Dobro, vratićemo se na taj amandman na član 65, kako vi rekoste. Dakle, sigurno smo podneli zato što imamo mišljenje predlagača, ali nažalost amandman nije prihvaćen. Sada ću govoriti o sledećem amandmanu. Taj amandman se odnosi na član 100. Neću obrazlagati nekoliko sledećih amandmana.
To je onaj deo zakona o kojem sam govorila detaljno kada je bila rasprava u načelu. Ovde imamo veliki broj članova i stavova u ovom zakonu koji se ne razumeju. Oni su jako nejasni. U diskusiji u načelu sam govorila o tome da imam utisak da je ovde bio upotrebljen neki kompjuterski program za prevođenje sa engleskog na srpski, jer su takve rečenice dugačke, nerazumljive, ne znate u rečenici šta je subjekat, šta je objekat. Nisam mogla ni da predložim amandmane da bih te članove učinila razumljivim zato što ih zaista nisam razumela.
Možda je predlagač smatrao da je to neka vrsta provokacije koja dolazi od poslanika opozicije, ali zaista nije. Dakle, samo sam, da bih skrenula pažnju predlagača na te i takve članove, u obrazloženju amandmana rekla da molim predlagača da iskoristi mogućnost da, kada je već počela rasprava u pojedinostima, odnosno u načelu, traži od matičnog odbora da podnese amandman na taj član. Koliko vidim, predlagač nije iskoristio tu moju napomenu, da bi to mogli da urade. Čak mi se u odgovorima koje sam dobila čini da se predlagač uvredio. Neka obrazloženja koja je meni uputio malo … Vi kažete da niste, u redu. Nismo se razumeli, a bojim se da članove neće razumeti oni ljudi koji su upućeni na to da poštuju ovaj zakon.
Ovih nekoliko sledećih amandmana, koji predviđaju brisanje takvih članova, ću samo pročitati.
Recimo, da je ministar Knežević neutralan, on ne zna sadržaj zakona, da li će on razumeti ove odredbe koje stoje u ovom predlogu zakona? Gospođa Vojić Marković i ja predlažemo brisanje člana 100. koji glasi, i to stava 2, ako stranci moraju da se vrate originali isprava koji su priloženi, oni se vraćaju stranci koja ih je priložila. To je neobično.