Da li možete da nas obavestite o preostalom vremenu.

Preostalo vreme je 25 minuta i 30 sekundi.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća. Delim vaše oduševljenje vašom nepristrasnošću i zahvaljujem vam se na tome.
Poštovane koleginice i kolege, danas ovde možemo da razgovaramo o nekoliko različitih aspekata, sličnih i različitih tema, ali kada su već objedinjene, tako ćemo i da razgovaramo o njima.
Kada govorimo o Zakonu o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, smatramo da donošenjem nacionalne strategije očuvanja genetičkog poljoprivrednog fonda je od veoma velikog značaja. Vlada tj. nadležno ministarstvo treba da odredi parametre pružanja te strategije, opis sadašnjeg stanja Fonda, dati smernice razvoja sistema očuvanja genetičkog fonda, pre svega kao dobra od nacionalnog značaja.
Donošenjem zakona o genetičkom fondu za poljoprivrednu proizvodnju, trebalo bi da obuhvati sve organizme i biljene i životinjske, koji potiču sa ovih prostora i predstavljaju autohtone sorte. Zatim, opis načina pohranjivanja, čuvanja genetičkog materijala, nadležne ustanove za prikupljanje i čuvanje, neophodne uslove za čuvanje i finansiranje ustanove, a ne da dolazimo dotle, kao što je uvažena koleginica iz DSS rekla da u toj ustanovi rade samo dve osobe.
Raduje nas predlog ovog ugovora zato što "zeleni" se zalažu za zabranu gajenja genetski modifikovanih organizama i ovo je jedan međunarodni okvir koji samo ide u prilog tome da Srbija verovatno neće nikad se baviti GMO i da neće podleži velikim pritiscima multinacionalnih kompanija.
Ono što je posebno važno je nacionalna banka za čuvanje originalnih nacionalnih genetičkih resursa i smatramo da bi ta banka trebala da bude poput NBS, da bude veoma dobro obezbeđena, da odnos prema takvoj banci mora da bude na zadovoljavajućem nivou, a ne dve žene koje nemaju ni dovoljne uslove za rad. U ovom smislu "zeleni" će podržati ovu konvenciju jer je vidimo kao pozitivan korak u borbi protiv GMO i na taj način umirujemo glasove koji su zabrinuti zbog te teme.
Kada govorimo o Zakonu o zaštiti vazduha, da kažem jednu dobronamernu sugestiju koju su "zeleni" uočili, da će pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla, moći da se ta goriva koriste do kraja 2015. godine i uglavnom imaju visok procenat sumpora. Međutim, to ulazi u koliziju sa podzakonskom regulativom Zakona o zaštiti vazduha, uredbu o graničnim vrednostima zagađujućih materija u vazduhu. Ona zabranjuje upotrebu ovakvih goriva zbog visokih sadržaja sumpora u emisiji, što može da izgleda kao da znači, možeš da kupiš gorivo da bi rasteretio lager ali imaćeš problem ako te uhvatimo da ložiš to gorivo.
Uslove za obavljanje delatnosti kod supstanci koje oštećuju ozonski omotač, trebalo bi da propisuje Vlada. Tu smo saglasni, međutim, mislimo da bi usledio preveliki pritisak ukoliko bi se predlog koji je dala Vlada, da dozvole, takođe treba da izdaje Vlada, mislimo da bi bio suviše velik pritisak malih operatera, na nacionalnom nivou nedovoljno značajnih. Ti ljudi bi mogli sve te poslove da završe u opštinama ili u gradovima. Na taj način bi pokazali da ono što smo obećavali kada je u pitanju decentralizacija, a mi radimo suprotno, krajnjom centralizacijom svega, stvorićemo veliki problem našim građanima i privrednim subjektima, kao i malim preduzetnicima koji se budu bavili ovim poslovima. Na kraju krajeva svakim svojim zakonom iznova, na žalost obesmišljavate postojanje lokalnih samouprava.
Vlada ne može da propisuje kontrolu merenja i kalibracije, jer bi to trebalo da bude propisano akreditovanom metodom, ako govorimo o analizama. Može da stoji da metod merenja mora da bude akreditovan od nadležnog tela za akreditaciju, ali nikako Vlada ne može da izdaje sertifikate i akreditacioana ovlašćenja ljudima koji se bave merenjem emisija ili merenjem imisija u vazduhu. Sertifikate daju sertifikaciona tela a ne Vlada i u Srbiji trenutno ima nekoliko sertifikacionih tela, tako da nam ovo sa sertifikatima liči kao zahvat van normi, osim ukoliko neko udruženje već nije predviđeno za izdavanje sertifikata, koji bi se naplaćivali.
Kada govorimo dalje o Zakonu o zaštiti vazduha, u stvari ovde dolazimo u problem sa nemogućnošću finansiranja zaštite vazduha, finansiranja monitoringa vazduha i praćenja kvaliteta vazduha i to je dostupnost i pravo građana da saznaju informaciju o stanju životne sredine. Mi mu to pravo uskraćujemo.
Ove godine od 20 automatskih monitoring stanica, 18 nije servisirano i to nije bila u stanju da uradi Agencija za zaštitu životne sredine i na žalost sredstva koja se koriste i koja se ubiraju od naknade za zagađivača, 40% bi trebala da budu vraćena kontrolnim samoupravama. To se ne dešava već sedam ili osam meseci i ozbiljno su dovedeni sistemi za praćenje kvaliteta vazduha u Obrenovcu, Lazarevcu, u Kostolcu, Smederevu, Boru i Pančevu. Ako ne budemo imali sisteme za praćenje kvaliteta vazduha u ovih sedam gradova, imaćemo verovatno životnu sredinu i kvalitet vazduha u prvoj klasi, a izveštaj agencije za 2011. godinu pokazuje da u svim ovim gradovima i regijama oko gradova ta zagađenost je u trećoj klasi.
Na žalost ovog trenutka lokalne samouprave mogu samo da koriste lokalne budžete za naknadu za unapređenje životne sredine, a dosadašnju naknadu koju su plaćali zagađivači, na žalost ne dobijaju. Sve vaše priče o nenamenskom trošenju sredstava Fonda za zaštitu životne sredine padaju u vodu, s obzirom da od kada ste ukinuli Fond za zaštitu životne sredine apsolutno sva sredstva koja ulaze u budžet po osnovu naknade za zagađenje se verovatno nenamenski troše, jer to nisu budžetska sredstva već su to namenska budžetska sredstva koja moraju biti iskorišćena za otklanjanje štetnih uticaja, za unapređenje, za poboljšanje životne sredine, a monitoring vazduha je jedan od najvažnijih stavki u tom sistemu.
Namenska sredstva znače da morate imati program o korišćenju tih sredstava, mi ga na žalost nismo videli ni kada je u pitanju vazduh ni kada je u pitanju voda, ni kada je u pitanju zemljište. Za razliku od Republike, grad Beograd, a to nema veze samo sa DS, grad Beograd takve programe ima i radi i o namenskom korišćenju sredstava budžetskog fonda stalno obaveštava i izveštava osnivača.
Izbacili ste u članu 71. finansiranje iz Fonda, koje i sada ide u budžet, a izvestilac na Odboru za zaštitu životne sredine nam je rekao kako ministar od njega očekuje da realno planira budžet. Namenska budžetska sredstva nisu sredstva budžeta. Namenska budžetska sredstva moraju biti potrošena za zaštitu životne sredine, za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. U tom smislu morate voditi računa da već sedam, osam meseci nenamenski trošite sredstva koja plaćaju veliki zagađivači, pre svega termoelektrane u Obrenovcu i u Lazarevcu, da se tih 40% nije vratilo ni u Obrenovac, ni u Lazarevac, da građani Obrenovca i Lazarevca s pravom pitaju kada će dobiti 40% novaca koji se ubira na teritoriji tih opština. Zašto tih novaca nema i ko ih troši za bazene, ko ih troši za skijališta i gde se ti novci troše, a ne troše se za otklanjanje štetnih efekata zagađenja po životnu sredinu?
Mi imamo samo jedan SO2 automatski monitoring u Kostolcu, u Lazarevcu nemamo nijedan, PM10 nema nijedan u Kostolcu, nema nijedan u Požarevcu, nema nijedan u Lazarevcu i dovešćete nas do toga da zbog toga što ne finansirate sistem zaštite životne sredine, da jednog trenutka imamo savršenu životnu sredinu, zato što nećemo nigde meriti stanje životne sredine i vi ćete reći kako nemamo pokazatelja da je životna sredina u Srbiji užasno loša, a istraživanja pokazuju o tome.
Evo, ovde ću samo kratko da ilustrujem 23. oktobar 2012. godine - ne radi još uvek, nije tako hladno, još uvek ne rade individualna ložišta. U Obrenovcu ih i nema. Postoji samo jedan veliki zagađivač i sistem daljinskog grejanja. Ova linija pokazuje maksimalno dozvoljene koncentracije, 24 sata je maksimalno dozvoljena koncentracija iz sata u sat veća, duplo veća i četiri puta veća jednog trenutka.
Imajte u vidu da se u Obrenovcu gotovo svako treće dete rađa sa respiratornim problemima, da je vrlo teško otkloniti štetne efekte i štetne uticaje na životnu sredinu. Izrazito je teško otkloniti te štetne uticaje na kvalitet vazduha.
Postoje druga istraživanja. Postoji neki drugi dani 11. i 12. takođe više od 12 časova, to se vidi lepo na ovom grafiku, između četiri i pet puta je povećana vrednost PM10 čestica, koje mogu biti veoma štetne po respiratorne organe i koje mogu ugroziti zdravlje najmlađih u Obrenovcu, u Lazarevcu. Naravno, kada govorimo o Boru, ti rezultati su kada je u pitanju SO2 još katastrofalniji i još teži. Mi apelujemo na vas da ovim zakonom o zaštiti vazduha, a govorićemo u danu o amandmanima detaljno gotovo o svakom članu, da povedete računa o tome da veliki zagađivači plaćaju naknadu za zagađenje, da ta sredstva moraju biti trošena namenski.
Najveći deo vaše kampanje pošto ste postali Vlada je zasnovan na kritikama kako su nenamenski trošena sredstva Fonda. Vi već sedam meseci nenamenski trošite sredstva Fonda, trošite sredstva Obrenovca, Lazarevca, Pančeva, Bora, Smedereva i nažalost, ulažete u projekte koje nećete nikad završiti, projekte koji neće nijedno dete učiniti zdravijim. Ako vas ništa drugo ne zanima, imajte u vidu decu koja žive u ovim gradovima, decu koja se rađaju sa opstruktivnim bronhitisom, decu koja se rađaju sa astmom i imajte u vidu roditelje koji ne spavaju noćima, jer slušaju kako njihovo dete diše. Ja sam jedan od roditelja takvog deteta i svaku noć slušam kako to dete diše, jer živim u Obrenovcu i isto tako ljudi koji žive u Kostolcu, Požarevcu, Lazarevcu. Najlakše je potrošiti novce za bilo šta, samo ne za zaštitu životne sredine.
Nažalost, već šest meseci vi to radite. Sutra će biti jedan veliki sastanak lokalnih samouprava u Paraćinu, Stalne konferencije gradova i opština, koji će razgovarati o urušenom sistemu finansiranja zaštite životne sredine u lokalnim samoupravama.
Ako ste želeli da me shvatite dobronamerno, izvući ćete neke pouke. Ako, kao što ste do sada radili, odbijate sve amandmane opozicije, životna sredina će postati sve gora. Ali, uticaj "Zelenih Srbije" u Srbiji će rasti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, iz Vojvodine sam, iz jednog malog mesta čiji se stanovnici pretežno bave poljoprivrednom. Mene veoma raduje što je Zakon o podsticajima u poljoprivredi danas na dnevnom redu.
Celu prethodnu godinu provela sam na terenu, razgovarajući sa poljoprivrednicima o njihovim problemima i predstavljajući im problem URS -Ujedinjeni za poljoprivredu. Biće mi zadovoljstvo da glasajući za ovaj zakon glasam za ono što sam tim poljoprivrednicima obećala i ono što su URS obećali u predizbornoj kampanji, a to je da će 5% ukupnog Republičkog budžeta biti odvojeno za poljoprivredu, što će se ostvariti, da će se doneti zakon o podsticajima, koji će poljoprivrednicima dati predvidivost, sigurnost, ali i sa druge strane, obezbediti i transparentnost u trošenju sredstava za podsticaje, da će se vratiti podsticaji države za investicije u poljoprivredi i da će se dati podrška upravo malim i srednjim poljoprivrednicima.
Danas u Srbiji svi o poljoprivredi pričaju kao o velikom resursu, kao o razvojnoj šansi, o tome da je samo Vojvodina velika žitnica, da može da hrani pola Evrope ili ne znam koji deo Moske ili Rusije. Nažalost, ostali smo samo na tome da imamo resurse i da imamo potencijale.
Prethodnih pet godina imali smo tri ministra, tri agrarne politike. Poljoprivrednici su nam više bili na putevima, nego na njivama. Vladalo se uredbama. Videlo se čak da neke uredbe nisu bile namenjene poljoprivrednicima, već da su čak omogućile pljačku države i da novac završi u privatnim džepovima.
Krajnje je vreme da samo sa priče o tome da nam je poljoprivreda resurs i razvojna šansa pređemo i na delo. Ovaj zakon koji je danas pred nama jeste prvi korak ka tom putu. O pozitivnim efektima ovog zakona danas se dosta govorilo i na to se neću vraćati. Istakla bih samo neke segmente, a to je da će ovaj zakon omogućiti podsticaje za ruralni razvoj, što je veoma važno, jer ako želimo da se ljudi bave poljoprivredom, oni moraju da ostanu da žive u selima, a moramo da im obezbedimo dobre i kvalitetne uslove za to. U opštini Kovin sam, i prijatno sam iznenađena, srela veliki broj mladih ljudi poljoprivrednika, koji žele da ostanu da žive na selu, da se tu bave poljoprivedom. Naša dužnost i obaveza je da im tamo omogućimo pristojan život.
Predlogom ovog zakona vratićemo investicije u poljoprivedu, što znači da oni poljoprivrednici koji npr. žele da naprave silos, farmu ili da kupe zalivni sistem, dobiće bespovratna sredstva od države. Ono što je veoma važno u ovom zakonu je da će organi pokrajine i lokalne samouprave dobiti mogućnost da sami podstiču poljoprivrednike na svojoj teritoriji, što je dobro.
Pozivam i Pokrajinu Vojvodinu i ostale lokalne samouprave da u svojim budžetima odvoje veća sredstva i podstiču poljoprivrednike na svojoj teritoriji, jer oni najbolje znaju koja vrsta poljoprivredne proizvodnje je karakteristična za njihovu teritoriju. Oni će dobiti i mogućnost da osnivaju pravne subjekte za podršku poljoprivredi. Ovo je veoma važno, jer svaki poljoprivrednik u svojoj opštini treba da dobije informaciju o tome kada su raspisani konkursi, da im se pomogne da popune aplikacije, formulare, da konkurišu kod različitih fondova, pa i za dobijanje sredstava kod evropskih fondova, što nas uskoro očekuje.
Da su podsticaji mali, stoji primedba. Međutim, u ovom momentu oni ne mogu da budu veći. Iskreno se nadam da će ekonomskim razvojem Srbije ti podsticaji biti veći i ono što bih zamolila i ministra i čitavu Vladu jeste da se donese takozvani kalendar plaćanja, i da poljoprivrednici tačno znaju kada će dobiti sredstva koja su im namenjena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Kuntić. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, posle čitavog dana i raznih razmišljanja o ovom zakonu o podsticanju i ruralnom razvoju, teško je sada nešto govoriti a da se ne ponavljam. Pokušaću barem nešto od toga što do sada nismo čuli o ovome zakonu.
Naime, rečeno je ovde više puta da je dugo očekivan ovaj zakon i da se kostur toga zakona uglavnom nazirao u nekim ranijim ministarstvima. Ali nije rečeno da su ovo ministarstvo i sva ranija ministarstva egzistirala u vrlo nepovoljnim uslovima u kojima se obavlja čitava ta poljoprivredna proizvodnja.
Naime, obzirom da se ovaj sistem podsticaja uvodi da bi naši poljoprivedni proizvođači i svi ostali koji su u lancu poljoprivredne proizvodnje bili konkurentniji na tržištu, a ti koji su zapravo na tržištu i zbog kojih se i ovo i radi, imaju visoko razvijenu produktivnost u industriji. Visoka produktivnost u industriji odbacuje dohodak i profit. Taj profit, raznim zahvatanjima, realno se vraća nazad u njihov budžet i onda putem tih podsticaja imaju jeftiniju hranu za te radnike koji stvaraju taj profit, a takođe su i konkurentni kod izvoza i svaki put sve više i više šire tu proizvodnju.
Nažalost, kod nas je situacija takva, izlazimo iz tranzicije, privreda ne radi, i mi to zahvatanje koje moramo dati onima koji proizvode, zapravo, radimo iz budžeta. A budžet, videli smo i bili smo svedoci kako se puni kada smo usvajali ovaj budžet. Malo je toga iz realnog sektora.
Zato je sigurno velika razlika između onoga što je zakonodavac tj. ministarstvo predvidelo ovim zakonom, otprilike 6000 po hektaru i onoga što je recimo, krovna organizacija poljoprivrednika ovde u Srbiji. Asocijacija poljoprivrednih proizvođača predviđa 17 hiljada. To je 17 hiljada kada bi oni bili u nekoj situaciji da se takmiče sa poljoprivrednicima visokorazvijenih zemalja. Sada, jedno vreme to mora ići tako zbog svega ovog što sam ranije rekao.
Poljoprivrednici imaju jedan dobar izraz za ovakvo stanje. Kažu - mi biciklom, oni automobilom, na isto tržište idemo i sada je samo pitanje ko će se pre umoriti, a nije uopšte pitanje ko će se pre umoriti. Zna se ko će se pre umoriti. Međutim, sada je tako kakvo je.
Hteo sam postaviti pitanje oko ovih 5%, ali dobili smo već odgovor. Prema tome, o tome neću ni govoriti, mada u zakonu nisam pročitao da će važiti tek od sledeće godine.
Rekli smo da u sistemu podsticaja postoje poljoprivredna gazdinstva jedinica lokalne samouprave i druge organizacije u poljoprivrednim gazdinstvima, komercijalni i nekomercijalni. Međutim, svi imaju iste šanse na taj jedan poljoprivredni budžet, koji je sada nešto i povećan, ali ne vidim u tim jednakim šansama kako ćemo dignuti to naše selo.? Dakle, bez obzira da li krenemo banatskom magistralom, od Đale preko Zrenjanina, Kovina, sva ta sela, ili krenemo bačkom magistralom, od Bajmoka pa do Novog Sada, ista je situacija.
Velika je neperspektivnost, veliko je nezadovoljstvno na selu jer se nema novca. Najlakše je podignuti naše selo i zaustaviti odlazak mladih i onih sredovečnih da dođu do novca. Do novca mogu doći samo ako budu konkurentni na tržištu, a to ovako kada se 3,9 miliona hektara, puta 6000, to je više od polovine poljoprivrednog budžeta, a sa toliko malo novca nećemo moći ostvariti ciljeve da dignemo naše selo.
Nemojmo zaboraviti da jedna, a to nije uopšte za upoređivanje, Holandija koja je samo malo veća od Vojvodine, ima priliv od 65 milijardi godišnje. Zapravo, to treba da su naši ideali, a ne da kukamo kako se može i kako se ne može.
Ne vidim ovde u ovome zakonu tu nit kako da se digne to selo i ta situacija po selima koje nije dobro, a verovatno vi to vidite drugačije. Isto tako, mislim da će primena ovog zakona izazvati određene socijalne reakcije na selu, jer je jako puno ljudi ostalo bez posla, jako puno ljudi je uspelo da kupi jednu ili dve krave i sa tom nekom malom proizvodnjom je neku svoju porodicu zadovoljavalo sa tim nekim malim novcem, a sada oni više neće moći prodavati svoje proizvode. U stvari, oni će moći prodavati ako se udruže preko zadruge itd. Međutim, šta tamo gde nema zadruge? Puno je propalo zadruga.
Pripremajući se za ovu sednicu sam video da je jedna poslanička grupa predala amandman da ako i predaju ti mali proizvođači preko nekog udruženja ili preko zadruge, da se podsticaji ostvaruju na imena. Ako to budete uplaćivali zadrugama, zadruge su blokirane, pola njih je privatno i pitanje je da li će taj novac, koji je namenjen za te proizvođače, uopšte doći u njihove ruke.
Takođe, interesuje me, a to isto danas nije bilo spominjano, možda će to biti u uredbi – da li će poljoprivredni proizvođači, ili svi oni koji učestvuju u ovom sistemu poljoprivredne proizvodnje morati ponovo plaćati PIO, da bi bili u sistemu i da bi mogli dobiti dobro? Mislim da je to jedna dobra novost.
Isto tako je rečeno da podsticaji mogu biti direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebni podsticaji itd. i predviđene su kazne za one koji to ne budu koristili onako kako je predvideo zakon. Međutim, interesuje me šta će biti ako država bude kasnila sa isplatama podsticaja, što je bila praksa? Da li ćemo postupiti po onom zakonu koji smo doneli pre izvesnog vremena ovde u Skupštini, da će poljoprivredni proizvođači dobijati određenu kamatu za taj novac koji im na vreme nije stigao? To je isto važno pitanje, jer svaki put se Vlada nađe u situaciji da za nešto drugo treba novac, a isplate premija i subvencija su na kraju.
Na kraju bih hteo da vas pitam, ne ulazeći u politički aspekt ove današnje dileme – Arapi ili paori, već isključivo nekoliko tehničkih segmenata. Naime, s obzirom da je predviđeno mešovito preduzeće 80:20, da li je u pitanju 100% strani vlasnik? Sasvim sigurno je da on ne bi imao prava …
(Predsedavajuća: Molim vas, to nije tema dnevnog reda. Ne možete sada postavljati poslaničko pitanje. Danas pre podne je bilo postavljanje poslaničkih pitanja.)
… U vezi toga mi još jedno pitanje nije jasno danas. Predsedavajuća, mislim da se danas dosta diskutovalo oko ovoga i ne zalazim u politički aspekt ovoga, jer mene interesuju tehničke stvari.
Govorilo se da se prodaje državna zemlja. Znači, sva ta preduzeća su privatizovana i kada se ide u sistem privatizacije, dolazi do razdvajanja u ono P1, E1 obrascu na društvenu i državnu zemlju. Koliko sam shvatio prodaje se društveni deo, a državni se izdaje u zakup. Tako treba i kazati. Ne prodaje se državna zemlja, jer to ne može da se prodaje.
Žao mi je što mi niste dozvolili da vas pitam, jer ovo je ključno pitanje ovog zakona.
Ako njima dozvolite da kao komšije koje imaju pravo preče kupovine kada se prodaje neko zemljište kao mešovito preduzeće… Biće regulisano bilateralnim sporazumom koji iznad domaćeg zakonodavstva i mislim da će tu sve biti jasno i onda to možda neće biti loše. Na tih nekoliko pitanja bih želeo odgovor. Sa tim bih završio. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Poštovani ministre, uvažene kolege, osvrnuću se samo na Zakon o podsticaju u poljoprivredi i to sa jednog drugog ugla u odnosu na dosadašnje govornike i probaću da priča onim jezikom, koji, kako su to izrazile moje kolege, su paori, a ja ću reći srpski seljak. To je srpski jezik i pričaću o subvencijama, o parama koje njemu država treba da da da bi on više hrane proizvodio jer je srpski seljak iznedrio i sačuvao ovu državu i ishranio je, a boga mi neretko i odbranio. Kad god su se ratovi završili ili kada su počinjali srpski seljak je bio taj koji je mobilisan i nije bilo pitanja kako će on to da iznese, kako će njegova porodica i njegova zemlja koja je u njegovom vlasništvu da se izdržava sama od sebe dok on brani državu, a kada se vrati ostajao je u zapećku. Tako je to i danas.
Zakon je dobar kao početak sprovođenja jednog procesa približavanja Zakona o poljoprivredi zakonima EU i velikim subvencijama za poljoprivredne proizvođače tj. za srpskog seljaka. Međutim, imamo jedan problem – šta će subvencionisati jednom seljaku ova država kada su naši poljoprivredni proizvođači jednostavno prestali da se bave tovom stoke, prestali da se bave obradom svoje zemlje jer nisu imali sredstava do sada da se time bave pa su davali zemlju u rentu, stoku su klali i prodavali u bescenje nakupcima. Sada ponovo treba podići taj istočni front. Treba ponovo podići sve ono što je zamrlo u proteklih desetak ili više godine i dovesti u neko pravo stanje kako bi ovaj Zakon o podsticajima imao pravi smisao te reči, a to je da subvencioniše proizvodnju.
U prethodnih desetak godina rađene su mnogobrojne privatizacije. Tu bi se osvrnuo pre svega na privatizacije zemljoradničkih zadruga koje su bile okosnica upravo takvim proizvođačima koji su unapred otkupljivali gotovo čitave rodove i poljoprivredne useve i stoku od seljaka. Privatizacijama to je došlo u ruke tajkunima, to je došlo u ruke pojedincima pa neretko i stranim firmama koje su bez obzira na to da li su imale pravo da kupe firmu kod nas ili ne one su to radile. Država se polako obračunava i sa takvim stvarima i ovde danas niko nije spomenuo takvu vrstu obračuna, a to je da se ta zemlja vrati tamo gde joj je namena, a to je akcionarima i pre svega zemljoradnicima koji su stvarali te zemljoradničke zadruge. Pre svega, prednjačila je u tome Agencija za privatizaciju koja je gazila sve ono što su mali akcionari stvarali decenijama. Poništavali su svakakvi pokušaj da se nešto izvede na lice pravde, da se zemlja i sve ono što su ljudi stvarali vrati tamo gde im je mesto.
Verujem u Vladu Srbije i njene organe da će oni u narednom periodu doći na red, i takve službe i takvi državni organi jer nije mogao taj jedan koga su ovde svi spominjali da kupi deset posto zemlje u Vojvodini sam. Njemu je to omogućio verovatno neko iz državnih organa, a tu apostrofiram Agenciju za privatizaciju koja se svugde pojavljivala bilo da je u pitanju kao stečajni upravnik, bilo da je u pitanju kao potpisnik ugovora itd.
Malobrojni koji su ostali da proizvode, da rade na ono malo zemlje koje su sačuvali a da ne rentiraju gazdama, oni će se obradovati ovom zakonu. Verujem da će Ministarstvo u narednom periodu izdvojiti te malobrojne i dati im veći podsticaj kako bi oni mogli da se bave svojom poljoprivrednom i da od toga žive i pre svega stvaraju hranu za ono što se zove građani Srbije.
Sela su prazna. Gradovi su puni. Treba neko da proizvodi. Treba neko to da radi. Tehnologija je stara. Verujem da Ministarstvo i o tome vodi računa i da će neki od narednih zakona koje bude donosio i predlagao ovde imati i tu vrstu podsticaja, tj. kreditiranja ako je moguće kroz grejs periode bespovratnih kredita za obnavljanje mehanizacije, kako bi ljudi koji će koristiti ovaj Zakon o podsticaju imati više motiva i razloga da se ozbiljnije bave poljoprivredom i hranu dovedu na onu meru koja jeste, a to je da imamo jeftinu hranu u Srbiji a ne da je plaćamo mnogo skuplje nego u Evropi.
Približavamo se ulasku u EU. Koliko je to dobro ili loše, to će proceniti sami građani kada za to dođe vreme. Definitivno EU i savremeni svet savremenim tehnologijama stvaraju jeftinu hranu. Hrana u Srbiji je veoma skupa. Ministre, pred vama je ozbiljan zadatak, zadatak da zajedno sa Vladom Srbije i sa nama ovde omogućimo srpskom seljaku da stvori jeftinu hranu, da stvori onu hranu koja će da zadovolji i radnike i da pospeši razvoj. To može samo ovakvim zakonima, podsticajnim zakonima i u skladu sa time svoj glas ću vam dati, a i poslanički klub će glasati za ovaj zakon, kao i za ceo set zakona koji je u ovoj raspravi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.