Hvala.
Reč ima narodni poslanik Velimir Stanojević.

Hvala.
Gospodine predsedniče, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da se vodi rasprava o jedinstvenom načelnom pretresu o nekoliko predloga zakonskih akata, u ime poslaničke grupe NS pre svega ću se osvrnuti na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, obzirom da se jedan ovakav dokument po prvi put pojavljuje u parlamentu.
Naime po procentu obradivih površina, po broju stanovnika koji se direktno bave poljoprivredom, zatim što je posebno važno, po učešću poljoprivrede u stvaranju BDP od preko 10%, po svim tim kriterijumima, naravno, može se slobodno reći da je Srbija tipična agrarna zemlja. Međutim u merama ekonomske politike od strane države to se često nije moglo prepoznati.
Naime, kao što i sami znate u protekloj deceniji u proseku je agrarni budžet tek negde jedva oko 4% ukupno od nacionalnog budžeta, pri tome imajući u vidu, uprkos činjenici da agrobiznis, znači, poljoprivreda i prerađivačka, prehrambena industrija učestvuju u stvaranju BDP sa celih 20%. Nivo izdvajanja kroz protekle godine kada je agrarni budžet u pitanju je bio vrlo raznolik, tako da smo imali slučaj da je 2004. godine to iznosilo iznad 5% od ukupnog budžeta, samo pet godina kasnije to je bilo duplo manje, odnosno subvencije za poljoprivredu u 2009. godini nominalno padaju na nivo od prethodnih pet-šest godina, a naravno realno zbog kursa dinara, rasta cena energenata i drugih imputa u proizvodnji, realno su postale manje za najmanje 30%.
Pored toga naravno treba imati u vidu i da, kao što ste vi gospodine ministre rekli – poljoprivreda i prehrambena industrija su jedina grana srpske privrede koja ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, a što posebno treba podvući jedina delatnost u nekim delovima Srbije koja može podići rast zaposlenih i prihode u relativno kratkom roku. Zbog svega toga poljoprivreda zaslužuje da konačno postane najpovlašćenija grana privrede, a njen ekonomski napredak se može očekivati samo ako se obezbedi ubrzana obnova mehanizacije, ukrupnjavanje poseda, realizacija poljoprivredne proizvodnje, zatim konkurentski otkup uz garantovane cene, subvencije za strateške proizvode koje će pratiti trendove njihovih kretanja pre svega sa zemljama okruženja.
Naravno, ostvarenje ovih ciljeva je moguće jedino uz permanentno odvajanje za agrarni budžet na daleko veći nivo nego što su dosadašnja izdvajanja bila jer ona su zaista mala kada se pogledaju budžeti u regionu, a da ne govorim o Evropi. Naravno, raduje to što je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija da u 2014. godini taj iznos bude 5%, ali ćemo se tek tada vratiti na onaj nivo koji smo imali pre deset godina. To je sve iz razloga da bi se uopšte mogla kreirati jedna stabilna i dugoročna politika o poljoprivredi i da bi se konačno uspostavila konstantna politika podsticaja koja će trajati godinama ispred nas.
Međutim, ako u budžetu EU se najveća sredstva, mislim da je to negde preko 50 milijardi evra godišnje izdvaja za poljoprivredu, upravo zbog njihovog saznanja, odnosno činjenice da njen ekonomski potencijal uopšte ne dozvoljava da se bez subvencija proizvode dovoljne količine kvalitetne hrane po prihvatljivim cenama, onda to naravno mora važiti i za Srbiju zemlju koja je u ovakvoj ekonomskoj, socijalnoj i svakoj drugoj situaciji. Znači, samo pod tim uslovima ona može postati najpovlašćenija grana privrede u Srbiji, pre svega to treba da se reflektuje, naravno, kroz, još jednom kažem, veća sredstva u nacionalnim finansijama. Naravno, ta podrška ne sme biti zavisna samo od obrađivane površine, ona treba biti usmerena i na premiranje, regresiranje, a posebne mere treba usmeravati na jačanje infrastrukture proizvođača, odnosno na investicije.
Kao što rekoh, u Srbiji do sada nije postojao zakon o podsticajnoj poljoprivredi kojim bi se na jedan duži period definisala dugoročna agrarna politika zemlje i pre svega obezbedila predvidljivost u poljoprivrednoj proizvodnji. Naime, dosadašnji mehanizmi u vođenju agrarne politike u Srbiji nisu doprinosili uspostavljanju jedne predvidljive i konzistentne agrarne politike iz više razloga. Često su se menjale vrste i obimi podsticaja, menjali su se kriterijumi čak i u toku jedne godine, često su bile i neusaglašene sa propisima EU i uopšte kada pričamo o poljoprivrednim proizvođačima, odnosno krajnjim korisnicima oni su prosto imali jedno otežano praćenje zbog donošenja više desetina uredbi u toku jedne godine.
U tom smislu ovo je jedan veoma važan dokument koji treba bez obzira na neke eventualne manjkavosti koje ćemo danas čuti, treba da predstavlja jedan od nosioca nacionalne strategije u agrarnoj politici. Ovaj zakon treba zapravo da u narednom periodu obezbedi sigurnost, odnosno praktično da poljoprivrednici znaju koje će to poteze država činiti ne samo u jednoj kalendarskoj, nego i u narednim godinama kako bi mogli da planiraju svoju proizvodnju i prilagode pre svega svoje investicione aktivnosti, jer bez dorade, prerade, bez investicija u poljoprivredi, bez unapređenja tehnologija gajenja svakako ne možemo da postignemo ono što želimo kada je agrar u pitanju.
Mere koje su do sada, znači manje-više postojale, a sada su uokvirene u ovaj zakon i što je vrlo važno one postaju obavezujuće. Naravno jedna od novina je uvođenje registra podsticaja, odnosno baze podataka o tome ko su ti korisnici, u kom iznosu su dobili sredstva, za koje namene i na taj način pretpostavljam da će se stvoriti baza podataka i osnova za strateško planiranje i finansiranje poljoprivrede u budućnosti.
Sami znate da u toku javne rasprave su se često mogle čuti oprečna mišljenja o Predlogu ovog zakona od onih koji smatraju da on odgovara potrebama i stanju poljoprivrede, uz pohvale da ovo pravo sada imaju pravna i fizička lica koja imaju registrovano aktivno gazdinstvo, uključujući i zadruge, naravno i do onih koji smatraju da su predložena rešenja loša, jer se favorizuju veliki poslovni sistemi, a pri tom marginalizuju klasična mala porodična domaćinstva.
U svakom slučaju, cilj ovog zakona treba da bude uspostavljanje i predvidivosti, ali i stabilnosti agrarne politike kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebne podsticaje, s tim što bih posebno se osvrnuo na direktna plaćanja, kroz premije podsticaja za biljnu i stočarsku proizvodnju, regrese i kreditnu podršku, koji bi svakako, u meri koliko trenutno to država može da čini, trebali da doprinesu i unapređenju kvaliteta mleka, stabilnosti sirovinske baze za industriju mleka, ali i da u određenoj meri pomognu u smanjenju cene koštanja proizvoda i njihove veće konkurentnosti, kao i za unapređenje prinosa po jedinici površine, kao i unapređenje rasnog sastava i opšte povećanje jednog oslabelog stočnog fonda. S tog aspekta posebno mislim da su značajne ove mere koje se tiču stočarske proizvodnje.
To će, pre svega, kroz kreditiranje, kroz regresiranje pomoći proizvođačima u određenoj meri, sad zavisno koliko kome, o tome će kasnije sigurno biti reči, da mogu da predvide svoje investicione aktivnosti, a pre svega da bace akcenat na privredu i doradu poljoprivrednih proizvoda.
Inače, smatram da je posebna vrednost ovog akta što na jedan pozitivan način tretira određena područja u Srbiji u kojima su prisutni otežani uslovi obavljanja poljoprivredne aktivnosti. Da li zbog prirodnih, socijalnih ili ekonomskih ograničenja, prosto, u ovim područjima nije moguće intenzivno bavljenje poljoprivredom, tako da se oni na neki način ovde posebno tretiraju, što mislim da je za svaku pohvalu.
Inače slažem se da u Srbiji treba voditi jedinstvenu agrarnu politiku, ali definitivno uslovi bavljenja poljoprivredom u ovoj zemlji, ma koliko mala bila, uopšte nisu isti. Sami znate da potpuno jedni uslovi i što se tiče veličine parcela i uslova gajenja i poseda su sasvim drugačiji u Vojvodini, potpuno različiti u centralnoj Srbiji, čak i u centralnoj Srbiji, zavisi po regionima, definitivno i kroz ovaj zakon, ali pre svega mislim kroz donošenje ovih strateških dokumenata posebnu pažnju treba obratiti na neka područja koja na neki način ovaj zakon dovoljno i ne tretira ili se to bar tako meni čini.
Nadam se da će donošenje ovog zakona stvoriti povoljne uslove za razvoj poljoprivrede. Jedna od sugestija, naravno, uz pozdravljanje onoga što najavljujete, da će se ove godine usvojiti strategija razvoja poljoprivrede, možda bi trebalo uz donošenje ovog zakona i razmisliti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivednom zemljištu i Zakona o registraciji poljoprivrednih gazdinstava. Čini mi se da u pojedinim njihovim delovima oni mogu ugroziti sprovođenje ovog zakona koji je pred nama, odnosno na neki način devalvirati njegovu primenu.
Na kraju, ono što je primedba, što će se primena ovog zakona kreirati dalje kroz donošenja većeg broja podzakonskih akata, odnosno njima precizirati neke važne odredbe ovog akta. Smatram da je trebalo implementirati ga u osnovni tekst zakona, jer bi odmah po njegovom donošenju krajni korisnici imali direktan uvid šta mogu da očekuju donošenjem ovog dokumenta. Plašim se da se tu taj proces ne bude usporio.
Još jedna primedba. Možda je trebalo uvrstiti u Zakon i konkretnu gransku raspodelu sredstava – na voćarstvo, vinogradarstvo i ratarsku proizvodnju.
Čini mi se da se voćarsko-vinogradarska proizvodnja u Predlogu ovog zakona pojavljuje tek na par mesta. Voćarstvo je najvažnija poljoprivredna grana jednom dobrom delu centralne Srbije. Vinogradarstvo je verovatno primer dobre prakse kako se od jedne potpuno posrnule delatnosti, intervencijom države subvencijama, mogu stvoriti i te kako napredna poljoprivredna gazdinstva koja se bave preradom grožđa.
Što se voćarstva tiče, gospodine ministre, znate izuzetno dobro kakvi problemi u toku godine mogu da se stvore i naprave sa, na primer, proizvođačima malina. Da ne ponavljam da je to naš izvozni artikal broj jedan.
Da pomenem da čitave porodice u ovoj zemlji, pre svega u zapadnoj Srbiji, svoju egzistenciju zasnivaju na nekoliko stotina stabala šljiva ili nekoliko desetina ari malina i uz potpuno slaganje da treba voditi razvojnu politiku Predlogom ovog zakona, ipak ova zemlja je u takvoj socijalnom stanju da na neki način se mora voditi računa, znam ima u Predlogu zakona, odnosi se to i na nekomercijalna domaćinstva, ali se mora voditi računa i o toj socijalnoj komponenti.
Svakako smatram da je odlično da se ovaj Predlog zakona pojavio pred parlamentom. On će se u narednom periodu primenjivati, implementirati u praksi. Verovatno će se vremenom i dorađivati.
Poslanička grupa NS, obzirom da je jedno od naših načelnih opredeljenja revitalizacija sela, oživljavanje sela i poljoprivrede, u danu za glasanje će podržati zakon.
Još samo da vrlo kratko prokomentarišem o Predlogu zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Naravno, cilj ovog ugovora je prvenstveno očuvanje i korišćenje biljnih i genetičkih resursa koji su stvarani u vekovnom procesu odabiranja i gajenja i prosto se nameće jedna globalna potreba za njihovo očuvanje i korišćenje kao nosioca niza kvalitativnih osobina. Na primer, otpornost na niske temperature, otpornost na suštu itd. što je posebno aktuelno kod nas poslednjih godina.
Takođe, proces stvaranja novih sorti je dugotrajan i skup. Potpisivanjem ovog ugovora Srbija će postati zemlja koja pristupa sistemu razmene biljnih i genetičkih resursa neophodnih za stvaranje novih tipova hibrida sorti. Na taj način će se promovisati integralni pristup istraživanju. Uradiće se popis biljnih genetičkih resursa, konvencionisanje istih, tako da će poslanička grupa podržati Predlog ovog zakona, kao i sve druge koji su u okviru ove načelne rasprave. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavica Savić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanice i poslanici, poštovani ministri i predstavnici Vlade, narodni poslanici SDPS izražavaju zadovoljstvo što je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona kojim se utvrđuju i uređuju subvencije i podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju, jer samo zakon može biti garancija veće stabilnosti i predvidivosti za naše poljoprivredne proizvođače.
Kada se mere agrarne politike uređuju samo uredbama veća je mogućnost da Vlada trpi pritiske i pokušaje različitih uticaja. Jedan stručnjak Svetske banke za poljoprivredu nedavno je rekao da je Srbija za deset godina imala pet ministara poljoprivrede i da je svaki od ministara vodio drugačiju agrarnu politiku od svog prethodnika. Moramo se složiti sa njime da takva praksa nije dobra, a razloge bi trebalo tražiti u tome što nije bila utvrđena dugoročna strategija razvoja poljoprivrede. Postojali su trogodišnji nacionalni programi, ali zbog velike finansijske nestabilnosti nisu postojali uslovi za dugoročnije planiranje.
Donošenje strategije za period od deset godina je potrebno iz više razloga. Prvo, zbog novih finansijskih uslova, a zatim zbog najave da će od 2014. godine naši poljoprivrednici biti izloženi inostranoj konkurenciji.
Podaci govore da je u spoljno-trgovinskoj razmeni domaća poljoprivreda zabeležila suficit, ali i da je u poslednjih deset godina izgubila nekoliko stotina hiljada potrošača, oko polovine izvoza domaće poljoprivrede na tržištu EU. Srbija se tradicionalno mora vraćati i na tržište SAD i Rusije, kao i na druga tržišta.
U uslovima jake konkurencije to nije moguće, ako Srbija ne poveća svoju poljoprivrednu proizvodnju i ako ne obezbedi bolji kvalitet i viši nivo prerade poljoprivrednih proizvoda, kao i veću produktivnost. Produktivnost po radnom angažovanju radnika u Srbiji kod žita 2,2 puta manja, a kod mleka 6,2 puta manja u odnosu na prosečnu produktivnost u EU. Podaci iz društva agrarnih ekonomista kažu da u Srbiji jedan poljoprivrednik hrani 15 stanovnika, a u Nemačkoj 156 stanovnika. Srbija ima 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta. Ključni problem je navodnjavanje. Investicije za navodnjavanje zemljišta nisu nikada skupe, jer je prihod po hektaru koji se navodnjava uz primenu agrotehničkih mera četiri do pet puta veći.
Kritična tačka za naš razvoj je prehrambena industrija jer mi nemamo odgovarajuće prerađivačke pogone, kao i dovoljan broj fabrika za preradu voća. Iz Privredne komore takođe upozoravaju na narušene paritete na štetu poljoprivrednih proizvođača. Nekada se kilogram đubriva plaćao sa 800 grama pšenice, a sada sa tri kilograma pšenice. To je dovelo do pada upotrebe đubriva, a samim tim i do smanjivanja samih prinosa. Našu poljoprivredu karakteriše usitnjenost i sparcelisanost. Poljoprivredna mehanizacija je zastarela, prosečna starost mašina je oko 15 godina. Zbog svega toga i bez obzira na to da li ćemo zajedničku agrarnu politiku EU doživljavati kao oslonac ili kamen spoticanja, moraju se dostići zahtevi i standardi u pogledu prosečne produktivnosti, primene agrotehničkih mera, proizvodnje zdrave hrane, očuvanja prirodnih resursa i zaštita životne sredine.
Iskustva zemalja u procesu pregovora i pristupanja EU su različita. I dobra i loša, i mi moramo biti dovoljno mudri da ih na pravi način iskoristimo. Potrebna je strategija koja će nas opredeliti koju hranu želimo da proizvodimo. Da li želimo proizvodnju konvencionalne hrane, organske hrane i autentični domaći proizvod ili genetski modifikovane proizvode. Na evropskom tržištu organske hrane nema dovoljno. Isto tako, da bi proizvod u višoj fazi prerade bio dominantan u izvozu, moraju se formirati zadruge ili klaseri.
Zbog navedenih problema, predlog zakona koji je danas na dnevnom redu od suštinskog značaja za dalje planiranje i to kako za državu tako i za poljoprivredne proizvođače. Ovim zakonom uvodi se predvidivost i sigurnost za poljoprivredne proizvođače, a ja ću samo zbog izuzetnog značaja i interesovanja naših građana posebno poljoprivrednih proizvođača ponoviti samo najvažnije mere iz ovog predloga zakona. Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđeno je sledeće - tri vrste podsticaja: direktna plaćanja, podsticaj merama ruralnog razvoja, posebni podsticaji. Vrste direktnih plaćanja su premije, podsticaj za proizvodnju, regres, kreditna podrška. Premije se isplaćuju za isporučene poljoprivredne proizvode i to kvartalno za kravlje, ovčije, kozje i sirovo mleko i to najmanje za tri hiljade litara kravljeg mleka po kvartalu, a 1.500 litara na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Minimalni iznos premije je sedam dinara po litri mleka, a do sada je bio pet dinara.
Podsticaji za proizvodnju su, za biljnu proizvodnju i u okviru njih osnovni podsticaji po površini biljne proizvodnje, minimalno šest hiljada dinara po hektaru, a najviše 100 hektara obradivog zemljišta i to jednom godišnje. Proizvodno vezani podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje, uz minimalno ostvaren prinos po hektaru za određenu vrstu biljne proizvodnje i određene kulture do 100 hektara. Podsticaji za stočarstvo se ostvaruju u minimalnim iznosima od, za krave 20 hiljada dinara po grlu, koze, ovce i svinje četiri hiljade dinara po grlu, junad 10 hiljada, jagnjad 1000, za tov svinja 1000, za košnice pčela 500 dinara po košnici. Regresi za kupljeno gorivo, đubrivo i seme se isplaćuju u minimalnom iznosu od šest hiljada dinara po hektaru, za iste površine za koje je proizvođač ostvario pravo na osnovne podsticaje, dok premije osiguranja iznose minimalno 40% od plaćene premije za useve, plodove, višegodišnje zasede, rasadnik i životinje, kao i za troškove skladištenja u javnim skladištima i to minimalno 40% od troškova za skladištenje.
Predlogom zakona propisana su i određena umanjenja isplate direktnih plaćanja i to tako da u toku godine, korisnik sredstava može ostvariti iznos od deset miliona dinara umanjenja. Ako ostvari iznos od deset do 20 miliona dinara, sredstva se umanjuju za 5%. Ako iznos prelazi 20 miliona dinara, umanjuje se 10%. Način umanjenja je takođe propisan ovim predlogom zakona.
Druga velika grupa podsticaja su podsticaji za mere ruralnog razvoja i oni se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurencije i bolje standarde kvaliteta, i to: za poljoprivrednu proizvodnju, jačanje proizvođačkih grupa, preradu poljoprivrednih proizvoda i marketinga. Podsticaj za održivi ruralni razvoj i to za sprovođenje agroekoloških mera, organsku proizvodnju, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, nadoknadu propuštene dobiti usled dobre poljoprivredne prakse.
Kod organske proizvodnje plaćanja obuhvataju premiju, podsticaj za proizvodnju i regres za gorivo, đubrivo, seme i to uvećano za 40% za proizvođače u periodu konverzije i čekanja na sertifikat. Podsticaji za unapređenje ruralne ekonomije obuhvataju podsticaje za razvoj ruralne infrastrukture, podrška nepoljoprivrednim aktivnostima na selu, dodavanja vrednosti poljoprivrednih proizvoda, sertifikacija bezbednosti i kvaliteta hrane, organska proizvodnja i proizvodnja sa oznakom geografskog porekla i za sprovođenje obuka.
Podsticajima će biti obuhvaćeni i priprema i sprovođenje programa lokalnih strategija ruralnog razvoja. Posebni podsticaj iz grupe direktnih podsticaja se odnose na marketing i informacione sisteme u poljoprivredi, sistem računovodstvenih podataka u poljoprivredi, za savetodavne poslove, za naučno-istraživačke projekte, za odgajivačke programe u stočarstvu, za proizvodnju sadnog materijala.
Pravo na podsticaje ovim zakonom će imati poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredna porodična gazdinstva upisana u registar, komercijalna i nekomeracijalna, jedinice lokalnih samouprava, druga lica i organizacije pod uslovima iz zakona. Pravo će se ostvariti na osnovu zahteva koji se podnose u Upravi za agrarna plaćanja, sa podacima registra, na dan 31. marta, kao i na osnovu konkursa preko banaka.
Korisnik podsticaja je dužan da namenski koristi sredstva, da se strogo pridržava propisa, s tim da ako tako ne postupa donosi se rešenje o smanjenju dodeljenih podsticaja u procentu koji odgovara stepenu odgovornosti.
U registar podsticaja, u poljoprivredi i ruralnom razvoju, upisuje se vrsta i visina ostvarenih podsticaja po korisniku i oni su javni. Ministar poljoprivrede priprema godišnji izveštaj o radu koji podnosi Vladi i u okviru njega je godišnji izveštaj o stanju poljoprivrede, u prethodnoj kalendarskoj godini koji je nazvan "Zelena knjiga". Nadzor nad primenom ovih propisa sprovode poljoprivredni inspektori koji imaju odgovarajuća ovlašćenja iz člana 44. predloga zakona.
Svoje izlaganje zaključiću sledećim. Vlada je ostvarila svoj cilj da agrarni budžet raste i to u budžetu za 2013. godinu. Kada se ovaj zakon usvoji, kojim se sistemski utvrđuju vrste podsticaja, način korišćenja i uslovi za ostvarivanje podsticaja može se pristupiti izradi novih nacionalnih programa, kao i izradi strategije poljoprivrednog razvoja za period od 10 godina.
Tek tada možemo sa sigurnošću reći da je Srbija na dobrom putu da poveća i poboljša svoju poljoprivrednu proizvodnju, i to kako na korist poljoprivrednih proizvođača, tako i na korist celokupne privrede na koju se poljoprivreda neophodno mora oslanjati. U tom smislu, naš poslanički klub podneo je nekoliko amandmana, za koje se nadamo da će biti prihvaćeni i poboljšati tekst zakona. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala. Narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo bih htela da napomenem, iako nisam htela da se javim po povredi Poslovnika, a to je onaj famozni član 128. stav 1. Poslovnika, koji predviđa da su narodni poslanici u obavezi da prilikom napuštanja sale ponesu sa sobom evidencione kartice. Dakle, nije dovoljno da se te kartice samo izvuku iz elektronskog sistema, da se nakrive, nego moraju biti iznete iz sale i da narodni poslanici budu u posedu tih kartica, upravo zbog nekih mogućih zloupotreba koje mogu nastati na taj način ako one ostanu.
Ovo ne govorim iz razloga da želim nekoga na bilo koji način da omalovažavam, vas gospodine predsedniče ili poslanike vladajuće koalicije, ali prosto je nedopustivo da se još uvek nije savladao taj član 128, iako je gospodin Đurić pre sat, sat i po vremena govorio upravo o tom članu. To je povreda dostojanstva parlamenta, kada se poslanici toliko ne potrude da bar pročitaju jedan član Poslovnika i onda u skladu sa tim Poslovnikom i da postupaju. Dakle, ovo je bila samo jedna napomena, bez ikakve ambicije sa moje strane da očekujem od vas da poštujete ovaj član 128. stav 1. Poslovnika.
Naravno, kada govorimo o ovim zakonima i o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i zakonu koji se odnosi na zaštitu vazduha, i uopšte o svim zakonima koji su danas na dnevnom redu, prosto moramo da se izjasnimo da mi kao poslanička grupa nismo protiv investicija, nismo protiv toga da se na bilo koji način pozitivno unapredi zakonodavstvo i da se nešto uradi u smislu poštovanja zakona.
Međutim, ne možemo da damo blanko podršku ni ovim zakonskim predlozima ukoliko oni ostanu u ovakvoj formi sa ovakvom sadržinom koja je data na rad ovom parlamentu.
Mi smo podneli određene amandmane i zaista očekujemo da se u toku rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima postigne određena politika od strane vladajuće koalicije u smislu da razmotri sve one dobre amandmane, dobra rešenja iz tih amandmana, koji će se uneti u zakone, dakle da poboljšaju zakone i onda u tom smislu možemo da razgovaramo, da damo podršku i zakonima koji su na dnevnom redu, a posebno se ovo odnosi na ova prva dva zakona: Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o vazduhu i zaštiti vazduha.
Niko normalan u ovoj Srbiji ne može biti protiv stranih investicija, ne može biti, gospodine ministre, protiv subvencija poljoprivrednicima i poljoprivredi. To je alfa i omega opstanka poljoprivrede, agrara, a i sami ste rekli koliko je agrar bitan, koliko taj agrobiznis procenata čini BDP i koliko ipak ovaj agrobiznis nosi taj suficit za razliku od industrije. Dakle, oko toga se slažemo.
Slažemo se i oko toga da su nam potrebne i strane investicije, normalno, pored domaćih. Međutim, ne možemo da se složimo oko toga na koji način vi mislite da vodite poljoprivrednu politiku, da je unapredite, ukoliko je ne upodobite sa zemljišnom politikom. Poljoprivredna politika je u suštini zemljišna politika, a na način na koji se u poslednje vreme pokazuje u kom smeru se kreće ta poljoprivredna politika ne možete da poentirate i ne možete da postignete dobre rezultate u korist ove države i svih građana Srbije. Zašto vam ovo govorim? Prvenstveno se ova moja tvrdnja odnosi na ovaj pravni posao koji je u toku, koji je započet očigledno još u toku prošle godine sa stranom privatnom kompanijom u vezi prodaje, davanja u zakup, sklapanja neke poslovno-tehničke saradnje, gde je predmet u stvari poljoprivredno zemljište.
Zaista sam pokušavala da na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pronađem tekst predugovora koji je zaključen. Nisam ga naša. Netačna je ta tvrdnja da tog predugovora ima na sajtu. Ukoliko nisam u pravu, gospodine ministre, unapred vam se izvinjavam. Zaista sam pokušavala i nisam našla. Dakle, ništa lično. Iz onoga što se u javnosti govori, iz onog što se prezentira kao sadržina tog ugovora proizilazi sledeće. Proizilazi činjenica da se krše odredbe Ustava, krše se odredbe nekoliko zakona, dakle, pozitivnih propisa, Zakona o poljoprivredi, Zakona o restituciji, Zakona o privatizaciji. Dakle, imamo tu već jedan problem jednog pravnog nesklada oko jednog pravnog posla koji se radi. Dakle, to je jedna od najbitnijih zamerki koje ja imam da vam kažem.
Zašto je potrebno da jedan zakon, odnosno jedan pravni posao da bude u skladu sa Ustavom, konkretno, kada se govori o prodaji poljoprivrednog zemljišta? Zato što je poljoprivredno zemljište definisano Ustavom kao prirodno bogatstvo. Kao prirodno bogatstvo ne može da se proda stranim investitorima, ne može da se na ovaj način na koji je započet ovaj pravni posao realizuje otuđenje ili davanje zakupa ili davanje na korišćenje, ma šta ono značilo, poljoprivrednog zemljišta. Dakle, to je neustavno. Ni Zakon o poljoprivredi ne dozvoljava prodaju poljoprivrednog bogatstva, odnosno prirodnog bogatstva stranom pravnom licu, kompaniji, fizičkom licu ili kome god. Dakle, to je nedopustivo. Prirodno bogatstvo, u ovom slučaju zemljište je neobnovljivo.
Dakle, tog momenta kada vi poljoprivredno zemljište prodate, vi ste se, na neki način, odlučili da to zemljište više ne bude u ingerenciji ove države. Na neki način, gubite suverenitet na zemljištu. O tome mogu dosta da vam kažu vlasti Mađarske, koje su u jednom momentu izgubile suverenitet na teritoriji zapadnog dela Mađarske, s obzirom da su tako ubrzano i u velikim površinama prodavali poljoprivredno zemljište. Kada su to shvatili, onda su krenuli sa otkupom istog tog zemljišta, normalno, po mnogo višim cenama od onih cena po kojima su prodavali.
Prosto, to je jedna boljka tranzicionih država – šta raditi sa poljoprivrednim zemljištem, šta raditi sa prirodnim bogatstvom koje je neobnovljivo, da li tu staviti u prvi plan investicije?
Reći ću vam nešto i u vezi tendera koji je i te kako potreban, ukoliko mislite kao ozbiljna država da na ozbiljan način zaključite jedan pravni posao i da dobijete najbolju ponudu i da na najbolji mogući način steknete sredstva iz investicija. Ovo je nedopustivo.
Prvo, postavlja se pitanje – na koji način ste došli do ovog investitora? Da li ste ga vi tražili? Da li je on došao do Vlade Srbije? Velika je razlika kada vi želite nešto da prodate ili kupite, da li vi nudite, jer u tom slučaju smanjujete manevarski prostor u postizanju najbolje cene, najboljeg rešenja u tom pravnom poslu. To je od izuzetnog značaja da se raščisti. Zato je potrebno da na transparentan način budemo informisani od početka tog pravnog posla, šta se dešava sa prodajom poljoprivrednog zemljišta - osam poljoprivrednih kombinata u restrukturiranju, dakle, propalih poljoprivrednih kombinata, od kojih se šest nalazi na teritoriji Vojvodine?
Znate, to su kombinati koji su prošli kroz jedan postupak privatizacije i očigledno je da ta privatizacija nešto i nije uspela, a jedno od tih poljoprivrednih kombinata je bilo čak kupljeno i od strane kompanije Karić, pa očigledno da ta privatizacije nije uspela, s obzirom da je poljoprivredni kombinat, jedno od ovih osam, dospeo u ovu situaciju, da više ne može da opstane na tržištu i u poslovnom svetu.
Dakle, šest ovih poljoprivrednih kombinata, sa svojim kapitalom, a diskutabilno je da li i poljoprivredno zemljište ulazi u kapital poljoprivrednih kombinata? Zato je to problem sa ovim poljoprivrednim kombinatima, kako je bilo moguće da se poljoprivredno zemljište pojavljuje kao osnovni predmet te privatizacije, neuspele privatizacije. Razumem da je tu bilo određenih pravnih tumačenja, da poljoprivredno zemljište predstavlja deo kapitala. U tom smislu, kada se prodaje kombinat, faktički se prodaje i zemljište.
Poenta je u tome da, dok je ova skupština donosila jedanaestu po redu Rezoluciju o Kosovu i dok su se najviši zvaničnici ove države zaklinjali oko toga da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, da se bore za teritorijalni integritet, suverenitet države Srbije, a istovremeno u inostranstvu ministar finansija i privrede zaključuje jedan diskutabilan predugovor, gde nekih najmanje 16.000 hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta ustupa stranom pravnom licu, privatnoj kompaniji i šta sad, o čemu pričamo?
Postoji jedna profana činjenica da je Srbija, faktički, između ostalog, izgubila suverenitet na Kosovu i tog momenta kada su se prodala srpska imanja na Kosovu, a imanja podrazumevaju i poljoprivredno zemljište, vi iz vladajuće koalicije imate tolike zamerke i radite sve na tome da se ta autonomija Pokrajine Vojvodine na sve moguće načine dovede u pitanje, smanji, minimalizuje i slično, i istovremeno prodajete poljoprivredno zemljište, prodajući osam poljoprivrednih kombinata stranom pravnom licu.
Vi se lišavate prirodnog bogatstva, poljoprivrednog zemljišta, lišavate se, bukvalno, suvereniteta na jednoj, dozvolićete, ipak velikoj površini zemljišta. Očigledno je da ćete pronaći načina da uskladite te manjkavosti oko tendera, oko stranog pravnog lica kao kupca i slično, tako što ćete, u stvari, ovaj ugovor upakovati u jedan međudržavni sporazum, međunarodni ugovor koji ima prioritet u odnosu na ostale zakone u pravnom poretku Srbije, ali vas to ne može spasiti od odgovornosti, iako je očigledno da želite da odgovornost za prodaju poljoprivrednog zemljišta prebacite na ovu Skupštinu, koja će ratifikovati te međunarodne ugovore.
Gde vam je taj međunarodni element kada prodajete privatnoj kompaniji, stranoj kompaniji, odnosno gde vam je taj državni element kada prodajete privatnoj kompaniji poljoprivredno zemljište, da biste napravili taj međudržavni sporazum ili ugovor?
Dakle, vi državno zemljište, koje je apsolutno prema našem Ustavu van prometa, dajete u zakup na 30 godina po izuzetno niskim cenama od 250 evra po hektaru, što je tri puta manje od one prosečne cene. Vi poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini prodajete po 10 do 12 hiljada evra po hektaru, iako cene tog zemljišta imaju neverovatan potencijal što se tiče cena za ubuduće. U Italiji se poljoprivredno zemljište prodaje za 50.000 evra po hektaru, u Holandiji za 70.000 evra po hektaru, a pri tom, vi ste u obavezi da sve te kompanije počistite od dugova kada ih budete prodavali stranoj privatnoj kompaniji.
Nemamo ništa protiv investicija i stranih investicija. Nemamo ništa protiv te privatne kompanije, ali moramo da poštujemo Ustav i zakone. Ironija sudbine je da mi koji smo bili protiv donošenja ovakvog Ustava, moramo da branimo taj Ustav jer smo pozvani da branimo ustavni poredak. Zato bismo vas zamolili da vi koji ste toliko bili za Ustav i toliko se kleli i u tu preambulu Ustava, malo razmislite o tome šta radite kada prodajete poljoprivredno zemljište, koje se čak kosi i sa SSP koji je predvideo da se poljoprivredno zemljište može prodavati strancima četiri godine nakon stupanja na snagu SSP. Iako su, recimo, Hrvatska, Slovenija i Mađarska postigle daleko bolje aranžmane oko toga kada će moći da se poljoprivredno zemljište prodaje strancima, a to je bilo od 10, 15 do 20 godina nakon ulaska u EU, a mi smo i pre ulaska u EU predvideli da možemo da prodamo poljoprivredna zemljišta.
Još nešto, gospodin predsednik parlamenta nije tu, pa ću predsedavajućem postaviti jedno pitanje – da li ste svesni toga da predsednik parlamenta kao visoki državni zvaničnik je u obavezi, a on je inače drugi po snazi, po funkciji u ovoj državi, da kada god primeti ugrožavanje ustavnog uređenja ove države na pravi način reaguje? Nisam primetila da je predsednik Skupštine RS uopšte komentarisao ovaj pravni posao u smislu ugrožavanja ustavnog uređenja, a kada jedan pravni posao je u neskladu sa Ustavom to jeste ugrožavanje ustavnog uređenja.

Zahvaljujem se. Celo vreme ste bili van teme.
Po Poslovniku, reč ima Jožef Šandor.

Gospodine predsedavajući, ako mi dozvolite da reklamiram član 106. Poslovnika. Koleginica Judita priča o poštovanju Ustavu, poštovanju zakona, a ne poštuje ovaj osnovni pravilnik ovog doma. Smatram da u ovih 20 minuta i pet sekundi što je govorila nije ni blizu bila teme koja je danas tačka dnevnog reda. Naime, ako je nas 250 dobro obavešteno, a to je da je na dnevnom redu Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, a ne Kosovo koje smo završili pre nedelju dana, a ne prodaja ili neprodaja zemljišta, koja će možda jednog dana biti tema, mislim da ste dužni da je opomenete. Hvala lepo.

Što se tiče povrede Poslovnika, dozvolite da sam tek počeo da predsedavam i ne bi bilo korektno da odmah govornika prekidam. Svestan sam da je bila van teme. Uvažavam vašu primedbu.
Reč ima ministar Knežević.

Hteo sam to što je i rekao gospodin Jožef Šandor. Ovaj međudržavni sporazum uopšte nije predmet ovog zakona. Na kraju, kada se završi diskusija, ću svima pojedinačno odgovoriti na pitanja koja ste postavili. Ovde moram da reagujem jer ste izrekli dosta stvari koje pretpostavljam znajući koliko ste studiozni ste iz neobaveštenosti rekli neke stvari koje nisu nažalost istinite.
Pre svega, ovaj nacrt predugovora imate na sajtu Ministarstva finansija, a imate i na sajtu Vlade, jer je 9. januara usvojen na Vladi i ovlašćeni su ljudi koji treba da potpišu predugovor.
Dalje, govorite o prodaji zemljišta. Znate li koliko se sada zemljišta u Vojvodini nalazi u vlasništvu mađarskih, hrvatskih i irskih građana? Nisam čuo nijednog trenutka da ste podigli glas protiv toga. Nisam čuo da ste podigli glas protiv toga kada je Šarić imao 10% obradivih površina u Vojvodini. Sve te privatizacije su rađene uz saglasnost AP Vojvodine i njihovih vlasti. Za tih sedam kombinata plaćeno je 23 miliona evra i oni su devastirani kompletno. To znate vrlo dobro. Sada će biti plaćeni 100 miliona evra. Po hektaru će biti prosečno 13.300 evra plaćeno. Prosečna cena u Vojvodini po zvaničnim podacima je 5.000 evra. Ti kombinati trenutno duguju 30 miliona evra a investitori, ako se bude ostvario taj međudržavni sporazum, su dužni da ulože još 100 miliona evra samo u tih sedam kombinata i plus su obećali da će u 2013, 2014. godini uložiti još 300 miliona evra u poljoprivredu Srbije.
Prema tome, mislim da je to jedan sjajan posao, a možda i najbolji posao koji je Srbija uradila u poslednjim decenijama. Doći će taj sporazum sigurno na dnevni red ove skupštine pa ćemo razgovarati o tome. Za sada mislim da to nije tema. Izvinjavam se što moram da vam odgovorim.