Ministar Zorana Mihajlović.

Hvala lepo.
Vezano za početak radova, početak gradnje "Južnog toka" kroz Srbiju, rekla bih da su možda neke najave bile više simboličkog karaktera. Ono što sada može da se uradi su eventualno temelji za kompresorske stanice. Mislim da je mnogo važnije ono što sada nakon ovog, između ostalog, nacrta zakona, koji verujem da ćemo usvojiti, treba da se uradi je da se urade urbanistički projekti i sve ono što je potrebno po opštinama. U pitanju su 32 opštine. Nije to mali broj. Puno je posla koji treba završiti.
Što se tiče samog otpočinjanja radova, Vlada će svakako u narednih 10-ak dana opredeliti sredstva, tako da će biti dovoljno sredstava da se krene sa izgradnjom kompresorskih stanica.
Komisija koju ste pominjali, ona je tu da nadzire sam projekat i da bude neka veza između Vlade, opština i samog preduzeća. Hvala.

Dr Nenad Popović.

Poštovani predsedniče, gospođo ministre, kolege poslanici, DSS snažno podržava donošenje ovog zakona. Ovaj zakon proizilazi iz Međudržavnog sporazuma sa Rusijom u oblasti naftne i gasne privrede, koji je potpisan 2008. godine za vreme Vlade dr Vojislava Koštunice. Podržan je u Narodnoj skupštini sa preko 220 glasova "za" narodnih poslanika.
Ovaj zakon će omogućiti da počne izgradnja gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, a to znači početak novih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Vek uglja i drveta je bio 19. vek, 20. vek je bio vek nafte, a 21. vek je vek gasa. Svuda u svetu je evidentan snažan rast potrebe za energentima. Procene svih analitičara u svetu su takve da će potreba za energentima u narednih 20 godina porasti za 30%. Od toga 50% će biti u zemljama u razvoju, a samo u EU zavisnost od uvoza energenata će porasti do 2030. godine za 20%. Najveća tendencija rasta je zabeležena u proizvodnji, odnosno potrošnji prirodnog gasa koji je ocenjen kao energent budućnosti zbog dve stvari. Jedna je relativno niska cena, a druga ne manje važna je visoka ekologičnost.
Gas će 2050. godine ostaviti iza sebe naftu. Često čujemo, pogotovo poslednjih deset godina, kako energiju treba crpiti iz obnovljivih izvora. To je bila tema stotina konferencija. To je bila tema predizbornih govora mnogih političara u svetu, ali zbog svoje nepredvidljivosti i nemogućnosti da se dobiju velike količine energije, ipak se došlo do mišljenja da je gas taj koji će biti glavni energent u 21 veku.
Pitanje obnovljivih izvora energije je uvek korisno, ali zbog ekonomske krize, koja je nastupila u svetu, a znamo da su obnovljivi izvori energije najskuplji, ta tema je stavljena u drugi plan. Pogledajte, nedavno je završena kampanja predsednika Obame. To je njegova druga kampanja. U prvoj kampanji 2008. godine govorio je o obnovljivim izvorima energije, permanentno, više od 300 puta, a u ovoj kampanji, predsednik SAD Obama, spomenuo je obnovljive izvore energije samo jednom, ali je jako mnogo govorio o gasu.
Koje su geopolitičke implikacije energetske bezbednosti za Balkan? Za razliku od nafte koja može da se transportuje raznim putevima, gas se najčešće transportuje gasovodima. Gasovodi obično prolaze kroz više država, a te države imaju svoje interese. To znači da je gas vrlo osetljiv proizvod na političke, geografske i bezbednosne uticaje u lancu transporta. Iz toga možemo da zaključimo da je gas geopolitička roba.
Sa učešćem Srbije i drugih zemalja u ovom projektu, Srbija postaje najvažniji evro-azijski čvor na putu Južnog toka. To je faktor koji će definitivno uticati na budućnost čitavog regiona, a od kojeg Srbija može da izvuče veliku korist. Danas se supersilama u svetu nazivaju zemlje koje, osim nuklearnog oružja, imaju energente, velike izvore energenata.
Pre nekoliko dana je završena Minhenska konferencija, čuvena, i poslednjih desetak godina na toj konferenciji se najviše govorilo o terorizmu i o nuklearnom oružju. Prvi put, pre nekoliko dana, jedna od glavnih tema na Minhenskoj konferenciji je bila gopolitičke promene u oblasti energetike. Odmah posle te konferencije, bivši američki šef obaveštajne službe, Džon Dojč, je rekao da se u svetu događa nova revolucija koji je nazvao energetska revolucija. To nam govori da Srbija ne sme da čeka i da treba da pravi svoju dugoročnu strategiju o energetskoj bezbednosti.
Što se tiče gasovoda Južni tok, mnogi zaboravljaju da je taj projekat zajednički projekat Gasproma, ali i tri velike evropske kompanije: italijanske ENI, francuske EDF i nemačkog BASF. Ovo je uz projekat Severni tok koji su zajednički gradile Rusija i Nemačka najveći gasovod na svetu. On nema konkurenciju. Kao što je rekla gospođa ministar "Nabuko" je nekad imao perspektivu, ali se od tog projekta odustalo zbog nedostatka finansiranja, zbog ekonomske krize, ali i zbog nedostatka gasa.
Južni tok će se prostirati od kompresorske stanice "Ruskaja" na obali Crnog mora do Bugarske, pod vodom na dubini većoj od dva metra, a u dužini od 925 km, a posle će krenuti kopnenim putem ukupne dužine od 1.453 km. Izgradnja gasovoda je započeta u decembru prošle godine. Puni kapacitet od 63 milijarde kubnih metara se očekuje do 2018. godine.
Kroz Srbiju gasovod će prolaziti u dužini od 411 km. Očekivani transport kroz Srbiju je 40,5 milijardi kubnih metara godišnje. Samu izgradnju gasovoda će pratiti velike investicije, veće od milijardu evra, možda i nekoliko milijardi evra, pratiće otvaranje direktno i indirektno hiljade radnih mesta, dok će postojanje gasovoda na duži rok omogućiti Republici Srbiji stabilan i održiv razvoj privrede, jer gas, osim kao energent, mogu da koriste preduzeća u proizvodnji, kao sirovinu, kao što se to radi u Nemačkoj.
Blizu dve milijarde evra koštaće izgradnja gasovoda kroz Srbiju. Oko četiri milijarde evra Srbija bi mogla da dobije kroz takse za transport gasa u narednih 25 godina. Ponoviću još jednom, biće uposleno nekoliko hiljada radnika.
Naravno, Srbija obezbeđuje svojim građanima i privredi energetsku sigurnost. U vremenu kada energenti postaju najvrednija roba na tržištu, Srbija obezbeđuje stabilno snabdevanje gasom iz Rusije. Rusija je ta koja u ovom trenutku poseduje najveće rezerve gasa na svetu. Ponoviću, Rusija poseduje najveće rezerve gasa na svetu i to je ono što Srbiji zaista daje sigurnost, pre svega energetsku, a na drugi način ekonomsku, u narednih 50 godina.
Treba reći da se jača i energetska bezbednost Republike Srpske, jer jedan krak se odvaja i u Republiku Srpsku u dužini od 250 km, što će omogućiti energetsku bezbednost Republike Srpske.
Ponoviću još jednom, Srbija postaje najvažnije evro-azijsko čvorište ovde na Balkanu. Naravno, sa druge strane, Srbija mora da učini sve da obezbedi fizičku sigurnost ovog gasovoda, jer od Srbije će na ovom delu, gde su praktično sve zemlje EU, zavisiti sigurnost snabdevanja skoro cele Evrope.
Imali smo sreće, imali smo i pameti, mudrosti i Srbija je dobila ovaj veliki sporazum. Strateška partnerstva u energetici, u zadnjih nekoliko godina, dešavaju se na potpuno drugi način, nego što se to dešavalo u 20 veku. Daću vam samo jedan primer.
Donedavno je bilo nezamislivo da Ruska najveća naftna kompanija "Rosneft" ima stranog akcionara. Danas je "Rosneft" kupovinom zajedničkog preduzeća ruske kompanije TNK i engleskog "Britiš petroleuma", "Rosneft" je kupio tu kompaniju, postala najveća naftna kompanija na svetu. Sada je u "Rosneft" 19,25% akcija u rukama "Britiš petroleuma". To su nove strateške alijanse u energetici, iako je na "Britiš petroleum" bio veliki pritisak od strane mnogih velikih sila da ne uđe u ovaj najveći posao koji je ikada urađen u Rusiji, a koji je vredan 63 milijarde evra, iako je bilo velikih pritisaka na Veliku Britaniju da ne potpišu taj ugovor, odnosno na "Britiš petroleum", "Britiš petroleum" je u interesu svoje države i svojih akcionara, svoje kompanije potpisao ovaj najveći ugovor i postao skoro 20% suvlasnik najveće naftne kompanije na svetu.
Ovo pokazuje da više nema hladnog rata, da više nema ni onih čistih odnosa, kako samo zemlje iz EU mogu da prave ugovore između sebe. Evo, ovo je najbolji primer kako najveća ruska kompanija i najveća engleska kompanija prave strateške alijanse.
Naravno, hteo bih da dodam da ulaskom u ovaj projekat Srbija pokazuje da je moguće biti deo velikih energetskih projekata u Evropi, iako još uvek nije član EU.
Da zaključim, gasovod "Južni tok" zajedno sa gasovodom "Severni tok" predstavlja projekat kojim se osigurava energetska bezbednost Evrope. U Srbiji se, ponoviću još jednom, ne zna da su, pored "Gasproma" u "Južnom toku", akcionari italijanski ENI, francuski EDF i nemački BASF. Sve ove tri kompanije su praktično apsolutno podržane od strane svojih vlada, jer su giganti ne samo u svojim zemljama, nego i u EU. Ulaskom u ovaj projekat Srbija pokazuje da je moguće biti deo velikih energetskih projekata iako nije član EU, tako da je politička neutralnost nešto što je sigurno u budućnosti, imajući u obzir i odnose sa Ruskom Federacijom, najbolje za Srbiju.
Naravno, još jednom bih hteo da kažem da upravo ovaj projekat pokazuje kako pravilno opredeljenje jedne vlade, strateško opredeljenje, kada se ne misli stranački, već kada se isključivo misli dugoročno, strateški, može da donese ogromnu korist za Srbiju. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.        

Poštovane kolege, dosta toga je rečeno i ja ću gledati da se ne ponavljam. Ono što ću prvo da kažem jeste da će poslanička grupa SPS podržati još jedan korak Skupštine i još jedan korak Vlade Republike Srbije, nije bitno u kom sastavu, da se najveći posleratni energetski projekat u Srbiji, a to je "Južni tok", izgradi kako treba. Eventualno možda možemo da poredimo gradnju Đerdapa infrastrukturno sa ovim, ali mislim da će posledice "Južnog toka" biti veoma značajne i veoma velike. Dakle, SPS će to da podrži, ko i do sad što smo sve vreme podržavali.
Danas vidim mnogo više političkog konsenzusa po ovom pitanju, nego što je to bilo ranijih godina, i to me raduje. Čak i u sredstvima javnog informisanja, od ove nove Vlade, postoji mnogo manji komunikacijski šum u razumevanju šta je to "Južni tok" i šta su njegove posledice. Gledaću da se ne ponavljam, ali neke stvari moram da kažem i pričaću možda malo šire nego što ste vi očekivali.
Da, preduzeće je 51/49, ali kad smo mi pregovarali o "Južnom toku", za razliku od NIS postoje u Ugovoru o "Južnom toku" dve stranice, oni to zovu "razglašenija", što znači da ruski partner ne može ništa da uradi a da se o tome ne saglasi "Srbijagas", odnosno Vlada Republike Srbije. Jeste 51/49, jeste to nasleđeno i jeste da nije odgovornost ove Vlade, ali oni mogu da potroše 250 hiljada evra i tu staju. Za sve ostalo moraju da se saglase partneri u projektu.
Da li smo pregovarali dobro ili loše? Mogli smo bolje da prođemo i oko NIS i tu je i ministarka u pravu i Vlada je tu u pravu. NIS-na i naftna renta, kada gledate profit NIS, on uglavnom potiče od eksploatacije onoga iz zemlje, a ne iz tržišnih okolnosti i slično, ali to nije moja tema. Onda bi mogli da konstatujemo da je loše i što su gasna nalazišta umesto u "Srbijagasu" ostala u NIS. Ali, kada govorimo o "Južnom toku", "Južni tok" će Srbiju postaviti u poziciju zaista energetskog čvorišta. Znači, 40 milijardi metara kubnih će ići kroz Srbiju, gas za Hrvatsku iz "Južnog toka" će ići za Srbiju, gas za Republiku Srpsku će ići iz Srbije, za BiH Federaciju, uradićemo interkonekciju prema Bugarskoj i uradićemo interkonekciju prema Rumuniji.
Šta je još važno razumeti? Gas, osim toga što ima ekološku karakteristiku, to nije samo energent da ga spaljujemo u toplanama i da se grejemo, gas je bazna sirovina za mnogo toga u hemijskoj procesnoj industriji. Primer je "Metanolsko-sirćetni kombinat" i "Azotara Pančevo", a možda sutra još neka postrojenja.
Dalje, ono što je važno i gde mislim da će biti velika trka u regionu, jer Rusi znaju šta rade, ponudiće izgradnju gasnih centrala. Već je to radio Čermak u Hrvatskoj. Već je to nudila Republika Srpska. Već hoće Federacija BiH da radi jednu kod Tuzle, a mi u Srbiji, barem po nekom mom viđenju, trebalo bi da radimo barem četiri.
Dakle, ovo nije samo milijardu i 700 miliona evra za "Južni tok" i nije samo ventil u Srbiji, kao što priča neki srpski nacionalista, jer taj ventil mi nećemo kontrolisati, ovo je ogromna razvojna šansa. Dodajte tome "Koridor 10", "Koridor 11", dodajte tome "Koridor 7" – Dunav, i šta ćete dobiti? To je ključ ove priče. Tu je korist ove priče. Dobićete infrastrukturu uz povoljnu poresku politiku Vlade Republike Srbije, koja je već prisutna. Malo se ne slažem sa ovim davanjem para samo strancima, ali nema veze, neka bude i ta povoljnost. To će u stvari biti prilika da se Srbija reindustrijalizuje. Nema napred u Srbiji ukoliko Srbiju ne dovedemo do reindustrijalizacije.
Dakle, ovo što je rekla i ministarka Mihajlović - velika energetska sigurnost, imamo novi pravac, značajno pojeftinjenje transportnih troškova, bar tri puta će biti manje nego kroz Mađarsku, tako smo barem uzeli u bankabilnosti projekta, bezbednost u smislu da ne može Ukrajina da nas ucenjuje, činjenica da Srbija može da izgradi do pet milijardi metara kubnih podzemnih skladišta gasa, a vi znate da bi gasovod radio u tehničkom smislu. Sada ovde kada se pominje da li su početi radovi na "Južnom toku" – pa, Banatski Dvor je prvi objekat "Južnog toka" u Srbiji. Kasnije ću zbog javnosti nabrojati šta se sve radi.
Dakle, možemo da konkurišemo primatu mađarskih skladišta. To da li se oni svađaju između sebe, to nije toliko važno. Dakle, možemo da imamo i skladišta i gasne centrale i hemijsku-procesnu industriju i veliki priliv kapitala u tim investicijama u naredne tri-četiri godine. Ja tako gledam na projekat "Južni tok".
Možemo mi da dajemo još detalja koliko god hoćete, ali pred nama su i važna pitanja. To je kolega Markićević pokrenuo, a i ministarstvo na čelu sa profesorkom Zoranom Mihajlović se dobro bori. To je pitanje cene gasa. Sistemska stvar, a to je da se tržište barem po zakonu uredi, odnosno liberalizuje, je već urađena. Ali, mi nemamo pravu konkurenciju. Svi izvori gasa koji trenutno mogu da dođu do Srbije su u stvari ruski izvori. Teško da mi možemo da kupimo na spotu, pa da to tek tako dođe, možda neke manje količine da intervenišemo. Teško da možemo da svopujemo sa zapadnih berza u Mađarskoj, nemamo ni toliko para. Gas iz srednje Azije, kao što znate, za sada može da dođe samo ruskim transportnim sistemima.
Velika priča i komunikacijski šum u srpskim novinama je tzv. "Šel gas" ili "Slancovi gas", to je to što su sad Amerikanci izmislili tehnologiju i svi se nadaju da će sada Amerika da postavlja brodovima gas u Evropu i cene gasa će strašno da padnu, kao što su pričala gospoda iz LDP. Neće tako biti. Prvo, Srbija mora da posmatra šta se danas dešava u svetu. Dolar jeste vodeća valuta, ali nije jedina. Postoje i zemlje BRIKS-a, rastuće ekonomije – Brazil, Rusija, Indija, Kina. Rusija je diverzifikovala svoje prihode budžeta, ne samo na zapadnu Evropu, nego i gradi gasovode za Kinu i naftovode za Kinu. Smanjuje pritisak na svoj Sibir gde su resursi, što znači da Rusija više neće biti tako jednostavno zainteresovana da tek tako iz bratskih odnosa prodaje gas ovde. Da li će se Amerikanci ili oni koji dobiju tehnologiju da proizvode šel gas pojaviti kao eksporteri? Na kratak i na srednji rok sigurno neće.
S druge strane, ako posmatramo globalne tokove danas u ekonomiji, nisam siguran da će bogate zapadne zemlje tek tako, samo zbor tuče sa Rusijom, hteti da budu eksporteri jeftinog gasa jer i oni imaju potrebu da u globalnoj utakmici njihovi energenti budu jeftini, da bi njihova privreda bila konkurentna.
Ovo nisam ispričao zato što to ne znaju poslanici ili zato što ne razumeju ljudi koji se stručno bave time. U našoj javnosti je ogroman pritisak na svaki posao sa Rusijom. Ozbiljne lobi grupe radi protiv toga. Za Nabuko smo znali da neće biti. Nema ni južnog koridora, koji je takođe projekat EU. Ja sam Srbin, nisam Rus, ali biram racionalno. U perspektivi, treba očekivati, ne mislim uopšte da će tu biti bratskih odnosa, nego gledam gde ima kapitala. Treba ga tražiti u Rusiji, treba ga tražiti u Kini i treba ga tražiti u arapskim zemljama, odnosno u njihovim bankarskim sistemima. Mogu da vam kažem, biće kredita i sa zapada, ali će teško biti srpskoj privredi, ovakva kakva jeste, nekonkurentna, ako je uopšte imamo, da izađe tek tako na prezasićeno zapadno tržište. Ovo što mi danas pričamo niko danas nije spomenuo. To je specijalni trgovinski sporazum sa Rusijom. Niko ga ne ruši. Koliko je naša privreda u stanju da konkuriše na jednom vrlo probirljivom tržištu? To su pitanja na koja mi moramo da odgovorimo.
Dakle, vraćam se na temu samog "Južnog toka". Ovde je bilo pitanje da li ćemo isplatiti svakog čoveka kroz čiju parcelu se prođe. Ovde imam i mape. Ako neko hoće, mogu da ih učinim dostupnim, ona je sigurno i u Ministarstvu. Minimalno će biti, nema čak ni zgrada, ni salaša nema tamo. To je privremena eksproprijacija. Neće moći da bude građevinsko zemljište tu gde prođe gasovod, pošto to nigde nije slučaj. U Beogradu mora da radi na 16 bara, a ne na velikom pritisku, da bi mogao da bude u gradu. Ovo će biti gasovod sa 100 bara, sa satelitskim nadzorom, koji će imati pored sebe kontrolu najsavremeniju, ali jako malo će biti narušeno od onoga što bi bila nečija dedovina i imovina. Odgovorno vam kažem – imamo taj projekat ovde i ocenu rentabilnosti, sva sredstva će biti pronađena, na vreme uplaćena i niko neće ostati oštećen. Nigde gde smo do sada radili bilo šta na ovu temu, niko nije oštećen.
Zašto mora ovako? Ne vidim da smo, osim brzine, narušili bilo šta u postojećem zakonodavstvu ili u pravima vlasnika imovine. Mora da ide brzo. Daću vam primer. Kada je trebalo da prodamo srpsku fabriku stakla, dve godine smo rešavali imovinsko-pravne odnose. "Banatski dvor", kada smo dobili nalog da ga napravimo i napunimo, to smo uradili za osam meseci, a dve godine smo ga uknjižavali. Sada kada smo radili obilaznicu autoputa gore kod Novog Sada, E-75, opet je bila ista priča, gasovod-naftovod-produktovod, još nismo rešili ni arheologe, ni eksproprijaciju. Ne možete tako uraditi projekat, gde treba samo locirati u narednih godinu dana 350 hiljada tona cevi prečnika metar i po. Znate li vi koji je to logistički, u saobraćajnom smislu i u bezbednosnom smislu, izazov da se to locira, da se čuva, da neko ne zareže cev koja će da radi na tom pritisku, da se preveze, da on može tri cevi na kamion, da on može brodovima da dođe.
Trenutno su u toku, kada je u pitanju "Južni tok", tzv. završnica oko, hoću da odgovorim na pitanje za koje sam najviše ja odgovoran – kada će da počne "Južni tok"? Dao sam informaciju da će biti 20. oktobra, verovali su mi i u Ministarstvu i u Vladi i predsednik Republike, ali meni su rekli da počnemo 20. decembra. Mi zaista možemo da počnemo negde na kompresorskoj stanici. Mislim da će 28-og doći direktor Gasprom Aleksej Miler, ako to potvrde kabineti predsednika Republike i predsednika Vlade. Možda će to biti prilika da nešto simbolično počnemo. O ovoj godini pričamo. Ne brinite se vi, neće to biti iduće godine, ove godine, 28. će se sve to završiti.
Do kraja marta meseca mi ćemo raditi na tzv dugim tenderima i oni će biti raspisani. To su kompersorske stanice i cevi. Do juna meseca, a mi smo već snimili u Srbijagasu mogućnosti građevinske operative. Imamo džentlmenski sporazum koji mora biti podveden pod sve ono što podrazumevaju međunarodni standardi i da naše firme konkurišu, da sve što od usluga ili daj bože od opreme, ali od opreme nema mnogo šta, što mogu da urade srpske firme u okviru ovog projekta, urade srpske firme.
Od milijardu i 700 miliona, ovde sam sebi izračunao, pošto su mi neki slali i poruke, do 30%, to je 510 miliona keš uloga, toliko treba da damo mi i Gasprom, od prilike po pola, 51%- 49%. To znači da Srbijagas u naredne dve godine treba da da 250 miliona otprilike kao svoj ulog. Ostalih milijardu i 190 miliona, koliko ostaje, biće kredit za koji smo već dobili potvrdu ruskih banaka da će ih finansirati. Očekujemo i potvrde nekih zapadnih banaka. Dakle, finansirati u celosti. Projekti će se isplatiti za 25 godina. Početna cifra koju će ubirati Vlada Republike Srbije, po osnovu taksi, oko 120 miliona dolara, u punom kapacitetu oko 200, stopa povraćaja je 8%. Na 40 milijardi to je tri koma nešto milijarde kubnih metara gasa i preduzeće bi, recimo, to zajedničko trebalo da zaradi negde 500 miliona evra za narednih deset godina.
Napravio sam jedno malo poređenje, o kojem ćemo možda neki drugi put pričati. Mi smo na socijalnu politiku, koja je bila neselektivna, potrošili nekih 800 miliona dolara. Koliko smo pomogli privredi, koliko smo pomogli domaćinstvima, ne znam. Da li je to bilo selektivno ili neselektivno, to ćemo videti kada dođu ove socijalne karte, koliko smo neopravdano trošili na takve stvari. Mnogo nam je preduzeća, nažalost, otišlo u restrukturiranje, a i dalje da bi čuvali radna mesta moramo da im dajemo gas. Dakle, jedna socijalna politika koja na dugi rok nije održiva. Ako smo potrošili 800 miliona dolara za ovih prethodnih pet godina i ukoliko se budemo držali dogovora da nema dodatnog zaduživanja, Ministarstvo finansija, i ako uspemo da uspostavimo tržišne okolnosti, to će koštati otprilike toliko državu. To znači da ćemo za četiri godine sve ono što smo ispustili kroz dimnjak ili dali za održavanja nepostojećih radnih mesta ili loše privatizovanih firmi, isplatiti kroz projekat "Južni tok". Samo od taksi.
Možda to poređenje i nije nešto. Kada se bude radio "Južni tok", biće osam deonica. Smatra se da deonicu od 50 kilometara, dobro opremljeno preduzeće sa 650 radnika može da opremi, da uredi za šest meseci, pod uslovom da je dobra logistika. Znači, biće angažovano, zavisno od načina kako budemo radili, da li u jednoj godini ili u dve godine, najmanje dve hiljade ljudi, a možda i tri, četiri hiljade, kada se gleda posredno.
Na kraju, po projektu kako imamo, u "Južnom toku", kao firmi kao takvoj, radiće negde oko 500 ljudi. Samo hoću da kažem, videćemo šta će se isposlovati za vreme posete, taman još toliko vremena imam, da je trenutno urađeno predinvesticiono istraživanje, da je negde oko četiri hiljade ljudi kroz čije parcele treba da prođemo, već smo ih obišli, uplatili neki sitan novac da se prođe kroz njihovu parcelu, da se vidi da li su to voćke, voćnjaci, da vidimo koliko će to da košta u perspektivi. Dakle, preko četiri hiljade parcela je već urađeno, pa će tek uslediti eksproprijacija. Izrađen je generalni projekat, dobijeni su pozitivni zaključci srpske Državne revizorske komisije na studiju opravdanosti, generalni projekat. Gasprom i Srbijagas su zajednički utvrdili plan mera za obezbeđivanje uslova za donošenje konačne investicione odluke u 2012. godini za izgradnju gasovoda "Južni tok" na teritoriji Republike Srbije, što smo faktički uradili.
Potpisani su ugovori o izradi tehničke dokumentacije, izvođeni kompleksi inženjerskih istraživanja, raščišćavanje teritorije na mestu izvođenja inženjerskih istraživanja ekskluzivnih predmeta, pripremi prostornog plana područja posebne namene koji je takođe urađen i usvojen od strane Vlade Republike Srbije, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja.
Hoću da vam kažem, da izuzimajući deminiranje sve ostale poslove obavljaju srpske firme. Izrađen je usaglašeni dokument o osnovama projektovanja i iskreno se nadam da će Konzorcijum GIPR ispred specijalne zgrade "Srbijagas" dobiti i projektovanje "Južnog toka", tako vodimo razgovore. Sproveden je javni uvid, znači donet je taj posebni plan koji nam treba, izrađen je i utvrđen plan ne za realizaciju projekta "Južni tok" na teritoriji Republike Srbije za period 2013. do 2016. godine, kada će sve biti gotovo.
Inače, želim da vam kažem da će jedino na teritoriji Srbije biti dve kompresorske stanice, odnosno na dva mesta će se skidati gas. Jedna će biti kod Paraćina, druga će biti na gori Grču-gospođinci. Trenutno se radi na tome da se razradi dodatni plan da to ide uz onaj autoput od Niša, dole prema KiM i eventualno da razmislimo da li ima potencijala da se ide i prema Makedoniji.
Sada da vam ne bih čitao dalje, samo sam želeo da vam kažem nešto. Ako vas neko pita da li se radi na projektu "Južni tok" u Srbiji? Da, radi se veoma ozbiljno uz punu podršku Vlade Republike Srbije, uz punu podršku Ministarstva obezbeđene su državne garancije, komunikacija sa ruskim partnerima je dobra.
Pitanje cene gasa će biti ozbiljno pitanje i pošto mi je ostalo još deset sekundi, samo želim da kažem, mislim da ćemo uskoro potpisati dogovor gde ćemo se sa "Jugorosgasom" vratiti na partnerske odnose 50 – 50 posto. Očekujem da će prilikom posete generalnog direktora "Gasproma" biti potpisani dugoročni ugovori. Želim da vam kažem da smo trenutno na arbitraži u Cirihu sa FGSZ, to je mađarski transporter koji je neopravdano naplaćivao visoke troškove.
Očekujem smanjenje troškova i kroz Mađarsku i nadam se da ćemo uz inicijative koje će na tom planu pregovora i bilateralnim drugačije pokrenuti Vlada Republike Srbije, imati rešena i ova pitanja koja su do sada kao takva vrlo često u javnosti bili meta i način na koji se napadao "Srbijagas", ponekad politika Vlade Republike Srbije, ali u suštini sve što je trebalo da se radi sa Rusima, sve je bilo sporno. Tržište je liberalizovano, svi koji imaju viškove gasa, dobro došli su u Srbiju.
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, što sam uzeo dva minuta više. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, donošenjem ovog zakona obezbeđuje se stvaranje uslova za izgradnju sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok". Potreba donošenja ovog zakona je sasvim nesporna i DS će glasati za usvajanje ovog zakona pod uslovom da se način izvršenja eksproprijacije i način donošenja rešenja o građevinskim dozvolama za realizaciju ovog projekta usklade sa Ustavom i postojećim zakonima Republike Srbije.
U tom smislu je DS podneo niz amandmana na ovaj predlog zakona. Želim da istaknem odredbe koje su po nama sporne. Članom 6. je predviđeno da predlog za eksproprijaciju se ne dostavlja na izjašnjenje protivniku predlagača. Osnovna načela demokratije nam govore da svaki čovek ima pravo glasa i da svaki čovek treba da dobije šansu da se izjasni, naročito o nečemu što se tiče njegove lične svojine, čak i u ustavnim odredbama zagarantovano je pravo na svojinu članom 58.
Dalje, u članu 6. je predviđeno da nadležni organ donosi rešenje bez prethodnog saslušanja stranaka. Dakle, imamo situaciju da našim građanima ne dozvoljavamo da se izjasne o predlogu za eksproprijaciju, a onda donosimo i rešenje bez toga da smo ih udostojili da ih saslušamo. Mi smo podneli amandmane kojim je omogućeno građanima da se izjasne o predlogu eksproprijacije.
Članom 10. stav 1. predloženog zakona je predviđeno da Ministarstvo građevine i urbanizma izdaje informaciju o lokaciji u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji bez podnošenja kopije plana parcele. Dakle, ideja je da se izda informacija o lokaciji, a da ne znamo za koju lokaciju se izdaje informacija. Opet se i ovde pozivam na kršenje Ustava, a to je sadržano u članu 21. Ustava Republike Srbije kojim je zabranjena diskriminacija. Dakle, tim članom Ustava Republike Srbije je predviđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Pitam vas, da li su neki jedinakiji ili više jednaki? Zašto za neke ne važi Zakon o planiranju i izgradnji, a za druge važi? Zašto je za neke bitno i neophodno da podnesu kopiju plana parcele da bi dobili informaciju o lokaciji, a neki mogu dobiti informaciju o lokaciji i bez podnošenja kopije plana parcele?
Stavom 2. istog člana je predviđeno da se lokacijska dozvola može izdati i bez podnošenja kopije plana parcele i bez izvoda iz katastra podzemnih instalacija. Pitam vas, ako ovakvim predlogom amnestiramo "Južni tok" od eventualne štete koja će nastati npr. kidanju optičkih kablova ili narušavanju cevovoda visokonaponskih podzemnih kablova, ko će tu štetu snositi? Jer, ako im izdamo lokacijsku dozvolu, a da nismo utvrdili koje podzemne instalacije postoje na dotičnim parcelama kako možemo obezbediti postojeće objekte od nanošenja štete.
Stavom 3. istog člana je predviđeno da se u smislu člana 135. stav 1. itd. može dostaviti rešenje o eksproprijaciji bez dostavljanja dokaza da je društvo obezbedilo novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. Pitam vas, da li je ovde reč o predlogu nacionalizacije ili eksproprijacije?
Dakle, članom 6. smo predvideli da naši građani ne mogu da se izjasne, da ne mogu biti saslušani, a članom 10. smo omogućili "Južnom toku" da im oduzme imovinu bez jasne garancije da će ta imovina biti plaćena. Mi smo podneli amandmane i na ove odredbe zakona i njima želimo da zaštitimo naše građane od nacionalizacije i želimo da im omogućimo pravednu eksproprijaciju.
Članom 15. istog zakona je predviđeno da će Vlada oformiti povremeno radno telo. Pitam vas, da li će realizacija "Južnog toka" biti povremena i kontinuirana, da li ćemo stalno raditi na tome ili ćemo samo povremeno pratiti tok realizacije? Mi smo podneli amandman na to da to radno telo mora biti stalno i takođe da to radno telo mora dostavljati izveštaje Narodnoj skupštini o realizaciji ovog projekta.
Takođe, istim članom je predviđeno da to radno telo čine predstavnici ministarstava nadležnih za poslove energetike, finansija, građevinarstva i prostornog planiranja.
Uz svo uvažavanje stručnjaka iz tih ministarstava, mislimo da je neophodno da se u praćenje realizacije ovakvog projekta uključe i vrhunski stručnjaci iz oblasti upravljanja projektima. Zato smo predvideli da se u ovo radno telo uključe i predstavnici Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Dakle, još jednom želim da rezimiram, DS će glasati za ovaj zakon pod uslovom da se način izvršenja eksproprijacije i način donošenja rešenja o građevinskim dozvolama za realizaciju ovog projekta usklade sa Ustavom i postojećim zakonima Republike Srbije. Pre svega mislimo na Zakon o planiranju i izgradnji. Dakle, moramo omogućiti našim građanima da se izjasne o predlogu eksproprijacije, ako već ne možemo zbog proceduralnih stvari, da im dozvolimo da svi budu saslušani. Moramo im obezbediti pravednu naknadu za imovinu koju im uzimamo, jer je proglašen javni interes i moramo predvideti da zakon važi za "Južni tok" isto kao što važi za sve druge ljude koji žele da investiraju u Republici Srbiji, da se u potpunosti primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo nekoliko napomena. Prvo, kada ste pominjali ovo radno telo, naziv radnog tela, to je shodno Zakonu o Vladi. Dakle, postoje tačno određena povremena radna tela, pa je stoga i takav naziv, takva reč povremeno, koju vi pominjete. Naravno da će da funkcioniše u onom periodu dok traje proces eksproprijacije određen prema ovom zakonu za koji se nadam da ćemo ga usvojiti.
Kada govorite o građanima, nekoliko puta sam ovde napomenula i zato sam i sada želela da odgovorim. Dakle, niko neće biti oštećen.
Čak i taj član 10. koji pominjete, to sam takođe u prethodnom periodu objasnila. Objasniću ponovo. Već je u jednom od prethodnih članova određeno da kompanija "Južni tok" mora da određenim garancijama ili drugim instrumentima plaćanja pokaže da je sposobna da izvrši sve isplate.
Druga stvar, procene naknade vrši Poreska uprava, kao što znate, a opštine to sprovode.
Kada ste spominjali podzemne instalacije itd, gotovo 90% je u pitanju poljoprivredno zemljište. Dakle, gotovo da nema takve vrste instalacija.
Na samom kraju, a možda sam trebala da vam kažem na početku, ovaj zakon određuje da je u pitanju javni interes, odnosno da "Južni tok" gradimo i da je u pitanju javni interes, odnosno brzina da uradimo, odnosno da pripremimo sve ono što je potrebno da bi moglo da se krene u izgradnju "Južnog toka". Hvala.