Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, govoriću pre svega o Predlogu zakona o državnoj pripadnosti i upisu u plovila. Mi u DS smatramo da je ovaj zakon, ovaj predlog zakona dosta dobro rešen, daje nam jedan osavremenjeni pristup ovoj problematici. Koliko znam nije bilo primedbi ni iz Evropske komisije, tako da možemo da kažemo da on predstavlja jedan mali korak u približavanju Srbije EU.
Mi u DS to pozdravljamo i veoma nam je drago kada vidimo da u pojedinim ministarstvima razumeju politiku DS i prethodne Vlade da je neophodno da nastavimo evropski put i uprkos kritikama koje smo često trpeli od nekih kolege koji su danas u vladajućoj koaliciji, svedoci smo da se i danas sledi proevropska politika koja je zagovarala i uvek će zagovarati DS. Smatram da je to u najboljem interesu svih građana Srbije.
Što se samog predloga zakona tiče, jasno je da nakon raspada bivše države SRJ jeste nastala potreba za Republiku Srbiju da zbog preuzimanja nadležnosti iz oblasti voznog saobraćaja uredi i ovu materiju u skladu sa svojim potrebama. Zato kažem da ovaj zakon daje jedan osavremenjen pristup i primenjuje jednu novu savremenu tehniku. Smisao zakona jeste, a o tome su neke kolege govorile i to lepo piše u obrazloženju, dakle, pojednostavljenje postupka upisa plovila pre svega ukidanjem uloge sudova u ovom postupku i u skladu sa zahtevom reforme i uloge pravosuđa. Mi to podržavamo, a podržavamo i činjenicu da se ovim zakonom vrši usaglašavanje sa odgovarajućim konvencijama UN. To je naša obaveza kao članice UN i naša obaveza kao jednog od osnivača ove međunarodne organizacije.
U obrazloženju takođe piše i to je veoma važno da se ovim zakonom ostvaruje prvi korak u stvaranju zakonodavnog okvira privlačnog za velike brodovlasnike. To će povećati vodni transport i omogućiti poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji, što naravno privlači velike brodovlasnike u svakom smislu. To je u interesu naših građana. Mislim da mi ne koristimo dovoljno kapacitete vodnog transporta. Zemlje EU ove mogućnosti koriste u ogromnoj meri i mislim da tu leže za Srbiju veliki potencijali.
Veliki potencijali bi trebali da leže kada govorimo o vodnom transportu i u tom kanalu Beograd-Solun, jednoj interesantnoj ideji na kojoj će se i ovaj zakon odnositi. Postoji jedan član 14. u Predlogu zakona koji govori o luci upisa i kaže se da je luka upisa za pomorski brod i pomorsku jahtu Beograd. Možda bi trebalo predvideti amandmanom da umesto Beograda stavimo neko drugo mesto na putu od Beograda do Soluna, da se prokopa u Grdeličkoj klisuri neki veći prostor. Kolega Srđan Milivojević uputio je predlog nadležnom odboru Skupštine Srbije da usvoje amandman i da to bude Stalać. Predlažem poslanicima, kolegama da malo prouče ovu materiju. To bi svakako doprinelo razvoju centralne Srbije i same opštine Ćićevac. Na prostoru Stalaća se sastaju Južna i Zapadna Morava i tu nastaje Velika Morava i može biti jedna veoma interesantna ideja.
Ali, kada govorimo o ovom projektu za koji je ovaj predlog zakona veoma važan, veoma jednostavno govoreći za takav kanal i koliko ja znam nema vode i danas zaista sve može da se izgradi. Dakle, tehnologija je napredovala uz dobre inženjere i dovoljno novca, ne postoji ništa što ne može da se izgradi, ali problem nedostatka vode ni sa kakvim novcem ne može da se reši. Ukoliko bi se tako nešto ipak i izgradilo dobar deo Srbije bi ostao bez vode zbog produbljivanja rečnog dna za potrebe plovidbe i tada bi, razgovarao sam sa ljudima koji se bave ovom problematikom, tada bi vodosnabdevanje pomoravskih gradova u Srbiji bilo veoma ugroženo. Čak i danas dobar deo pomoravskih gradova u Srbiji ima veliki problem sa nedostatkom vode. U celom svetu su evidentne klimatske promene i tome smo svi svedoci i one se direktno održavaju na sniženje nivoa vode u vodotokovima, to već znamo za naše reke Savu i Dunav. Onda bi ovaj postojeći problem sa vodom, sa izgradnjom ovakvog kanala dobio dramatične razmere.
Postoji studija koju su uradili stručnjaci UN još 1973. godine koja predviđa 58 prevodnica na toku od Smedereva do Soluna. To su ogromni radovi, ogromna investicija i kasnije u eksploataciji imamo ogromne troškove za održavanje tako komplikovanog sistema, pa se postavlja pitanje odakle nam novac. Poseban problem bio bi održavanje ovakvog plovnog puta. Troškovi bi bili izuzetno veliki i to ne sme da se zanemari. Daću vam primer kanala Rajna-Majna u Nemačkoj koji ima daleko najveći saobraćaj u Evropi.