Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Aligrudić, Nataša Vučković, Vesna Marjanović i Milorad Stošić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača dr Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike i Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, pozvao da sednici prisustvuju i: Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja, Milorad Ilić, pomoćnik ministra saobraćaja, Nebojša Starčević, generalni direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Dragana Radovanović, načelnik Odeljenja za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Nastavljamo rad zajedničkim načelnim i jedinstvenim pretresom o predlozima zakona iz tačaka 2, 16, 17, 18, 19. i 20.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 2, 16, 17, 18, 19. i 20, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: - Predlogu zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila; Predlogu zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006; Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja i Protokola iz 1996. godine o izmenama i dopunama Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o drumskom prevozu putnika i stvari; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Letonije o međunarodnom drumskom saobraćaju i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Hvala najlepše.
Poštovani predsedniče i poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, imam čast kao i uvek da u ovom visokom domu progovorim nekoliko reči o ovim šest dokumenata.
Prvi je Predlog zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Prvi i najznačajniji razlog za donošenje Predloga zakona se ogleda u pojednostavljenju postupka upisa plovila, ukidanjem uloga sudova i prenošenje kompletnog postupka upisa u nadležnost lučkih kapetanija i Ministarstva saobraćaja, što je u skladu sa zahtevima reforme, uloge i zadatka pravosuđa.
Predlogom zakona su propisani uslovi pod kojima brodovi unutrašnje plovidbe, u vlasništvu domaćih brodara, mogu da steknu svojstvo rajskog plovila. Sticanjem navedenog svojstva automatski se proširuje mreža vodnih puteva, na kojima brod pod srpskom zastavom može da plovi.
Predlogom zakona izvršena je liberalizacija uslova za upis brodova u domaće upisnike, u skladu da zahtevima EU, u odnosu na slobodan upis, dok su uslovi za fakultativan upis maksimalno liberalizovani, uz poštovanje zahteva Međunarodne konvencije o pravu mora, zaposlenjem tzv. strane veze između broda i države čiju zastavu viju.
Drugi zakon, zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006. godine. Međunarodna organizacija rada, u daljem tekstu MOR, od osnivanja 1919. godine do danas, veliku pažnju posvećuje radnim odnosima pomoraca. Tome u prilog govori i činjenica da je do danas usvojeno 70 konvencija i preporuka, kojima se reguliše materija radnih, životnih i socijalnih uslova rada pomoraca.
Konvencija o radu pomoraca iz 2006. godine predstavlja konsolidaciju postojećih pravila i modernizaciju standarda koji su do danas bili predmet regulisanja u 68 različitih konvencija MOR, a Republika Srbija ratifikovala oko 28 ovih konvencija. Ratifikacijom o konvenciji MOR o radu pomoraca iz 2006. godine, Republika Srbija će ubuduće imati obavezu da izveštava samo o primeni ove konvencije, umesto o dosadašnjih 28 konvencija.
Zakon o potvrđivanju konvencije MOR o radu pomoraca iz 2006. godine je usvojila Narodna skupština 18. oktobra 2011. godine, "Službeni glasnik RS", međunarodni ugovori broj 8/11.
Treći je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja i Protokol iz 1996. godine o izmenama i dopunama Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja. Konvencija o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja usvojena je 1976. godine, a stupila je na snagu 1. decembra 1986. godine. Cilj ove konvencije bio je uspostavljanje većeg stepena međunarodne unifikacije u oblasti ograničenja odgovornosti brodovlasnika za pomorska potraživanja.
Ovom konvencijom utvrđene su visoke granice odgovornosti brodovlasnika, ali u meri koja omogućava da se iznosi odgovornosti osiguraju po prihvatljivoj premiji osiguranja. Takođe, uspostavljen je siguran kriterijum za gubitak prava na ograničenje. Konvencija iz 1976. godine izmenjena je u Protokolu iz 1996. godine. Protokol iz 1996. godine bilo je potrebno doneti zbog potreba podizanja granica odgovornosti za pomorska potraživanja, usled depresijacije vrednosti specijalnih prava vučenja u kojima se izražavaju granice odgovornosti brodovlasnika.
Takođe, Protokolom iz 1996. godine uspostavljen je jednostavniji postupak za povećanje visina iznosa odgovornosti. Protokol je stupio na snagu 2004. godine.
Sada dolaze dva sporazuma iz putničkog, odnosno kamionskog saobraćaja. Republika Letonija i Ukrajina su do sticanja nezavisnosti bile u sastavu SSSR. Drumski saobraćaj sa SSSR bio je uređen Sporazumom o međunarodnom drumskom saobraćaju, potpisanim u Moskvi 1970. godine, izmenjenim i dopunjenim 1985. godine. Ovim sporazumom je predviđeno da su u režimu dozvola linijski i vanlinijski prevoz putnika, osim dve vrste vanlinijskih prevoza, koji se obavljaju bez dozvole, u režimu dozvola je i prevoz stvari, osim u osam slučajeva prevoza stvari regulisanih ovim sporazumom, koji se obavljaju bez dozvole.
Šesti je Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore. Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore potpisan je 3. februara 2012. godine u Beogradu. Oblast vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore nije posebno ugovorno regulisan na bilateralnom nivou, obzirom da su obe države potpisnice multilateralnog Sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazdušnog područja i da su isti ratifikovale i podnele instrumente ratifikacije depozitaru generalnom sekretaru Saveta Evrope Unije i to Republika Srbija 24. novembra 2009. godine, a Crna Gora 15. novembra 2007. godine.
Strane će obezbediti uslove da ministarstva nadležna za poslove odbrane i saobraćaja međusobno zaključe odgovarajuće akte kojima će se stvoriti i obezbediti uslovi za regulisanje koncepta fleksibilnog korišćenja pripadajućih vazdušnih prostora. Direktorat Civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Agencija za civilno vazduhoplovstvo Crne Gore treba da sačine procenu potreba i mogućnosti za formiranje zajedničkog nadzornog tela nad pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, podržavajući inicijativu za formiranje budućeg funkcionalnog bloka vazdušnog prostora i zajedničkih pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi na potpisivanje međunarodnih sporazuma regulisanih u inicijativi itd. Poštovani poslanici, hvala najlepše.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Donka Banović ima reč. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, volela bih, gospodine predsedniče, da ste vi pročitali ko su ovlašćeni predstavnici i ostalih poslaničkih grupa, prosto da znam koliko interesovanje u ovom domu vlada za ove jako važne zakone.
U ovom setu zakona imamo šest zakona koji su iz oblasti saobraćaja. Gospodin ministar je prilično brzo obrazložio ovih šest predloga. Vrlo retko se dešava da su zakoni koji su objedinjeni iz jedne iste oblasti. U prethodnom setu zakona smo imali zakone koji su iz potpuno različitih oblasti, ali su objedinjenim tako da mogu da kažem da je Skupština bar ovaj put objedinila zakone koji jesu iz iste oblasti, ali naravno, nema se vremena da se govori o svih šest predloga zakona.
Jedan zakon je u stvari Sporazum o saradnji sa Crnom Gorom iz oblasti vazdušnog saobraćaja. Dva su predloga zakona sporazumi iz oblasti drumskog saobraćaja. Jedan je Sporazum sa Ukrajinom, a drugi je sporazum sa Letonijom. Tri su predloga zakona iz oblasti vodnog saobraćaja i to su dva predloga zakona vezana za potvrđivanje konvencije koju je već Republika Srbija, odnosno Vlada potpisala i jedan je predlog jednog potpuno novog zakona, zakona koji do sada nismo imali, a to je zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Uglavnom ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na ove predloge zakona iz oblasti vodnog saobraćaja, i to pre svega na ovaj novi predlog zakona. Ako budem imala vremena, reći ću nešto i o tim konvencijama.
Republika Srbija zauzima značajno mesto u okviru evropske vodne mreže i ima oko 1600 kilometara unutrašnjih vodnih puteva. Međutim, vodni saobraćaj čini svega 7% od ukupnog obima saobraćaja u Republici. Dakle, to je veoma mali procenat i može se i zaključiti da mi veoma zaostajemo za obimom vodnog saobraćaja u ostalim evropskim zemljama, koji u proseku iznose oko 15%, a da ne navodim Holandiju kao jedan izuzetan primer gde je vodni saobraćaj i obim zastupljen sa 40%. Kod nas je to svega 7%.
U domaći upisnik brodova unutrašnje plovidbe upisano je oko 900 plovila različite vrste i namene. Privredna društva u delatnosti unutrašnjeg vodnog saobraćaja u Srbiji raspolažu sa oko 400 plovila u operativnoj upotrebi. Stanje rečne flote je loše, pre svega zbog starosne strukture. Dakle, plovila su prilično stara i u proseku su stara oko 36 godina.
Domaći putnički linijski transport gotovo da i ne postoji. On je veoma slabo razvijen, mada se svake godine povećava broj putničkih brodova, doduše brodova koji plove pod stranom zastavom, koji uplovljavaju u srpske luke. Imate podatke da u naše luke godišnje, taj se broj svake godine povećava, pristane oko 500 putničkih brodova, doduše koji plove pod tuđim zastavama i da prevezu oko 100 hiljada putnika, pa mi se čini da je poslednjih godina i naša turistička industrija ovo prepoznala kao veliku razvojnu šansu.
Ukupan broj zaposlenih u oblasti vodnog saobraćaja je oko 7000 ljudi. Kada se ovom broju doda 5000 hiljada državljana Srbije koji rade kao pomorci, ali na pomorskim brodovima koji plove pod tuđim zastavama ili viju tuđe zastave, drugih država, onda u ovoj oblasti je ukupno angažovano negde oko 12000 ljudi. Zatim, u Republici Srbiji trenutno ima 10 luka i pristaništa koji su otvoreni za međunarodni saobraćaj, pa je master planom za unutrašnju plovidbu predviđeno da se u narednom periodu smanji broj luka koje bi bile otvorene za međunarodni saobraćaj. Tendencija je da se ukrupnjavaju, odnosno smanjuje broj i da se praktično omogući koncentracija pretovarne delatnosti u određenim industrijskim područjima.
Još jedan podatak koji vam je možda zanimljiv, a to je da imamo 50 registrovanih brodarskih kompanija. Kao što rekoh, u Srbiji je oko 12000 ljudi direktno vezano za ovu oblast.
Što se tiče Predloga zakona o državnoj pripadnosti i upisa plovila, za njega na početku rekoh da je potpuno nov. Mi takav zakon do sada nismo imali.
Imali smo različite zakone iz nekih ranijih perioda koji su pojedine delove ove materije regulisali, a sada imamo jedan potpuni pravni okvir.
Ono što je jedan od najvažnijih razloga, a to je ministar i rekao, i to piše i u obrazloženju zakona, da se donošenjem ovog zakona pojednostavljuje postupak upisa plovila u odgovarajući upisnik i da se ukida uloga sudova, tako da bi ovaj postupak upisa trebalo da bude brži i jednostavniji.
Druga novina je otvaranje upisnika za pomorske brodove. To je tzv. međunarodni upisnik pomorskih brodova. Zatim, predviđena je mogućnost privremenog upisa ili ispisa pomorskog broda u međunarodni upisnik. U tom zakonu su navedene i odredbe o državnoj pripadnosti plovila, odredbe o identifikaciji plovila. Mislim da je čitavih nekih 10 članova posvećeno identifikaciji brodova, gde se ide do u detalje, počevši od toga da svako plovilo mora da ima ime, da mora da ima jedinstveni broj itd. Naravno, regulisanje i upis brodova unutrašnje plovidbe, upis brodova pomorske plovidbe itd. Uglavnom, ovo je prilično obiman zakon i ima nekih 194. člana.
U obrazloženju predlagač zakona, doduše, ministar danas nije u uvodnom delu govorio o tome, ali u obrazloženju stoji da je ovo prvi korak ka stvaranju ukupnog pravnog okvira koji bi bio privlačan za velike brodovlasnike i da oni upisuju deo svoje flote u domaći upisnik, da bi ti brodovi koji bi bili upisani u domaći upisnik, plovili pod zastavom Republike Srbije. To kažete u obrazloženju i to je jedna lepa želja.
Međutim, iz samog Predloga zakona, čak ni u obrazloženju ne kažete zbog čega bi sada kada usvojimo ovaj zakon, Srbija postala konkurentna ili privlačnija za upis pomorskih brodova nekih brodovlasnika od nekih drugih država? To se ne vidi ni iz predloga zakona, niti ste to u obrazloženju naveli. Zašto bi bilo privlačnije za jednog brodovlasnika da upiše deo svoje flote u naš međunarodni upisnik, i on bi plovio pod srpskom zastavom, nego li, recimo Slovačke ili Austrije? Očekujem da nam to i kažete.
Navela sam Slovačku i Austriju kao države koje nemaju pomorsku obalu, koje su kontinentalne kao Srbija. Ne znam da li znate, Slovačka ima 10 pomorskih brodova, Češka ima 15, Austrija ima flotu od deve – deset. To su države koje nemaju pomorske obale, ali i te kako rade na razvoju pomorskog saobraćaja, vodnog saobraćaja uopšte, zato što je svima poznato da je transport vodnim saobraćajem mnogo jeftiniji, mnogo efikasniji i ono što je takođe jako važno, mnogo čistiji. Mnogo je manje zagađenje vazduha, vode, tla, šta god hoćete, kada se više koristi vodni saobraćaj nego li drumski saobraćaj. Prosto, te prednosti transporta vodnog saobraćaja uopšte ne koristimo.
Rekoh da ovaj predlog zakona ima 194 člana. Pojedini delovi i instituti su veoma dobro razrađeni, i tu se do u detalje negde išlo u neke postupke i u procedure. Međutim, ono što se da zameriti, a ne znam koliko je kolega imalo vremena da detaljno pročitaju ovaj predlog zakona, ali imate članova i stavova u ovom zakonu, gospodine ministre, koji su potpuno nerazumljivi i nejasni, čak je i kvalitet teksta drugačiji. Imate da je prvih nekoliko glava bolje razumljivo. Ovaj deo koji govori o upisu pomorskih brodova je prilično nejasan i nerazumljiv, a na kraju zakon opet postaje razumljiv.
Zašto ovo govorim? Zato što smatram da iz ovog doma svaki zakon iz bilo koje oblasti da uđe u pravni poredak Republike Srbije, mora da bude razumljiv, bez obzira što će se odnositi, možda, na neki mali broj građana.
Podnela sam nekih 19 amandmana, ali da vam pravo kažem nisam imala snage da vam ukažem amandmanom na svaki stav ili član koji je nerazumljiv. Radi ilustracije sam vam podnela nekih tri, četiri amandmana i samo ukazala na to da se ne razume šta se hoće tim stavom i da ako se ne razume, nisam mogla ni da predložim neku ispravku.
Kao ilustracija jednog stava, prosto da čujete o čemu se radi i da vidite da ne preterujem, i kao ilustraciju jednog nerazumljivog člana, pročitaću član 144. iz Predloga zakona, pa ću zamoliti kolege da obrate pažnju da li će njima biti jasno šta se ovde hoće. Inače, to je deo koji govori o zabeležbi.
"Zabeležba spora u slučaju tužbe za brisanje zbog zastarelosti, ili u slučaju tužbe za utvrđivanje sticanja stvarnog prava usled održaja, nema dejstva protiv trećih lica koja su, pouzdajući se u upisnik, postigla određeno uknjiženje pre trenutka kada je predlog za zabeležbu spora stigao organu koji vodi upisnik brodova". To je jedna rečenica. Druga rečenica u tom stavu – "Ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je tužilac održajem stekao određeno stvarno pravo, pravo stečeno održajem, ili prvenstveni red pre svih upisa koji su sprovedeni posle zabeležbe spora, a sva prava upisana posle zabeležbe spora koja su s tim u protivrečnosti, brisaće se na predlog stranke". Ovo je član 144.
Ovo nisam razumela, inače da sam razumela, možda bih i podnela amandman koji bi ovaj član učinio razumljivijim. Ne želim da grešim dušu, ali mi se čini da ste upotrebili vi ili neko drugi neki kompjuterski program za prevođenje. Kada se koristi kompjuterski program za prevođenje sa engleskog na srpski, onda dobijate ovakve rečenice. Ili je to činio prevodilac, a u to ne mogu da verujem da jeste, jer ako jeste, onda treba da promenite službu koja vam ovo radi. Ovo je samo jedan primer, a ovakvih članova ima više.
Intervenisala sam na tri, četiri mesta i u obrazloženju tih amandmana sam takođe napisala da očekujem da predlagač, odnosno ministarstvo još jednom pročešlja ovaj deo članova koji su toliko nerazumljivi, jer ima mesta da odgovarajući skupštinski odbor amandmanom, ili čak i Vlada amandmanom interveniše i da popravi nerazumljive delove zakona. Ako ništa, zakon mora da bude razumljiv za korisnika.
Gospodine ministre, iskoristila bih i vaše prisustvo danas. Čini mi se da smo pre par nedelja imali i neke druge zakone iz oblasti saobraćaja, doduše, izmene i dopune Zakona o lukama na unutrašnjim vodama i niste vi bili tu, bio je ministar Ilić, ali ću vaše prisustvo da iskoristim i da vam postavim nekoliko pitanja. Jedno je vezano za vodni saobraćaj i razvoj vodnog saobraćaja u Republici Srbiji. Drugo pitanje je vezano za Koridor 10.
Prvo pitanje koje je vezano za razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji jeste ova inicijativa vašeg kolege, ministra Bačevića, koji baš ovih dana boravi u Kini. Ovo znam iz medija, ne znam iz nekih drugih izvora i nemam te informacije, ali znam iz medija da će on u Kini boraviti od 21. pa do 27. januara.
Ministar Bačević je ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije. On je izjavio da odlazi u Kinu zato što je Srbija zainteresovana za izgradnju plovnog kanala Dunav-Velika Morava-Vardar-Egejsko more, da bi to bio veliki projekat koji bi koštao oko 8 milijardi evra i da bi izgradnja tog plovnog puta mogla da zaposli negde oko 30.000 radnika. Kanal bi bio dug 665 km i najvećim delom bi išao koritom Velike Morave, a bočni kanali vodili bi do Niša, Kraljeva i Skoplja. Ovo su informacije iz novina.
Ono što bih volela da pitam jer ste ipak vi ministar za saobraćaj je kakvo je vaše mišljenje o eventualnoj izgradnji ovakvog kanala, da li bi ta cifra od 8 milijardi evra, koja bi svakako bila nov dug za građane Srbije, značilo da bi Srbija posle svih dugova koje je ostavila prethodna Vlada ušla u još veću dužničku krizu ili dubiozu? Kakvo je vaše mišljenje o ovome? Mišljenje jednog laika jeste da ako u ovom trenutku imamo ovakvu vodnu mrežu za saobraćaj i ako koristimo svega 7% postojećeg i onoga što nam je Bog dao kao rečni saobraćaj, kakav je onda interes Srbije da ulaže 8 milijardi evra da se zadužuje da bi izgradila ovaj kanal? Možda vi znate nešto što mi ne možemo da znamo.
Moje drugo pitanje je verovatno pitanje koje vam verovatno stalno postavljaju – kada se konačno planira završetak Koridora 10? Znate da sam iz Dimitrovgrada i da je Koridor 10 veoma važan i za Srbiju i za neke druge regione. Hvala.

Gospodin Mrkonjić.

Kada sam branio zakon uvek sam imao praksu da saslušam mišljenje uvaženih koleginica i kolega poslanika pa da onda odgovaram. Međutim, gospođa Donka je toliko iscrpno obrazložila zakon, bolje nego ja, i svaku tačku i svaku stavku i sve što je rekla sem ovih razvojnih projekata što ću i da komentarišem ću da prihvatim.
Nisam toliko pametan da vam objašnjavam kako je svaki zakon dostupan ministru, ali zakon je prošao proceduru i očekivao sam da će u toj proceduri, da ne komentarišem gde jer svi znate kako zakoni idu kod nas, biti ovo iščišćeno, barem što se tiče teksta. No, već njene amandmane znam i mislim da će u konačnoj verziji zakon dobiti formu da bude razumljiv svima.
Jedna stvar koja je važna za zakon i za sve ovo što je gospođa Donka govorila, vodni saobraćaj nosi 7,8 ili 9% ukupnog saobraćaja u našoj zemlji. To je malo. U Evropi je to 15 do 30%, zavisi od konfiguracije terena tih zemalja i sposobnosti privrede da to prati. U železničkom saobraćaju je takođe mali procenat, 20%, iz objektivnih ili subjektivnih razloga, da u to ne ulazim. Drumski saobraćaj vuče najviše i to je ono što mora da bude politika ove Vlade i svake naredne vlade, da se taj odnos menja. Da se menja u korist vodnog i železničkog saobraćaja. Rasuti tereti moraju da idu na reku i železnicu i taj program smo i napravili.
Zašto do sada nismo to uradili? Zato što naše reke, Dunav, Tisa i Sava, da ne govorim o ostalim rekama i kanalima, nisu očišćene i prvi posao ranije Vlade u kojoj sam takođe bio je bio taj da pripremimo čišćenje Dunava, Save i Tise, i to smo počeli. Danas je na 82 mesta na Dunavu čistija reka Dunav. Po jednom povoljnom ugovoru vodi ga Vlada RS, gde smo na bazi izvađenih tereta, odnosno gvožđa itd, plaćeni radovi. Prema tome, neće koštati državu ništa a imaćemo očišćen plovni put. To je bio preduslov da možemo da razgovaramo dalje i o afirmaciji naših luka i stvaranju novih luka i o velikom interesu stranaca da u naše luke uđu.
Što se tiče elemenata vezanih za sam zakon vezano za pomorski saobraćaj, nemamo tu toliko iskustva, barem ovi ljudi mladi koji su te zakone radili, ali sigurno da ovaj stav koji se odnosi na liberalizaciju upisa stvara mogućnost i stranim brodovlasnicima da upišu svoje brodove u naše registre i da na taj način, ovo što ste rekli vezano za Slovačku, stvore uslove da i tu naša privreda živne i dobije barem neki dinar od tih elemenata.
Na kraju, idemo na razvojne projekte, da ne uzimam puno vremena. Naravno da kao čovek koji se bavi 40 godina razvojem znam šta znači razvoj. Najteži poslovi su oni koji se odnose na razvoj, da se razumemo. Čovek koji predlaže novu ideju onda mora da tu ideju obrazloži i građanima i organima vlasti. Kroz ta sam iskustva prošao i sa brzim prugama i sa koridorima i sa svim tim elementima i sami ste svedoci koliko kritike danas trpim jer do 2008. godine do mog ulaska u Vladu niko nije znao šta su koridori. Danas neki izjavljuju da su koridori i ranije tretirani. Nikada. Sada se koridori znaju i sada se ja kritikujem, iako se kritikujem, ali mi je drago da svi građani znaju da je Koridor 10 prioritet i on treba da bude prioritet, i to je naš ulazak u Evropu.
Ista stvar je i sa kanalom. Četrdeset godina sam u tim vodama. Stotinu godina se o tome razgovaralo. Ista stvar je i sa prugama. Danas opet neko pokušava da objasni kako to ne valja. To nije tačno. Svi ti razvojni projekti u fazi kada dođu u realizaciju moraju da budu definisani potpuno.
Kanal o kome govorite mora da bude definisan barem u obliku nekog projekta kada bude došlo do odlučivanja o tome da li ćemo u taj posao ući. Sada je faza pripreme i molim još jedanput, uvek koristim priliku da to kažem, u izradi tako velikih projekata dve su faze – priprema, koja sadrži ove osnovne elemente, dokumentaciju, pa idejne projekte, pa eksproprijaciju, pa obezbeđenje sredstava, i realizaciju projekta a onda počinje građenje. Ako se tako pristupi … Odnos mora da bude jedan na jedan kao u svetu. Ako gradite godinu dana, pripremajte godinu dana. Ako gradite pet godina, pripremajte pet godina i onda ćemo imati rezultate.
Moram da kažem primer Koridora 10. Svesno smo ušli bez pripreme u realizaciju projekta jer je to bilo značajno. Sa tim sam ponosan i dalje ističem. Kanal o kome govorite je u fazi pripreme i dajte da damo ljudima da pripreme projekat pa ćemo videti kada budemo o tome odlučivali. Studija će pokazati kolika je isplativost tog projekta. Hvala najlepše.

Gospođa Dubravka Filipovski. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, građani Srbije, pred nama je tekst zakona koji između ostalog obezbeđuje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU, kao i međunarodnim konvencijama, koje su usvojene pod okriljem UN.
Naime, nijedna zemlja kandidat za članstvo u EU bez obzira da li je obalna ili kontinentalna ne može uspešno da privede kraju postupak pristupanja EU ukoliko svoje nacionalno pomorsko zakonodavstvo ne uskladi sa evropskim. Zli jezici će naravno reći da je veliki deo odredaba ovog zakona nepotreban u svakodnevnoj praksi, uzimajući u obzir činjenicu da je RS poslednje dve decenije sukcesivnim cepanjem bivše zajedničke države izgubila status obalne države i postala klasična kontinentalna zemlja. Međutim, bez obzira na tu činjenicu, a po ugledu na druge evropske države koje nemaju izlaz na more RS je u prethodnom periodu donela set zakona koji u celosti regulišu materiju unutrašnje i pomorske plovidbe.
Nažalost, nismo trenutno u situaciji da možemo da se u ekonomskom smislu poredimo sa Austrijom, Slovačkom, Češkom, zemljama koje nemaju more, ali koje imaju respektabilnu trgovačku flotu. Stoga smatram da RS donošenjem zakona kao što je ovaj koji je danas na dnevnom redu stvara takav ukupan ekonomski i podsticajni ambijent koji će privući strane brodovlasnike i ostale predstavnike međunarodne pomorske privrede kako bi određen broj pomorskih brodova i drugih plovila u budućnosti plovio pod našom zastavom.
Sa druge strane, verovatno kao deo tradicije i nasleđa iz proteklih vremena, veliki broj državljana Republike Srbije, njih negde oko 5.000, su angažovani na najrazličitijim poslovima na pomorskim brodovima, što je više nego impozantna cifra za jednu kontinentalnu zemlju. Ovo je jedan od bitnih razloga da ova oblast bude adekvatno zakonski uređena.
Takođe, smatram da se ovim zakonom pojednostavljuje procedura za upis brodova i drugih plovila. Ovaj postupak je trenutno u nadležnosti sudova, što se odredbama ovog zakona menja, čime se istovremeno izlazi u susret zahtevima reforme, kao i ulogu i zadatka pravosuđa, a takođe se smanjuju sudski troškovi.
Ubuduće nova nadležnost, zavisno od konkretnog plovila koji se upisuje u upisnik, prelazi na nadležnu Lučku kapetaniju u Beogradu, odnosno Ministarstvo saobraćaja.
Procedura upisa brodova u jedan od zakona ustanovljenih upisnika je specifičan postupak koji predstavlja mešavinu upisa u zemljišne knjige i klasičnog upravnog postupka, zbog čega je neophodno zakonom detaljno urediti ovu oblast. Na ovaj način se maksimalno ubrzava postupak upisa plovila.
Smatram da je za potencijalni razvoj nacionalne pomorske privrede izuzetno važna odredba člana 47. Predloga ovog zakona, koji omogućuje privremeni upis, odnosno ispis pomorskog broda u međunarodnih upisnih pomorskih brodova na osnovu BAR for charter. Na ovaj način stvara se pravni osnov da domaća privredna društva, pod finansijski povoljnijim uslovima, uzimaju pomorske brodove u zakup. Ovako dugoročno zakupljeni brodovi bez posade i osiguranja, upisani u poseban list međunarodnog upisnika pomorskih brodova, ploviće pod našom zastavom, uzimati učešće u svetskom pomorskom transportu i trgovini i na taj način doprineti popravljanju spoljno-trgovinskog bilansa zemlje, u celini.
Članovima 51. do 54. uređeni su u načelu pitanja državljanstva članova posade ovih brodova, kao i njihov ravnopravni status, što je veoma važno, imajući u vidu prethodno navedeni postupak o broju državljana Republike Srbije koji su u ovom trenutku angažovani kao pomorci.
Takođe, smatram da je potpuno novo i neuporedivo fleksibilnije rešenje odredba u članu 59. Predloga zakona koji brodograditelju, odnosno brodovlasniku daje mogućnost da upisnik brodova u gradnji upiše brod neposredno nakon potpisivanja ugovora o gradnji tačno određenog broda, odnosno nakon davanja adekvatne izjave o nameri gradnje i na taj način se daje šansa da se neuporedivo lakše dođe do potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za izgradnju celog broda.
Sve u svemu, imajući u vidu da se 90% robe, koja je predmet trgovinske razmene između zemalja članica EU i drugih zemalja, transportuje brodovima, a da se, što je još značajnije, ovim vidom transporta prebaci 40% robe u trgovinskoj razmeni između samih zemalja članica EU. Nadam se da će usvajanje ovog zakona biti prvi korak ka stvaranju ukupnog pravnog okvira koji će podsticati razvoj ovog značajnoj privrednog sektora, te vas u tom smislu obaveštavam da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.

Evo kako čovek menja principe u trenutku. Dve divne dame su bolje shvatile zakon i pročitale zakon, nego ja. Zahvaljujem se gospođi Filipovski i gospođi Donki, ali nisam Donki odgovorio kada će biti završen Koridor.
Govorio sam o tome da kada počne faza građenja, kada se ugovore poslovi, tada možemo pratiti rokove u sat i u dan, a na Koridoru 10, sem Grdelice, svi su ugovoreni, sve deonice su ugovorene. Po tim ugovorima, koje imamo, početak 2015. godine je kraj Koridora 10. Dakle, završićemo 330 kilometara Koridora.
Svi poslovi na Koridoru 10, sve deonice su pred ugovaranjem, samo je jedna ostala. Samo Grdelica nije ugovorena i ona je najteža. Svi rokovi u tim ugovorima su vezani za kraj 2014. godine i početak 2015. godine. Ima 12 deonica. To su rokovi koje moramo pratiti. To su fiksni rokovi. Naravno, sigurno će biti probijanja tih rokova, ali to je normalno u građevinarstvu, ali time će se baviti neke druge službe.
Dakle, Koridor 10 će biti u mandatu ove Vlade, ako se ne bude nešto drugo dešavalo, mora da bude završen. Hvala.