kojom je Zakon o zaštiti vazduha usklađen. U međuvremenu imamo i nove regulative o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. To je jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo izvršili izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha.
Navešću samo nekoliko bitnih stvari koje predstavljaju izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha. Naravno, posle toga sam tu da odgovorim na sva vaša pitanja.
Ono što je možda prva stvar koja je rešena članom 1, a to je da je ispravljena greška u godini koja se uzimala kao referentna godina, bila je stavljena 2001. godina, a potrebno je da prema direktivama bude 1990. godina.
Između ostalog, to je jedan od razloga što su ove izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha date po hitnom postupku. Veoma je važna referentna godina za donošenje strategije o zaštiti vazduha. Nažalost, Srbija još uvek nema strategiju o zaštiti vazduha. Ona je trebala da bude gotova prošle godine. Ovim izmenama i dopunama o zaštiti vazduha taj datum smo, koji je bio u zakonu za strategiju, morali da promenimo.
Druga stvar koja je značajna jeste izmena čl. 2. i 3. Tu smo pokušali da obezbedimo uslove da se donesu dve nove uredbe gde će se mnogo preciznije i jasnije odrediti nivo zagađenja i to iz dve vrste postrojenja. Jedno su hemijska postrojenja, odnosno stacionarni izvori. Drugo su postrojenja i sagorevanja iz elektrana.
Pored toga, u samom zakonu je postojala jedna vrsta greške. Naime, ranije je EU određivala maksimalne emisije. Jasno je da svaka zemlja mora da odredi maksimalne emisije zagađenja. To će uraditi i naša zemlja. Na osnovu toga će se napraviti program kako ćemo te emisije u narednom periodu da smanjujemo.
Ono što mislim da je značajno, a u zakonu je bilo predviđeno, da je ministar taj koji pravilnikom određuje postupanje sa određenim gasovima sa efektom staklene bašte. Danas je to ovim izmenama i dopunama zakona uređeno da to radi Vlada. Mislim da je to mnogo preglednije i bolje nego u prethodnom periodu.
Imajući u vidu novu direktivu, odnosno regulativu koja je doneta, a vezano za florove gasove, prošireno je sa gasovima koji oštećuju ozonski omotač. Ono što će verovatno sve zanimati, a to je da rok koji je postojao u Zakonu o zaštiti vazduha, da se sa jednokratnih rezervoara krene na višekratne rezervoare. To smo morali da sklonimo kao rok, jer naša privreda i naši emiteri nisu u mogućnosti da takav rok ispoštuju. Sa njima smo razgovarali. Nismo jedina zemlja, možda smo jedna od retkih zemalja koja je imala takav rok. Neke druge države nemaju takve rokove, odnosno napisano je da onog trenutka kada uđu u EU moraju da pređu sa jednokratnih na višekratne rezervoare.
Suština izmena Zakona o zaštiti vazduha jeste da imamo kvalitetnije okruženje, da imamo kvalitetniji vazduh i da budemo potpuno usklađeni sa onim što se zovu direktive EU.
Ono što sam posebno naglasila na samom početku za nas je od značaja, jer nam ove izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha daju mogućnost da u što kraćem roku završimo strategiju zaštite vazduha. Strategija zaštite vazduha nije pitanje samo ovog ministarstva. Tu će biti obuhvaćeni i energetika i saobraćaj i sve ono iz čega imamo emisije štetnih gasova.
Mislim da je za sada dovoljno. Tu sam da odgovorim na sva pitanja.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iznesem sugestije SVM u vezi Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je prva tačka dnevnog reda.
Prvo što želim da kažem jeste da pozdravljamo odluku o donošenju ovog zakona, jer znamo šta je bilo proteklih godina u vezi subvencija. Izuzetno je važno što ćemo imati zakon, a ne uredbe i što će ubuduće poljoprivredni proizvođači znati unapred šta ih čeka u narednoj godini. To je važno za njih, jer znamo da u poljoprivredi moramo da planiramo, moramo da znamo na šta možemo da računamo i na kakve podsticaje možemo računati.
Želim da kažem nekoliko pozitivnih stvari o ovom zakonu. Mi iz SVM sebe vidimo kao konstruktivnu opoziciju, pa zbog toga konstruktivno prilazimo ovom predlogu zakona. Sigurni smo da će se donošenjem ovog zakona stvoriti povoljniji uslovi za planiranje budžetskih sredstava potrebnih za realizaciju mera agrarne politike u svakom budžetskom periodu, a na osnovu preciznijih potreba krajnjih korisnika.
Mi iz SVM smatramo da se svaki uloženi dinar koji je namenjen poljoprivredi dvostruko vraća. SVM se proteklih nedelja, odnosno meseci ozbiljno bavio ovom temom i na izborima u našem programu je ključna tačka bila donošenje ovog zakona. Mi iz SVM u novembru 2012. godine smo organizovali javnu raspravu u vezi ovog zakona. Na taj skup se odazvalo više od 30 poljoprivrednih organizacija, bili su prisutni predstavnici struke, kao i čelnici nekih opština koji su zaduženi za poljoprivredu. Na tom skupu je pohvaljeno što država konačno želi da uobliči transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi.
Mi sa svoje strane, konstruktivnim prilazom Predlogu zakona iz te oblasti, za cilj postavljamo pomoć i podsticaj malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Pozitivno je da su poljoprivredni proizvođači imali priliku da se izjasne o ovom zakonu, mada nije puno predloga usvojeno i posle javne rasprave nije bilo daljeg usaglašavanja. Ipak je pozitivno što je Ministarstvo poljoprivrede pitalo poljoprivredne proizvođače šta žele i da su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o nacrtu zakona.
Ovim zakonom se realizuju zahtevi poljoprivrednih proizvođača koji postoje duži niz godina, a odnose se na uspostavljanje sistema dugoročne, predvidive, konzistentne i transparentne poljoprivredne politike. Strateški je jako važno da imamo predvidivost u poljoprivrednoj proizvodnji. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvoriće se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika koja se neće često menjati. Napravljen je iskorak u pravednijoj raspodeli agrarnog budžeta time što su pravna i fizička lica izjednačena u pravu na subvencije po ovom predlogu zakona, kao i površine pod voćnjacima i vinogradima koji će takođe biti uzeti u obzir pri ostvarivanju prava na direktna plaćanja.
Veliki broj učesnika na ovom sastanku, koji smo organizovali, je tražio da se poveća budžet za poljoprivredu, odnosno da iznosi najmanje 5% od nacionalnog budžeta. Od izuzetnog je značaja to što je ovaj predlog prihvaćen i unet u tekst Predloga zakona. Dobro je i to da su predviđeni posebni podsticaji za organsku proizvodnju, kao i to što će Ministarstvo subvencije deliti samo do 100 hektara.
Veliki broj primedbi se odnosi na to da su poljoprivredni penzioneri preko 65 godina, automatski razvrstani kao nekomercijalno gazdinstvo, a proizvođači koji su penzioneri iz radnog odnosa imaju priliku da biraju. Od izuzetno je značaja je to, s obzirom da se radi o neravnopravnom tretmanu, što su primedbe uvažene i unete u Predlog zakona, tako što će se za vreme registracije svaki poljoprivredni proizvođač izjasniti po tome. Traženo je da se propiše mogućnost AP i lokalnim samoupravama da mogu da utvrđuju i druge mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike, a ne samo za kreditnu podršku.
Prvobitno je u nacrtu zakona planirano da ovi subjekti ne mogu da sprovode mere cenovne podrške, već samo investicione i kreditne. Obzirom da se radi o sredstvima AP i lokalne samouprave koje imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, uz uslov da su mere u saglasnosti sa agrarnom politikom državne, predlog je prihvaćen i delimično unet u predloženi tekst.
Ipak, naša poslanička grupa sa svojim amandmanima želi da proširi ovaj krug podsticaja. Nadam se da ćete imati razumevanja za to.
Pozitivno je što će lokalne samouprave moći da računaju na neki podsticaje. Takođe je za pohvalu da će biti dostupni za javnost podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja.
Ovim predlogom zakona je predloženo da pored pravnih lica, manastiri, odnosno druga crkveno-pravna lica imaju pravo da ostvare pravo na subvencije, i to na celokupnoj svojoj imovini.
To je izuzetno pozitivno. Međutim, ima jedno pitanje u vezi ovoga za vas, gospodine ministre. Interesuje me – da li srednje poljoprivredne škole, kao pravna lica, mogu da računaju na podsticaje? To su škole koje imaju svoje ekonomije. Na primer Srednja poljoprivredna škola u Bačkoj Topoli, koju sam i ja pohađao, ima svoju ekonomiju koja gazduje na 110 hektara poljoprivrednog zemljišta. Izuzetno bi bilo značajno da ta srednja škola dobije neku podršku. Interesuje me, gospodine ministre, na šta mogu da računaju srednje poljoprivredne škole po ovom predlogu zakona?
Pozitivno je što ima kreditne podrške. Kreditna podrška predstavlja vrstu podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita i na taj način se stvara povoljniji pristup izvorima finansijskih sredstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Pozitivno je i da postoji podrška za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja, tj. predstavlja vrstu podsticaja koji doprinose lokalnim akterima ruralnog razvoja, da dugoročno poboljšaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija održivog ruralnog razvoja.
Naravno, pored pozitivnih stvari, imamo i neke primedbe na predloženi zakon. Podneli smo neke amandmane, a imamo i neka pitanja za vas, gospodine ministre. Ono čime nismo zadovoljni je to što ponuđeni tekst zakona ne sadrži u potpunosti rešenja prema kojima bi pokrajina ili lokalne samouprave mogle da obezbede sredstva za gazdinstva i što će sistem podsticaja biti centralizovan. U zakonu stoji da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, to je u redu, međutim, ono što stvara problem je da program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Postavlja se pitanje – šta ako na programe lokalnih samouprava i na programe AP Vojvodine se ne da zeleno svetlo iz Beograda? Organi AP Vojvodine, kao i brojne lokalne samouprave, imaju različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima koje bi želeli da nastave i u daljem periodu. Stoga smatramo da i u budućem periodu treba omogućiti svim nadležnim organima da, ukoliko žele da pomažu poljoprivrednike, to mogu da urade, kako na pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.
Problem dalje predstavlja i to što će ministar određivati koja su nerazvijena područja koja, prema politici podsticaja, imaju veća prava. Od diskrecionog prava ministra će zavisiti koje će opštine biti označene kao takve.
Šta predlaže zakon? Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih, zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja, ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ministar nadležan za poslove poljoprivrede propisuje područja za period od tri godine. Smatra da pojam područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi nije dovoljno transparentan i precizan. Pod nerazvijenim poljoprivrednim područjima, prema dosadašnjoj praksi, najčešće su se podrazumevala područja sa centra i sa juga Srbije, iako se zna da takvih područja ima i na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine ministre, od 45 opština koje se nalaze u Vojvodini, samo su jedna ili dve opštine bile tretirane kao nedovoljno razvijene po pitanju poljoprivredne proizvodnje. Međutim, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate da nisu uslovi isti u Severno-bačkom i Severno-banatskom okrugu. Interesuje me – da li ćete, pored nadmorske visine, kao kriterijum uneti i kategorije poljoprivrednih zemljišta pre odlučivanja i kakve kriterijume ćete imati po ovom pitanju?
Takođe stvara problem to što po predlogu zakona se daje mogućnost ministru da umanjuje podsticaje za poljoprivredno zemljište. Šta piše u predlogu zakona? U zavisnosti od raspoloživih sredstava, propisanih zakonom kojim se uređuje budžet, ministar može ograničiti površinu za koju se ostvaruju osnovni podsticaji i podsticaji za biljnu proizvodnju. Predložili smo da se ovi stavovi brišu iz zakona, pa sa time skraćuje se diskreciono pravo ministra da smanji podsticaj.
Usvajanjem našeg amandmana poljoprivredni proizvođači će imati sigurnu podršku preko osnovnih podsticaja i preko podsticaja za biljnu proizvodnju do 100 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Sledeća tema kojom želimo da se bavimo jesu regresi. Kada je reč o regresima za nabavku osnovnih proizvodnih inputa, kao što su seme, gorivo i đubrivo, ova mera doprinosi smanjenju cene biljne proizvodnje za koju su podsticaji namenjeni i to oko smanjenja varijabilnih troškova nabavke inputa za proizvodnju.
Svaka godina je bila različita po ovom pitanju. Jednom su samo bili regresi, prošle godine samo deo subvencija je bio preko regresa. Po predlogu zakona, regresi za gorivo ili đubrivo ili seme isplaćuju se u minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju je ostario pravo na osnovne podsticaje. Međutim, zbog malverzacije sa računima, kao što ste i vi rekli malopre, gospodine ministre, regresi nisu popularni među poljoprivrednim proizvođačima. Svakom poljoprivredniku više odgovaraju osnovni podsticaji umesto regres. Bilo je malverzacija i sa regresiranjem mineralnog đubriva. Javna tajna je da na benzinskim pumpama NIS može da se kupi račun za naftu. Problem je i to što regresi za gorivo mogu da se kupe samo na pumpama NIS. Ovde je problem udaljenost NIS pumpi od naseljenog mesta gde poljoprivredni proizvođač živi. Na primer, u opštini iz koje ja dolazim, u Bačkoj Topoli, to je ogroman problem. Neki proizvođači moraju da putuju čak 20 kilometara do NIS pumpe. Interesuje me – kako ćete ovih 6.000 dinara podeliti, da li će to biti potrebno i koliko računa treba poljoprivredni proizvođač da preda za gorivo, koliko za đubrivo, a koliko za seme?
Iz ovih razloga smatram da treba da povećamo osnovne podsticaje. Smatramo da iznosi same subvencije po hektaru nisu dovoljno visoki za efikasno podsticanje poljoprivredne proizvodnje. Po predlogu zakona, osnovni podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinar po hektaru. Smatramo da je izuzetno važno da se ovim zakonom povećaju podsticaji po hektaru. Po našem mišljenju, sredstva za regrese treba da se smanjuju, a istovremeno treba da se povećaju sredstva za osnovne podsticaje koje poljoprivredni proizvođači direktno dobijaju kao subvenciju.
Interesuje me, gospodine ministre, i dinamika plaćanja subvencija. Šta možete da kažete o tome? Kakvi su planovi Ministarstva poljoprivrede? Nije svejedno do kog datuma će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti sredstva poljoprivrednim proizvođačima.
Sledeći problem predstavljaju podsticaji u stočarstvu. Svi govorimo o važnosti stočarstva. Dobro znamo da su stočari u izuzetno teškoj situaciji, pa zbog toga predlažemo povećanje sredstava za njih. Predlažemo da premija za mleko iznosi najmanje 10 dinara i da podsticaje dobije svako ko proizvodi mleko. Mala poljoprivredna gazdinstva koja npr. imaju samo dve krave, automatski ne mogu da ostvare premije za mleko, jer ne mogu da proizvedu najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu. Smatramo da taj limit treba da smanjimo, ne samo za one teritorije gde se u otežanim uslovima bave poljoprivredom.
Podsticaji za mlečne krave su 2012. godine iznosili 25.000 dinara. Smatramo da taj iznos ne sme da se smanjuje, isto tako i za krave dojilje, pa smo i tu predložili da se poveća sa 20.000 na 25.000 po grlu.
Po pitanju stočarstva postoji još jedan ogroman problem i to u vezi prodaje tovnih junadi i svinja. Podsticaji se ostvaruju ako je tovno grlo, namenjeno za proizvodnju mesa, prodato klanici ili je namenjeno izvozu. Predlažemo da stočari mogu da ostvare podsticaje i u onim slučajevima kada nisu predali robu direktno klanicama, već su to uradili preko otkupljivača. Do sada je predstavljalo ogroman problem što jedan broj proizvođača ne dobija subvenciju za tov junadi i tov svinja zbog toga što ni su u mogućnosti da robu direktno predaju klanicama. Ovaj problem najviše dotiče male i srednje poljoprivredne proizvođače. U praksi otkupljivači kupe stoku od poljoprivrednog proizvođača, pa oni predaju robu direktno klanicama i ostvare podsticaje za tovno grlo, ne proizvođač koji je gajio stoku.
Nadam se, gospodine ministre, da ste čuli za ovaj problem. Naravno, predlažemo da podsticaje dajete samo u onim slučajevima gde stoka preko otkupljivača stvarno završi u klanici.
Sledeći problem koji želimo da rešimo jeste što nije ograničena veličina subvencija i želimo da se to ograniči. Po predlogu zakona korisnik sredstava u toku kalendarske godine, po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od više od 20 miliona dinara. Smatramo da treba ograničiti iznos koje gazdinstvo može da dobije i to u iznosu od pet miliona dinara. Naime, podsticaji koji su veći od ovog iznosa ne dovode do izjednačenja tržišne utakmice, već naprotiv, ubrzaju jačanje velikih poljoprivrednih proizvođača, a cilj ovog zakona bi trebalo da bude jačanje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava.
Problem je i to da ne postoje konkretni podsticaji za mlade proizvođače. Potrebno je predvideti mere podsticaja za mlade poljoprivrednike koji ostaju na selu. Naš predlog je davanje posebnih podsticaja onim mladim proizvođačima koji žele da se bave poljoprivredom, to smo i predložili preko amandmana. Interesuje me i vaš stav, gospodine ministre, po ovom pitanju, gde ima mesta u zakonu za njih.
Ministarstvo poljoprivrede preko Predloga zakona nije predvidelo ni konkretne subvencije za mehanizacije. Interesuje me, poštovani ministre, šta planirate u vezi ovog problema pošto, kako znamo, zemlje u okruženju to rade već niz godina unazad, npr. Mađarska, gde se to radi više od 10 godina.
Kad smo kod mehanizacije, samo jedno pitanje za vas, gospodine ministre. Da li imate informaciju o tome da se poljoprivredni proizvođači kažnjavaju od strane saobraćajne policije zbog neregistracije priključnih mašina, npr. kao što su velike tanjirače i kao što su prese? Ove priključne mašine imaju točkove, pa po Pravilniku o registraciji moraju da se registruju.
Šta je problem? Problem je da poljoprivredni proizvođači nemaju svu dokumentaciju za ove mašine, a problem je i to da ove mašine nemaju vazdušne kočnice, pa u skladu sa tim ne mogu da se registruju jer ne prolaze tehnički pregled. Znači, ne može da se registruje priključna mašina ako to poljoprivredni proizvođač želi, a uprkos tome saobraćajna policija kažnjava poljoprivredne proizvođače. Najviše primedbi za ovo inače dolazi iz severno-banatskog okruga, pa vas molim da proverite šta može da se uradi po ovom pitanju.
Na kraju još jednom želim da istaknem da je dobro što će konačno doći do sigurnog subvencionisanog sistema, što je bilo javne rasprave, da će Ministarstvo subvencije deliti do 100 hektara, da je ugrađen u zakon predlog da 5% ukupnog budžeta bude namenjen poljoprivredi i da će ubuduće svako poljoprivredno gazdinstvo, bez obzira da li plaća PIO ili ne, da računa na subvencije po hektaru. Takođe je izuzetno važno da će zadruge, pravna lica i verske zajednice dobiti podsticaje na poljoprivredno zemljište koje poseduju.
Našim amandmanima smo predložili da se prošire nadležnosti AP Vojvodine, odnosno lokalnih samouprava i to je od izuzetnog značaja. Naravno, smatram da treba povećati sredstva za podsticaje da bi naši poljoprivredni proizvođači, mala i srednja poljoprivredna gazdinstva ojačala, da bi bila spremna na tržišnu utakmicu koja ih čeka u EU. To su samo neke primedbe, gospodine ministre, na predlog zakona.
Želim da kažem da poslanička grupa SVM, u zavisnosti od toga da li će nam biti prihvaćeni najvažniji amandmani, odlučiti o tome da li ćemo da podržimo ovaj zakon. Nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da to učinimo, pošto smo vodili razgovore sa vama prošle nedelje i nadamo se prihvatanju našeg amandmana.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, možete da računate na našu podršku.
Na kraju očekujem i vaše odgovore na neka postavljena pitanja. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Olgica Batić. Hvala.

Poštovani predsedniče, ministri, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, pre svega, pažljivo proučavajući predmet ovog zakona, ali isto tako i obrazloženje za njegovo usvajanje po hitnom postupku imam dva pristupa koja su u osnovi suprotstavljena, ali u svakom slučaju dobronamerna.
Pre svega, nemam dilemu da je ovaj zakon neophodan, kao i cela poslanička grupa SPO i DHSS i da je uložen napor i u tom smislu, sav raspoloživi kapacitet Ministarstva da se ova oblast uredi. Takođe, nemam dilemu da je bolje usvojiti ovaj tekst zakona sa amandmanima koje kako je podnela moja poslanička grupa, tako i nekim dobrim drugim predloženim amandmanima drugih poslaničkih grupa, nego nemati ovaj zakon. Kako ste sami naveli, pravnik sam, pa upravo to i kažem, time se pruža mogućnost da naš seljak u onom najpozitivnijem značenju te reči, koji treba da bude stub ovog našeg društva, konačno dobije nešto što mu pripada, a da to bude prvenstveno zakonski regulisano. Dakle, sve pohvale u pogledu pristupa i hrabrosti za zakonsko regulisanje ove materije.
Moj drugi pristup biće sa druge strane kritičan, ali opet dobronameran. Odnosi se na preciznost, odnosi se na selektivnost, odnosi se na predvidivost mera i efekata i naročito na kontrolnu funkciju, što smatram da sve nije najsrećnije rešeno upravo ovim predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Bilo je prilika da se sve dobro analizira, bilo je mogućnosti da se uključe još neke službe, kao što je to recimo veterinarska služba, da se obavi još šira rasprava od one koja je obavljena, da se uključe još neki gradovi, još neka područja, osim onih 10 do 15 koji se vide i koji su navedeni na strani 15 i na strani 16 obrazloženja.
Kada kažem preciznost, mislim na sledeće. Sami ste naveli da je do sada donošeno godišnje čak preko 40 uredbi koje se odnose na podsticanje u poljoprivredi, na ruralni razvoj, što svakako nije dobro jer je uvek pitanje takođe, pokušaću da vas interpretiram, da je od podsticaja u poljoprivredi pitanje da li interes imaju određene kategorije ili pak imaju određeni pojedinci. Upravo da bi se takva preciznost uvrstila jednim zakonom i učvrstila, onda mogu da postavim sledeće pitanje. Ukoliko zakon, kao što ovaj predlog zakona ima 52 člana, u cilju njegovog sprovođenja podrazumeva donošenja 15 podzakonskih akata, a to se može videti na strani 17 upravo ovog predloga zakona, smatram da je to odsustvo hrabrosti, možda donekle i ideja, a možda i realnosti da se celokupna ta oblast sistematski uredi samo jednim zakonom, a ne podzakonskim aktima koji su kao takvi podložni čestim promenama i vrlo često neprimenjivi u samoj praksi.
Kada govorim o selektivnosti, vi ste npr. u članu 17. ovog zakona predvideli podsticaje za priplodne ovce i za koze, za tov jagnjadi, ali ne i za tov jarića ili jaradi. Za konzumente ili za ljubitelje ovih vrsta životinja zaista je teško napraviti razliku između jagnjadi ili jarića, čak bi većina poželela upravo da jede jare, ali za tako nešto podsticaja nema.
Ukoliko napred navedenu preciznost ili selektivnost pokušam da zanemarim, a mislim da ne mogu, onda predvidivost mera i efekata, isto kao i kontrolnu funkciju sigurno ne mogu. Iz kojih razloga? Evo zašto. Vi ste ovim zakonom za pojedine kategorije životinja odredili podsticaje i regrese. To se vidi iz člana 22, člana 23, 24, 25, sve do člana 29, i to u fiksnom dinarskom iznosu.
Za vas imam takođe i nekoliko pitanja. Prvo, šta će se desiti ukoliko vrednost podsticaja i regresa, kako će se ona regulisati ukoliko, recimo, evro bude 120 dinara ili 130 ili 140 dinara? Da li ste predvideli mogućnost da se isforsira jedna vrsta proizvodnje, npr. proizvodnja svinja, a da se zanemari neka druga, npr. proizvodnja junadi?
Drugo moje pitanje jeste da li ste predvideli ciklus proizvodnje po kategorijama životinja? Da li ste predvideli dovoljno sredstava za sve podsticaje i za regrese koji su navedeni i koji su obuhvaćeni ovim predlogom zakona? Da li ste predvideli minimalne i da li ste predvideli maksimalne rokove plaćanja? Da li ste predvideli ravnomernost u plaćanju i bez privilegije da neko nešto dobije odmah, da neko čeka, a da neko uloži u proizvodnju, a da na kraju ne dobije ni podsticaje niti regrese? Da li ste predvideli, da li ste isključili subjektivnost svih onih odgovornih koji odlučuju upravo o isplati regresa ili isplati podsticaja?
Na kraju krajeva, ono što je meni posebno zasmetalo u ovakvom predlogu zakona jeste zašto o ostvarivanju prava na podsticaje odlučuje direktor Uprave za agrarna plaćanja, što se takođe vidi u članu 7. stav 3. ovog zakona, a ne vi, kao ministar poljoprivrede? Onda se postavlja pitanje – nije li otuda u tom čoveku skoncentrisana veća moć nego vas, kao nekog ko upravlja nadležnim resorom i u čijoj je nadležnosti Ministarstvo poljoprivrede?
Ono što je najvažnije i ono zbog čega sam podnela samo dva amandmana, verujte mi, imala sam želje da podnesem i mnogo više, ali ova dva smatram ključnim, i to na član 15. i na član 20. ovog predloga zakona. To je pre svega kontrolna funkcija i sigurnost države pri isplativosti premija za mleko, to je amandman na član 15. i pravna korišćenja podsticaja u stočarstvu, amandman koji sam podnela na član 20.
Pokušaću da vam dočaram i slikovito. Ukoliko želite da ostvarite premiju za kola ili za kasko osiguranje, ta kola moraju proći tehnički pregled, neko za to mora platiti takse, taj neko jeste vlasnik i onda tek ona mogu biti ispravna ili još bolji izraz, primenljiv ovom zakonu, moraju da budu zdrava. To upravo "zdrava" mora se pre svega odnositi na životinje. Da bi se dobila premija, da bi se dobio regres, da bi se ostvarili podsticaji, to znači da svako ko želi da ostvari pravo na premiju ili na podsticaje u stočarstvu mora podneti dokaz da je na svojim životinjama izvršio sva preventivna, što znači da je životinja zaključena, kao i sva dijagnostička ispitivanja, znači da je životinja zdrava, iz mnogobrojnih razloga: radi tova, radi proizvodnje, radi mleka, radi reprodukcije itd.
Sve ove mere su besplatne za vlasnike, sve to država plaća, vodi se precizna evidencija u svakoj veterinarskoj stanici. Potvrda za tako nešto izdaje se za minut. Imala sam mogućnost da to vidim kako se radi u Obrenovcu, budući da sam ja Obrenovčanka, pa tako znam da se potvrda izdaje za jedan minut.
Na ovaj način država kontroliše i promet i vrstu stoke i kategoriju životinje i isplatu sredstava i ono što je najbitnije plaća samo zdrava grla. Bez ovoga sigurno je da niste u mogućnosti da pravilno i sigurno pratite kako proizvodnju, tako i proizvode. Da se vratim na onaj svoj primer kojim sam pokušala da slikovito dočaram ono što smatram da se ovim zakonom treba bolje urediti. Kada policijska uprava registruje i izdaje saobraćajnu dozvolu ona to čini za ispravno, znači, za zdravo vozilo i to je osnov za dobijanje premije osiguranja. Sada sve to implementirajte na ovaj zakon i mislim da znate o čemu govorim.
Da vas obavestim samo o jednoj činjenici, a to je da sam tražila i da sam vršila uporednu pravnu analizu kako je nešto ovako uređeno zakonima u Hrvatskoj i zakonima u Sloveniji, da bez potvrde, kako je tamo rešeno o zdravlju životinja i to upravo od strane veterinarske službe u kom cilju sam i podnela amandmane, nije moguće ostvariti ni regres, nije moguće ostvariti ni podsticaj, niti je moguće dobiti premije.
Mislim da sa predloženim amandmanima koje je poslanička grupa SPO kao i DHSS podnela dobijaju svi, mislim da bez njihovog usvajanja, po mom skormnom mišljenju, gube svi, država svakako najviše, a svi proizvođači usvojenim amandmanima kako naše poslaničke grupe tako i pojedinih amandmana koji zaista zaslužuju da budu usvojeni i to nije hir već potreba. Stavljaju se svi u ravnopravan položaj, a pre svega potrošač usvajanjem onih potpuno opravdanih amandmana. Jeste u potpunosti zaštićen jer zna da konzumira zdravo meso, zna da konzumira zdravo mleko i sve druge proizvode životinjskog porekla. Hvala.