Hvala. Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPO je dugo očekivao ovaj zakon  zbog toga što je zaista bilo krajnje vreme da se nešto po ovoj temi nađe u Visokom domu.
Mi smo odavno formirali naš stranački Odbor za razvoj poljoprivrede, čiji je rukovodilac dr Nada Kosanović iz Martinaca kod Sremske Mitrovice i doneli smo čitav niz strategija i akcionih planova koji mogu biti nekad i od koristi ministru i ministarstvu.
Ono što smo očekivali od ovog zakona je već i preciznost. Očekivali smo da mnogo problema koji su na selu da ovaj zakon na bolji način i detaljnije reguliše. Bez patetike da je srpski poljoprivrednik hranilac i branilac, on je danas zaista u teškoj situaciji. Jako je teška demografska situacija u srpskim selima. Sela su opustošena, domaćinstva stare, mehanizacija je stara. Prosečna starost traktora je preko 15 godina.
U zemljama EU po jednom poljoprivrednom proizvođaču se ulaže 130 dolara na godišnjem nivou, a kod nas 29. Mi nikako sa ovakvom državnom strategijom ne možemo biti konkurentni na evropskom tržištu. Stočni fond je na nivou Stočnog fonda Kneževine Srbije.
Danas Srbija ima između 12% i 15% površina pod vinogradima, u odnosu na površine zasađene pod Kraljevinom Srbijom. Kraljevina Srbije je sa svojom strategijom i Kneževina Srbija, u pogledu poljoprivrede bila država i po, za državu u kojoj mi sada živimo. Sela EU imaju svoje domove zdravlje, staračke domove, osnovne i srednje škole, turističke organizacije, centre za razvoj sela, a kod nas se sela gase, zapuštena su, zanemarena itd. Osnovni razlog je odsustvo državne strategije, odsustvo ozbiljne dugoročne strategije i državne vizije pomoći poljoprivredi.
Imamo ogroman vodni potencijal, a navodnjavamo samo 2% površina, što dokazuje da nemamo pameti da iskoristimo to što nam je priroda dala. Imamo nepovoljne i nedovoljne kredite, prezaduženost poljoprivrednika, slabu stočarsku proizvodnju, nerazvijen zadružni sektor. Holandija i Danska proizvode, jedan poljoprivrednik proizvodi hrane za 140 potrošača, a mi za šest ili sedam.
Šta je zdrava hrana i ogromni potencijal Srbije? Pa budućnost Srbije. Da li će ovaj zakon rešiti brojne probleme? Oni nisu samo problemi ekonomske prirode, oni su problemi demografske prirode, problemi budućnosti zemlje, problemi razvoja sela, problemi opstanka države. Zbog toga se moja diskusija neće u velikoj meri razlikovati u odnosu na diskusije kada smo bili predstavnici vladajuće koalicije. Složio bih se sa nekima od narodnih poslanika koji su rekli da na ovim temama mi ne treba mnogo da se bavimo politikom, već da vidimo kako možemo sadašnje stanje da poboljšamo.
Subvencije po hektaru obradive površine, 6000 dinara nije isto ako tu subvenciju dobije neko u ravničarskom području ko ima zemlju prve klase i neko u brdsko-planinskom području ko obrađuje zemlju šeste, sedme, osme ili devete klase. Zbog toga je evropski princip stepenaste subvencije - onaj ko živi na neplodnom tlu, ko je u brdsko planinskom području, on dobija znatno, znatno veće subvencije od države u odnosu na onog u povoljnijim geografskim uslovima, ali jednostavno, to su evropski principi kojih se ovaj zakon nije pridržavao.
Hrvatska i Slovenija, nama susedne zemlje, nekada i zemlje zajedničke države, su mnogo toga uradile u pripremi njihove poljoprivrede za tržište EU. Oni su upravo iskoristili ovaj sistem stepenastih subvencija. Mi ćemo sa vrlo nejasnim kriterijumima, sa jako širokom lepezom subvencija, ali sada kada bi, izuzev ovoga što se tiče obradivih površina od 6000 i nekoliko još novčanih iznosa koje ovaj zakon precizira, ako bi neko sve narodne poslanike koji se bave živinarstvom ili voćarskom proizvodnjom, ako bi pitao – dobro, evo vi usvajate Zakon o podsticaju poljoprivrede, koliko ja dobijam po sadnici, po hektaru, po jednoj živini itd, niko ne bi znao da da taj odgovor. Verujem da ćete vi podzakonskim aktima to regulisati, ali ako je ovo već Zakon o podsticaju poljoprivrede, onda bi zakon trebalo pre svega da sadrži jasne kriterijume na osnovu kojih će se eventualno samo podzakonskim aktima nešto precizirati.
Zbog toga i zbog svega onoga što je koleginica Olgica Batić rekla, mi smo zaista u najboljoj nameri, a ja sam postavio i poslaničko pitanje – kada će se ovaj zakon naći u skupštinskoj proceduri, mnogo smo više očekivali od ovog zakona. Nismo želeli da ponavljate greške nekih prethodnih Vlada i da parcijalno rešavate ovako složenu problematiku, kao što je jako težak položaj srpske poljoprivrede, za koji vi niste odgovorni jer ste ga nasledili, ali ono što smo očekivali, to je da se hrabrije i sveobuhvatnije uhvatite u koštac sa rešenjima, da bismo zaista rešili 1001 nagomilan problem koji se može rešiti uz ozbiljnu strategiju i ozbiljnu pomoć države.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Dobro je to što će budžet za poljoprivredu biti veći, ali kažem, čini mi se da je zakon jako neprecizan i zbog toga ćemo mi tek po raspravi o amandmanima doneti našu odluku o podršci ovom zakonu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, poslanička grupa SDPS je već napomenula da će dati punu podršku ovom zakonu, jer smatra da je ovo značajna korak napred u odnosu na stanje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Zašto je značajan korak napred? Zbog činjenice da je selo u veoma teškoj situaciji, da imamo sela koja su osiromašena, da ih napuštaju mladi ljudi, a da se stanje u poljoprivredi ne menja. Zašto se ne menja? Iz prostog razloga što smo imali podsticaje u poljoprivredi koji nisu išli u prave ruke. Dešavalo se da je selo u tranziciji mnogo toga izgubilo. Izgubilo je mogućnost da se dalje razvija. Mali poljoprivrednici, srednji poljoprivrednicu su u potpunosti nestali.
Bio sam nedavno upravo u ovom selu koje je kolega Čikiriz spomenuo, jedno bogato sremsko selo Martinci, koje se nalazi pored autoputa, pored železnice, koje se nalazi pored reke Save, gde imate da ljudi napuštaju selo koje ima sve predispozicije jednog grada. Ja ću vam reći kakvo je selo u Vojvodini. Dolazim iz Vojvodine, a i sam sam rođen na selu, a mi koji smo rođeni na selu, mi jako mnogo mi volimo da pričamo o selu, a napustimo selo i odemo da živimo i radimo u gradu. Zašto to kažem? Zato što sadašnje vojvođansko selo ovako izgleda. Vi imate tri bogata zemljoradnika koji imaju nekoliko stotina hektara zemlje ili čak hiljade hektara zemlje, svi ostali su siromašni i ono malo što je imalo dvadeset, trideset hektara, polako nestaje, jer cena poljoprivrednih proizvoda, zatim pariteti koji se nalaze, jednostavno takve ljude siromaše i mladi ljudi zato napuštaju selo.
Mi smo imali takve podsticaje da su najviše dobijali ti koji najviše i imaju. Neko je dobio za hektar zemlje 14 hiljada, pa ako ima hiljadu hektara, vidite, on ne ulaže to u poljoprivredu, već kupuje stanove u velikim gradovima, kupuje poslovne prostore, niko ga ne kontroliše.
Dalje, mi imamo poljoprivredno zemljište koje je vrhunac mešetarenja i manipulisanja. Državno poljoprivredno zemljište dobijaju ljudi koji su bili bliski lokalnim vlastima, lokalnim partijama, pa najčešće dobijaju oni koji se ne bave poljoprivredom. Upravo ti ljudi, tu zemlju dalje daju u arendu. U Vojvodini, da vam kažem odmah, za jedan hektar možete da dobijete 200 evra, što nije mala cena, plus podsticaj, a ti isti ljudi tu zemlju daju dalje u podzakup i lepu rentu koju imaju koriste. Znate kako ide podzakup? Ide tako da ovaj podsticaj od države sedam hiljada dobija onaj koji je dobio državno zemljište, a sedam hiljada se daje onome ko je radi. Postavljam pitanje – koga mi to stimulišemo?
U jednom selu gde sam ja rođen, a zove se Erdevik, s ponosom to kažem, tamo imate 50 mladih ljudi koji su osnovali porodice, ostali da žive na selu. Ti ljudi zbog toga što nemaju sredstava, nemaju političku moć i uticaj, ne mogu da dođu do te državne zemlje.
Mi podržavamo ovaj zakon, i isto tako, govorim ministru, da se slažemo sa činjenicom da je granica 100 hektara, granica koju treba stimulisati. Preko toga mi smatramo da ne treba stimulisati. Ja bih čak uveo i dalje neke mere, naravno dajem predlog, hajde da razgovaramo o zemljišnom maksimumu, ma koliko to izgledalo sada nešto prevaziđeno. Znate, kada smo uveli tranziciju u svim oblastima, mi smo i u selu uveli tranziciju i rekli - da, treba jedna krupna poljoprivredna imanja, treba poljoprivredna gazdinstva da budu velika itd.
Postavljam pitanje – zašto mi da stimulišemo nekog ko ima više od 100 hektara, a pri tom ne zapošljava ljude? Ljudi na selu nemaju gde da zarade i to je jedan od velikih razloga zašto se ljudi sa sela sele u gradove. Jednostavno, mehanizacija, hemija, više nema manuelnog rada i ljudi na kraju moraju negde da prežive, dolaze i postaju gradska sirotinja.
Zašto mi ne bismo uveli poreze koji bi bili takvi da neko ko ima više od 100 hektara, on se više ne stimuliše ni državnim parama, a isto tako mora da ima veće poreze?
Jedno od pitanja koje moram ovde da spomenem, to je Zakon o nasleđivanju. Dosta ljudi nasleđuje zemlju. Postavljam pitanje – zašto zemlju da nasleđuje neko ko se ne bavi zemljoradnjom? On se nalazi u situaciji da onda tu zemlju daje u arendu, dobro živi, a ljudi koji se bave poljoprivredom, koji žive od poljoprivrede ne mogu da zarade sredstva da bi mogli da žive.
Znam da je privatna svojina neprikosnovena i SDPS smatra da ta svojina treba da ostane neprikosnovena, ali hajde da stimulišemo, da onaj ko se ne bavi poljoprivredom, na tu nasleđenu zemlju mora da plati mnogo veći porez. Ako da u neki fond, odnosno da mogućnost da mladi čovek koji se zaista bavi poljoprivredom, koji živi od poljoprivrede, da radi tu zemlju, onda da tog čoveka oslobodimo poreza, a on će i ovako dobiti nadoknadu za onu zemlju koju je dao mladom čoveku koji će raditi, živeti i njegova porodica u budućnosti ostati na selu, živeti na selu i razvijati selo.
Vi imate situaciju u tim našim vojvođanskim selima, koja su infrastrukturno izvanredno uređena, koja imaju sve, da je za deset godina jedno selo od 3.500 stanovnika sada spalo na 2.500, a nalazi se na 80 kilometara od Beograda i 50 kilometara od Novog Sada, pored auto puta sa svim infrastrukturnim objektima koji postoje, novom školom koja će se zatvoriti, novim domom zdravlja koji ćemo morati proširivati, jer je mnogo starih ljudi koji traže lečenje i koji traže mogućnost da žive. Zbog toga smatram da na selu moramo da pokažemo dosta veliki oprez, oprez koji će se ogledati u činjenici da zaista stimulišemo one ljude koji se bave poljoprivredom, a da sprečimo sva moguća mešetarenja.
U ovom zakonu koji predlažete, vidim jedan korak napred, gde sređujete stanje u kojem je dosad bilo zloupotrebe. Mogu da vam pričam o zloupotrebama koliko god hoćete. Razgovarao sam sa dosta ljudi koji kažu da zasade neke dugoročne, a u suštini nema ništa i jednostavno uzmu sredstava, ulažu u neke svoje sopstvene biznise, tako da im država daje značajna sredstva, a poljoprivredu, na drugoj strani, ne razvijamo na onaj način na koji želimo.
Naravno, poljoprivreda je naša razvojna šansa i o tome i govorimo. U Vojvodini gde zaista imamo kvalitetnu zemlju i te kako moramo voditi računa kako da tu zemlju maksimalno iskoristimo. Ne treba bežati od te činjenice da zaista uprosečimo, da vidimo gde je taj maksimum koji može neko da obrađuje, da jedna porodica može normalno da živi, a sve preko toga oporezovati, dati mogućnost da drugi rade i žive na toj zemlji, jer to je naša zemlja i moramo je maksimalno iskoristiti. Taj podsticaj mladim ljudima zaista treba davati, jer su veoma zainteresovani da ostanu na svom imanju, da ga dalje razvijaju i šire.
Isto tako smatram da i ta mehanizacija, a naše selo je imalo, posebno u Vojvodini u ono zlatno vreme, zaista dobru mehanizaciju, širilo se i razvijalo. Sada toga vi nemate. Treba staviti podsticaje za mehanizaciju. Imamo i naš IMT, imamo i ostale fabrike koje mogu da daju i koje možemo da na neki način podstičemo, da bi mogli da rade i da žive na taj način.
Isto tako imamo i naša velika poljoprivredna imanja. Ne mogu a da ne kažem uvek, i ovde ću reći, to je PIK Bečej. Već sam se ministru Kneževiću obraćao oko njega, a i prethodnim ministrima i svim budućim ministrima ću se obraćati, jer smatram da je to najveći resurs koji imamo u našoj Vojvodini i u Srbiji. To znači najveći resurs, to su generacije stvarale i, pored Dunava i Fruške Gore, smatram da je na trećem mestu PIK Bečej. Kako je moguće jedan takav kombinat dovesti do ovakvog stanja? Neću o tome lamentirati, ali hoću da kažem da moramo uraditi sve za te velike kombinate koji i te kako zapošljavaju ljude.
Kada govorimo o poljoprivredi, teško i retko kažemo – da, to je šansa i za zapošljavanje. Zašto ne bismo nekom ko ima sto hektara rekli – ako hoćeš da radih 200 hektara državne zemlje, onda imaš obavezu da zaposliš 5-6 ljudi, da ljudi mogu da imaju egzistenciju. Ako radiš hiljadu hektara, da, obavezan si da zaposliš 50 ljudi, sto ljudi. Ovako, imamo malo zaposlenih, a u selu se to vrlo brzo obradi – mehanizacija, kombajni, više nema potrebe za radnom snagom i šta ćemo s tim ljudima? Zato ljudi i napuštaju sela.
Možete donositi bilo kakve podsticaje u ruralnom razvoju, ali ako se ne vratimo na malog čoveka, na onog koji živi na selu, ako mu ne date šansu, on će morati da napusti svoje selo, da ide u velike gradove gde će biti na rubu egzistencije. Upravo u tom smislu smo dali neke amandmane i nadam se da će oni biti usvojeni, a u danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon. hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Bojan Kostreš nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre Kneževiću i ostali članovi Vlade, većina ovde prisutnih kao i ja, posredno ili neposredno je vezana za zemlju i sela. Kako je selo uništavano, zapostavljeno i zaboravljeno, to svi znamo i o tome neću ni govoriti.
Opredeljenost na rečima za poljoprivrednu proizvodnju, kao stratešku privrednu granu, bila je ključna tačka programa svake vlade u protekle dve decenije. Nažalost, svi smo svedoci da poljoprivreda još uvek nije zadobila svoj neophodni položaj u našoj ekonomiji, što zbog brojnih problema vezanih za sam način poljoprivredne proizvodnje kod nas, usitnjenih zemljišnih poseda, stare agromehanizacije, nedostatka savremenih agrotehničkih mera, što zbog objektivnih okolnosti u kojima se naše društvo nalazilo u proteklom periodu, nasleđeno stanje iz prošlosti. No, i pored toga, naša poljoprivreda je uspela da svojom proizvodnjom zadovolji potrebe našeg stanovništva za hranom i sirovinama.
Opstanak i ekonomski napredak naše zemlje je vezan za poljoprivredu kao stratešku privrednu granu i moramo učiniti sve što je u našoj moći, a u skladu sa ekonomskim prilikama u zemlji, da pomognemo poljoprivredi.
U savremenom svetu ne postoji ni jedna poljoprivredna proizvodnja koja nije dotirana i podsticana od strane države. Upravo ti podsticaji su predmet ovog zakona, čime se ova važna materija izdvaja iz osnovnog krovnog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Prvi krupni korak ovog zakona je da se poljoprivredni podsticaji određuju prema područjima gde se poljoprivredna proizvodnja obavlja. Kriterijume gde se otežano obavlja poljoprivredna proizvodnja će određivati ministar poljoprivrede. Ovo je daleko pravednije i pravilnije rešenje od dosadašnjeg jednoobraznog za celu državu, jer se ovde uzimaju u obzir i regionalne specifičnosti, tako da će više sredstava dobiti oni kojima je to i potrebnije.
Drugo veoma bitno rešenje koje će biti doneto ovim zakonom je ono koje je vezano za registraciju nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. Ovakva gazdinstva su obično staračka domaćinstva sa 2-3 člana, koja su u svom životu bila vezana za svoj sitan posed i u svojoj proizvodnji nisu stvarale nikakve viškove poljoprivrednih proizvoda.
Zadnjih nekoliko godina se često dešavalo da podsticaji za ovakva gazdinstva budu vrlo mala, koji se mogu više tretirati kao pomoć nego kao podsticaji u pravom smislu te reči.
Obeshrabrujući faktor da se više zemljoradnika registruje u ovoj kategoriji je zahtev da nosilac nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva bude poljoprivredni penzioner. Nažalost, poznato je da ovaj sistem penzionog osiguranja nikako ne može da zaživi u praksi. U ovom slučaju se javlja kao smetnja za registraciju nekomercijalnog gazdinstva, jer se procenjuje da doprinose za poljoprivredne penzije plaća jedna petina onih koji se zaista bave poljoprivredom. Zato smatram da će ukidanje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, kao uslova za registraciju nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, pozitivno delovati da se veći broj gazdinstava registruje, a samim tim će se povećati agrarni budžet i doći će i do povećanja sredstava koja će dobiti ova gazdinstva.
Novim zakonom će biti zadržana osnova ranijeg sistema podsticaja sa velikim poboljšanjima. Podsticaji za biljnu i stočarsku proizvodnju će biti striktno definisani novim zakonskim odredbama, pa će se zameniti dosadašnje godišnje pojedinačne Vladine uredbe i time stvoriti stepen sigurnosti u planiranju razvoja poljoprivrede.
Slično će biti sa regresima za naftu, seme i đubrivo, gde će takođe biti utvrđeni striktni iznosi po hektaru i grlu za koje će se oni skraćivati. Propisano je da jedan korisnik u jednoj kalendarskoj godini može ostvariti do 10 miliona dinara podsticaja, a iznosi preko toga će se umanjivati u određenom procentu, što je za jedan vid pravednija raspodela podsticajnih sredstava među korisnicima.
Naposletku, ovim predlogom zakona propisane su i oštrije kaznene mere za zloupotrebe i prekršaje prilikom korišćenja podsticajnih sredstava. Predlog ovog zakona vidim kao veliki korak na putu ka čvrstim temeljima strateškog opredeljenja Vlade, a nadam se, ovog i budućeg saziva parlamenta, kao stabilna izgradnja poljoprivredne proizvodnje, poljoprivrednih proizvođača a na dobrobit građana naše zemlje.
Imajući sve ovo u vidu, poslanička grupa PUPS smatra da se radi o zakonskim rešenjima koja će stvoriti dobru osnovu za uređenje sistema poljoprivrednog podsticaja i ruralnog razvoja. Stoga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Narodni poslanik Radmila Gerov.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas u objedinjenoj raspravi govorimo o šest zakona i to je za nas u LDP neprihvatljivo jer većina poslaničkih grupa ovde u parlamentu ima svega tri minuta da kaže nešto o svakom pojedinačnom zakonu. Mi u LDP smatramo da je podjednako važan Zakon o zaštiti vazduha, kao što je važan i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Baš zbog nedostatka vremena i zbog toga što je vladajuća većina na čelu sa SNS objedinila ove zakone, danas smo imali veoma malo prilike da čujemo od poslanika u ovoj sali nešto o Zakonu o zaštiti vazduha.
Na početku ću govoriti o tom zakonu. Na osnovu izveštaja o stanju životne sredine u 2011. godini koji smo dobili, imamo prilike da vidimo da se u periodu od 2000. do 2010. godine konstantno beleži porast emisija sumpora i azota. Taj porast dobijamo od termoelektrane "Nikola Tesla" iz RTB Bor iz proizvodnih pogona u Kostolcu, Kolubari i Pančevu. Samo u Boru su dnevne koncentracije sumpor-dioksida u 2011. godini bile veće od graničnih vrednosti u 40% slučajeva i to 162 dana na mernom mestu u gradskom parku u prethodnoj godini. Slična situacija je i u ostalim gradovima u Srbiji, pa je tako prekomerno zagađenje vazduha u Novom Sadu, Pančevu, Beogradu, Kostolcu, Obrenovcu, Smederevu i Boru.
Iz ovog izveštaja kada pogledamo ocenu kvaliteta vazduha konačnu možemo da vidimo da je konačna ocena kvaliteta vazduha u zoni Srbija tokom 2011. godine treća kategorija prekomerno zagađenog vazduha. To znači da živimo u lošim uslovima i da imamo lošu životnu sredinu i iz tog razloga je dobro što ovaj zakon danas imamo na dnevnom redu Skupštine.
Zakonom se definišu stacionarni izvori zagađivanja i posebno postrojenja za sagorevanje, ali je potpuno nejasno i zaista mi je žao što je otišla ministarka Mihajlović, zbog čega u ovom zakonu postoji ovaj član 3. koji kaže da se član 42. menja i glasi, da ne bih nabrajala, kada je istovetan tekst postojao u starom zakonu bukvalno do zareza? Nijedno slovo, nijedan zarez ovog člana nije promenjen. Zbog čega je to promenjeno u ovom novom zakonu? Ako znamo da je ovako teško i loše stanje životne sredine, onda za nas u LDP je apsolutno neprihvatljivo da podzakonske akte, odnosno uredbe po ovom zakonu treba da donese Vlada u narednih godinu dana. Smatramo da je dovoljno primeren rok od šest meseci za donošenje tih uredbi i verujemo da će predlagač prihvatiti taj amandman.
Što se tiče Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gospodine Kneževiću, na početku ste rekli da je bila sprovedena javna rasprava pa ste citirali u kojim gradovima u Srbiji ste sproveli javnu raspravu i to je tačno. Neću da sporim da javna rasprava nije sprovedena. Ministre, mogu da vam kažem da javna rasprava nije sprovedena u više od jedne trećine opština na teritoriji Srbije. U skoro jednu polovinu teritorije Srbije, u tim gradovima i opštinama niste išli u javnu raspravu. Da li smatrate da poljoprivredni proizvođači, ljudi koji se bave, bez obzira da li su to komercijalna ili nekomercijalna gazdinstva ili su to zadruge ili su to privatne firme u Nišavskom okrugu, Topličkom, Pčinjskom, Jablaničkom, Pirotskom, Borskom, Zaječarskom, Braničevskom, Pomoravskom, Podunavskom, nemaju šta da kažu o ovom zakonu? Kada krenemo od Beograda prema Nišu, od auto-puta levo skroz do Vranja, Leskovca, apsolutno niste sproveli javnu raspravu. Ne mislim vi kao ministar. I tamo se, ministre, ljudi bave poljoprivrednom proizvodnjom, doduše pod jako težim i lošijim uslovima nego što se poljoprivredom bave poljoprivrednici u Vojvodini. Ne bih da upotrebim neku lošu reč pa da kažem da namerno niste išli u te delove Srbije, ne želim to tako da kažem, ali problemi sa kojima se poljoprivrednici sreću u tom delu Srbije su dijametralno suprotni onim problemima koji postoje u Vojvodini.
Mislim da znate da su parcele u tom delu Srbije 30 ari ili 40 ari. Složićete se da to za te poljoprivrednike znači da je njihov proizvod daleko skuplji, jer oni svoju mehanizaciju moraju da sele sa jedne parcele na drugu. Iz tog razloga smatramo da ste trebali da sprovedete javnu raspravu i u tom delu Srbije, pogotovo što ovaj zakon predviđa i ruralni razvoj. Pirotski i Knjaževački okrug i deo istočne Srbije sigurno podrazumeva i potrebe za investiranje u ruralni razvoj. Mislim da biste na terenu od tih ljudi koji se bave poljoprivredom, koji žele da se bave nekim drugim stvarima vezanim za ruralni razvoj mogli da čujete kakvi problemi postoje, pa biste neke od tih problema mogli da rešite ovim zakonom.
U svakom slučaju smatram da je dobro što danas donosimo ovakav zakon, jer ste u pravu kada ste rekli da su se u ranijem periodu podsticaji delili tako što je Vlada donosila niz uredbi tokom godine i da poljoprivrednici nisu imali predvidljivost poljoprivredne politike. U tom smislu ovaj zakon daje predvidljivost, a to je za nas u LDP delimično. Ovaj zakon čak ima i previše članova, gospodine Kneževiću, i to je skoro jedna četvrtina članova ovog zakona, gde se predviđa da ministar nadležan za poslove poljoprivrede propisuje nešto. Da li su to područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ili su to načini ostvarivanja podsticaja ili obrasci, manje je važno. Bitno je da to može uvek da se promeni. Ne mislim da ćete vi lično propisivati obrasce. Radiće to vaši stručni timovi, ali smatram da ste neke stvari mogli dodatno da eliminišete ovim zakonom, a ne da postoji kasnije potreba da nešto ministarstvo naknadno radi, a da samim tim za poljoprivredne proizvođače to bude nepredvidivo.
Takođe u nekim članovima stoji da u zavisnosti od raspoloživih sredstava ministar može ograničiti površinu zemlje za osnovni podsticaj i vezani podsticaj za biljnu proizvodnju. Smatram da je to loše. Slažete se sa mnom. Ukoliko se to ne obriše… Kažete da će se to obrisati i slažete se sa mnom da je to loš deo zakona. Mogu da pohvalim to što ćete prihvatiti da se taj član briše.
Članom 4. se kaže da Vlada propisuje za svaku godinu obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja. Zaista smatram da je to loše. Ovde su određeni minimumi ispod kojih ne mogu da postoje podsticaji. Dobro je da ako ima više para u budžetu, ti podsticaji budu veći.
Loše je što se u ovom članu 4. stav 2. kaže da ukupna vrednost za podsticaje nije manja od 5% republičkog budžeta. Slažem se da treba da bude 5%, možda čak i više od 5%, ali u trenutnom Zakonu o budžetu Republike, to je vaša izjava, to svi znamo ovde, je 4,5% za poljoprivredu.
Da li to znači da očekujemo rebalans budžeta Republike u narednih mesec dana? Ako to ne znači, pošto odmahujete glavom, onda znači to da ćete možda biti u situaciji da nemate dovoljno sredstava da date onoliko podsticaja koliko biste možda želeli. Smatram da nije loše uraditi rebalans budžeta, ispoštovati da ovaj zakon ne bude suprotan Zakonu o budžetu Republike Srbije.
U svom uvodnom izlaganju ste rekli da će se zakon primenjivati, tih 5%, od 1. januara naredne godine, ali to nigde ne stoji u prelaznim odredbama. Jedino ako Vlada nije dala neki dodatni amandman. Pretpostavljam da ste to uradili nakon mog izlaganja na Odboru za poljoprivredu, pošto sam na to skrenula pažnju. To je praktično četiri milijarde dinara manje, nego što poljoprivrednici od vas očekuju.
Loše je, ministre, da ograničite mere podrške koje će davati autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Reći ću vam iz kog razloga.
U članu 13, to je stav 2, kažete da lokalna samouprava može koristiti mere za direktna plaćanja, pa je taksativno nabrojano zašto lokalna samouprava može iz svog budžeta izdvojiti sredstva. To je potpuno nepotrebno. Vi ne možete znati, niti bilo ko od nas ovde, za koje namene će sve lokalnim samoupravama tj. njihovim poljoprivrednim proizvođačima biti potrebna sredstva tokom godine.
U tom istom članu, stav 5, imate mogućnost koja kaže da se mere koje daje lokalna samouprava donose uz prethodnu saglasnost ministra. Ukoliko smatrate da neka lokalna samouprava predlaže neke mere, koje nisu u skladu sa ovim zakonom ili nisu u skladu sa merama agrarne politike, vi možete toj lokalnoj samoupravi da ne date saglasnost na program i da ih vratite da to isprave. Vi ovako ograničavate lokalne samouprave samo na pojedine mere, a u praksi će se desiti da još neke mere budu potrebne i lokalne samouprave neće moći za to da izdvoje sredstva, a da ne prekrše zakon.
Iz tog razloga smatramo da treba u članu 13. obrisati drugi stav koji govori o ograničenju lokalnim samoupravama za koje namene mogu da troše sredstva. Složićete se da pojedine lokalne samouprave možda smatraju da treba da daju subvenciju za deo mehanizacije ili deo nečega što nije predviđeno ovim zakonom.
Takođe, mi iz LDP smatramo da premije za mleko, koje su ovim zakonom predviđene da se isplaćuju kvartalno, treba da se isplaćuju mesečno. To ne iziskuje nikakva dodatna sredstva iz budžeta Republike. Iziskuje samo to da, mlekare i oni koji kupuju mleko, ministarstvu na vreme dostavljaju izveštaje i da vi praktično prenosite sredstva iz republičkog budžeta jednom mesečno. To je dobro za poljoprivredne proizvođače. Oni će svaki mesec dobiti određena sredstva. Mislim da biste time stimulisali proizvodnju mleka, jer znamo da su mnogi proizvođači u prošlosti bili jako razočarani.
Neću da pričam demagogiju da cena mleka i podsticaj treba da bude, umesto 7, 9 ili 10 dinara. Smatram da treba da učinite napor da jednom mesečno vršite ta plaćanja, jer ako uzmemo u obzir činjenicu da su mnogi poljoprivredni proizvođači, pre nekoliko godina, hteli da naprave svoje sopstvene farme, kada je bila dobra cena mleka, ušli su u kredite, a onda ih je država prevarila tako što je uvezla mleko u prahu, pa su oni te krave zaklali, prodali itd. Zato danas imamo loš stočni fond. Sami ste u svom uvodnom izlaganju rekli da imamo svega 35% visokokvalitetnog mleka. Da biste to stimulisali nisu potrebna dodatna sredstva, potrebno je da prihvatite naš amandman i da mesečno isplaćujete premiju za mleko.
Smatramo da podsticaji koji se ovim zakonom predviđaju za krave, ovce, koze, krmače, treba da budu po svakom kvalitetnom grlu i da ne treba da važi pravilo da ako imate minimalno pet krava ili ovaca, možete da dobijete taj podsticaj. Mislim da time činite i pomažete sitnim poljoprivrednim proizvođačima, pogotovo u tom delu istočne i južne Srbije gde su ljudi uglavnom stari. Zašto neko sa jednom ili dve krave ili ovce ne bi mogao da dobije taj podsticaj koji nije, složićete se, toliko veliki?
Rekli ste da ćete ovo ograničenje subvencija ukinuti, pa o tome neću govoriti.
Smatramo da treba povećati podsticajne mere za ruralni razvoj u minimalnom iznosu od 40%. Ovde je zakonom predviđeno 30%. Smatramo da to treba da bude više i da treba da iznosi 40%, kao i da treba da se urade subvencije za proizvode i proizvođače koji prave proizvode sa geografskim poreklom. Činjenica je da ovoj zemlji nedostaje brend. Smatram da ukoliko bismo stimulisali takve proizvođače, nekim dodatnim subvencijama, imali bi šanse da naprave proizvod koji je konkurentan na tržištu i dobar za izvoz. Ako ne, onda ćemo proći kao što smo prošli sa šljivovicom i sa nekim drugim proizvodima. To jesu proizvodi u preradi, ali ako pogledamo vidimo da postoje autohtone sorte u vinogradarstvu i u nekim drugim oblastima. Smatramo da ukoliko bi se zaštitilo geografsko poreklo, ukoliko bi se davale posebne subvencije za to, to bi pospešilo razvoj poljoprivrede.
Na kraju želim da kažem da mi je žao, što ste kao Vlada dali amandman da u ovoj godini neće važiti 5%, nego 4,5%. Po tom osnovu, jedno četiri milijarde dinara ići će manje poljoprivrednicima iz budžeta. Nadamo se, pošto ovaj zakon predviđa da je to minimalno 5%, da ćemo Zakonom o budžetu Republike subvencije za poljoprivredu ostvariti u nekom procentu od 6% ili 7%. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, mene, kao nekog ko potiče iz poljoprivredne porodice i ko dolazi sa teritorije opštine Žitište, opštine u kojoj se 70% stanovništva bavi poljoprivredom, raduje što danas razgovaramo o Predlogu zakona o podsticajima i ruralnom razvoju. Ono gde ja nalazim posebno zadovoljstvo i satisfakciju jeste ova odredba 5% budžeta za poljoprivredu, što je ministar za finansije i privredu najavio prilikom usvajanja budžeta za narednu godinu.
Raduje činjenica što je agrarni budžet ove godine 4,5% nakon nekog, nazovimo ga, istorijskog minimuma od 2,4%. Naravno, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija i Vlada zaslužuju pohvale kada je reč o isplatama subvencija za period od 2012. godine, jer da nije bilo rebalansa obećane subvencije ne bi bile isplaćene.
Ono što bih takođe volela da naglasim jeste da usvajanjem ovog zakona vidim deo onoga što su URS govorili u predizbornoj kampanji, a to je upravo 5% od budžeta, investiciona podrška, predvidivost. Usvajanjem jednog zakona kojim se sublimiraju sve one mere, koje su se nekada koristile i koje se koriste u Republici Srbiji, jeste jasan pokazatelj da će poljoprivrednici moći da računaju na određeni minimum od koga se neće odstupati.
Jasno je da postoje osnove za razvoj agrarne politike i transparentniji način na koji će se sredstva dodeljivati. Dobro je da postoji jedinstvena evidencija o podsticajima.
Ono što želim da kažem, tačno je da će se raditi podzakonski akti i pravilnici, ali isto tako treba naglasiti da će obim sredstava, vrstu i maksimalne iznose određivati Vlada Republike Srbije u roku od 30 dana od stupanja na snagu budžeta za tekuću godinu, da se podsticaji dele na direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja i posebne podsticaje. Podsticaje treba definisati kao instrument agrarne politike, da se u određenim oblastima poljoprivrede utiče na povećanje konkurentnosti, a ne kao pomoć poljoprivrednicima. Poljoprivrednici kada imaju jasnu politiku, koja nije promenljiva od ministra do ministra, onda mogu da planiraju i umeju da planiraju.
Isto tako bih iskoristila ovu priliku da ukažem ministru šta to u prethodnom periodu nije bilo u redu, a verujem da je i sam upoznat sa tim. Stvaralo je skladištenje nafte po domaćinstvima veliki problem poljoprivrednicima. Birokratija je svakako komplikovana i verujem da ministar ima rešenje u narednom periodu za to.
Isto tako, svesna činjenice da isplata zavisi u dobroj meri od budžeta koji smo usvojili od njegovog punjenja, ali sigurna da će se u budućem periodu gledati da se poljoprivrednicima, tj. u narednim godinama, kada kažem u budućem periodu, pomogne upravo u trenucima kada oni imaju najveća ulaganja, a to je s proleća.
Sa druge strane želim da pohvalim i deo koji se odnosi na mere ruralnog razvoja, jer prosečna naseljenost u Republici Srbiji je 97 stanovnika po kilometru kvadratnom. Rularno stanovništvo zauzima 63 stanovnika po kilometru kvadratnom, dok urbano 289 stanovnika. Jasna je činjenica da je sve manji broj stanovnika na selu, ali isto tako raduje što ovo ministarstvo ima plan i razmišlja o tome kako podstaći mlade i kako podstaći da život na selu ne bude ugašen.
Stoga, ja lično nemam razloga da ne podržim ovaj predlog zakona i da ubuduće, na jedan aktivni način koji institucionalni mehanizmi dozvoljavaju, utičem na poboljšanje svega u ovoj oblasti. Isto tako, institucionalno, podneli smo amandmane, ali ćemo u danu kada se bude razgovaralo u pojedinostima, razgovarati o tome. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Gorica Gajić.