Ne znam šta je bio povod gospodina Šutanovca da se javi i da polemiše sa nekim stavovima koji su predstavnici DSS ovde izneli i da tako opširno iznosi sve što je to ministarstvo radilo tokom prethodnog perioda, da to bude jedan niz akcija, gotovo kao neki kompleks sabranih dela. Za tim nije bila potreba. Zato što nije ovde reči bilo o nečemu što bi izazivalo polemiku obzirom da je neistinito i netačno, nego mi samo imamo različita stanovišta.
Mi se ne slažemo dakle u koncepciji u strategiji i to se danas videlo. Ako je dakle, bila spomenuta prethodna vlada, u tom smislu je to pomenuto i to nije dakle ništa što bi se moralo izvrgavati ruglu na ovaj način da je iznet niz neistina kako je kolega Šutanovca sada rekao.
Mislim da mi ništa neistinito nismo rekli, ako se nismo slagali sa onim kako je prethodno ministarstvo vodilo poslove odbrane, nego smo rekli naš stav o tome koji je drugačiji i dijametralno suprotan od onoga koji je vaš. Prema tome, tu su pobrkani nivoi i nema potrebe za takvom vrstom reakcije ili neke polemike.
U krajnjoj liniji, bez obzira što je to ministarstvo imalo sasvim sigurno puno kontakata i raznih inicijativa i sa drugim ministarstvima odbrane i drugim vojskama a ne samo sa NATO vojskama, ostaje čvrst utisak, mislim da ga ne možete ni vi demantovati, da je vaša strategija bila okrenuta NATO, da ste vodili jednu, kako da kažem, politiku puzanja prema NATO i sasvim normalno ste vodili tu jednu polu tajnovitu politiku, obzirom da ste sve vreme imali podatke istraživanja javnog mnjenja, da u Srbiji iz istraživanja u istraživanju, između 70% i 75% biračkog tela nije za članstvo u NATO.
To je bilo manje–više poznato svima, pa na neki način i legitimno sa vaše strane da radite jednu politiku i da okrećete zemlju prema jednoj strani. Mi možemo polemisati i raspravljati o tome. Mi mislimo da je to loše, da je to katastrofalno za zemlju, vi mislite da je jako dobro, ali to su teme za raspravu. Ipak je činjenica da ste vi vodili jednostranu odbrambenu politiku okretanja prema jednom vojnom savezu, koji je danas jedini veliki vojni savez na svetu i za koji mi imamo jako mnogo kritike, ne samo zato što su nas bombardovali 1999. godine, nego zato što je to vojni savez koji seje smrt po svetu, prosto, to je neki najjači momenat u našoj kritici.
Prema tome, ja hoću da odbacim ovu vrstu lapidarnih i uopštenih kritika na naše stavove da su neistiniti i netačni, jer se ne radi o tome, nego se radi o različitim koncepcijama. Mi moramo da se naviknemo, bez obzira vodili vlast ili bili u opoziciji, da ovde imamo podjednako pravo da ovde iznosimo naša stanovišta i da polemišemo, ako vi za to imate argumente.

Hvala.
Reč ima gospodin Šutanovac, replika. Izvolite.

Kada sam govorio o neistini, mislio sam na priču vezanu za profesionalizaciju u Austriji i na to što je govorio vaš kolega Palalić, koji trenutno nije tu.
Govorio je stvari koje nisu istinite, nemojte da se vređate i ljutite, ali to je naprosto tako. Danas optužiti bivšu Vladu ili mene da smo vodili jednu politiku koja je išla u pravcu NATO, mogao bi neko možda ko nije učestvovao u tome da se Srbija priključi Partnerstvu za mir. Znači, vreme u kom ste vi rukovodili Srbijom, tada smo mi ušli u Partnerstvo za mir i još uvek smo u tim okvirima i još uvek pokušavamo da nađemo naše mesto u tim okvirima. Mislim da je to sasvim dovoljan okvir za funkcionisanje i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali i države Srbije.
Ono što, takođe, bi trebali da znate i mislim da javnost treba da zna, da smo mi do prošle godine potpisali oko 50 sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, od Indonezije preko Kine, od Kuvajta bukvalno sve zemlje, preko Iraka, preko Turske, izuzev Albaniju, do Velike Britanije. Sa svim zemljama smo pokušavali i pokušavamo, verujem da će se to nastaviti, da gradimo dobre odnose u oblasti odbrane i to nije fokusiranje na multilateralne odnose u okviru NATO, već naprotiv, na dobre odnose i bilateralne saradnje.
Danas u okviru saradnje, sve zemlje koje su u okruženju Srbije, kažem, izuzev Albanije koja je u jednom momentu želela da uceni Srbiju, što tada nismo prihvatili, mi smo potpisali te sporazume. Imali smo hrabrost da potpišemo sporazume sa Hrvatskom i smatramo da je to jedan veliki doprinos pomirenja u regionu i to je nešto što je dočekano ovde, na neki način negativno, od onog dela našeg društva koji nije razumeo šta želimo. Danas vidim da imamo većinu za razumevanje i to je nešto što je jako važno.
Znači, nije mi ideja da polemišem sa vama na nivou "rekla-kazala", da li je nešto istina ili nije istina, već polemišem samo sa onim delom koji je vaš kolega Palalić iznosio ovde i na neki način dezavuisao u javnosti, jer ono što je govorio, prosto, nije tačno. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Samardžić, replika. Izvolite.

Vidite, ono što ste vi rekli, kao neku vrstu polemike na reči Jovana Palalića, nije nikakav demant ili neka tvrdnja koja bi uverljivo pokazivala da je on rekao neistinu. On je rekao da je bio održan referendum u Austriji, oko konkretnog pitanja. On je bio održan. Vi ako hoćete da polemišete sa njim onda kažite – nije bio održan. Vi niste to učinili, vi ste samo dodali nekoliko rečenica objašnjenja oko tog konteksta. Prema tome, ja mislim da ste vas dvojica bili komplementarni. Vi imate neku potrebu da polemišete ni oko čega, oko tema koje zaista nisu izvor neke polemike.
Razume se kada je Partnerstvo za mir tema, znaju se činjenice iz 2006. godine i to je prosto mera koju je tadašnja Vlada odredila za odnose Srbije i NATO. Ona je dan danas zvanično aktuelna. Meni je drago da ste i vi danas rekli da je to mera koja je i za vas sasvim dovoljna, ali, izvesno, vi ste povlačili mnoge poteze i u pogledu standardizacije i u pogledu komunikacije i u pogledu strategije, itd, koji su išli u jednom pravcu NATO, neke neminovnosti sa kojima su se suočile sve zemlje na ovom prostoru koje su zaključile pregovor o stabilizaciji i pridruživanju i zemlje srednje, istočne Evrope, koje su takođe iste pregovore zaključile o pridruživanju, ali nisu mogle taj posao da obave dok nisu ušle u NATO.
Vama je, kao pristalici evropskih integracija ili evro-atlantskih integracija bilo sasvim jasno da je ulazak u NATO uslov za ulazak u Evropsku uniju. Ove teme su "passe", da se razumemo. Samo objašnjavam o čemu se ovde zapravo radi, pa ste iz tog razloga radili punom parom na toj stvari. Ti brojni bilateralni ugovori ne negiraju takvu stvar, niti je potvrđuju, one su prosto politika koju jedna zemlja, sve i da hoće u NATO, mora da vodi i sa drugim zemljama u pravcu saradnje u vojnim pitanjima.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Da li ministar Vučić želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.

Zahvaljujem se. Hoću na kraju današnje rasprave da se zahvalim svim narodnim poslanicima, kako narodnim poslanicima iz partija vlasti, tako i narodnim poslanicima iz partija opozicije.
Mislim da smo u još jednom danu pokazali odgovornost, ozbiljnost i da su građani Srbije danas zadovoljni svim svojim predstavnicima, bez obzira na, u nekim segmentima različita ili drugačija mišljenja.
Ono što mislim da je veoma važno, na šta bih želeo da ukažem, odgovarajući na pojedina pitanja i primedbe, pre svega što se tiče karaktera multinacionalnih operacija u kojima učestvuju pripadnici Vojske Srbije, a vezanih za mirovnu operaciju "Monusco" u Demokratskoj Republici Kongo. Želim da kažem da je trenutno tamo angažovano osam pripadnika Vojske Srbije. Do sada je bilo angažovano 120 pripadnika, od čega 27 žena.
Ono što je najvažnije i što želim da vam kažem je da tamo pre svega učestvuju naši medicinski timovi i naša štabna grupa. Ti naši medicinski timovi učestvuju, pre svega, u izvlačenju vazdušnim putem. Dakle, imaju ono o čemu je govorio gospodin Blažić, njihovo prisustvo pre svega ima humanitarni karakter.
Naravno, želim i to da kažem da posao vojnika koji idu u mirovne operacije nije manekenski posao i da je uvek moguće da se dogode i nepredviđene stvari, ali prosto, to je posao za koji su se ljudi opredelili i vrsta i težina posla nekada određuje i teže posledice sa kojima se suočavamo.
Mi za to što želim da vam kažem, da ne bih ulazio u težu političku priču, dakle, radimo tamo veoma značajan humanitaran posao, ali imamo saglasnost i Angole, Ruande i Burundije. Mi smo se postarali, kao što sada pre nego što izađemo sa bilo kakvim predlogom pred narodne poslanike oko našeg učešća u bilo kakvoj mirovnoj misiji u Maliju, mi smo se konsultovali sa svim našim afričkim prijateljima koji se nalaze u okruženju Malija, od Alžira do svih ostalih, onih sa kojima imamo najveće poslove, one sa kojima imamo najuspešniju saradnju, a zatim, razume se i sa našim evropskim, ali i drugim strateškim partnerima oko potencijalnog učešća.
Što se tiče vojne neutralnosti o kojoj se danas toliko govorilo, mi po Lisabonskom sporazumu, razume se, imamo pravo na vojnu neutralnost. Ima više zemalja u Evropi koje imaju vojnu neutralnost, dakle, od Austrije, Finske, Švajcarske, Švedske.
Slažem se da mi to možemo rezolucijom da promenimo, ali neko mora da donese rezoluciji ili neki drugi opšti pravni akt kojim bi to promenio ili neki akt veće pravne snage ili neke specijalni zakon, pošto "lex specialis derogat legi generali". Dakle, sve to možemo, ali dok nemamo to i dok ne postoji politička većina koja bi takvu odluku donela, naš je posao, naša obaveza i naša odgovornost da sprovodimo zakone, ali i opšte pravne akte koje je donela Narodna skupština Republike Srbije. Tako smo se i ponašali, tako ćemo se ponašati.
Što se tiče pojedinih primedbi vezano za Vojno bezbednosnu agenciju i za to da mi imamo, što je komparativnom analizom dobro primećeno, najrestriktivniju moguću primenu posebnih mera i postupaka, to je apsolutno tačno i zbog toga ljudi, pre svega u VBA nisu naročito srećni, ali je to rezultat činjenice da smo želeli da ispunimo, rekao bih, sve obaveze, ne samo iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, već da to ispunimo u skladu sa svim međunarodnim javno-pravnim normama koje govore o ljudskim pravima i slobodama.
Istovremeno želim da kažem da su obaveštajne agencije, naročito vojne agencije pod stalnom paskom i prismotrom različitih nezavisnih agencija u našoj zemlji, nezavisnih institucija. Gospodin Šutanovac zna da to nije uvek lako i da nije ponekad lako ni razumeti određene primedbe, da budem sasvim otvoren, ali da je naš posao da odgovorimo na to, da poštujemo te institucije i da, bez obzira na to što znamo da realnost donosi neka drugačija rešenja, to uskladimo sa njihovim zahtevima. Tu je veoma važno reći jednu stvar, da, recimo, naše službe, vojne službe, jedine imaju propisan pravilnik kako se sprovode bezbednosne provere. Druge naše institucije nemaju precizno, ni MUP, ni BIA, ali ćete primetiti da su pod većom kritikom uvek VBA i VOA iz meni nepoznatih razloga. Da budem iskren, nisam u stanju da to razumem. Dakle, imamo jasan pravilnik kako se te provere sprovode i on je potpuno transparentan, dostupan svakome. Može da se vidi. Po tom pravilniku se upravo i postupa.
Ono što želim da kažem, kao što je ponosan gospodin Milivojević, ponosan sam i ja, ponosni su pretpostavljam i svi pripadnici Vojske, ali i naše VBA i VOA, to je činjenica da naravno i u Vojsci ima problema. Naravno, ne postoji ni jedna firma, ne postoji ni jedna porodica u kojoj nema problema. Svuda ima problema, ali ste potpuno u pravu, Vojska nekako uvek štiti državu i u Vojsci uvek ima najmanje skandala i zato Vojska ima najveće poverenje kod naroda.
Nevezano za to ko će sutra biti ministar odbrane, uveren sam da će i taj čovek, muškarac ili žena, potpuno sve jedno, imati jednak odnos prema državi i voditi računa o tome, a ne samo dokumenta da se nisu pojavljivala iz VBA ili VOA. Čini mi se da nikada nije bilo ni političkog ucenjivanja ni te vrste prljavog veša koji bi dolazio ni iz Vojske Srbije, ni iz Ministarstva odbrane, kao što ima iz nekih drugih institucija.
Želim još jedanput da se zahvalim. Prihvaćena je vaša ideja, pozvaćemo sve komandante mirovnih operacija i sve šefove posmatračkih misija koji su u prethodnom periodu učestvovali već za 15. februar, za Dan državnosti Republike Srbije.
Izvinjavam se još gospodinu Samardžiću. Tačno je, ne slažemo se oko ove dve misije EU. Postoji politička razlika, ali želim da znate da su i te misije organizovane u skladu sa Rezolucijom UN i da tu imamo, posebno u EUROFOR, odnose, bilateralnu saradnju sa italijanskim i francuskim vojnicima, što je od velikog strateškog značaja za naše odnose i sa Italijom i sa Francuskom, posebno zbog našeg već potpisanog strateškog prijateljstva i strateških odnosa koje imaju naše vlade.
Istovremeno, u svakom budućem slučaju uvek i nadležne službe u Vojsci Republike Srbije i u Ministarstvu odbrane uvek i na svaki način vodiće računa i o našim nacionalnim i državnim interesima ali ono što jeste važno molim građane da razumeju. Danas imamo nekoliko sportista koji mogu da na izvanredan način predstavljaju našu zemlju. Kako su neki rekli, zaista mislim da naša vojska, naši vojnici koji svuda dobijaju nagrade, koji svuda dobijaju priznanja i koje svi žele, mi imamo taj slučaj da veliki broj evropskih zemalja želi srpske vojnike kao partnere, želi Vojsku Srbije kao partnersku vojsku, učešće u mirovnim operacijama i tu imamo neku vrstu slatkih muka, kako god da ih nazovete, da možemo da biramo zemlju i strateškog partnera sa kojim ćemo da učestvujemo i time popravljamo svoj međunarodno-pravni položaj rekao bih bez ikakve sumnje.
Još jednom vam se zahvaljujem na jednoj veoma dobroj, fer i korektnoj raspravi. Srbija će u narednom periodu, ne zato što postoji veći angažman, već zato što se postepeno podiže rejting zemlje, ali polako ćemo podizati naše mogućnosti u namenskoj industriji i očekujemo da će nam taj ugled, koji Vojska Republike Srbije ima, doprineti i razvoju ekonomskih odnosa sa mnogim zemljama. Do sada smo imali dobru vojno-vojnu saradnju, imali smo posebno dobru vojnu medicinsku saradnju, a ono na čemu ćemo naročito raditi, a što je počelo da se radi posebno sa pojedinim zemljama, sa Alžirom recimo, i u prethodnom periodu očekujem da dramatično unapredimo u predstojećem vremenu i da građani Srbije i ne samo oni koji su zaposleni u namenskoj industriji i u "Jugoimportu" i nekim drugim fabrikama koje se vezuju za namensku industriju, već i svi ostali građani to vide i kroz rast naše industrijske proizvodnje, kroz više investicija, ali i kroz veći broj zaposlenih. Hvala vam još jedanput.

Hvala.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra u 11,00 časova. Hvala vam.