Drugo vanredno zasedanje, 22.01.2013.

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala gospodine ministre.
Judita Popović traži repliku. Nemate pravo, jer ste izazvali repliku.
Bili ste van dnevnog reda. Tolerisao sam, a sada neću dozvoliti da se vodi rasprava van teme.
(Narodni poslanik Judita Popović, s mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala, gospodine predsedavajući.
Znate šta, gospodine predsedavajući, i vi kršite dostojanstvo ovog parlamenta. To je član 107. Poslovnika, s obzirom da ste dužni da date narodnom poslaniku priliku da u slučaju da nije dobro shvaćen kada je diskutovao i nemate pravo da uskratite tu mogućnost da se odgovori. Kada se radi o gospodinu ministru koji je odgovorio na moju diskusiju, najnormalnije je da pružite šansu da i ja kažem nešto u kom smislu me je pogrešno razumeo.
Posebno bih istakla, gospodine ministre, da niste odgovorili na moju osnovnu dilemu – šta će Vlada uraditi kada zna da krši toliko zakona i Ustav…
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Gospođo Popović, neću vam dozvoliti van Poslovnika da se ponašate. Reklamirali ste povredu Poslovnika i nemojte sada da vodite repliku.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Da li to znači da vi meni uskraćujete mogućnost da govorim u ovom parlamentu o jednoj osetljivoj temi koja je…
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Neću sa vama da vodim raspravu. Javili ste se po povredi Poslovnika i o tome možete da govorite. Odgovoriću vam na tu vašu reklamaciju o povredi Poslovnika. Mislim da nisam povredio. Ministar je bio jasan. Odgovorio je na vašu diskusiju koja nije bila u skladu sa temom. Ni u čemu vas nije povredio. Imao sam pravo kao predsedavajući da ocenim i procenim da li imate pravo na repliku. Procenio sam da nemate pravo i mislim da nije povređen Poslovnik.
Reč ima Olena Papuga.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Poštovani predsedavajući, ministre Kneževiću, predstavnici Vlade, kolege poslanici i poslanice, poljoprivredni proizvođači su do sada u velikoj meri bili u neizvesnosti i činjenici da je ovaj zakon stavljen u proceduru koja je veoma važna, imajući u vidu da je agrarna politika donošena iz godine u godinu, a znamo da agrar ne trpi vrstu neizvesnosti. Do sada se vladalo uredbama koje su menjane od sezone do sezone tako da se aktuelnom ministru čini da će se budžet prilagoditi dnevno političkim dešavanjima.
Očekivanja od ovog zakona su velika i poljoprivrednici su bili uvereni da će kada se on jednom donese agrarna proizvodnja biti daleko izvesnija i sigurnija. Dobre namere ovog predloga zakona su da se u korisnike subvencija uvrste sva poljoprivredna gazdinstva. Činjenica da su u korisnike subvencija prvi put uvrštena i pravna lica dovodi do straha individualnih poljoprivrednika da sredstava neće biti dovoljno i za jedne i za druge.
Sledeća velika primedba ovog predloga zakona o podsticajima jeste i ta da je zakon nedorečen i u većini članova čini samo pravni okvir koji možda i neće biti primenjiv. Čak u 15 slučajeva ministar bliže propisuje uslove, načine i postupke za ostvarivanje prava na subvencije. Znači, ko god bio ministar u ovom ili u sledećem mandatu, na njemu je sva volja i prepuštena je sudbina 450 registrovanih gazdinstava u RS. Do sada je bilo tako i znamo da te uredbe u kojima je odlučivao ministar nisu bile dobre. Ono što poljoprivrednike najviše zanima su vrste podsticaja.
Imali smo prošle godine i svake godine da se dešavaju neki protesti poljoprivrednika, a ove godine su poljoprivrednici protestvovali zbog toga što su iznosili svoje mišljenje da direktna davanja treba da se odnose po hektaru, što je ovaj zakon i predvideo.
Mere ruralnog razvoja su prvi put uvrštene u ovakav vid pravne regulative. To je veoma važno u procesu pridruživanja EU da bi u nekoj bližoj budućnosti imali priliku da koristimo fondove EU. Međutim, ukoliko ministar lično propisuje, ne samo vrste mera ruralnog razvoja, nego i maksimalne iznose podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere, onda je neizbežna sumnja u dobru nameru zakonodavca.
Liga socijaldemokrata Vojvodine ima neka svoja mišljenja o Predlogu zakona o podsticajima. Glavna zamerka je u tome što kod donošenja ovog predloga zakona nisu poslušane zamerke raznih asocijacija poljoprivrednika iz Vojvodine. Te asocijacije su uglavnom govorile da iz Predloga zakona treba brisati član koji omogućava dodelu podsticaja i za parcele veće od 100 hektara, jer poljoprivrednici smatraju da treba da se stimuliše proizvodnja na manjim parcelama.
Takođe, stav različitih asocijacija je taj da treba izbrisati član 16. Predloga zakona koji se odnosi na hektare kako bi se podsticala biljna proizvodnja. Na taj način treba da se stimuliše to koliko je proizvedeno.
Mišljenja smo da subvencije treba da iznose minimum 200 evra, što je u našim uslovima previše, u dinarskoj protivvrednosti, odnosno da pravna lica i preduzetnici ne mogu biti korisnici subvencija i regresa. Pretpostavlja se da iz budžeta neće biti dovoljno sredstava i za paore, i za pravna lica.
Treba naći načina da se subvencionišu autohtone rase i biljna proizvodnja, odnosno da u delu zakona koji se odnosi na ruralni razvoj treba kao korisnike izbaciti pravna lica i preduzetnike i dodati nerazvijene opštine, devastirana područja i pogranične oblasti.
Naša zamerka u ovom zakonu jeste da se daju velika diskreciona prava ministru koji čak na 14 mesta propisuje i naknadno donosi odluke i ograničenja šta će se dešavati sa tim podsticajima.
Htela bih da pitam ministra, čitamo danas u medijima da se na sajmu u Nemačkoj naša zemlja, naša poljoprivreda, predstavila sa nekoliko teglica cvekle, ajvara i krastavaca i jednim vinskim podrumom, da li će taj zakon o podsticajima brinuti o tome da mi budemo konkurentni na inostranom tržištu? Taj sajam poljoprivrede u Nemačkoj, na koji dolazi oko 400.000 ljudi, ne pokazuje da Ministarstvo poljoprivrede na neki način brine o našoj konkurentnosti na tržištu EU.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jožef Šandor.

Jožef Šandor

Gospodine predsedavajući, poštovani ministri, članovi Vlade, poštovane kolege, u ovih par nedelja obišao sam bivše radno mesto gde sam radio do 16. jula, a to je Zemljoradnička zadruga u Gornjem Bregu pored Sente. Imao sam mnogo sastanaka i susreta sa mojim bivšim poljoprivrednim proizvođačima.
Istina je ono što je kolega, koji je sedeo ovde iza mene, iz SVM rekao da su oni bili na terenu i da su propagirali ovaj zakon. Istina je da je ministar bio na terenu i da je propagirao zakon. Istina je da su se mediji bavili ovim zakonom. Moram da kažem da posebnih problema nisam imao. Jednostavno smo vodili razgovore o tome da li to njima odgovara, da li je to to zašta smo se zalagali u poslednjih 20 godina. Naime, sa njima sam bio od 1992. godine do 16. jula prošle godine, pa smo prebrodili ratove, velike inflacije, plaćajući ogroman danak poljoprivredi, gubili ogroman novac i kapital u poljoprivredi.
Konačno, ono što sam čuo ovih dana od direktora, imaćemo stabilnost, sigurnost, predvidivost. Naime, proizvođači u Vojvodini i proizvođači u Srbiji su to očekivali. Niko od njih ne tvrdi da ove stvari o kojima mi danas razgovaramo nisu bile u nekom smislu uređene. Niko od njih ne tvrdi da se država nije njima bavila, ali jedno tvrde – nije bilo plana, nije bilo strategije, nije bilo zakona, nije bilo sigurnosti, nije bilo predvidivosti, nisu znali šta će biti iduće godine. Bili su izloženi milim ili nemilim dešavanjima nezavisno od toga da li smo u izbornoj ili neizbornoj godini. Svake godine, mesec dana smo se svađali, davali predloge koliko da budu subvencije za ovo, za ono, da li da bude po hektaru, da li da bude po kilogramu.
Drago mi je što danas raspravljamo i pričamo o ovom zakonu. Drago mi je da konačno sve ono što je rađeno unazad desetak godina, sve što je pomalo stavljeno u tu košaru, sada je uokvireno i dobilo pravni okvir. Naši poljoprivredni proizvođači sada mogu da kažu da je država napravila korak napred, odnosno napraviće ako ovaj zakon prihvatimo.
Odmah se postavlja pitanje – da li su oni zadovoljni sa ovim? Naravno da nisu zadovoljni. Nivo subvencija od 6.000 dinara njima ne odgovara. To je malo. Da li mi trenutno možemo više da uradimo? Nažalost, ne možemo. Mi smo svi sretni, zajedno sa vama, koji smo uspeli da izguramo onih 4,5% iz budžeta za agrar, da uradimo nešto u odnosu na ranije godine, da vratimo sjaj iz 2004. godine kada smo imali 5% ili približno 5% 2004, 2005. i 2006. godine. Nakon toga su počele te subvencije da padaju.
Mislim da smo konačno na dobrom putu. Da li ćemo i kada ćemo moći više para da damo našim poljoprivrednim proizvođačima? Ostavljena je mogućnost u ovom zakonu. Znači, svake godine nadležni ministar će doneti svoju odluku da li može shodno budžetskim mogućnostima da proširi, da poveća ove iznose ili ne. Bez obzira na to da li su poljoprivredni proizvođači zadovoljni sa ovim iznosom ili nisu, odgovorno vam tvrdim da su mnogo sretniji, jer je ovo barem sigurno.
Ono što bi trebalo uraditi, opet kažem u razgovoru sa njima, pregledali smo ovaj zakon, oni bi više voleli da mi preciziramo taj datum kada ćemo dobiti. Mi smo rekli da će morati do 31. marta prethodne godine da prijave sve podatke i da će ministarstvo uzeti te podatke u obzir, pa ćemo raspisati uslove uredbom, odnosno ministar će to urediti uredbom. Oni bi ipak voleli da znaju otprilike koliko je to. Da li je to 30 dana, 60 dana, 90 dana?
Moram da vam kažem da sam u razgovoru sa njima rekao da je teško predložiti ministru, jer mi sada stabilizujemo budžet Republike Srbije. Sada imamo podatke iz prethodne godine, sada veoma teško možemo da uđemo u neko obećanje koje kasnije možda nećemo moći da održimo. Međutim, kao preporuku bih preneo gospodinu ministru, ali i on veoma dobro zna da su to mišljenja svih naših proizvođača.
Šta smo mi sa ovim zakonom, pored stabilizacije, uradili? Definisali smo osnovnu premiju za poljoprivrednu proizvodnju, definisali smo regres za stoku. Moram da vam ispričam, pošto 20 godina radimo, 1992, 1993. i 1994. godine kada je veoma teško bilo zbog tadašnjeg stanja, u ovom maloj zadruzi je bilo 4.000 svinja u tovu. Svaki dan smo otkupljivali 6.000 litara mleka.
O ostalim podacima neću da pričam. Ono što je donelo narednih 20 godina jeste do da danas nema više uslužnog tova u zadrugama, jedva pojedina zadruga radi, uopšte nema zadruga. Proizvodnja mleka je opala, sada imamo 600 litara dnevnog otkupljenog mleka. Prema tome, da li je potreban ovaj zakon, da li je potrebna stabilnost? Mislim da o tome ne treba razgovarati.
Napomenuću samo, pošto sam spomenuo stopu, podneli smo osam amandman na ovaj predlog zakona. Mislimo da tu i tamo bi moralo malo pregledati, računajući na male proizvođače uglavnom. Gospodin ministar i Vlada najverovatnije su te amandmane pogledali, kasnije će moje kolege to da obrazlažu. Uglavnom se odnose na otkup stoke, svinja, odnosno jagnjadi, u tom delu kada kažemo da minimum 10 komada moraju predati, da bi bio priznat njima regres. Na žalost, u seoskim uslovima u celoj zemlji, ne samo u Vojvodini, veoma je teško držati tih 10 komada, isto kao što je veoma teško držati to da direktno seljaci predaju stoku klanicama. Veoma dobro znate da u celoj Srbiji, pa tako i u Vojvodini, samo tu i tamo imao direktnih otkupnih mesta, otkup uglavnom rade zadruge, otkup uglavnom rade ovlašćene firme u ime tih klanica koje raspolažu sa adekvatnim papirima, tako da smo u tom smislu mi podneli određeni broj amandmana za koje verujem da će biti razmotreni i mislim da će biti predviđena dobrobit proizvođača.
Rekao bih jednu stvar koju kolege danas još nisu izrekle, a veoma je bitno, to smo svi zajedno odradili, bez obzira ko je predlagač zakona, bez obzira da li je iz SVM, da li je iz DS, da li odavde, da li odande, a to je jedno obećanje koje smo svi mi proizvođačima dali svojevremeno u kampanji, a to je da neće biti vezana subvencija za PIO. Svi oni koji su bili u poslu oko poljoprivrede i oni koji nisu, koji su se bavili politikom, veoma dobro znaju koje je pometnje u prethodnim godinama izazvala ova uredba koja je vezala sticanje prava na subvenciju za uplatu PIO. Ne samo da veliki broj proizvođača nije uspeo da ostvari, ne samo da su počeli nagomilavati još veće dugove prema penzijsko-invalidskom fondu, nego smo napravili ljudima ogromne probleme i u planiranju i u strategiji i u ulaganju. Jednostavno, veliki broj njih nije mogao da ostvari te pare.
Drago mi je što smo to sada uzeli u obzir, svima njima je drago i svi su se olakšali, isto kao što je drago što smo ostali pri odluci da idemo za subvencije na osnovu postojećih hektara, a ne na kilograme. Naravno, za to postoji stručno obrazloženje, zašto je tako bolje. Neću sad u to da ulazim. Bitno je da je predlagač zakona to ispoštovao i da smo mi u tim odlukama otišli u dobom pravcu.
Veoma je važno za mene, kao čoveka koji je 20 godina radio i živeo u malom mestu, u Gornjem Bregu, da smo se posebno posvetili i ruralnom razvoju, jer mnogo takvih malih mesta ima u Srbiji, još manjih i još napuštenijih, i ovo selo, kao i ostala, sve manje i manje stanovnika imaju. Polako prestaju da se bave stočarstvom, više nema proizvodnje mleka, mladi odlaze sa sela. Jedino kako država, društvo, pokrajina, opština može njima da pomogne legalno, jesu sredstva za podsticaj, za ruralni razvoj. Da li su to letnji putevi, da li su to kanalizacije, da li je to mali mostić preko kanala, da li je to popravka grobnice, crkve, svejedno je da li je popravka kulturnog doma, u ovaj projekat sve to spada. Mislim da možemo da pomognemo tim ljudima koji su u tim malim naseljima i mislim da je veoma dobro što smo otišli u tom pravcu.
Druga stvar koja je za mene isto veoma značajna, živeći među njima, mi smo u proteklih 10 godina napravili veliku razliku, strateški je to napravljeno. Mnogo malih proizvođača je propalo, prodalo svoje zemlje, ostavilo svoj posao, oni manji koji su mogli da se udruže, udružili su se, kupili su nešto zemlje. Hoću da kažem da su se ojačali. Sada imamo jedan sloj koji je nešto jači nego što je nekada bio, pet, 10, 15, 20 hektara i stvorili smo jedan sloj veoma jakih proizvođača. Šta hoću sa tim da kažem? Hoću da kažem da ona mera oko investicije koje smo u ovom zakonu ostavili i predvideli, mislim da je veoma dobro što je urađeno. Opet moram da se vratim i kažem da je bilo par godina u proteklih 10 godina, kada smo te mere koristili. Dao je proizvođač jedan dinar, dala je država još jedan dinar, pa je mogao sebi da napravi ambar, pa je mogao da napravi sebi štalu, pa je eventualno mogao čak i silos da podigne.
Mislim da, ostavljajući ovu mogućnosti u zakonu i ostavljajući prostor ministru da uredbom reguliše stvari oko toga, puno ćemo pomoći ovim novim proizvođačima koji su uspeli da opstanu sa tim malim hektarima i njima praktično pružamo budućnost, da budu konkurentni sa ovim velikim koji su već prerasli u veoma velike proizvođače.
Nije u ovom zakonu, ali moram da kažem, nevezano za ono gde pripadam i u čije ime pričam, mislim da u sklopu ovoga povećanje PDV nadoknade, još u vreme kada smo radili te poreske zakone, isto je velika pomoć bila našim proizvođačima, pa kada sve ovo gledam u sklopu, mislim da je ova država i ova vlada sada napravila jedan veliki i ozbiljan iskorak prema svojim proizvođačima, da ojačamo kapacitete svojih proizvođača.
Veoma pažljivo sam slušao gospodina ministra šta se planira za ovu godinu. Ako sam dobro razumeo, planiramo da napravimo nacionalnu strategiju, da napravimo nacionalni plan. Ako mi to ove godine stavimo na sto i ako sve ove putne pravce, koje smo ovim zakonom trasirali, budemo ispoštovali, mislim da ćemo steći jedno veliko poverenje kod onih proizvođača koji su stvarno u zadnjim par godina bili u zabludi, da li će biti pomoći, neće biti pomoći, da li će biti subvencija ili neće biti subvencija. Naravno, u ovoj našoj zemlji subvencija od ovih dva puta 6.000 dinara, plus oni sitni dodaci, nije adekvatna. Nećemo mi biti konkurentni sa onima iz EU i ja, kao i koleginica koja je spominjala Mađarsku, veoma dobro znam kakva je situacija u Mađarskoj, jer sam u ovih 20 godina pomno pratio, dosta često bio kod njih. Znamo kakva je situacija u Hrvatskoj. Međutim, konačno, institucionalno donositi ovaj zakon, krenuli smo na taj put, na tu trasu, da i mi polako stabilizujemo i ojačamo naše poljoprivredne proizvođače.
Ima nekoliko stvari koje ovaj zakon ne rešava, ima nekoliko stvari u poljoprivredi koje, po mom mišljenju, odnosno mišljenju velike većine nas, trebalo bi staviti na astal. Nije rešeno zapošljavanje u poljoprivredi, nije rešen status žena poljoprivrednika koji nemaju osiguranja, porodilja. Još mnogo toga ima. Ja sam svestan, kao najverovatnije i svi vi, da je sve to za rešavanje. Ima tu još kapaciteta da se nešto uradi. Nažalost, ova godina izgleda nije za to. Ove godine moramo kaiševe da stegnemo i da stabilizujemo ono što može da se stabilizuje.
Moje izlaganje ne bih nastavio dalje. Sve kolege koje su do sada govorile, sem jedne, koja nije bila pri temi, mislim da pričamo o istom, želimo isto, da guramo našu poljoprivredu u onom pravcu gde je zaslužila da ide. Hvala lepo.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, od šest važnih predloga zakona koji su predmet objedinjene rasprave, uz svo poštovanje i uvažavanje predloženih zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, protokola i sporazuma, koji svakako treba da budu prihvaćeni i potvrđeni od strane Narodne skupštine, ja ću govoriti o jednom predlogu zakona, o Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivedi u o ruralnom razvoju.

Predlog zakona o podsticajima u poljoprivedi u o ruralnom razvoju je izuzetno važan Predlog zakona i zavređuje posebnu pažnju, obzirom da će usvojena rešenja značajno odrediti buduće pravce razvoja naše poljoprivrede i našeg sela.

Ovaj predlog zakona u velikoj meri oslanja se na Zakon o budžetu kojim je, između ostalog, određena visina i struktura agrarnog budžeta. Kako je najveći deo agrarnog budžeta predviđen za razne vidove podsticaja i pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima, to Vlada i resorno ministarstvo ovim predlogom žele da zakonom urede vrste i minimalne iznose podsticaja, kao i kriterijume za sticanje prava na njihovo korišćenje. Zbog toga mislim da, posle usvojenog većeg agrarnog budžeta za ovu godinu, je ovo novi izuzetno važan i pohvale vredan korak Vlade i resornog ministarstva u pravcu podrške našoj poljoprivredi i našem selu.

Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju važan je za sve učesnike u lancu poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije. Važan je za celokupno ruralno stanovništvo naše zemlje koje čini skoro polovinu stanovništva Srbije. Ovaj zakon važan je i za naše društvo u celini, za koje nam je cilj da proizvedemo dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane. Ali, ovaj predlog zakona važan je i sa aspekta obezbeđivanja robe za izvoz na inostrana tržišta sa ciljem sticanja deviznih sredstava neophodnih za funkcionisanje naše društvene zajednice.

Iako se na osnovu važnijih pokazatelja stanje u našoj poljoprivredi može oceniti kao teško, a naša poljoprivredna proizvodnja, u celini gledano, kao nedovoljno razvijena, ipak značaj poljoprivrede za Srbiju danas je izuzetno veliki. Da je to tako, jasno je ako se ima u vidu da poljoprivreda danas kod nas učestvuje u stvaranju BDP-a sa preko 17% i da je ona jedina grana naše privrede koja u dužem nizu godina obezbeđuje pozitivan spoljno-trgovinski bilans. Naime, podaci govore da poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuju u ukupnom izvozu Srbije sa oko 21%, a u uvozu sa oko 6,8%.

Polazeći od navedenog, pri tome imajući u vidu potencijale, neiskorišćene ili nedovoljno korišćene, kojima naša zemlja raspolaže, jasno je da se poljoprivreda u Srbiji u narednim godinama i može i mora i unaprediti i uvećati. Da bismo to postigli, moramo pre svega nastojati da obezbedimo veću produktivnost u radu, tj. da dobijemo veće prinose po jedinici obradive površine i više proizvoda od gajenih životinja. Za ostvarivanje ovog cilja posebno je važno poznavanje i primena savremenih tehnologija gajenja bilja i domaćih životinja, stalno praćenje i implementacija naučnih dostignuća, kao i u tom smislu adekvatna stručna podrška i pomoć.

Moramo smanjiti neobrađene i zakorovljene poljoprivredne površine, moramo zaustaviti u dužem nizu godina prisutnu tendenciju smanjivanja broja svih vrsta domaćih životinja i stvoriti uslove za postepeno povećanje našeg stočnog fonda. Moramo smelije i znatno više koristiti prirodne predispozicije za razvoj organske proizvodnje i proizvodnje mesa, mleka i jaja posebnog i garantovanog kvaliteta. Moramo znatno više uvažavati i koristiti stručna znanja naših diplomiranih inženjera poljoprivrede. Takođe, moramo obezbediti podršku održivom razvoju sela kroz unapređenje životnog standarda seoskog stanovništva.

Jasno je da je za ostvarivanje navedenih ciljeva izuzetno važna podrška i pomoć države. U tom smislu, zakonska rešenja o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju su dobra polazna osnova. Ona pre svega znače stabilnu i na duže staze predvidivu agrarnu politiku.

Naime, Vlada i resorno ministarstvo žele da zamene dosadašnje uredbe relevantnim zakonima. Praksa je pokazala da uredbe u uređivanju pitanja vezanih za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju niz nedostataka. Ti nedostaci u značajnoj meri mogu usporiti i dovesti u pitanje ostvarivanje postavljenih ciljeva u oblasti poljoprivrede. Osnovna slabost uredbi je veliki broj istih, njihova nepredvidljivost i promenljivost iz godine u godinu, kako u pogledu vrste i obima podsticaja, tako i u smislu kriterijuma za ostvarivanje prava na njihovo korišćenje.

Zbog toga Vlada i resorno ministarstvo, kao znatno bolje, korektnije i sigurnije rešenje za podršku države našim poljoprivrednim proizvođačima, predlažu zakon kojim bi se na jednostavan, prepoznatljiv i krajnje transparentan način uredili: vrste i načini korišćenja podsticaja, uslovi za ostvarivanje prava na njihovo korišćenje i registar za vođenje jedinstvene evidencije o davanjima podsticaja u poljoprivredi. Uz to, registrom bi se uspostavio efikasan mehanizam za kontrolu trošenja sredstava namenjenih podsticajima u poljoprivredi.

Najveći deo sredstava agrarnog budžeta kroz ovaj predložen zakon bio bi plasiran u vidu direktnih plaćanja našim poljoprivrednim proizvođačima. Tu su: premije za mleko, podsticaji za proizvodnju biljnu i stočarsku, osnovni i proizvodno vezani podsticaji, regresi za nabavku proizvodnih inputa, osiguranje, skladištenje u javnim skladištima i, naravno, kreditna podrška.

Predlog zakona definiše minimalne subvencije, što znači da one mogu biti znatno veće ukoliko u agrarnom budžetu u narednim godinama bude više novca, što svi mi ovde i želimo i očekujemo. Ovim predlogom zakona u biljnoj proizvodnji, podsticaji bi bili isplaćivani prema obradivoj površini, i to u minimalnom iznosu od šest hiljada dinara po hektaru. Međutim, ovi proizvođači mogu računati na ukupno 12 hiljada dinara po hektaru, s tim što bi polovinu dobili u novcu, a drugu polovinu kao regres za kupljeno gorivo, seme, đubrivo.

Predlog zakona ograničava davanje na najviše 100 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, što smatram da je opravdano iz razloga što bi u suprotnom vlasnici malih poseda u raspodeli raspoloživih sredstava bili značajnije oštećeni. Stočarima je namenjena, kao direktna podrška, premija od sedam dinara po litru mleka predatog mlekarama, kao i plaćanja po grlu stoke, i to za svaku kravu 20 hiljada dinara, june 10 hiljada dinara, krmaču, kozu ili ovcu četiri hiljade, a jagnje ili svinju po hiljadu dinara. Iz kratkog pregleda navedenih podataka o proizvodnim podsticajima u stočarstvu, jasno je da su predviđena izdvajanja za uzgoj pojedinih kategorija životinja u oblasti govedarstva, ovčarstva, svinjarstva i kozarstva.

Praktično, među velikim producentima najvažnijih animalnih proizvoda – mleka, mesa i jaja, u Predlogu zakona izostali su samo proizvodni podsticaji u oblasti živinarstva. Smatram da i ova grana stočarstva zavređuje podršku i pomoć države, i to iz više razloga, od kojih ću navesti samo neke. Živinarstvo je kod nas izuzetno važna grana stočarstva jer se uzgojem živine obezbeđuju značajne količine mesa i jaja. Tako u ukupno proizvedenoj količini mesa kod nas, živinsko meso učestvuje sa oko 20% i po tome dolazi na drugo mesto, odmah iza proizvodnje svinjskog mesa. Inače, živinsko meso je meso posebnih nutritivnih karakteristika koje ga čine izuzetno vrednom namirnicom u ishrani stanovništva, i to svih kategorija stanovništva, kako dece, tako i odraslih i starih.

Uz to svakako treba istaći da je živinsko meso u poređenju sa drugim vrstama mesa, jeftinije te da je samim tim lakše, dostupno i nižim socijalnim slojevima našeg društva. Naše živinarstvo u prethodnim godinama je opstajalo, iako su svi ekonomski pokazatelji dovodili u pitanje ekonomsku opravdanost ulaganja u proizvodnju živinskog mesa i jaja. Ne sumnjam da Vlada, resorno ministarstvo, kao i svi mi ovde i u buduće od naših odgajivača živine očekujemo veliku proizvodnju mesa i jaja, dobar kvalitet proizvoda i za naše građane prihvatljive cene.

Zbog toga, smatram da u kontekstu predloženih proizvodnih podsticaja u stočarstvu svakako treba uvrstiti i živinarstvo. U tom smislu, predložila sam odgovarajuće amandmane, nadam se će ministar održati obećanje i da će ovi amandmani biti i usvojeni. Na taj način, verujem da bi ovaj, inače dobar Predlog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju bio još bolji. Uz živinarstvo dobro je da se među ovim podsticajima nađu i proizvodi podsticaja u oblasti ribarstva, što je ministar takođe najavio kao prihvatanje amandmana.

Ribarstvo je veliki i nedovoljno korišćen potencijal naše poljoprivrede. Zaslužuje više pažnje, pre svega zbog izraženih znatno većih potreba domaćeg tržišta za ovom vrstom mesa, od količina koje smo, inače do sada uspevali da obezbedimo sopstvenom proizvodnjom. Naime, njom smo do sada podmirivali tek oko 30% naših potreba. S druge strane, velike su mogućnosti za izvoz. Ovde, pre svega, treba imati u vidu tržište EU, koji je veliki uvoznik ove vrste mesa. Pored direktnih podsticaja, Predlog zakona predviđa i mir mera ruralnog razvoja, kao što su na primer podrška investicijama u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, podrška održivom ruralnom razvoju, podrška unapređenja ruralne ekonomije i slično.

U okviru mera, za podršku održivom ruralnom razvoju želim posebno da istaknem i pohvalim predloženu podršku za razvoj organske proizvodnje. Ova proizvodnja u našoj ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje u vrlo malom procentu, iako raspolažemo izuzetno povoljnim prirodnim resursima za njen razvoj. U tom smislu, kao veliku mogućnost za pokretanje i razvoj ove proizvodnje vidim u brdsko-planinskim područjima naše zemlje u kojima značajne poljoprivredne površine godinama nisu obrađivane. Upravo one ispunjavaju najvažniji uslov za započinjanje ove proizvodnje, a to je da zemljište najmanje pet godina unazad nije tretirano hemijskim sredstvima.

Uz pokretanje organske proizvodnje na ovim područjima stvorili bi se povoljni uslovi za oživljavanje u nekim slučajevima već zamrlih naših sela, osim ovim predlogom zakona predviđenih sredstava, mišljenja sam da treba predložiti i druge mere za podršku organskoj proizvodnji sa ciljem njenog pokretanja i afirmacije u široj poljoprivrednoj praksi. Jedna od mera mogla bi da bude posebno i značajno veće stimulisanje mladih stručnih ljudi koji bi bili spremni da svoja znanja i umenja primene u praksi i to upravo u ovoj proizvodnji.

Mi svake godine na Agronomskom fakultetu u Čačku, sa koga dolazim, ali i na drugim našim poljoprivrednim fakultetima odškolujemo značajan broj diplomiranih inženjera poljoprivrede. Njihova stečena stručna znanja odgovaraju zahtevima savremene poljoprivredne proizvodnje, a ja verujem da među njima ima mnogo onih koji bi mogli i koji bi hteli da sami uz podršku društva i praktično realizuju i unovče svoja znanja. To bi bilo dobro i iz razloga što je ova proizvodnja za naše poljoprivredne proizvođače i farmere često i još uvek nedovoljno poznata.

S toga, započinjanje i širenjem organske proizvodnje od strane stručnih ljudi iz oblasti poljoprivrede bilo bi odlično rešenje. U tom smislu, mogućnost

dodatnih podsticaja vidim već kod utvrđivanja pratećih pravilnika ovog zakona. Inače, organska proizvodnja zaslužuje veliku pažnju, a da je to tako, nedvosmisleno govore sva istraživanja koja kažu – da će ova proizvodnja sve više dobijati na značaju u narednim godinama i da će biti sve više onih koji su zarad ishrane organskom hranom tj. hranom dobijenom na prirodan, tradicionalan način, spremni da plate višu cenu proizvoda.

Predložen zakon predviđa i niz posebnih podsticaja među kojima je podrška stručnim i savetodavnim poslovima, kao i podrška za sprovođenje naučno istraživačkih, inovativnih i razvojnih projekata u oblasti poljoprivrede. Ove podsticaje, želim posebno da istaknem i da podržim, jer nema sumnje 21. vek je vek znanja. Kritičan momenat održivog ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda stanovništva je u sposobnosti društva da proizvodi, komercijalizuje, prilagođava i koristi znanja. S toga, ulaganja u nauku i struku i u oblasti poljoprivrede su neophodna i nemaju alternativu.

Na kraju, u celini gledano, može se već zaključiti da se radi o jednom dobrom Predlogu zakona, da je ovaj predlog zakona u interesu budućeg rasta i razvoja naše poljoprivrede i da je u najširem interesu naših poljoprivrednih proizvođača. Zbog toga, moj poslanički klub, poslanički klub SPS će podržati Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Sa uloženim amandmanima za koje očekujemo da će biti usvojeni želimo da ovaj zakon učinimo još boljim.

Mi znamo kakav je značaj poljoprivrede danas. O tome je naš premijer u svom ekspozeu dosta govorio. Mi u potpunosti podržavamo njegova obećanja i opredeljenost ove Vlade da poljoprivreda u narednim godinama bude prioritet razvoja našeg društva i spremni smo da u tom pravcu damo svoju punu podršku. Hvala na pažnji.