Netačno je da sam bilo kad, na bilo kom mestu, uključujući i Glavni odbor DS, rekao bilo šta nalik na ovo što je gospodin Rističević kazao. To je potpuna neistina. Tačka jedan.
Tačka dva, savetodavna služba je uvedena u život pre godinu ili godinu i po dana, uz najveću moguću podršku oba poljoprivredna fakulteta koja postoje u Srbiji – i Fakulteta u Zemunu i novosadskog fakulteta. Svi profesori koji su u ovome učestvovali, oba dekana, dali su najveću moguću podršku, dakle, ne samo podršku, nego uz aktivno učešće stručne javnosti je savetodavna služba, iz onog oblika koji je postojao i koji manje-više postoji i sad, prevedena u višestruko jedan veći sistem sa drugim zaduženjima.
Ministarstvo poljoprivrede je davalo samo tehničku asistenciju. Sve što je činjeno, činjeno je tako što su profesori univerziteta i jednog i drugog, i novosadskog i beogradskog, vodili obuke, sastavljali testove, utvrđivali nivo znanja kandidata, tako što su vršili nadzor nad onim što se čini i što se radi, tako što su davali predloge organizacije. Dakle, uz najveću moguću podršku najvećih autoriteta koji se bave agronomijom u ovoj zemlji i uopšte poljoprivrednom naukom, ceo ovaj sistem je sproveden.
Što se tiče političke pripadnosti, ni jednog jedinog trenutka članstvo ili ne članstvo u nekoj političkoj stranci nije bilo važno. Predsednici opozicionih političkih stranaka po lokalu su bili asistenti savetodavci. Neki od njih su bili najbolji učesnici u celoj ovoj stvari. Možete svakog pojedinačno da pitate da li ga je iko ikada pitao da li je u nekoj političkoj stranci ili nije i da li je to na bilo koji način uticalo na ono što su činili. Svako od poljoprivrednika je na onaj način koji je želeo, koristio ili odbijao saradnju sa asistentima savetodavcima. Još jednom ću reći, 350.000 gazdinstava je dobijalo pomoć. Danas kada idemo po Srbiji, tamo gde su teži uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, toliko se ljudi više raspituju za asistente savetodavce jer su im mnogo pomagali.
Ovo je još jedna prilika da kažem nešto što verujem, a čini mi se da se čak oko toga uspostavlja i konsenzus. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini i poljoprivredna proizvodnja u centralnoj Srbiji su veoma, veoma različite. Različita je struktura poljoprivrednih gazdinstava, različita je struktura proizvodnje, različite su navike, različita je tradicija, različit je pristup. Potpuno je nemoguće na istovetan način urediti poljoprivrednu politiku, po mom mišljenju, u Vojvodini i u centralnoj Srbiji i zbog toga je neophodno da mi, u stvari, imamo agrarnu politiku za svaki deo naše zemlje koja je primerena potrebama koje ljudi imaju.
Mislim da je ovo jedno veliko pitanje, u stvari, jedan element koji može na bitan način da utiče na celokupnu agrarnu politiku.