Dame i gospodo,danas je na dnevnom redu Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što je oblast u kojoj postoji veliki prostor za delovanje. Moram najpre da se osvrnem na situaciju u kojoj se Srbija nalazi, naročit srpska privreda i kao što je moj uvaženi kolega rekao – srpski seljak. Naime, zahvaljujući tom nesalomivom srpskom seljaku država Srbija uspela je da pregura i ratove i sankcije i da pomaže braću preko Drine da formiraju svoju državu i da izdrži nalete 17 najmoćnijih zemalja sveta 78 dana. Taj srpski seljak je uz pomoć države Srbije, kada je na vlasti bila SPS na čijem se nalazio Slobodan Milošević, uspeo je da na svojim nejakim plećima iznese sve nedaće kojima su nas opteretili oni koji su želeli da Srbija nestane. Srbija nije nestala iako je u velikim problemima bila i posle 2000. godine. Nažalost posle 2000. godine desilo se još gore. Do 2000. godine imali smo jasnu situaciju ko nam je neprijatelj, a posle 2000. godine dešavalo se to da smo imali nejasnu situaciju, totalno zamagljenu koja je dovela do katastrofalnog stanja u poljoprivredi. Da je tako govori i podatak da su svi oni poljoprivredni kombinati koji su nekada izdržavali većinu srpske poljoprivrede bili privatizovani po osnovu novog Zakona o privatizaciji po modelu DS, koja je dovela do apsolutno devastiranja svih poljoprivrednih kapaciteta onih kombinata i onih poljoprivrednih struktura koje su godinama predstavljale osnov za prehranu i ishranjivanje ove Srbije i u tim najgorim periodima.
Kada danas sa ove vremenske distance pogledamo šta je to što se najgore dešavalo u ovom periodu ne možemo da se ne podsetimo da je recimo država Srbija preko Ministarstva poljoprivrede, a naročito želim da istaknem uvaženim kolegama iz DS da kada kritikuju bilo šta najpre pogledaju malo unazad i da kažu da li je to realna politika koju je vodila DS bila ona kojom je država Srbija preko Ministarstva poljoprivrede dodeljivale nepovratne subvencije od 41 milion dinara u toku 2007. godine bivšem premijeru Zoranu Živkoviću. Da li je to ta politika koja je ostvarivala mogućnost da pojedinci, možda je gospodin Živković jedan od tih uspešnih eksperata iz te oblasti bio zaslužan da mu se da jedna takva bespovratna subvencija. Da li je to kriterijum po kome je trebala da se razvija srpska poljoprivreda? Ne, nije.
Zbog svega toga i bez da se previše vraćamo u prošlost, donošenje jednog ovakvog zakona koji je u skladu sa nacionalnom strategijom ruralnog razvoja koja je neophodna i zbog činjenice da se u ruralnim predelima Srbije danas živi 90% teže nego što se živi u gradskim delovima ili u razvijenijim delovima Srbije, zaista je neophodno da se kroz jedan ovakav zakon unapredi stanje u toj oblasti. Kao poslanik Pokreta socijalista, apsolutno podržavam ovakve napore, u nadi da će ti napori rezultirati u najkraćem vremenskom periodu poboljšanjem stanja i u sredini iz koje dolazim, dakle, u Pirotu, i da će ovaj zakon predstavljati osnov i za subvencije i za poboljšanje stanja i poboljšanje života i rada svih poljoprivrednih proizvođača i u kraju iz koga ja dolazim.
Ovim zakonom, kao što se već više puta danas isticalo, treba da se doprinese uspostavljanju predvidivosti, stabilnosti i konzistentnosti agrarne politike Republike Srbije. Ukoliko tih nekoliko kriterijuma nisu mogla da budu obezbeđena u onom periodu kada smo imali sankcije, ratove, pitam ja vas – zbog čega i šta je sprečavalo da srpski seljak nema stabilnu situaciju u kojoj bi znao u prethodnih 12 godina koliko će ga koštati, tačnije koliko će zaraditi od proizvodnje žita, kukuruza, malina i bilo čega?
Upravo taj cilj koji se ovim zakonom teži da postigne je osnovna vrednost ovog zakona. Zbog svega toga, moram da istaknem da su dobre vrste podsticaja kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja i posebnih podsticaja koja su predviđena ovim zakonom. Naime, nadam se da ćete se složiti da je namera ovih zakona da do onih najsitnijih proizvođača dođu subvencionirana sredstva, a da se članovi vladajuće većine, bilo da se vladajuća većina sada sastoji od članova SNS, SPS ili bilo koga ili do juče je bila koncipirana od strane DS, ne mogu preterano okoristiti ili ne mogu pohvaliti time da će biti korisnici sredstava iz nepovratnih subvencija od 41 miliona dinara kao što je to radio Zoran Živković. O tome će verovatno gospodin Rističević pričati malo više.
Ono zbog čega sam se ja najviše opredelio da zaista podržim ovaj zakon jeste predviđena mogućnost da kao posebna vrsta direktnih plaćanja su propisani podsticaji za proizvodnju i da ta vrsta direktnih plaćanja predstavlja novčane iznose koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev i višegodišnji zasad. Dakle, oni poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom i koji imaju konkretne rezultate, bez obzira na partijsku pripadnost, kao što je do sada bio slučaj za vreme prethodne vlasti, ne moraju da budu premijeri da bi dobili bespovratna sredstva. Ali, moraće da imaju konkretan rezultat. Nažalost, ta negativna epizoda sa bivšim premijerom se završila 2011. godine pa je čovek bio u velikim problemima i tražio je pomoć od svojih partijskih drugova.
Za kraj iz koga dolazim vrlo je bitna mera, tačnije, vrlo je bitan set mera iz ruralnog razvoja, što predstavlja podsticaje koji imaju za cilj jačanje konkurentnosti i dostizanje standarda u okviru primarnog poljoprivrednog prehrambenog sektora u ruralnim oblastima. Kao što sam rekao, zaista se danas u unutrašnjosti Srbije mnogo teže živi. Oni koji su bliži Beogradu, lakše i brže dolaze do centra moći, mi koji smo malo dalje, to činimo malo teže. Vrlo je teško da se oni ljudi koji se zaista bave poljoprivrednom proizvodnjom bez dobrog posredovanja lokalnih samouprava i detaširanih organa ili okruga na adekvatan način povežu i budu korisnici ovih sredstava.
Zbog toga, među ovim merama koje obuhvataju podršku programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije i
pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnih razvoja, odlučujuću a možda i najbitniju ulogu treba da imaju lokalne samouprave. S obzirom na to da se na lokalu danas u velikom broju opština nalaze, najblaže rečeno, ljudi kojima nije baš mnogo stalo da se tim problemima bave, lično ću insistirati i kod ministarstva, kao poslanik ispred Pokreta socijalista u okviru vladajuće većine koju predvodi SNS, da se posebno obrati pažnja i na ovu meru, jer je zaista kroz ovu meru moguće poboljšati uslove života u onim sredinama u kojima se zaista ti uslovi ne mogu uporediti sa uslovima života u centralnoj Srbiji.
Moram da kažem da je među merama i podrška investicijama u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta ona koja može da predstavlja okosnicu ovih mera. Ukratko ću pokušati da predstavim da je jedan od subjekata koji mogu da budu korisnici ove mere i lokalna samouprava i da je to jedna od mera koja zaista može da predstavlja značajan napredak u ovoj oblasti.
Takođe, posebna prednost ovog zakona jeste što na dobar i odgovarajući način tretira područja u Republici Srbiji u kojima su prisutni tzv. otežani uslovi obavljanja poljoprivredne aktivnosti i da i ovom prilikom istaknem da je Pirot ili pirotski kraj jedan od tih krajeva na koji posebno treba obratiti pažnju. Evo jednog konkretnog primera. U Pirotu je postojala i dan danas postoji pirotska mlekara koja se bavi proizvodnjom tradicionalnog pirotskog brenda – pirotskog kačkavalja. Ne znam ko od prisutnih ili odsutnih poslanika ne zna za taj brend ili ko nije probao taj brend. Ali, vrlo malo vas zna da je pirotska mlekara koja ima kapacitete proizvodnje ili prerade 60 hiljada litara mleko dnevno. Nakon treće privatizacije, i dan danas je ona praktično nefunkcionalna. Svi oni vajni eksperti za privatizaciju, pa i uvaženi kolega koji je rodom iz Pirota iz DS, koji se sada bavi organizovanjem vlade u hladovini od strane DS, nisu uspeli da pokrenu proizvodnju u toj pirotskoj mlekari. Propala je. Jedino radi Mlekarska škola koja brani čast proizvodnje tradicionalnog pirotskog kačkavalja. To je jedna konkretna slika stanja u kome se danas donosi jedan ovakav zakon.
Apelujem zaista na sve vas da racionalno razmislite i podržite jedan ovakav zakon, kako bismo unapredili stanje, pre svega u ovim ruralnim oblastima i pokrenuli ponovo proizvodnju u onim oblastima koje su tradicionalno izdržavale Srbiju. Hvala lepo.