Hvala.
Gospođo Popović, izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, radi se u razlici u transparentnosti. Rad Vlade, rad ministarstva nisu transparentni kao što je plenarna sednica Skupštine Republike Srbije. Ovde se sve vidi i čuje, i javnost će da proceni ko je šta rekao i ko je kako obrazložio ono što je rekao.
Prema tome, više ne želim da diskutujem s vama o pitanju komora. Normalno, još jednom podvlačim, komora ne može da se osnuje ukoliko nemate bar 100 javnih beležnika. Vi ste toga svesni i svesni ste i toga, da u dogledno vreme nećete imati, ukoliko ne budete imali političku volju da je imate.

 Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS će, naravno, podržati predložene izmene i dopune Zakona o javnim notarima.
Pre nekoliko meseci u ovoj skupštini smo pričali na ovu temu, dali smo do znanja građanima Srbije da je Zakon o notarima, odnosno javnim beležnicima izuzetno važan za Srbiju, da je jako važan za evropski put Srbije, da smo, praktično, jedna od retkih zemalja i na putu ka EU, a da ne pričam o EU u kojoj notarski sistem ne postoji. To će, naravno, biti ispravljeno od marta meseca 2014. godine.
Notari će doneti jako mnogo dobroga građanima Srbije. U prvom smislu, notar je čovek kod koga će naši građani ići da overe ugovor, ili da obave neke slične radnje za šta su do sad morali da idu u sud, da čekaju redove, da plate dosta velike takse, a sada će ići kod svog komšije koji ima jednu pristojnu kancelariju, ima sve potrebne uslove za rad, stručan je, položio je ispit, recimo, obezbedio je kasu za čuvanje dokumenata i dragocenosti. Dakle, jednom rečju, na jedan mnogo udobniji, mnogo bliži, mnogo kvalitetniji način će naši građani moći da ostvare svoja prava koja se tiču onoga za šta su do sada morali da idu u sud.
Naravno, dajemo punu podršku Ministarstvu pravde, u tom kontekstu, što u ovom momentu odlaže primenu tog zakona za godinu dana, iz jednog vrlo prostog razloga.
Zakon je, dakle, rekao da se komora notara formira tek kada 100 ljudi ostvari pravo da budu notari. U ovom momentu, čuli smo, samo 55 ljudi je položilo notarski ispit. Notarski ispit je težak ispit, i treba da bude težak ispit. Notari treba da rade vrlo važna posla i ne možemo očekivati da svako ko izađe da taj ispit i položi.
Tehnički možemo reći da notarski ispit polaži oko 15% ljudi. Pozvao bih kolege advokate, kad su polagali pravosudni ispit, da se prisete. Pravosudni ispit iz prve položi oko 10-15%. Biće prilike da nam možda jednog dana, ministarstvo kaže nešto na tu temu. Sećam se kada sam polagao pravosudni ispit, od 44 kandidata, samo nas šest je iz prve položilo sve ispite na pravosudnom. Dakle, to su teški ispiti, to su obimni ispiti. Ne treba, ni na koji način, negativno reagovati na to što je jedan mali broj ljudi položio ispit.
U svakom slučaju Ministarstvo pravde je do sada učilo sve što je moglo da bi se uveo notarski sistem. Jasno je, naravno, citiram ono što je ministar malopre rekao da nije moglo sa puškama da se jure kandidati koji bi polagali.
Konačno, ovim izmenama i dopunama zakona će se omogućiti da se ispit brže polože time što će se formirati više komisija za polaganje notarskog ispita. Podsetiću, za pravosudni ispit u Beogradu trenutno postoje tri komisije, u Novom Sadu jedna. Šta je loše da u tome da se formira i nekoliko dodatnih komisija za poslaganje notarskog ispita? Sada smo u situaciji, recimo, da ljudi koji, npr, hoće da polažu danas, sutra, ne mogu da polažu ako recimo jedan ili dva ili tri člana komisije dobiju grip. Ako ima više komisija, situacija će biti mnogo bolja.
Dakle, dobar zakon, dobar za Srbiju, SNS će ga podržati. Očekujemo i da svi drugi ozbiljni predstavnici, makar, dakle, nekim svojim konstruktivnim doprinosom poboljšaju, eventualno tekst, pa da se i zakon usvoji sa većim brojem glasova.
Konačno, naravno, iskoristiću pravo da po potrebi podelim svoje pravo na 20 minuta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, na dva dela. Ovaj deo ću iskoristi da pokažem kako se, u krajnjoj liniji, korektno može ponašati u Narodnoj skupštini, umesto da se samo napada, da se konstruktivan.
Dakle, iskoristiću vreme poslaničke grupe da pozovem koleginicu Juditu Popović, nadam se da će me slušati, i poslanike koji su zajedno sa njom podneli amandman, koleginicu Olgicu Batić i kolegu Marjana Rističevića, da bi imali još bolju raspravu kada dođe vreme za amandmane, da amandman koji su podneli isprave. Ima tehničku grešku. Umesto 2013. godina, treba da piše 2014. godina, ako smo dobro proučili amandmane. U tom smislu, ako ste mislili na 2013. godinu, u redu. Ako niste, proverite da ne bi došli u situaciju da amandmane odbacimo na Odboru za pravosuđe.
Mislim da je ovo korektno. Koristio sam vreme poslaničke grupe da ukažem na potencijalnu tehničku grešku u amandmanima sa željom da što više amandmana dođe na raspravu i da ovaj zakon bude kvalitetniji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik  Branislav Mitrović.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, još od antičkih vremena notari, javni beležnici svojim pečatom i potpisom daju pravnu snagu i jemče za verodostojnost dokumenta. Ovo je treći put u poslednje dve godine kako narodni poslanici raspravljaju o Zakonu o javnom beležništvu.
Podsetiću da je u maju 2011. godine usvojen osnovni zakon i njime je predviđen početak primene od septembra 2012. godine. Do tada se nisu stekli uslovi. Prošle godine, u avgustu, su usvojene izmene i time je prolongiran početak primene za mart ove godine. Sada se nalazimo na nekoliko dana od marta, pred nama imamo novi predlog, ali i argumente, koje nam je izneo gospodin Selaković, da se primena ovog zakona prolongira za godinu dana.
Prethodnih godina, pre nego što je usvojen zakon u ovoj Skupštini, dosta se govorilo o Zakonu o notarima u Srbiji, a i nakon toga, ali nažalost do današnjeg dana Srbija nema javne beležnike. Bez obzira što smo, kao zemlja, usvajanjem tog zakona izrazili svoj stav o potrebi postojanja javnih beležnika, još jednom kažem da do današnjeg dana nemamo javne beležnike. Postavlja se i nameće pitanje – zašto Srbiji trebaju javni beležnici i zašto do sada nisu stupili na svoju snagu?
S obzirom da je prošlo 70 godina od kada su Srbiju napustili poslednji javni beležnici, a čuli smo da u periodu i vremenu pre toga taj institut nije u potpunosti zaživeo u Srbiji. Ono na šta se mi možemo oslanjati kada želimo da odgovorimo na pitanje zašto su Srbiji potrebni javni beležnici jesu uglavnom iskustva drugih zemalja u našem okruženju. Svakako su ogromna i nemerljiva iskustva Francuske, pa i Nemačke, koje su svoje notarske službe uvele još u 13, odnosno 16. veku, ali u ovom trenutku mislim da su nam dragocenija iskustva onih zemalja koje su poslednjih decenija i poslednjih godina uveli u svoj pravni sistem javne beležnike. Kada to govorim mislim najpre na Sloveniju, Hrvatsku, BiH, Makedoniju, Crnu Goru, pa i Republiku Srpsku.
Iskustva svih tih zemalja, o kojima govorim, koja su do sada uvele javnu beležničku službu govore da je jedan od osnovnih kvaliteta ove službe, uvođenje ove službe u pravni sistem, upravo podizanje pravne sigurnosti na mnogo viši sistem i to posebno u prometu nepokretnosti. Složićete se da je upravo u tom segmentu našeg društva poznat jedan visok stepen korupcije. Ono što notarska služba može da promeni i pomogne jeste podizanje te pravne sigurnosti u ovoj oblasti.
Uvođenjem notarske službe, javnih beležnika, značajno se rasterećuju sudovi preuzimanjem od strane javnih beležnika određenih nadležnosti. Danas smo od ministra čuli, a i u članu 2. izmena i dopuna vidimo da se ovim izmenama daju dodatne nadležnosti javnim beležnicima. Na taj način, još jednom kažem, rasterećujemo sudove, ali sa druge strane, ubrzavamo rešavanje svih tih pravnih poslova.
Ono što javni beležnici svojim radom nose sa sobom jeste jedna sigurnost u investiranju. Neretko se srećemo sa činjenicom da ljudi koji investiraju u Srbiji nemaju potpunu pravnu sigurnost i da sve one probleme koje su oni imali u tom pogledu jesu jedna ogromna anti kampanja za našu zemlju, bez obzira koliko se naša zemlja trudila da promoviše pogodnosti koje naša zemlja nudi stranim investitorima.
Javno beležništvo u značajnoj meri umanjuje mogućnost pranja novca, jer transakcije uglavnom idu kroz ugovore, a plaćanje se obavlja preko računa, a ne u kešu.
Sve ovo o čemu pričam, mogao bih navoditi i neka druga pozitivna iskustva zemalja iz okruženja, svakako govori u prilog tome da su Srbiji potrebni javni beležnici, ali i činjenica da je u Srbiji izostao vidan napredak u vladavini prava.
Ne bih se sada posebno bavio time zašto do sada nisu zaživeli notari u Srbiji. O tome je govorio gospodin Selaković. Više bih ukazao na one aktivnosti koje će nedvosmisleno omogućiti da period koji je ispred nas, ponuđeni period od godinu dana, bude pravilno i u potpunosti iskorišćen kako bi 1. marta 2014. godine počela sa radom javnobeležnička služba.
Siguran sam da će tu godinu koja je pred nama, najpre ministarstvo koje ima najveću odgovornost u pogledu primene ovog zakona, pravilno iskoristiti, uraditi sve one potrebne promene, izmene, izmene podzakonskih akata, jer vidimo da u članu 4. zakona ima određenih izmena kod Pravilnika za polaganje javnobeležničkog ispita. To vreme koje je pred nama mora biti iskorišćeno za sve te potrebne aktivnosti.
Međutim, nešto na šta bih ja posebno stavio akcenat jeste period koji će nastupiti nakon tog 1. marta 2014. godine i sve one pojave koje su se dešavale u zemljama u okruženju, za sve te pojave moramo imati adekvatan odgovor. Preporuka i primedba svih zemalja iz okruženja jeste da se mnogo više javnost, najpre korisnici javnobeležničkih usluga moraju informisati o tome, da se mora stvoriti jedna pozitivna svest o tome ko su notari i šta rade, kako bi prenebegli predrasude, određene skepse i sve nedoumice koje se tiču notarskog posla. Nisam siguran da u ovom trenutku postoji ta pozitivna svest u zemlji Srbiji i da postoji ta pozitivna informisanost naših građana. Neretko možemo čuti i totalno pogrešne informacije, pre bih rekao dezinformacije u vezi javnobeležničkog posla.
Skoro sam pročitao informaciju u jednom mediju da će javni beležnici imati, kako tamo piše, platu od 5.000 evra. To je, naravno, jedna totalna neistina, jer javni beležnici, kao što znamo i kao što je zakonom propisano, nisu zaposlenici države, nemaju svoju platu, već zarađuju novac svojim radom, a u skladu sa tarifama koje propisuje ministarstvo u saradnji sa javnobeležničkom komorom.
Upravo kada sam pomenuo tarife po kojima će raditi javni beležnici, to je u zemljama u našem okruženju bio jedan od kamena spoticanja, najpre prilikom početka rada javnobeležničke službe. Neretko je bio značajan broj primedbi korisnika usluga javnih beležnika da su cene njihovih usluga previsoke, tako da se u određenom broju zemalja u našem okruženju pristupilo promenama pravilnika o tarifama, smanjenju tih tarifa i naknada za notarske usluge.
Takođe je bilo primedbi u zemljama u okruženju od privrednika, koji su takođe u značajnoj meri korisnici notarskih usluga, da javni beležnici u nekim slučajevima usporavaju privrednu aktivnost, svojom sporošću i nestručnošću. Tu najpre vidim ulogu ministarstva zajedno sa javnobeležničkom komorom nakon implementacije i započinjanja delovanja ovog zakona, da se značajnom i permanentnom kontrolom vrši nadzor javnih beležnika i da se stvarno ustanovi da li svi javni beležnici na kvalitetan način obavljaju svoj posao. Upravo dolazimo mesta gde je jasno zašto javnobeležnički ispit mora imati jedan visok stepen strogosti. Treba zahtevati od budućih javnih beležnika jedan besprekoran rad i ne sme se dozvoliti ni jedna greška.
Sve ovo govori u prilog da vreme koje je ispred nas, i to je ono što mi očekujemo najpre od ministarstva, mora biti upotrebljeno na najbolji način, kako ne bi brzo prošlo i kako ne bi dočekali 1. mart 2014. godine nespremni i kako bi u tom trenutku opet neko došao pred ovu skupštinu i tražio prolongiranje tog datuma. Siguran sam da do toga neće doći i očekujem da će u narednom periodu ministarstvo iskoristiti sve svoje mehanizme kako do toga ne bi došlo. S druge strane, očekujemo od Vlade i od ministarstva da ukloni sve one neusklađenosti koje imaju ostali delovi pravnog sistema, a koji su blisko vezani za javnobeležničku službu, a koji bi bili prepreka za funkcionisanje javnobeležničke službe. Čuli smo danas od gospodina Selakovića da se i na tome radi.
Svaka vlada, ako želi da uvede red u svoju zemlju, koristi usluge javnih beležnika. Siguran sam da će to učiniti i naša vlada. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović.
(Judita Popović, s mesta: Replika.)
Na čije izlaganje replika? Gospođo Popović, sačekajte pošto se niste odmah javili, dala sam već reč gospođi Radović.
Gospođo Radović, izvolite. Vratiću vam ovo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, mi smo već dva puta od 2011. godine u situaciji da menjamo zakon koji je donet, Zakon o javnim beležnicima, a da faktički u međuvremenu ni jednog jedinog javnog beležnika nismo imenovali. To, naravno, govori o tome da Vlada, prvenstveno prethodna, ovoj materiji nije pristupila na ozbiljan način i nije na sveobuhvatan način sagledala materiju koju zakon reguliše.
Ako se ne varam, mi smo krajem avgusta 2012. godine raspravljali o ovom predlogu zakona i tada je grupa od 61 narodnog poslanika SNS predlagala da se izmeni ovaj zakon, u tom smislu što će se odložiti njegova primena za 1. mart ove godine. Ako se sećate, u stvari vi se ne sećate jer tada niste bili ovlašćeni predstavnik, iako smo mi to iščekivali, tada su poslanici DSS sve vreme ukazivali na to da rok koji je postavljen, tačnije rok od šest meseci, nije realan rok i da nije realno očekivati da će ministarstvo koje je nasledilo ogromne probleme biti u mogućnosti da obezbedi primenu ovog zakona o javnim beležnicima.
Takođe smo smatrali da Zakon o javnim beležnicima u celokupnom tom haosu, u kom se našla i reforma pravosuđa i uopšte Ministarstvo pravde, koje je nasledilo ogromne probleme, neće staviti Zakon o javnim beležnicima kao svoj prioritet. Da smo bili u pravu i ova današnja rasprava potvrđuje.
Ovde želim da ukažem na jednu vrlo važnu činjenicu, da su poslanici DSS, bar kada je oblast pravosuđa u pitanju, sve što smo do sada govorili i sve primedbe koje su iznosili, ne samo u ovom sazivu, nego i ranije, bili apsolutno u pravu. Da su nas slušali, da su jednostavno shvatili sa koliko ozbiljnosti i sa kolikom ozbiljnošću pristupamo svim ovim zakonima o kojima raspravlja Skupština, mislim da ni kao država ne bi bili danas u ovakvoj situaciji.
Setićete se, takođe, da nismo samo u pravu kada je ova današnja rasprava u pitanju, nego smo bili u pravu i kada smo prošli put raspravljali o prestanku funkcije predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, jer smo na vreme ukazivali da je odredba po kojoj se bira neustavna. Ovo, naravno, ne govorim da bi likovali, jer nam to nije cilj, ovo govorim prvenstveno zbog toga što želim da ukažem na osnovanost, argumentovanost i ozbiljnost naših nastupa u Narodnoj skupštini.
Sada ću takođe morati da vam ukažem i na još jednu grešku koja se potkrala u ovom predlogu zakona, koji ima svega sedam članova. Naime, radi se o članu 6. koji se odnosi na član 182. zakona. U tom članu se kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije, a primenjuje se od 1. marta 2014. godine. Tačno je da ste vi u članu 7. rekli i predvideli da ovaj zakon stupa na snagu sledećeg dana, ali je neophodno amandmanski reagovati i izmeniti ovu odredbu zakona, da ne bi došli u situaciju da u istom zakonu imamo dve kontradiktorne odredbe. Mi smo podneli amandman u tom smislu. Nisam sigurna da li će on biti pravno moguć, iz razloga što se član 6. odnosi striktno na promenu jezičke, odnosno vremenske odrednice. Nisam sigurna da li će biti moguć, ali vas molim da prosto ovu grešku ispravimo na bilo koji način, da li prihvatanjem našeg amandmana ili na drugi način. Da li to može da uradi Odbor za pravosuđe, potpuno je sve jedno, ali ova odredba ne sme da stoji u ovom predlogu zakona, jer ćemo doći u situaciju da sve ono zbog čega se danas nalazimo u Skupštini, a to je odlaganje primene ovog zakona, neće biti moguće.
Takođe smo mišljenja da ako smanjujemo broj članova ispitne komisije sa šest na pet članova, onda je neophodno da svih pet članova ispituju jednog kandidata.
Zašto ovo smatram? Prvenstveno zbog toga što bi na taj način obezbedili da svaki kandidat za javnom beležnika ima potpuno isti tretman, jer ga ispituju svih pet članova ispitne komisije. Sa druge strane, otklonili bi eventualnu mogućnost, eventualne zloupotrebe člana ispitne komisije. Zbog toga smatram da i taj amandman je vredan vaše pažnje. To su ujedno i dva amandmana koja smo mi podneli. Nismo imali više mogućnosti za podnošenje amandmana, jer ovaj prvi član, koji ste predvideli je potpuno u saglasnosti sa onim što i mi mislimo.
Sve u svemu, ovaj predlog zakona je, po našem mišljenju, tehničke prirode. Njime se ne regulišu neke veće izmene i to sam upravo iz vašeg uvodnog izlaganja i zaključila da i vi niste potpuno saglasni sa tekstom zakona ovako kako on danas izgleda i da je u tom smislu potrebno da pretrpi neke određene izmene.
Mislim da je važeći Zakon o javnom beležništvu, a to smo govorili i u trenutku kada se on usvajao, nije najbolja garancija za postojanje samostalne i nezavisne javnobeležničke struke. Zašto to mislimo? Zbog toga što je javnobeležnička struka pod prenaglašenim uticajem izvršne vlasti. Ako pogledamo osnovni tekst zakona, onda zaključujemo da ministar ima isključivo ovlašćenje u regulisanju svih onih pitanja koja se odnose na javne beležnike. Znači, od samog izbora ili predlaganja konkursne komisije, do predlaganja izborne komisije, kao što to vidimo danas i, naravno, do samog imenovanja prvih 100 beležnika koje su u isključivoj njegovoj nadležnosti. To smatramo da, jednostavno, po našem mišljenju taj princip rada ne bi trebalo da bude prihvatljiv. Mislimo da se tu narušava osnovni princip javnobeležničke struke, a to je upravo njena nezavisnost i njena samostalnost.
Ako ostanemo pri tome da ministar imenuje, svojim rešenjem, prvih 100 javnih beležnika, onda možemo da dođemo u situaciju da će on maltene imenovati više javnih beležnika nego što će to činiti javnobeležnička komora onog trenutka kada bude formirana. U tom smislu, mi smatramo da taj princip rada ne bi trebalo da opstane kao član zakona.
Još veći problem, naravno, od ovih koje sam sada iznela, je taj postupak imenovanja javnih beležnika. On je, u svakom slučaju, sada bar potpuno netransparentan. Mislim da nisu razrađeni ni merila, a ni kriterijumi za samo imenovanje javnih beležnika. Ako se ne varam, u osnovnom zakonu je samo pet članova predviđeno, koji se bavi samim postupkom imenovanja, a od tih pet članova, samo jedan stav tog jednog člana govori da u situaciji kada se bira između dva ili više kandidata za javne beležnike, uzeće se u obzir rezultati na javnobeležničkom ispitu, rezultati na pravosudnom ispitu i, naravno, rezultati na radu kandidata za javnog beležnika. Mislimo, da je to nedovoljno i da se ostavlja ogroman prostor za jedno, rekla bih, proizvoljno odlučivanje i ne otklanja se sumnja u nepristrasan izbor. Zbog toga smatramo da su ove odredbe osnovnog zakona o javnom beležništvu morale da budu predmet današnje rasprave.
Mi, naravno, kao poslanička grupa, a to smo radili i ranije, podržavamo ideju donošenja jednog dobrog, modernog, mnogo boljeg zakona o javnom beležništvu, prvenstveno zbog toga što uviđamo sve dobre osobine javnog beležništva, odnosno javnobeležničke struke, zbog toga što smatramo, prvenstveno, da će na taj način doći do rasterećenja sudova. Sudovi više neće biti u obavezi da rade sve one radnje koje bi inače morali da rade, onog trenutka kada dođe do formiranja notarijata u Srbiji. Takođe, smatramo da se već sigurnost u pravni promet unosi i olakšava se dokazivanje. To su tri ključna razloga zbog čega mi smatramo da notarijat mora da zaživi u Srbiji.
Podsetiću vas, takođe, da smo mi davne 1930. godine imali Zakon o javnim beležnicima, koji je imao svega par strana. Ja sam ga jedanput pokazivala u ovom domu. On je za to vreme bio jedan napredan, izuzetno moderan zakon, koji je na jasan način regulisao sva pitanja koja mi očigledno danas nismo u mogućnosti da učinimo. Prosto, želim da kažem, ako smo tada, pre više od 80 godina, imali jedan zakon koji je bio moderan, napredan zakon za to vreme, onda me zaista brine ako danas, 2013. godine, mi to nismo u mogućnosti. Danas, mi takav zakon definitivno nemamo.
Pozivam vas da obratite pažnju na predloge koje mi iznosimo, na primedbe koje imamo na osnovni tekst zakona, kako bi zajednički došli u situaciju da donesemo zakon koji Srbija u ovom trenutku zaslužuje. Hvala vam.

Hvala vam.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala na konstruktivnom pristupu i iskoristiću ovu priliku da kažem nešto čemu bi eventualno bilo više mesta u raspravi u pojedinostima, nego u načelu, a tiče se onog amandmana koji ste pomenuli na član 6. Verovatno ste predvideli i u predviđanju ovoga što ću pomenuti napravili dvostruku grešku.
Prvo, član 6. Predloga zakona jasno kaže – u članu 182. reči "1. marta 2013. godine" zamenjuje se rečima "1. marta 2014. godine". Prva greška bi bila da ukoliko bi se usvojio vaš amandman onda bi se potpuno brisao ovaj predloženi tekst i došli bismo u situaciju da ostaje u tekstu zakona 1. mart 2013. godine, a da se samo menjaju reči "osmog dana" u reči "narednog dana".
Odredbe koje se navedene u članu 182. a to su, član glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", važeći tekst, a primenjuje se od 1. marta 2013. godine izuzev odredaba članova 15. i 16. članova 25. do 30. i člana 143. do 148. koji se primenjuju od osmog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Te odredbe se već primenjuju od 2011. godine.
Dakle, još od 2011. godine se primenjuju te odredbe i to su upravo one odredbe zakona koje regulišu polaganje ispita i čitavo ovo delovanje Ministarstva koje treba da obezbedi uslove za stupanje na snagu ovoga zakona, odnosno primenu ovog zakona u celini. Dakle, ove odredbe su već u primeni u poslednjih godinu i po dana, više od godinu i po dana, od kraja maja meseca 2011. godine. Zbog toga je on pravno nemoguć, jer prvo potire ovaj predloženi član 6. Zakona o izmenama i dopunama o Javnom beležništvu, a sa druge strane ovo što sam rekao, reč je o odredbama koje su već u primeni.