Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Mačve, iz izrazito agrarnog područja i želim da se osvrnem na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Srbija je izrazito agrarna zemlja, sa velikim brojem poljoprivrednih gazdinstava. Oko 450.000 poljoprivrednih gazdinstava upisanih u registar, što je nešto više od polovine ukupnog broja gazdinstava koje koriste mere podsticaja. Ostala poljoprivredna gazdinstva su nekomercijalna. To su uglavnom staračka domaćinstva koja nisu u mogućnosti da prate savremenu poljoprivrednu proizvodnju i nisu tržišno orijentisana. Skoro tri četvrtine poljoprivrednih gazdinstava imaju mali posed, od tri do pet hektara zemlje. Veličina parcela poljoprivrednog zemljišta se kreće oko 30 ari.
Dugoročno gledano mora se vršiti ukrupnjavanje poseda kroz razne mere agrarne politike, nasleđivanjem, promenom fiskalne politike, uslovima kreditiranja poljoprivredne proizvodnje, izgradnjom infrastrukture, izgradnjom malih prerađivačkih kapaciteta. Prilikom donošenja ovih podsticajnih mera treba voditi računa o malim gazdinstvima kako bi oni mogli u ovim teškim ekonomskim uslovima da se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Tu pre svega mislim na povrtarsku proizvodnju, stakleničku i plasteničku proizvodnju, gajenje intenzivnih voćarskih i vinogradarskih kultura, podizanje malih prerađivačkih kapaciteta, malih vinarija, izgradnjom sistema za navodnjavanje i bavljenje seoskim turizmom.
To su samo neki vidovi koji omogućavaju uspešan rad malih poljoprivrednih gazdinstava. Mnoga ruralna područja imaju nepovoljnu demografsku strukturu, često su vrlo udaljena od velikih gradova sa nepovoljnom saobraćajnom infrastrukturom, tako da bi se selo revitalizovalo i time postalo privlačnije za mlade koji će se baviti preduzetništvom i formiranjem porodičnih preduzeća koja zapošljavaju prvenstveno svoje članove porodice, a posebno razvoje seoskog turizma.
Razvojem seoskog turizma, sa jedne strane, mladi bi ostajali na selu da žive i formirali bi svoje porodice, a sa druge strane, svoje poljoprivredne proizvode bi prodavali turistima uz savremen marketing i savremen dizajn svojih proizvoda sa motivima karakterističnim za područje gde se nalaze. Sa takvom unapređenom poljoprivrednom proizvodnjom i sa novim investicijama, domaćim, a i stranim, stalnom edukacijom poljoprivrednika o novim dostignućima u poljoprivredi i proizvodnji omogućili bi opstanak i povratak mladih na selo, povećan natalitet stanovništva, uvećan dohodak po jedinici površine uz smanjenje troškova proizvodnje, kao i povećanje konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu hrane.
Svaki dinar uložen u poljoprivredu u istoj godini višestruko se vraća. Svake godine Republika Srbija izgubi oko četiri do šest hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u izgradnji infrastrukture, a to su saobraćajnice, železničke pruge, prigradska naselja, građevinski objekti i drugo, što se može nadoknaditi jedino povećanim ulaganjem u poljoprivredu kako bi se nadoknadili prinosi zbog izgubljenog poljoprivrednog zemljišta.
Vlada Republike Srbije u izuzetno teškim vremenima čini ogromne napore da izdvoji značajna sredstva iz budžeta za razvoj poljoprivrede i sela kroz agrarni budžet. U dosadašnjem radu prethodne Vlade uglavnom su se donosile uredbe koje vrlo često nisu bile ispoštovane, ali prvi put nova Vlada Republike Srbije ozbiljno i odgovorno predlaže zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gde se na drugačiji način prilazi ulaganjima u poljoprivredu.
Osim toga Vlada Republike Srbije ide u dva pravca. Prvi će da obezbeđuje sredstva iz sopstvenog budžeta kroz agrar i budžet, a drugi je ulaganje stranih sredstava. Vlada sklapanjem aranžmana sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima obezbeđuje sredstva za ulaganje u zalivne sisteme i za obnovu poljoprivredne mehanizacije, što će znatno doprineti poboljšanju uslova za izvoz i konkurentnost poljoprivrednih proizvoda.
Zato smatram da treba podržati predložene mere zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i sve druge mere koje Vlada preduzima u cilju da daljeg unapređivanja i razvoja naše poljoprivrede. Kao poslanik, apsolutno podržavam sve ove mere jer govorim kao agronom i kao član porodice koja se više decenija bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Pošto sam često sa poljoprivrednim proizvođačima imala sam priliku da čujem njihove reakcije i sa velikim zadovoljstvom prihvataju i traže da predložene mere što se pre usvoje, jer je na pragu prolećna setva, kako bi predložena sredstva što brže došla do poljoprivrednih proizvođača da bi nam setva što kvalitetnije i na vreme se obavila, da bi nam godina bila što berićetnija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić. Izvolite.

Poštovani ministre, uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građane Srbije, počeću svoje izlaganje kratkim osvrtom na oblast koja se uređuje Zakonom o zaštiti vazduha, a kao član Odbora za zaštitu životne sredine, gde smo na pretposlednjoj sednici odbora od strane Agenciju za zaštitu životne sredine informisani o tome da je odlukom o budžetu Vlade Republike Srbije, gašenje Fonda za zaštitu životne sredine dovedeno u pitanje merenje kvaliteta vazduha za 2013. godinu.
S obzirom da je vladajuća većina jedinstveno podržala ovo, takođe jedinstveno odbacila čak i predlog da se napravi budžetski fond kojim bi se pratio tok zelenog, tzv. zelenog novca, ekološkog novca u Srbiji, pa su se onda iz tog fonda finansirale aktivnosti. Između ostalog i Agenciju za zaštitu životne sredine. S obzirom da su povezane tačke dnevnog reda možemo to povezati sa poljoprivredom, možemo reći da davanjem toliko velikih ovlašćenja ministru finansija u ruke, možda smo ugrozili i građane Srbije, odnosno uskratili ih za informaciju o tome kakav je kvalitet proizvedenog voća i povrća, odnosno kako je vazduh uticao na kvalitet poljoprivrednih proizvoda na kraju godine.
Ne treba trošiti reči oko toga koliko je važna poljoprivreda Srbije za našu ekonomiju, za naše građane, za sve ljude koji se njome bave i zato ova rasprava sa strane poslanika DS i neće biti tako partijski obojena, nego ćemo gledati da amandmanima, a amandmanima i gledamo da pomognemo ovaj tekst zakona da on bude što bolji. Ukratko ću, a da građanima bude jasno proći kroz zamerke koje sam pronašao.
Član 13. zakona određuje način na koji autonomne pokrajine i lokalne samouprave sprovode poljoprivrednu politiku. Tu se u principu pokrajini daje saglasnost da sprovodi poljoprivrednu politiku ali uz prethodnu i naknadnu saglasnost. Mislim da je uslovljavanjem nekog na prethodnu saglasnost ustvari u neku ruku i nastavak tendencije koju možemo da vidimo u pojedinim zakonskim predlozima gde se obesmišljava autonomija AP Vojvodine, jer nije tu sad stvar samo o odnosu prema organima ili ljudima koji čine organe AP Vojvodine, već prema biračima koji te organe biraju.
Ako nemamo poverenja u to da autonomna pokrajina izabrana voljom građana i građanki AP Vojvodine nije u stanju bez i prethodne i naknadne saglasnosti da sprovodi određene mere u poljoprivrednoj politici, mislim da je to pre svega atak i da nije dobar odnos prema građanima. Možda je bilo bolje, s obzirom da naravno treba da bude važno da svi delovi Republike Srbije sprovode zajedničku politiku, da je možda bilo bolje da ste dali rok od 15 dana da date naknadu saglasnost na određene mere, a ne i prethodnu.
Podneli smo i amandmane vezano za to, a obrazložiću i prostim primerom, zašto mislim da je važno da se ministru ne daju toliko velika ovlašćenja. Mislim da je bolje da je Vlada uredbom donosila određene mere u poljoprivrednoj politici, a onda ministarstvo dobilo dozvolu da te mere sprovodi, iz prostog razloga što sam pripremajući se za ovaj zakon i čitajući ga, kada je on došao u koverte nama ovde kao materijal, pretraživao i forume koji se bave tom oblašću, pa smo mogli da vidimo i predstavnike nekih drugih političkih partija koji su danas deo vladajuće koalicije, a koji kritikuju ovaj zakon. Tu pre svega mislim na gospođu Ivanu Dulić Marković koja je u kampanji bila, ako se ne varam, kreator politike URS u poljoprivredi. Danas poslanici URS kažu da će glasati za ovo.
Mislim da je bolje ili Vlada i jedan kontrolni mehanizam za poljoprivrednu politiku i nju čine različite političke grupacije i možda je bolje da je Vlada uredbom propisivala mere koje vi kao ministar i vaše ministarstvo sprovodite, upravo iz kontrole i toga da to ne bude u nadležnosti samo jednog ministra. Gubi se važna stvar za poljoprivedu, a to je predvidljivost, možda se i neće izgubiti ali kada ministar sam može da propisuje uslove, to jeste opasnost koja stoji pred svima nama.
Nadamo se da ćete usvojiti naš amandman kojim se pobliže definiše način upisa u registar čime će se sprečiti da neko dobije subvenciju samo zato što je prijavio određeno poljoprivredno gazdinstvo. Za kraj, neću dalje dužiti, mislim da je ovde danas provučena tema toga da je neko protiv, a sve ovo je pratilo i atmosfera oko potpisivanja ugovora sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da je neko protiv velikih inostranih investicija. To je ozbiljna kompanija i niko normalan u Srbiji ne može da bude protiv toga.
Ono što je moja sugestija vama kao ministru i kao Vladi jeste da se sumnje u određene postupke otklone transparentnošću određenog postupka kao što smo na nekom bliskom primeru u prošlosti, kada je u pitanju Rezolucija o Kosovu i Metohiji isto imali raspravu koja je mogla biti završena mnogo ranije da su sve činjenice vezane za tu raspravu bile javne. Prosto, imaju pravo naši poljoprivrednici da pošto se poljoprivredom bave od svoje države brzo i nedvosmisleno u jednom javnom postupku dobiju odgovor na to zašto i oni ne mogu konkurisati ili mogu, a pod određenim uslovima za zemlju, jer time se na desetine i stotine porodica po raznim selima u Srbiji ljudi obezbeđuju svoju egzistenciju i naravno da imaju pravo da iskažu određene rezerve.
Ono što je takođe ovde rečeno DS jeste, a nisam sklon da kažem da je bilo kojoj političkoj stranci u Srbiji bez obzira na političke razlike koje postoje među nama bilo drago u određenim trenucima da neko sumnjive prošlosti, kriminalne prošlosti upravlja određenim kombinatima. Prosto, javnosti radi 2010. godine je Agencija za privatizaciju poništila privatizacije određenih kombinata. Formiran je tzv. "zeleni pul" gde je mehanizacija, nabavka i mnoge druge stvari bile zajedničke i 2011. godine je upisana dobit u tim kombinatima. Tako da što se DS tiče imaćete maksimalnu obzirnost i ozbiljnost sa naše strane kada je ova tema u pitanju. Računam da kao i Banaćanin znam važnost poljoprivrede za naše građane i nadam se da ćete naše amandmane u raspravi u pojedinostima prihvatiti.
Prosto još jedan apel za vas, a vezan je za početak moje diskusije za Zakon o zaštiti vazduha. Mi smo bili svedoci činjenice da se predsedništvo vaše političke stranke sazivalo kada je određeno kadrovsko pitanje dovedeno u pitanje od strane vašeg koalicionog partnera. Mislim da je mnogo važnije da predsedništvo vaše političke stranke sazovete kada u toku ove godine postane jasno da Srbija zbog nedostatka sredstava i samovolje ministra finansija ne bude u mogućnosti da izmeri zagađenost vazduha čime će između ostalog i vaš posao kao ministra poljoprivrede, kada je u pitanju kontrola hrane, biti doveden u pitanje. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege poslanici, namerna sam da težište svoje današnje diskusije u vezi sa raspravom o Predlogu zakona o podsticanju poljoprivrede usmerim ne toliko na sama predložena rešenja, koliko na to da skrenem pažnju na neka od događanja koja upečatljivo objašnjavaju pojavu koja može da pojasni zašto do sada nismo uspeli da realizujemo opšte prihvaćenu ideju o poljoprivredi kao našoj najznačajnijoj strateškoj grani i najvećem izvoznom projektu, mada je uvek postojao konsenzus svih političkih faktora o tome. Biće da je to opredeljenje najviše ometalo način na koji su se prethodna ili, još bolje reći, prethodne vlasti odnosile prema njoj.
Ukratko, izgleda da je poljoprivreda bila šansa samo za neke, bilo da su oni sedeli direktno u nekom od organa vlasti ili su zastupali interese onih koji su u agraru videli samo jedan od načina da uvećaju svoje i onako enormno bogatstvo na uštrb sve siromašnijih poljoprivrednika i propadanja te grane, kao i društva u celini.
Kako inače drugačije objasniti napade visokog intenziteta na projekat sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koristeći svoje političke pristalice i sledbenike koji zlonamerno veruju da je svaki napad na potez ove vlade dobra prilika da se oni politički eksponiraju i poentiraju. Dojučerašnji centri moći pokušavaju da sabotiraju svaki iole pažnje vredan pokušaj da se u agraru pokrenu stvari sa mrtve tačke, makar to bilo i sa tuđim novcem, odnosno sredstvima za to raspoloženih inostranih ulagača. Pravom medijskom hajkom pokušavaju se odvratiti investitori zainteresovani za ulaganje u našu poljoprivredu. Što bi narod rekao, kolje se vo za kilo mesa.
Pošto već vole da sebe predstavljaju kao konstruktivnu opoziciju, zar ne bi bilo bolje da se uključe i pomognu oko načina kako se neki projekat može realizovati, umesto da samo zanovetaju zašto nešto ne može zato što im je jedino važno ko predlaže, a ne šta može da se uradi, kao i da sačuvaju interese svojih sakrivenih gospodara, a to iznad svega. Ovakvih primera sabotiranja opštedruštvenih interesa biće verovatno i nažalost sve više kako se bude radilo u pravcu ukidanja monopola koji su pojedinci i interesne grupe godinama stvarali u oblasti poljoprivrede, kao i u ostalim granama naravno.
Uopšte, mišljenja sam da je ključna stvar da se jednom i zauvek prestane sa pogubnom praksom da je interes pojedinaca i grupa iznad interesa društva i države, pri čemu je za to najgrublje koristila vlast, a sve to garnirano floskulama o zaštiti nacionalnih interesa, poštovanja zakona i sličnih paravana isključivo namenjenih za prikrivanje zakulisnih radnji na kojima su dosadašnje vladajuće garniture dominantno bazirale svoje vođenje državnih poslova.
Ovu priliku sam htela da iskoristim da vas upoznam sa jednim isto tako flagrantnim primerom podređivanja opšteg interesa posebnim i pojedinačnim interesima. Naime, krajem prošle godine obratio nam se gospodin Miodrag Stanković iz Valjeva, inače najveći srpski izvoznik činčila, koji, osim u Srbiji, ima registrovana preduzeća u Češkoj i u Argentini. Gospodin Stanković kaže da su farmeri činčila jedni od žrtava prethodne vlasti koja ih nikada nije ni primećivala, a kamoli subvencionisala, a da su ih se setili…
(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)
U vezi sa temom je, gospođo predsedavajuća.… a da su ih se setili samo kada su se odlučili da ih ukinu, iako oni od države nikad nisu ništa tražili, sem da ih puste da rade. Sve srpske farme činčila podignute su iz vlastitih sredstava, bez kredita, a posao funkcioniše zahvaljujući sposobnosti samosnalaženja i naročito zahvaljujući performansama samog posla, koji je potpuno izlazno orijentisan, a baziran na potpuno domaćim resursima sa neograničenim mogućnostima plasmana i vremenski po količinama sa funkcionalnim kooperantskim ugovorima i kratkim rokovima za naplatu plasmana, pravi porodični biznis od koga žive stotine srpskih porodica kao osnovne ili dopunske delatnosti, a bilo ih je mnogo više dok im prethodna vlast nije postavila žutu gredu od 2019. godine.
Dalje tvrde da je interes srpskih farmera činčila nadjačao interes grupice ljudi koji su iz inostranstva veoma dobro plaćeni da vole životinje…
(Predsedavajuća: Gospođo Stošić, molim vas da se vratite na temu.)
Ako alternativno stočarstvo nije tema, onda ne znam o čemu možemo da pričamo? Znate, i ja sam bila zatečena. Ni ja nisam znala ništa o ovome, ali ovo je zaista stvar koja je vrlo bitna…
(Predsedavajuća: Nema potrebe da se raspravljate, molim vas da se vratite na temu.)
Prava istina je ovde izbegnuta čistom zamenom teza, velikim rečima i humanošću, uz izbegavanje podatka da su najveći proizvođači krzna upravo zemlje EU i stare i nove i da gajenje krznašica ničim ne ometa napredovanje ka evrointegracijama, kao što ni predugovor sa Emiratima ničim ne krši zakon.
Da se razumemo, nije ovde u prvom planu priča o šeikovom novcu, ni o činčilama, ni o agraru, ni o agraru kao usamljenom primeru, ovde je reč o principima, bolje rečeno o ukidanju principa koji su diktirali dosadašnju praksu, gde je vlast isključivo interesima nekolicine moćnika i njihovoj sviti koja je za poslušnost dobijala ostatke sa prebogatih trpeza uvek alavih moćnika, pri čemu su običnom narodu ostavljene tek mrvice uz mogućnost da prođu kao beogradski vrapci ili kao srpsko selo. Na kraju to dođe slično. Zato je danas teško naći pravu meru za uređenje oblasti podsticaja u poljoprivredi. Zbog svega toga možda je najbolje paralelno raditi na uništavanju korova i štetočina koji se sami oglase čim osete da im pod nogama izmiče plodno tlo uzurpirane moći. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kada sam pomenuo temu koja je zaista imala veze sa dnevnim redom, opomenuli ste mi dozvolili ste mi da završim rečenicu. Prethodna govornica nijednom rečju nije pomenula zakon koji je danas na dnevnom redu.
Pozivam se na član 106. i 107. Govorila je o činčilama, Emiratima, prethodnoj vlasti i ne znam kakve to veze ima sa zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predsedavajuća, imate nejednake kriterijume prema poslanicima. Poslanica je govorila o temi van dnevnog reda i na taj način je urušavala ugled Narodne skupštine.
Ako je opozicija mogla da ovu jednu vrlo delikatnu temu, moguću za zloupotrebu Poslovnika, prevaziđe i na neki način govori o temi dnevnog reda, zašto vi dopuštate poslanicima pozicione stranke, čiji ministar sedi ovde, da priča o činčilama i o Emiratima koji nemaju nikakve veze sa Poslovnikom? Zbog čega niste izrekli opomenu poslanici? Hvala.

Hvala.
Gospodine Veselinoviću, nisam ni vas opomenula, vas sam upozorila, kao što sam upozorila i prethodnu govornicu, tako da mislim da sam jednako postupila sa jednim i sa drugim narodnim poslanikom. Prema tome, mislim da nisam povredila Poslovnik.
Ukoliko želite, možemo se u Danu za glasanje izjasniti o tome. Hvala.
Narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108. u vezi člana 106. Član 108. u svom 1. stavu kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Član 106. u svom 1. stavu kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Prethodni kolega je zloupotrebio povredu Poslovnika tako što je sebi uzeo za pravo da on vodi red na sednici i da on oceni šta je tema dnevnog reda.
Dakle, odgovorno tvrdim da Poslovnik niste povredili s obzirom da ste koleginicu opomenuli, bez obzira što se ona držala teme i rekla da uzgajivači činčile ne traže nikakve subvencije, a da je uzgoj činčila neka vrsta stočarstva. Dakle, ona je o tome govorila i mislim da je to bilo u skladu sa dnevnim redom i sa temom. Vi ste je opomenuli i ja sam smatrao da to baš i nije u skladu sa Poslovnikom, a prethodni kolega je dao sebi za pravo da se on lično postara i da on lično oceni ko je to prekršio Poslovnik, ko je govorio o temi, a ko nije govorio o temi.
Dakle, mi smo ovde svedoci da opozicija grubo zloupotrebljava povredu Poslovnika, da time nadoknađuje neko svoje vreme. Nemam ništa protiv pozitivne diskriminacije opozicije, ali u svemu tome se mora imati neka mera, a svedoci smo posebno da dva poslanika iz jedne manje poslaničke grupe gotovo polovinu svog vremena svojih nastupa su koristili povredu Poslovnika.
Dakle, nemam ništa protiv toga da se pozitivno diskriminiše opozicija, ali mislim da se često Poslovnik tumači na štetu većine. Mislim da se moja koleginica držala sasvim teme, da je uzgoj činčila predmet ovog zakona, s obzirom da je rekla da uzgajivači ne traže nikakve subvencije. Jednostavno, traže da se bave svojim poslom. Hvala.

S obzirom da i opozicija i pozicija smatraju da sam prekršila Poslovnik, imam utisak da izgleda dobro obavljam svoj posao, pošto i sa jedne i sa druge strane izaziva nezadovoljstvo ono kako ja vodim sednicu.
Neću vam dozvoliti repliku gospodine Rističeviću, idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.