Gospođo ministar, gospođo potpredsednice, kolege narodni poslanici, u današnjoj raspravi mnogo se govorilo o pozitivnim efektima ili uopšte o efektima ovakvog jednog naftno-gasnog sporazuma između Srbije i Ruske Federacije, i oni dobronamerni i oni nedobronamerni različito su tumačili strukturu vlasništva, efekte koje smo dobili na osnovu privatizacije NIS, prihode u budžetu i sve ono što je pratilo i osporavanja, ali u najvećem broju slučajeva od strane narodnih poslanika podršku sporazumu iz 2008. godine.
Nisu samo finansijski efekti ti koji treba da ukažu na značaj i pozitivne strane ovog sporazuma. Vi ste, gospođo ministar, u jednom trenutku rekli dve kvalifikacije koje ja podržavam, a to su stabilnost i sigurnost, između ostalog stabilnost i sigurnost, i to stabilnost i sigurnost u domenu i ekonomske bezbednosti i stabilnosti i u domenu, ako hoćete, nacionalne bezbednosti i stabilnosti.
Da nije bilo sporazuma između Srbije i Ruske Federacije u ovom domenu, kako je planirano od strane same te EU, koja je imala ideju kako da reši svoje probleme sa snabdevanjem gasom ili kako da reši problem svoje diversifikacije snabdevanja gasom, mi bismo imali, da je zaživeo taj koncept "Nabuka", jedan projekat koji je imao cilj da zaobiđe Srbije. Svi koji su pratili polemiku ili razvoj te ideje videli su da je on tik uz granicu Srbije trebalo da zaobiđe Srbiju.
Sporazum koji je potpisan sa Ruskom Federacijom, to što je EU želela da ne obezbedi Srbiji, upravo je on obezbedio. Obezbedio je da Srbija dobije stabilno snabdevanje gasom i da postane, hajde da kažemo, jedna od najvažnijih segmenata na putu gasovoda "Južni tok". Nema potrebe da ovde ponavljam delove diskusija koje se odnose na strategiju energetike koja definiše gas kao najvažniji energetski izvor Srbije u 21. veku. Nema potrebe da govorimo o tome u kojoj meri će rasti potražnja za gasom. O tome su moje kolege dosta iscrpno govorile.
Želim da ukažem na jedan segment koji mislim da je takođe važan. Činjenica da će Srbija biti važno čvorište na gasovodu "Južni tok", da će se iz nje snabdevati gasom veliki broj okolnih zemalja, stavlja pitanje i nacionalne bezbednosti Srbije u prvi plan, ne samo same države Srbije, nego i korisnika gasa u okruženju, pa i svih onih država koje su neposredno uključene u izgradnju "Južnog toka".
Jedan od suštinskih pozitivnih aspekata ovog sporazuma jeste da će nacionalna bezbednost Srbije biti ojačana. Sasvim sigurno, tako jedan značajan projekat, od koga zavise životi miliona ljudi u različitim državama, podići će nivo naše bezbednosti da nikada više nećemo moći da dođemo u situaciju da budemo kao država bombardovani, kao što je bilo 1999. godine.
Osim toga, ta činjenica da od stabilnosti Srbije zavisi snabdevanje velikog broja zemalja u regionu omogućiće da Srbija jača svoju bezbednost kroz saradnju sa drugim državama i da će one imati interes da Srbija bude stabilna i da će bezbednosni rizici i pretnje kojima je danas država Srbija ugrožena sa različitih strana biti u najvećoj mogućoj meri smanjena, jer nikome neće biti u interesu da Srbija bude nebezbedna i nestabilna država kada od nje zavisi protok gasa ka najvećem broju zemalja koje će biti njeni korisnici.
Taj aspekt je aspekt ekonomske sigurnosti i stabilnosti koji ćemo postići činjenicom da ćemo rešiti snabdevanje gasom, da nećemo više biti u toj meri izloženi problemima kojima smo sada bili. Naravno, treba da podstaknu i one koji se bave politikom nacionalne bezbednosti da vode računa u svojim strateškim planovima na koji način definišu državu, jer sve je to itekako povezano i sve je to itekako ispleteno da nacionalna bezbednost teško danas u savremenom svetu može da se zamisli bez energetske sigurnosti i ekonomske bezbednosti.
U tom smislu, ovaj aspekt ovog sporazuma je izuzetno važan, pored toga što je produbio saradnju naše države sa Ruskom Federacijom, što se nakon toga niz drugih projekata počelo razmatrati i razvijati sa Ruskom Federacijom i što u perspektivi očekujemo da se produbi saradnja sa Carinskim savezom Rusije, Belorusije i Kazahstana, koji bi pomogao našoj privredi da izađe iz situacije u kojoj se danas nalazi.
U tom smislu, naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, moje izlaganje u vezi predloženog zakona će biti isključivo sa aspekta procesno-pravne prirode ovog zakona i procesno-pravnog osvrta na suštinu onoga što zakon  predviđa, tim pre što su danas u načelnoj raspravi neki ovlašćeni predstavnici spojili određene i sumnje i dileme u ovaj zakon.
Postavlja se pitanje sa stanovišta tih dilema, odnosno sumnji i s obzirom da se predloženim zakonom regulišu pitanja koja su inače regulisana drugim zakonima – Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o eksproprijaciji, Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i Zakonom o upravnom postupku. Obični građanin Srbije bi postavio pitanje, s obzirom na ovoliki broj zakona i zakonskih akata, zašto nam je potreban ovaj zakon? Još logičniji odgovor na to isto pitanje je da je upravo ovaj zakon neophodno potreban, kao "leks specijalis", ili specijalni zakon koji reguliše materiju koja je upravo predmet današnje rasprave.
Ako se pođe od toga – šta je to što podrazumeva eksproprijaciju, utvrđivanje javnog interesa, stavljanje tereta, odnosno službenosti na nepokretnosti, onda bi za običnog građanina trebalo dati sledeći odgovor. Pre svega, ovaj zakon je oročenog trajanja, dakle, ima određeno vremensko trajanje i njegova važnost se prostire samo za onoliko vremena koliko je potrebno da se sprovede realizacija izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Za ovo vreme važenja zakona, postupci eksproprijacije, utvrđivanje javnog interesa i privremenog zauzimanja nepokretnosti će se sprovoditi kroz ubrzanu proceduru, u svakom slučaju, pojednostavljenu i daleko jeftiniju. Ova procedura je već propisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, međutim, te odredbe ne dovode i ne doprinose da se upravo ovi postupci sprovedu na efikasan način.
U ovim postupcima sada učestvuje nosilac eksproprijacije, a to je novoformirano ili novoosnovano društvo, koje ima istoimeni naziv – "Južni tok". Upravo to društvo sa ograničenom odgovornošću, kao privredni subjekt, biće inicijator postupaka, pre svega postupka eksproprijacije, radi sticanja prava svojine na nepokretnostima, koje će biti u funkciji izgradnje sistema transporta gasa, a samim tim i regulisanja imovinsko-pravnih odnosa.
Da bi sve neverne Tome otklonile bilo kakvu sumnju ili dilemu, u pogledu konstituisanja prava svojine će se upravo sprovesti one zakonske norme i odredbe kojima se definiše, prvo, tržišna vrednost nepokretnosti, a tu tržišnu vrednost nepokretnosti daje Poreska uprava, na osnovu parametara koji se koriste za utvrđivanje osnovice za obračun poreza. Apsolutno ne postoji mogućnost da bilo ko bude na bilo koji način oštećen. Isto tako se postupak nepotpune eksproprijacije, kroz konstituisanje tereta a teret se zove službenost, sprovodi tako da oni koji će taj teret službenosti trpeti, budu u celosti obeštećeni.
Šta su to službenosti? Obični građani i te kako dobro znaju da su za ova postrojenja potrebni i pristupni putevi, da je potrebno i zemljište za redovnu upotrebu objekata, da je potrebno i ono zemljište koje će biti opterećeno nekim drugim vidovima korišćenja. Za sva ta opterećenja važi i tzv. načelno restrikcije službenosti, da katastarske parcele koje su obuhvaćene ovim projektom budu što optimalnije iskorišćene i da njihovi vlasnici te terete što bezbolnije osete.
Ono što je na kraju jako važno istaći jeste da je celokupan ovaj postupak mogao biti sproveden i u uobičajenoj proceduri. Da smo ga sprovodili u uobičajenoj proceduri, shodno odredbama Zakona o planiranju, došli bi u jedan ogroman problem, zbog toga što ne bi primenili odredbe tzv. skraćenog upravnog postupka, a taj skraćeni upravni postupak upravo podrazumeva da se građevinske, lokacijske i ostale dozvole izdaju što brže, što efikasnije i za to, normalno, onako kako je to danas i pričano, odnosno definisano, postoje određena sredstva obezbeđenja.
Nije tačno da ukoliko se ne podnese izvod iz katastra, ili ukoliko se ne pruži dokaz da su obezbeđena novčana sredstva za početak sprovođenja eksproprijacije, da je to istovremeno jedna zamka u kojoj bi eventualno vlasnici katastarskih parcela bili, eventualno ili ne daj bože, prevareni. Ne, apsolutno to ne stoji, zbog toga što se za ove situacije koriste druga sredstva obezbeđenja, kao što su menice i menična pokrića, založna prava, odnosno hipoteke, tako da ne postoji ni apsolutno nikakva bojazan za ono što je danas kao dilema postavljeno.
Ono što je najvažnije istaći u odnosu na primenu ovog zakona jeste da je već ovaj zakon proistekao iz jedne druge pravne norme. To je sporazum koji je Republika Srbija zaključila sa Rusijom i shodno tom sporazumu sada sprovodimo jednu vrstu obaveze. Usvajanjem ovog zakona, parlament, odnosno Skupština Republike Srbije je implementirala sporazum koji je zaključila sa Rusijom.
S obzirom da sam isključivo sa pravnog aspekta posmatrao celu ovu situaciju, da nisam ekonomista, neću da se upuštam u ekonomske kategorije i ekonomske efekte ovog zakona, iako su oni nesumnjivo jasni, počev od angažovanja građevinske operative na izgradnji "Južnog toka", uposlenosti radne snage, popune budžeta, angažovanja privrede i privrednih resursa na lokacijama jedinica lokalnih samouprava, sve su to pozitivni efekti o kojima su moje kolege pričale, tako da nemam potrebu da o tome posebno komentarišem.
Na kraju, ono što je istaknuto upravo sa ovih razloga i razloga koji su izneti, SPS će podržati usvajanje ovog zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, o značaju "Južnog toka" je danas bilo puno reči i neću se mnogo zadržavati na tome. To će biti početak velike investicije, sa ogromnim uticajem na budući ekonomski razvoj naše zemlje. Pokrenuće dobar deo privrede Srbije i na tom poslu će direktno biti angažovano oko 2.000 radnika, indirektno i više, uposliće se domaća građevinska operativa, industrija građevinskog materijala i povećaće se zaposlenost. To je dovoljan razlog da ovaj projekat dobije poseban status.
Srbiji su investicije i investitori preko potrebni. Kao država moramo da budemo spremni da odgovorimo visokim kriterijumima i zahtevima jedne ovakve investicije.
Ovaj projekat je po mnogim svojim karakteristikama složen i specifičan. Nažalost, postojeći zakonski okvir u određenim segmentima stvara prepreke za njegovu realizaciju u predviđenim rokovima. Zato je bilo neophodno da se pronađu rešenja kojima će se postojeće prepreke prevazići. Na taj način ćemo moći da odreagujemo brzo i efikasno na zahteve koja jedna ovakva investicija stavlja pred nas.
Izgradnja "Južnog toka" kroz Srbiju će biti na neki način i svojevrstan test za našu državu i pokazaće koliko smo spremni da odgovorimo visokim kriterijumima velikih investicija. Ne smemo da se obrukamo, već moramo da pokažemo da smo na visini zadatka.
Donošenjem ovog zakona će se stvoriti uslovi da se izgradnja "Južnog toka" realizuje brzo i efikasno. Iskreno se nadam da ćemo uspeti u tome i da ćemo poslati dobar signal iz Srbije budućim investitorima, koji su nam zaista neophodni, kako bismo zaposlili ljude.
Naravno, u budućnosti ostaje da uradimo sve da otklonimo mnoge birokratske probleme koje imamo i uredimo našu zakonsku regulativu kako bi Srbija postala povoljno mesto za ulaganje.
Očekuje nas veliko ulaganje "Al Dahre". Ministarstvo energetike je napravilo listu velikih prioritetnih projekata. Biće ih teško realizovati brzo i efikasno, ako jednostavno ne razbijemo birokratiju i ne stvorimo povoljan ambijent za ulaganje.
"Južni tok" će proći i kroz opštinu Kovin iz koje ja dolazim. Mi smo ponosni na to. Nadam se da ćemo sve uraditi što treba da se ta investicija realizaciju i u našoj opštini.
Predstoje nam i dve velike investicije iz oblasti energetike, što našoj opštini može da da veliku šansu. Zato treba stvoriti takve zakonske uslove da buduće investicije mogu da se realizuju uspešno. "Južni tok" će na neki način biti test i signal drugim investitorima da je Srbija povoljno mesto za ulaganje. Zato se iskreno nadam da ćemo ovu investiciju uspeti da realizujemo brzo i efikasno. Hvala.

Narodni poslanik Bojana Božanić.

Poštovana gospođo ministar, predstavnici Vlade, poštovani predsedniče i kolege i koleginice narodni poslanici, projekat "Južni tok" je od strateškog značaja za našu zemlju i svakako da nosi karakter projekta od nacionalnog značaja i u skladu je sa onim o čemu govori DSS.
Zakon koji je danas na dnevnom redu govori o tehničkim stvarima za ubrzavanje realizacije projekta "Južni tok" kroz Srbiju. U osnovnim podacima o samom gasovodu "Južni tok" čuli smo toliko toga, o nekoliko desetina hiljada parcela preko kojih prolazi, preko 30.000 hektara zemljišta koje će biti eksproprisano, od dinamike kada bi trebalo ta prva faza da se završi i kada bi do Južne Evrope stiglo preko 30 milijardi kubnih metara gasa u prvoj fazi itd. U svakom slučaju, treba istaći da je izrada prostornog plana područja posebne namene za deo preko koga prelazi gasovod "Južni tok" pripremljen i završen, i osnova je bio taj prostorni plan za pripremu ovog zakona koji se nalazi pred nama.
"Južni tok" je svakako jedan od najvećih investicionih projekata u poslednjih nekoliko decenija ovde u Srbiji i DSS snažno podržava realizaciju ovog projekta, a pre svega mogu da kažem da mi je srce puno u tom smislu što je Vlada na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica u stvari započela ovaj projekat i postavila temelje za ovo što mi danas radimo kroz ovaj tzv. gasni sporazum između Srbije i Ruske Federacije.
Izgradnjom "Južnog toka" Srbija postaje energetska sila, gde jačamo svoj politički i geostrateški položaj. O dobrobitima realizacije ovog projekta čuli smo toliko toga, od stotina miliona evra tranzitnih taksi za ovaj gasovod kroz Srbiju, do smanjenja energetske zavisnosti RS u odnosu na taj jedan dotok gasa koji trenutno imamo, preko nekoliko hiljada ljudi koji će biti uposleni na ovom projektu, korišćenje odnosno upošljavanje domaće građevinske operative, a treba istaći i ekološku dimenziju prirodnog gasa kojim ćemo na ovaj način, čuli smo danas, verovatno u nekom delu smanjenjem cene uspeti da se ovaj gas što više koristi, da zamenimo mazut i ugalj koji umnogome zagađuju našu životnu sredinu. Treba reći da kroz ulaganja "Gasproma", kroz NIS dolazimo do razvoja domaće privrede, odnosno podsticanja razvoja malih i srednjih preduzeća koja su naslonjena na NIS.
Postojanje ovog gasovoda "Južni tok" obezbeđuje se stabilan i dugoročan razvoj privrede, pre svega proizvodne industrije, što je važno za RS kako bi pokrenuli i nastavili pravac za koje je DSS postavila temelje.
Glavni akcionari "Južnog toka" su "Gasprom" u iznosu od 50%, italijanska kompanija 20% i po 15% nemačka i francuska kompanija. Iza njih stoje vlade njihovih zemalja. Važno je da istaknemo da Srbija u svakom slučaju sarađuje i sa tim zemljama EU iako nismo članica EU, što je jako dobro. Srbiji su potrebni strani investitori, ovakvi kao što je "Gasprom". Izuzetno velike svetski renomirane kompanije koje svoj svež kapital mogu da donesu u Srbiju i ulože u nove projekte u Srbiji i isto tako da ulože taj novac koji eventualno vrlo lako pod povoljnim uslovima na svetskom finansijskom tržištu mogu da preuzmu, da ulože u Srbiju i budu motor razvoja naše privrede. Isto tako je važno da kroz stabilne institucije i jasne dogovore ispoštujemo te investitore, da se poštuju uslovi koji su dati kada su ti investitori došli u zemlju. Osvrćem se na ovaj gasni sporazum i temelje koji su njime postavljeni.
Ne sumnjajući ni jednog trenutka, odnosno podržavajući u potpunosti projekat "Južni tok", koji je izuzetno važan za Srbiju, možda bih postavila pitanje – zbog čega u ovom periodu, odnosno na ovaj način donošenjem jednog "leks specijalis" zakona pokušavamo nešto da ubrzamo? U potpunosti se DSS zalaže da se realizacija "Južnog toka" reši na najbrži mogući način, ali je svakako potrebno da donosimo neke sistemske zakone, da postavimo zakonske okvire u odnosu na Zakon o državnom premeru i katastru i Zakon o eksproprijaciji, Zakon o planiranju i izgradnji, a ne svaki put kada je potrebno za pojedine kapitalne projekte da donosimo posebne zakone. Ministarka je u uvodnom delu rekla da je nekoliko meseci bilo potrebno da se pripremi ovaj zakon. I tu negde kasnimo. Verujem da imamo kvalitetan zakonski okvir i sistemske zakone koje sam pomenula i kada bi ih izmenili u tom smislu sigurno bi mnogo lakše donosili ovakve zakone koji bi u delu prepoznavali javni interes.
Isto tako, ako smo definisali neke kapitalne projekte, ako znamo šta nam je cilj i ideja onda svakako moramo da u celom procesu gasifikacije utvrdimo javni interes. Kada smo radili prethodni cevovod, to sam čula na odboru, utvrđen je javni interes za deo od Niša do Vranja, ali kada smo radili i preko Zlatibora, odakle ja dolazim, između Užica i Nove Varoši imali smo velikih problema u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i nismo mogli dugo da izađemo sa tim na kraj. Verujem da bi svakako za neke kapitalne projekte, poput kompletne gasifikacije, zašta se zalažemo, kao što je ministarka rekla, trebalo da utvrdimo javni interes.
Pregovore o realizaciji "Južnog toka" započela je DSS, kao što je rekao moj kolega uspeli smo da dogovorimo da gasovod "Južni tok" ide preko Srbije. Iz toga je proizašao dolazak "Gasproma" i povećanje investicija u Srbiji. Izdejstvovali smo krak koji će ići ka Republici Srpskoj i u tom delu ekonomski i energetski ojačati Republiku Srpsku, što je u interesu RS, razvoj sektora malih i srednjih preduzeća koji su vezani za NIS. Tu je i to skladište Banatski Dvor, gde bi mogli da skladištimo te neke dodatne količine gasa leti i u nekom narednom periodu mogla bi da se postigne veća cena pa da ga prodajemo. Obezbeđujemo stabilno snabdevanje gasom čitave Srbije. Ovo je strateški projekat ne samo za Srbiju već i za Evropu i alternativa u onom delu s obzirom da dolazi do problema između Rusije i Ukrajine oko prolaza transporta gasa preko Ukrajine, tako da je ovo alternativa i vrlo je značajno. Jača ekonomski i politički uticaj, o čemu je jedan od mojih kolega govorio. Postajemo deo transnacionalnog sistema, tranzita energenata kroz Srbiju i na taj način čuvamo i nacionalnu bezbednost kroz ove infrastrukturne projekte.
Moram da istaknem da moramo da znamo i vidimo da je bila jasna želja, namera i cilj Vlade RS koju je vodila DSS da se stvori jedna dugoročna strategija u obezbeđivanju nacionalne bezbednosti.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala. Još jedna rečenica… i stabilnosti zemlje kroz ovaj projekat i da je potrebno da znamo da se još te 2008. godine video cilj i strategija kojom je DSS htela da vodi zemlju. Dakle, da postavimo te temelje kako u energetskoj, ekonomskoj i nacionalnoj bezbednosti zemlje. Hvala.

Ministar Zorana Mihajlović.

Kao i vi, i ja mislim da je potrebno donositi sistemske zakone i koristiti postojeće zakone koje imamo. Razlog koji ste vi postavili kao pitanje – zašto sada baš ovaj zakon i zašto "leks specijalis", to sam pokušala nekoliko puta da objasnim i ponoviću – zbog toga što svakako moramo da ubrzamo proces i moramo da stvorimo uslove da može da se gradi "Južni tok".
Kada je u pitanju zemljište, ogromni su problemi u Srbiji i da to ne bi trajalo godinama, ne jedna, dve, tri, nego pet, šest, sedam, osam, devet godina. Iz tog razloga je ovaj Nacrt zakona pred vama.
Kada ste pominjali Niš-Vranje, u pitanju je magistralni gasovod, pa iz tog razloga jeste opšti interes. Kada ste pominjali ovaj drugi gasovod Kosjerić-Užička Požega-Zlatibor, podsetiću vas da je on rađen bez dozvole, pa kada se radi nešto bez dozvole, onda imamo situaciju da četiri godine ne može da se pusti u rad. Sada ćemo kao Ministarstvo da damo predlog Vladi da se kroz zaključak Vlade takva stvar nekako reši, jer na kraju krajeva taj gasovod je i te kako potreban.
Dakle, ovaj nacrt zakona je tu da bismo ubrzali postupak. Naravno, postoje određene sugestije. Neke sugestije ćemo prihvatiti kroz amandmane i verujem da ćemo usvojiti ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić, replika.