Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 152 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 102 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, na današnjoj sednici narodni poslanici imaju pravo da traže obaveštenja ili objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Narodni poslanik Laslo Varga ima reč.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da zatražim obaveštenje od Ministarstva pravde i Republičkog javnog tužilaštva i to u vezi primene Zakona o rehabilitaciji.  Od ova dva organa zato što deo evidencije vodi Ministarstvo pravde, a deo podataka koji mene interesuju ima samo Republičko javno tužilaštvo.  
Godine 2006. donet je stari Zakon o rehabilitaciji. Zbog mnogih manjkavosti koje su se pojavile u praksi 2011. godine donet je novi Zakon. Cilj novog zakona je bio da se postupak rehabilitacije razradi, da ti postupci ne traju pola decenije. Novi zakon je uveo mogućnost zakonske rehabilitacije, uključivanje tužilaštva u ovaj postupak i mnoge druge novine.
Prema mnogim informacijama postoji jedan suprotan trend želji zakonodavstva, suprotan u smislu da se postupci rehabilitacije nisu pojednostavili nego su postali komplikovaniji. Zato želim da zatražim nekoliko podataka. Svi ti podaci želim da se odnose samo na teritoriju Apelacionog suda u Novom Sadu, dakle na području Vojvodine.
Želim da dobijem podatak pre svega o primeni starog Zakona o rehabilitaciji, dakle - koliko zahteva za rehabilitaciju je podneto na osnovu starog Zakona i za koji broj lica? Koliko zahteva je rešeno? Koji je broj rehabilitovanih, odnosno koji je broj onih zahteva koji su odbijeni? Sve to na osnovu starog Zakona o rehabilitaciji.
Što se tiče novog Zakona o rehabilitaciji želim da zatražim podatak o tome koliko zahteva za rehabilitaciju je ukupno podneto i za koji broj lica i sve se to odnosi na teritoriju Apelacionog suda u Novom Sadu. Dalje, interesuje me podatak - koliko zahteva je podneto na osnovu člana 5. stav 2. tačke 1) Zakona o rehabilitaciji, odnosno koliko zahteva na osnovu člana 5. stav 4. Zakona o rehabilitaciji? To su dva osnova za zakonsku rehabilitaciju. Koliki broj zakona je podnet za sudsku rehabilitaciju? Interesuje me i to u koliko slučajeva su viša javna tužilaštva osporila zahteve, pre svega u odnosu na postupke zakonske rehabilitacije? Koliki je broj rešenih postupaka u prvom stepenu razvrstano po višim sudovima, i to na osnovu ovih odredaba koje sam citirao? U koliko slučajeva su viša javna tužilaštva podnela žalbe na prvostepene odluke o rehabilitaciji? Ovo pitanje se odnosi na one osnove koje sam citirao, dakle na dva osnova u vezi zakonske rehabilitacije i sudske rehabilitacije.
Koji je broj pravosnažno rešenih predmeta? Koji je broj pravosnažno rehabilitovanih lica? Interesuje me dalje – koliko puta su viša javna tužilaštva iskoristila pravo da oni pokreću postupke za rehabilitaciju i tu mogućnost su imala priliku da koriste u onim slučajevima kada je došlo do teške povrede načela pravne države? Interesuje me i to – kada će biti dostupni podaci na sajtu Ministarstva pravde vezano za Zakon o rehabilitaciji, dakle vezano za podnete zahteve za rehabilitaciju, odnosno donete odluke? Interesuje me zašto se ne može pratiti tok predmeta koji se odnose na rehabilitaciju, pošto pored istražnih krivičnih postupaka ti su jedini postupci koji se ne mogu pratiti elektronskim putem?
Na kraju, želim da kažem da ću sva ova pitanja dostaviti Službi Narodne skupštine i pismeno zato što je izuzetno bitno da se sva ova pitanja na najprecizniji mogući način formulišu. Stoga molim Službu, odnosno predsednika Narodne skupštine, da ona pitanja koja ću u pisanoj formi podneti dostavi Ministarstvu pravde, odnosno Republičkom javnom tužilaštvu. Hvala.

Narodni poslanik Olena Papuga ima reč.
Samo se prijavite, molim vas.

Hvala. Poštovani predsedniče, kolege poslanici, postavila bih pitanje i tražila informaciju od Ministarstva policije.
(Predsednik: Izvinite, molim vas, molim kolege da u miru saslušamo. Jedva čujem šta narodni poslanik govori.)
Tražim obaveštenje i informaciju od ministra policije, takođe od njegovog resornog ministarstva. Interesuje me koliko se Ministarstvo policije bavi vandalizmom u Republici Srbiji i koliko sankcioniše vandalizam.
Naime, desio se nemili slučaj u noći između subote i nedelje u jednom naseljenom mestu koje se zove Bikić Do u šidskoj opštini, gde živi polovina rusinskog stanovništva, druga polovina su pretežno Srbi, Mađari i druge nacionalne zajednice. Događaj se desio prilikom Nacionalnog dana Rusina. Naime, pripadnici rusinske nacionalne zajednice su tog dana bili na centralnoj proslavi svog nacionalnog dana u Sremskoj Mitrovici. Kada su se nazad vratili kući, dočekale su ih iškrabane table na ulasku, gde piše "dobrodošli" na rusinskom "vitajce". Takođe je bilo precrtano ime naseljenog mesta na rusinskom jeziku. Rusini inače pišu ćirilicom, tako da u toj ćirilizaciji ne verujem da je nekome smetalo što je napisano ćirilicom i naziv naseljenog mesta, nego najverovatnije smeta nacionalna zajednica koja već 250 godina živi u tom naseljenom mestu.
Postavljam pitanje ministru policije i Ministarstvu policije – da li reaguje u takvim slučajevima gde je očigledno da su narušeni međunacionalni odnosi i kada će da reaguje? Hvala.

Narodni poslanik Dubravka Filipovski ima reč.

Imam pitanje za Vladu Republike Srbije, odnosno tražim od Vlade Republike Srbije da ovaj dom obavesti o koracima koje je preduzela u razgovoru sa međunarodnom zajednicom, da međunarodna zajednica zaustavi albanske ekstremiste na Kosovu i Metohiji koji su u noći između 20. i 21. januara srušili i uništili preko 50 nadgrobnih spomenika na Kosovu i Metohiji.
Činjenica je da svaki zločin koji se ne kazni, da se on nažalost ponavlja i smatram da Vlada Republike Srbije treba da apeluje na UNPROFOR I KFOR, na predstavnike međunarodne zajednice - koja je to granica do koje se može trpeti i gde se podvlači linija da se albanski ekstremisti zaustave u ovom trenutku kada Srbija dobija međunarodni kredibilitet zbog pregovora koje vodi sa tzv. institucijama u Prištini?
Drugo pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije da iskoristi ovaj povoljan trenutak i da ne dozvoli da predstavnici tzv. institucija u Prištini na bilo koji način povezuju sever Kosova sa Preševom i Bujanovcem. Pohvalila bih Vladu Republike Srbije da je na pravi način donela odluku i primenila zakona kada je uklonila spomenik u Preševu i smatram da o tim koracima treba da obavesti Narodnu skupštinu Republike Srbije, kako bi ovaj dom bio upoznat i sa apelom i sa međunarodnom aktivnošću naše Vlade. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Predsedničke, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje, rekao bih je vrlo jednostavno - zašto Vlada misli jedno, a govori drugo, a ne radi gotovo ništa? Ili, da probam to da prevedem na srpski jezik – ko nas u ovom trenutku obmanjuje, ministarka energetike ili ministar rudarstva? Ministarka energetike je danas ovde pa će možda u nastavku moći da nas ubedi da je ona u pravu, ministar Bačević u ovom trenutku, koliko znam, zabija prvi pijuk za budući kanal Morava – Vardar – Solun.
Dakle, ovih dana je javnost zatrpana tim pričama, spinovima, kako god hoćete, o jedinstvu ili nejedinstvu u vladajućoj koaliciji, ali opet na nekakvim, kakao se obično kaže nebeskim temema. Istovremeno ispod radara javnosti postoji ozbiljan rat ne u vladajućoj koaliciji, nego u okvirima najveće vladajuće stranke SNS. Pokazaću vam to na primeru. Ove godine 15. januara, gospođa Mihajlović je izjavila da je uvozna cena Ruskog gasa u razgovoru sa njegovom ekselencijom ambasadorom Ruske federacije u Beogradu, ako sam dobro shvatio, dakle, da je uvozna cena Ruskog gasa previsoka, ministarka je bila prisutna i nije htela da bude ekonomista, nego političar u tim razgovorima, pa je rekla – s obzirom na bratske odnose naših zemalja i tešku socijalnu situaciju u Srbiji.
Ne mislim da je cena Ruskog gasa previsoka zbog toga, mislim da je previsoka zbog toga što je mi plaćamo više, nego što je plaćaju neki drugi, a i jedni i drugi i treći smo na tržištu i pokušavamo da zaključimo nekakav aranžman. Samo tri dana kasnije ministar Milan Bačević, visoki funkcioner iste SNS kaže da ministarka Mihajlović nije u pravu i da mi plaćamo gas jeftinije od drugih zemalja, u proseku 20 do 30 dolara jeftinije na hiljadu kubnih metara Ruskog gasa.
Da bi građani shvatili o kojim ciframa se radi, posao uvoza Ruskog gasa je na godišnjem nivou vredniji, veći od milijardu dolara. Pošto ste iz političkog života u Srbiji izbacili novac kao mernu jedinicu i govorite samo u tim vašim simboličkim stvarima, to je više nego četiri čuvene emiraćanske investicije. Posao je vredniji od milijardu dolara godišnje.
Pet godina LDP vodi borbu da utvrdimo zašto toliko skupo plaćamo gas i ko godišnje oštećuje građane i privredu Srbije za nekoliko desetina miliona dolara. Kada je ministar Bačević tako lakonski neprecizan pa kaže – 20 do 30 dolara jeftinije, samo na tih 10 dolara razlike, između 20 i 30 dolara godišnja šteta za građane Srbije je 20 miliona evra. Ukoliko gas plaćamo 50 dolara skuplje nego što je cena koju bismo inače mogli da postignemo, godišnja šteta je 100 miliona dolara.
Da li su te razlike u ceni samo posledica neznanja, neiskustva, snishodljivosti u odnosima sa Rusijom ili tu ima i nekog kriminala? To je moje ključno pitanje za predstavnike Vlade. Naravno, ne mogu da ograničim svoje pitanje samo na Ministarstvo energetike i Ministarstvo rudarstva, predsednik Vlade Dačić, prvi potpredsednik Vlade Vučić, ne mogu da se drže daleko od ovog pitanja i da biraju sebi teme koje su im možda medijski atraktivnije. Zbog toga što je u opisu posla i premijera i prvog potpredsednika Vlade i ministra MUP što je Dačić i potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv kriminala, što je očigledno Vučić, da daju odgovore na pitanja – šta je to toliko sporno i zbog čega imamo sukob u samoj vladajućoj stranci oko posla vrednog preko milijardu dolara godišnje?
To je u ovom trenutku pitanje koje je važno za svakog građanina Srbije zbog previsoke cene gasa koji plaća, zbog enormnih gubitaka koje zbog razlike u ceni pravi "Srbijagas", zbog čitavog niza problema koji postoji u tim poslovima. Nije ovo pitanje za poslovodstvo "Srbijagasa" ili bilo koje druge kompanije.
Da ne bi smo ostali samo na ovakvoj vrsti pitanja LDP će danas u toku dana uputiti zvanični zahtev predsedniče da se održi "hiring" saslušanje u ovom parlamentu i za ministarku i za ministra i za premijera i za prvog potpredsednika Vlade gde će svi pod zakletvom dati neke izjave i onda u odnosu, u budućnosti odgovarati ili će se pokazati da su bili u pravu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Dame i gospodo, predsedniče, uvažene kolege i koleginice, postavio bih pitanje Ministarstvu prosvete da li ima nameru u budućnosti da pokrene inicijativu kako bi se razrešile neke dileme u vezi sa ćiriličnim i latiničnim pismom, pošto vidimo da se u poslednjem mesecu dešavaju stvari koje nisu u interesu ni Srba koji žive u Vukovaru, a čini mi se da nije ni u interesu zatvarati u Srbiji ćirilično pismo. Srpskim jezikom govori negde oko 20 miliona ljudi, Hrvati taj jezik nazivaju hrvatskim, Bošnjaci bosanskim, ali ne dvosmisleno da ceo nacionalni korpus, a gotovo polovina je van Srbije, govori tim istim jezikom.
Ako bismo zatvorili srpski jezik u ćirilicu, onda bismo ćirilicu nametali samo građanima Srbije od kojih se i onako veliki broj služi latinicom. Ako možete da mi obezbedite uslove da govorim.